Page images
PDF
EPUB

-O

крај? ВА. АтинА, ВА Атин, т.

cf. Фалаге.

Ал' не могах приступити,

Од мириса жуте дуње, BÁH3*, m. Prediger, paedicator : к нама брже още и ваиви

Од валова жубер-воде — BÀHCTHHA, m. Mannsname, nomen viri:

валA, f. (у Конављу) као увала нли дубоДІТа дозива слугу Ваисшину:

долина.
Заисшино, моје чедо драго :
ВА І у овој законеци : Вај, ва), ђе је мору вАлА, f. vіdе хвала.

ВАЛА (вала)!* bei Gott! hеrcle!
ВАЛАА! у пјесми мјесто вала! bei Sott! hеrеlе:

Ал' валаа! сиротоват не ћу
во Ат, вајата, m. vіdе клијет. cf. спрема.
ВАА, f. hyp, ь. Василија.

f.
augm. р. вајат. .

валAKE*, валака, f. pl. Вав 28erћзеид ит бie Supe dim. р. вајат. .

zusammen zu winden, bei der Padogenstrafe, in

strumentum pedibus ligandis ad feriendas BAAтски, кa, кo, н. п. врата, Rammer-, Жет:

ѕоlеаѕ. Којега бију онај легне на леђа, а nat-, cellarius, ad cellam pertinens.

двојицу држе међу собом валаке у које BÀJAA, f. Mugen, utilitas. cf. kophet.

су ноге увијене, а трећи бије по табанна. ВАЈдисАти, ншём, v. pf. 1) пüвеn, prodesse: то

ти не ћева)дисасии, cf. помоћи. 2) не ћеш | ва дисАТИ СЕ, Ищём се, v. pf. vіdе вајдисаegj Aucamuu, Nußen haben, lucror.

ВалЙНКА, f. (у војв.) Ser & ebler, Rangel, vi

tium, defectus.
и 2 : скупо је купио, не ће се вајдисаши валити, валим, vidе хвалити.

вілити, лим, v. pf. (у војв.) feblen, labor,

desum. ВодиЦА, f. dim. . вајда, ef. главница. ВАКАДА, adv. јфон Lange, jam dіu : то је вај-валити се, валим се, vidе хвалити се. 1) бав ntfфuthіgеn, jemans nimt вАЛКА, f. у пјесми, ваља да је оно што и вак

ВалиЦА, f. dim. р. вала.
nach seinem Wunsch bewirthet zu haben, exeu- ња или фака:
satio de coena minus lauta. 2) vide kajake.
CR, Kâm ce, v. r. impf, 1) fich entschuld

А на главу калпак и челенке,
А покрај њих валку по злаћену

корито.
lauta. 2) vidе кајати се : вајка се што није вАлдвит, а, о, wedenrei, undosus:
узео дјевојку коју су му давали.

Валювишу Дрину требродише
ВАКАВИЦА, f. кад се игра лопте, Дrt Balena
вікЊА, f. (у Барањи) од грабовине као нверјевАллово, п. мала варошица у Славонијн.

кад прода.

[ocr errors]

ада било. ВАКАЊЕ,

man Jemand nicht nach seinem BÁNÔB, Bázoba, m. der Schweinstrog, alveus. cf.

excusare se de coena minus

Wunsch bewirthet,

[ocr errors]

BÁKA, m. (not:) vide Bako.

fpiels, ludi genus.

које се

genus.
віко, m. hyp.

овако:
Вако полегло

ВаловљЕ, n. (у ц. г.) гдје су велики крши,

die Felsen, rupes:

Тамо даље у црно валове

| ер. Василије.

biet pon Валпово, territorium той Валпово. ВАЛУТ, m. (у Далм.) обал камен, као песни

ya Bennku, kleiner, runder Stein, lapillus teres. ВАЛУтица, г. (у Далм.) један валут, ein feiner

runder Stein, lapillus teres: yapa ra ba

мушицом.
ВалциЈА, m, vidе хвалрија.

(у Хрв.) велики ваљак који се попријеко на коњма или на воловима вуче

преко посијана жита да се бусење сатре, Уни оқO

bie Ackerwalze, cylindrus aequando arvo.

ако не би зелено

како

су питали некакога хоцу

ce

foramen incendiarium. ef. Фаља.

Вако било свакој друзи
Која мајке не слушала!

и онуда по

прим.) vidе већако. ВАЉ, ваља, m. I
ВАко, (у Ц. г.
ВАКУП, m. 1) у Турској Хрватској варош на

4. сахата од Удбине:
Од Важува два кулиновића
2)* Kirchengut, bonum ecclesiasticum. IpH- BÀAA, f. das Zündloch (an der Flinte, Kanone),
повиједа
који је управљао вакупом : „Камо хора | ВАЉАК, љка, m. bie Balae, cylindrus, ѕсutula.
вакуп ??? а он ухвативши се шаком испод
браду одговорно: „Вакуп хуп !” (т. ј. по-вАЊАн, ваљана, но, wаtеr, tuФtig, probus,

носа, и повукавши је преко уста доље низ вАЊАлијЦА, f. vіdе ваљарица.
ВАЛ, m. hвами и валови) бie Bele, unda, BAљАницE, f. pl. (у ц. г.) дрва што се ва-

На брегове вода устанула,
Аудара вода на валове,

BÁBAHE, n. das Wälgen, volutio.
свога господара
там” намо вуку.

вањАРИЦА, f. Die Baltmube, fullonica, ef. ваје га вам 2

љаоница, ваљалица, ступа.

ef. ваљуга.

jeo ra).

ef. талас

bonus. cf. ваљаст, ваљатан.
љају низ планину, bаѕ pol, fорот Berge
berabgewälzt wird, ligna.

[blocks in formation]

ВАЊАОница, f. (у Сријему) vidе ваљарнца.

ци: наврела

мова

ВАРВАРИЦА

Анчара), а

имн aj

[ocr errors]
[ocr errors]

мора града

[ocr errors]

Вараждина.

ласно

се

што

свари, н. п. сочнво, грах, leibt tофbar, co

вањАСТ, а, о, (у ц. г.) vidе ваљан.

Barbara, S. B2 вањАТАН, тна, тно, (у ц. с.) vidе ваљан.

3) у припов ЕТ

bara. 2) (у Боци) vidе варнца. Ваљашку му главу откинуо но, walfen, subigo. 3) (у хрв.) орање, wal: BAРAГов Ати, гуз. р. impf. стругатн мялуже.

дола. — Т. важати, ваљам, v. impf. 5) wagen, voluto. 2) сук- віРАговање,

пjen, cylindro aequare.

ну кожу (код от
ві.БАТИ, љам, v. impf. 1) феrth fein, valere: віРАД, m. 1) у је некакав град:

вања сто дуката, вата царева града, cf. До Варада укр
вриједнти. 2) ваља ићи, тап тир, ороrtеt;
коњ ваља, хљеб ваља, Рfer ponn&tben, 23rob | BAPAдин, Варадина,

2) велики Варад. ponnöthen, bajafie to menn, das werde (kann)

Großwardein in Ungern. radinum.

m. Peterwardein, Petrovaіф Brauen, поведн га, ваљаће ти гдје ; ВАРААйНАЦ, нца, т. дer Peterwarbeiner, Petro

sa nao mu je mhoro, von Nußen sein, prodesse. varadinensis. вањАти ск, ваљам се, v. г. impf. jiф malien, BAPAдинкА, f. Sie pererbarbeinerin, volutаrе ѕе. .

nensis femina: ВАЊЕ, (у Хрв.) vidе одмах.

Платно бели Варадинка Мара
ВАЉЕВАЦ, Ваљевца, m. Winer von Ваљево.

На Дунаву према Београда
ВАЊївица, f. (у Ц. г.) vidе упртљача.
ВА.љЁВКА, f. Wine bon Ваљево.

BAPAдинскӣ, кa, кo, Petermaroeiner-, Petrova-
radinensis.

.
ВАЊЕво, n. nom. propr. einer Otast in Berbien: ВАРАждин, Вараждина, т. 243araвoin, Varas-
Полећела два бијела голуба

dinum. од онога ваљенога Ваљева

ВАРАждЙНАЦ, нца, m. 1) човјек Ваљевски, кa, кo, von Ваљево.

2)Вараждински бурмут, Ваrаshiner Офиpf= вањЕЊЕ, n, vidе хваљење.

tabad. . BAљковACт, а, о, као ваљак, waljenfürmis, ВАРАждински, ка, кӧ, во Вараждине BAљковит, cylindratus. ваљУГА, f. (у Ц. г.) vidе ваљак.

BÀPAK, m. das Rauschgold, Flittergold, braelea віљушка, г. (@terr. Der &nbel), &lop, globulus BAPAK, рка, рко, (у Дубр.

aurichalci, cf. козар, клободан, телеј, шнк. e farina, pastillas. ВАЉУШКАЊЕ, П. dim p. ваљање.

quibilis.

. вањУШКАТи, кам, dim. р. ваљати. віљУНІКАТИ СЕ, кам се, dim. р. ваљати се.

BAPAKAHE, n. das Ausweichen, deelina tio.

ВАРАКАТи, кам, вамйанЈА, f. vide Фамнанја. ВАмпЙР, вампира, т. vіdе вукодлак.

ВАРАКАТИ СЕ, кам се, феn fumen, declino ali

quem. 1, , cf. 13кан. 2) binaий, fоrаs: отишао ван, т. б. на ван, т. ј. на пољу. 4) ald, auper, praeter, поље. 3) braupen, foris, ef. ванка: он је ВАРАКлвисАти, меншём, v. pf. и. impf, mit

Flittergold bekleben, bractea aurichalci induco.

BAPAKAH*, adj. mit Bapak überzogen, bractea љепше и

мени варакли преслнцу.

auswei :
те гледала
5) ван да, auper went, nisi, cf. већ ако.

ВАРікНУти, варакнём, у.
ВАРікнути ск, варакнём се, V. г. pf. Jфеn, dе.

BAPA.JHUA, f. Betrüger, fraudator (als Appofi:
BAHRA, draußen, foris. cf. Ball,

Латини су старе варамице ВАНЦАГА, f. (у Сријему ну Слав.) vide брадва.

ВАРАНЦИЈА (варанција), f. Der ietrus, fraus, вінцикА, f. (у ц. г.) vidе цвaнцика. віпA, f. вода у Србији близу Сјенице, ein Fluß in Serbien, fluvius Serbiae.

BÀPÀlbe, n. das Betrügen, deceptio. вапити, вапнјем, ц. г.) vidе упитн.

B ÀPATH, pâm, v. impf. betriegen, decipio. ВАпно, п. (по зав. кр.) ber Salf, calx. cf. креч.

B APATH CE, pan ce, v. r. impf. fich täuschen, de
ВАР, m, (у Србији)

из вара клепати
исклепати

наРВАРА, f. Barbara, Barbara, cf. варнца. ВАР, f. (у Хрв.) Die pige, feryor: прошла ју

ВАРВАРИН, Варварина, m. bеnе аn bеr morava die Gluth, die Glübhiße, ardor.

НАРВАРНЦА, f. dim p. ма већ превалила). (рече се за жену која је у година,

Варварица вари,

Асавица лади, с.) (у Боци) света Вара, т. д. мученны ца Варвара, која лада 24 декемврија, Бt.

Николнца куса. ~ ,

v. impf. einem ausjuwei

ВАРАКЛЁИСАЊк, т. vas efleben mit ѕlіttеrѕоlь,

inductio bracteae aurichalei.

cf. осим, него до: Ништа

красније

aurichalci inductus:

pf.

Ван чарапа Ван

И дај

нопанак

стајала

[blocks in formation]

варғAњ,

варғања, т. (у. Сријему) eine 2rt ebbare trockene Schwämme, fungi eduli sicв АРААЊА, f. (у ц. г.) Sefrei, clamor.

1) Uchtgeben, attentio. 2) vide

cati genus.

.

n.

ВАРДАЊЕ,

гумарање.

ВАРДАти,

лију варда

2) (у хрв.)

ни

ВАРГА

те на оној страни сију жита оне године : јер кажу да ће онамо најбоље родити. „Наврела вара од Дундулова дола” (приповијетка Херцеговачка). У Боци наставе варицу по вечери само да се мало смлачи, па ујутру (на Варин дан) гледају каква је одозго: ако нађу по њој гуке и брего

ве онда веле да слути на богаство, ако ли BÀPAÄHE, n. das Lärmen, clamatio.

буду путови и пукотине, онда веле да ВАРДАР, Вардара, m. вода у старој Србија: до Велеза и воде Вардара . Aâm, v. impf. 1) Acht geben, attendo. слути на смрти на гробове. У Боци варицу

носе и на воду не говорећи ништа путем и Турски су стражари на Дрини за времена

њоме посипају водуговорећи: „Добро јутро Арнога Борђија викали : вардар! а дру- |

ладна водо! ми тебе варице а ти нама ги му одговарао: вардам, вардам! 2) (У

водице и јарице, јањице и мушке главице Грбљу) vide тумарати : све нешто кроз heи којешта премеће.

и сваке срећице.” Вративши се с воде

поспу њоме по кућн говорећи: „Оволико ВАРДАТИ, дам, v. impf. (у Ц. г.) lärmen, clamare. ВАРЕВИНА, f. (у ц. г.) vidе вареника.

људи, волова, бродова, коња, улишта,

вруће замеђено и за- пила, коша, да се плоди плод и род.ВАРЁник, вареника, m.

По том иду те посипљу њоме уљанике гобиберено вино, што се по обичају пнје на

ворећи: „Урочници и урочнице низ улиБожић прије јела (у Сријему и у Бачкој),

цу; ненавидници и ненавиднице низ улиeine Art Weinsuppe mit Honig und Pfeffer, be

цу; — бјегунци и бегуннце низ улицу, — fonders auf Weihnachten üblid, potionis genus.

море и вјештице низ улицу; а моје челе BAPÈHHKA, f. 1) warme Milch, lae calefactum.

свако млнјеко које није кисело, пут истока уз улицу. Ни на мору моста, - süße (ungefäuerte) Milch, lac.

на псу рога, ни на длану длака ни на

моје челе урока." Вару мећу у со н дају ВАРЕЊАКА, f. (у Рисну) тиква која се вари за

jero, ein Kochkürbiß, cucurbita quam coquunt, стоци, а гдјекоји мажу њоме и воловима (іт 09esentheir p. водењака). cf. тиква, вратове да им се не набија орући. Кад се

варица варн, дјеца пјевају: р. 1) баѕ Roфen, coctio. 2) варење, Вара вари варице,

печење и варење, тав Зеќофte, coctum.

да се рађу јарнце pie Brasilie (Färbemittel von Bra

и бијеле јагњице

и фетићн и јунчићи. filienholz), color ligni brasiliani; Bap310 ce Gericht, so auf Babara üblich ist, ferculum Dülsenfrüchte, legumina.

solemne die festo S. Barbarae :

Поручује варица Божићу:
ВАРИМЁсо, т. (у Сријему) vide сукало, крцкало.
Ha Ane, m. St. Barbara-Tag, dies

Пошљи мене од прасца ножицу,

Да зачнним варицу шеницу
ВАРИти, варим, v. impf. fофеп, соquo.

(пјева се Божићу послије Варнна дне). Bápâm ce, v. r. impf. kochen, sieden,

2) у пјесми кад носе вyчину, мјесто : шеница:

Подај вуку варице дофіна), теrѕurae parvae genus: од шиника ТВАРЈАЧА, f. Der Rowleffe, ligula. cf. варњача.

Да не коље јарице
Су приповијеци). 2) мушки нади- ВАРКА, f. 1) баg Оффаnіftud bom ifфе, cauda:
варићак
мак:
Ти позов и старца Вариђака,

Варка пред Марка. 2) (im oфerge) ber
Hintere, besonders bei dem Frauenzimmer,

podex, praesertim feminarim.
ВАРИЦА, f. dim v. Bара ?) жито што се по
Породицу Варнћаковиће.

BAPMETA, f. (у војв.) бie (Ветрапnfфаft, conti

tatus:
један онац, или у котао од свакога жита (ВАРНИЦА, f. 1) Оer Sunte, scintilla. 2) каца

Мог швалера у вармеfu нема -
и варива,
други и трећи дан, по што се

укопана у земљу, у којој опанчари коже
послије,
за то се пјева :

3a.nykyjy, Gerbergrube, fovea macerando

corio. Варвари ца

| ВАРНИЧАВ, а, о, н. п. барут, funtig, piet Хип

Fen sprühend, scintillosus (1) обично,

ВАРЊАЧА, f. (у Ц. г.) vidе варјача.
вече (уочи Варина дне), па ГВАРОЦІАнин, т. (р. варошани) беr Otaster,

свуда, при- ВАРОш*, f. bie &tast, urbs.
стави још у
гледа с које је стране наврела,

urbanus.

Пече

ли

се

се

јургет. ВАРЕЊЕ,

прновијеци )

варили ВАРзило, п.

) купује о ВАРИво, п.

скрсу, те се њим боје јаја.

ВАРИН ДАН,
*- festus s. Barbarae.
ВАРИти CE,

coqui.
ВАРИТАК, т.

eine Art Getreidemaß (in Herze

[ocr errors]
[ocr errors]

своју породицу,

Нек поведе

[blocks in formation]

paschatis.

BÁDIAP

Айта қад

кренога имена !

ваславу

се

Устаје усааву, ну којој

9!/.7 она молитва што

заче да говори

(јуж.) hyp. p. Василије.

m. .

и част"

а, о, :

Tora.

Те се пови један прамен магие

m. Einer von Bacojebuha. BAcoЈЕвити, Васојевића, т.

Stamm zwischen Montenegro und Aum. Bacoje:

pl. Gegend und вићи који су преко планина к Црној горн онн се држе с Црногорцима,

н Турцима не пла-
ћају ништа, а осталн, који су преко планина

Лиму, они су под пашом Скрадарскнм :
Пред њу метни Мутапа Лазара:

к

Јер је Лазо од Васојевића

БАРОшінчв, ета, д. упјесми мјесто варошче :

Кује коња Туре варошанче ВАРәшица, f. dim. р. варош.

inferis : Backpcao ra bor.

BÀC ВАРОШКА, f. Die Otätterin, urbаnа.

resurgo. 2) kora, guferweden, excitare ЕГЭ

COBAHE, n. das Feiern der Ditern, celebraВАРОшки, кa, кo, tästifф, urbanus.

BÀcs:

соВАти, сујем, BÀPOMIYAA, f. (coll.) die Stadtkinder, juventus

85

ingen, celebro pascha. urbana.

BÀc

ВА, f. (по јужн. кр.): ВАРОшчы, чета, п. бав Єtavttino, juvenis ur

се banus.

се

есто говори :,,ва славу ВАРОшчИЦА, f. dim. ь, варошка.

и та

та светога : Тако ми славе и ваславе віРЧИЦА, cf. пипавица.

мога

v. impf. und pf, die Ditern

кад BÀC, vide cab : На алату вас у чистом злату

BACAÈS

ЕН, m. (по југоз, кр.):
Вас му коњицу крв огрезнуо —

Један
Васо, т.

таван васмеfена цвећа. BÁCA, m. (uct.) vide Baco.

BAcoЈЕ, ВАСИЛИЈА, f. Bajilia, Basilia.

BAcoЈЕВ, BACHAUJE, m. Basilius, Basilius. васиљ, Васиља, m. (тос. Васиљу) уide Ba

силије.
ВАСИЉЕнӣ, на, но, (у Грбљу) vidе васиони:

BÄCOJEBHE,
Тако ми силе васиљене !
ВАСИЉИЦА, f. колач што се по обичају мнјесн

на мали Божић, eine 2rt Офтаlsbrot auf pen

Basilitag, panis S. Basilii.
BACÀOHÀ CBHJET, m. die ganze Welt, orbis terra-

rum (cf. slav. BACEAEAN, das der griechischen

oixovuém wörtlich entspricht). BАСKo, m. Rannname, nomen wiri (р. Васи

ВАТ, m. vіdе хват. инје).

ВАТАНИЈА, f. vіdе хватанија.
вісколик, а, о, дапа, totus quantus.
ВАСКРС, m. оftеrn, pascha. На васкрсе- вітање, п. vіdе хватање.
ВАСКРСвниЈЕ, n. јније треба свако да узме вітАти, там, vidе хватати.

навору: за то у Србији зађу пред ваекр- BATAТи ск, там се, vidе хватати се
сеније по селима намастирски ђаци с ко- вітити, тим, vidе хватити.
тарицама те дају навору за јаја, ова- вітити cЕ, тим се, vidе хватити се.
скрсенију се туку шареним и црвеним вітьиКА, f. vіdе хватљнка.
јајима, т.
•ј. ударају врховима јаје о јаје, ватою, m. этапngname, nomen viгi.

m. die Feuerschaufel, batillum.
па које се разбије оно узме онај који је вАТРА, f. сав Земет, ignis eft team
разбно. То чине код намастира н код ваТРАљ, ватраља,
цркве и непознати људи, али треба нај- ВАТРЕН,a, o, feuris, igneus, н. п. коњ, човјек,очи.
прије да виде јаје један другоме: јер неки віГРЕЊАЧА, f. (око Мухача) Sad Dampffфіff,

navis vaporaria. пробију јаје од оздо те исциједе жујце н бјеланце, па налију воска да је тврђе. ВАТРИЦА, f. din. р.

bißige Krankheit, morbus Други дан васкрсенија (у понедјељник)| BATPЙuTE, n. Seuertätte, ustrina: Тражити ват.

ре на лањском вашришшу. ко не оде у цркву на јутрењу, онога (н. п. у Срнјему и у:Бачкој) хоће да полију ВАТРўштНА, f. Pie

acutus. cf. огањ, врућица, водом или да баце у воду; за то се каже онда : данас иду годишњаци у цркву (т.ј. ВАТЕЛ, 1 они који нду само од године до године). віков, 5 од васкрсенија до Спасова дне говори віход, m. (у грб.у) vide пријенос.

Thjesa, ein Stück abgeschundene се, кад се двојица срету на путу, нли ВАШ, ваши, f. (gen. р. вашӣ, вашију) vidе ущ. кад који коме дође у кућу: Pucщос вас- вашA f. (асс, вашу и. вашу) комад коже што

се одаре с крс (мјесто добро јутро, аомоз' Бог и

Haut, frustum eutis detraetae, cf. Bahapwa : добар вече), и одговара се ва истину

Који се расрди да му дадремо вашу (у приваскрс; тако и кад се инје, мјесто саа

повијеци); суі сен на здравље. cf. васкрсење,

Репну му је вам садерао Ускрс, вазам, велигдан.

од тртице до врхртенице п. (у горњ. прим.) vidе васкрсе

BÁLLAP, m. (y bojb.) der Markt, die Mese,

dinae : Коме вар Радује се светом васкрсењу

глав иде. cf. на нафур, сајам. ВАСКРСнути нём, v. pf. 1) (орт Хоте) . aufеrftea)

ватра.

m. vіdе убрадач.

[merged small][merged small][ocr errors][merged small]

nundinor.

nundinalis.

.

nundinarius,

ВАШИЦА,

Ha

[ocr errors]

рујбе. ВАКА,

ВЁВЕРИЦА,

облак се внје

ВЕЗАНИJA f. (у Барањи) бie Refrutirung, dеlес

tus: Кад је била везанија, т.ј. кад су хваBÁMAPEHE, n. das Markten, nundinatio. BÁMAPHTH, PÁM, v. impf. Markt, Meffe halten,

тали у солдате, јер су се до скора људи на

силу хватали у солдате. BAMÀPÁJTE, n. der Ort wo Markt (Meffe) ge

вёзАЊЕ, n. Bas Binsen, ligatio. halten wird, locus nundinarum.

, ВАШAPHй, на, но, н. п. доба, эRarit-, эгер: вёЗАти, вёжём, v. impf. Бine, ligo.

ВЁЗАТи ск, вёжём се, v. r. impf. fit wie gebunə

den verhalten, ligor : Bercer ruft der Räuber BAMÀPLHJA, m. der den Markt, die Mefte besucht,

beim Eintritt ins Haus. ВАШАЦ, тца, т. (у сријему) vidе вашица. | ВЁЗАЧ, везача, m, vide везилац. ВАШИНА, f. грање сирово, ајфіпеn, fascis vir-вЕЗЕНТА f. у пјесмама некака планина : gultorum. cf. Фашина.

f. као мала чибуљица што нзићевёзЁЊЕ, n. Das Otiten, pictura per acum. нози одоздо (на табану) под кожом па вёзидвА, f. Фав 2Inbinjen Der Beintde, capi

stratio vitium.
сврби. Вашицу притискују угрвјанијем лу-
престане сврбљети. cf. вашац, ваштица,

вёзиљА, f. bie Otiterin, quae aeu pingit :. У веf, vide псето.

зиље свилу куповати.

вёзЙР, везира, т. (pl. вевіри, а у пјесмама ВАШљив, а, о, vidе ушљнв. ВАШЊИВАЦ, вашљивца, m. vіdе ушљивац. има и везирови) беr ѕеfіr, vezirus:

Не боји се цара ни везира ВАШљивиЦА, f. vіdе ушљивица. вАнтицА, f. (у Сарајеву) vidе вашнца.

Браћо моја, осам везирова ВЁ, (по југоист. кр.) асс. Von ви (мјесто вас): вузЙРЕВ, а, о, vidе везнров. што ве раним тридесет година f. (ист.) vidе вјеверица.

ввзЙРЕВИЦА, f. vіdе везировица.

ввзЙРов, а, о, беѕ Bеfіrѕ, veziri. ВЁгд, а, о, (вегдӣ, да, до,) vidе вет.

везёРОВИЦА, f. Die Srаи бев Зерies, veziri uхог. BEAAP, Apa, Apo, heiter, serenus :

вёзЙРСкӣ, кa, кo, Befit, vezirorum.
BE3ÚPCTBO, n. das Vesirthum, veziratus :

Дао би му на Босни везирсаво
ВЕДЁНик, веденика,

Venedig), teli minoris genus. ВЕДЕНИчки, ка, кӧ, н. п. 1иштољ, злато, чоха,

ВЕЗйтАК, тка, т. у пјесми мјесто вез 1:

Ка” од вуне конац у везашку
Venetianers, Venetus:

вёзмА, f. (у Хрв.) као мала рожана тиквица
у црвеној чон веденичкој
нём, (у Ресави и у Лијевчу) vide | вёзов, а, о, н. п. дрво, vide брестов.

којом се пушке потпрашују; cf. басма. ВЁДРАЦ, ведраца, m. 1) vidе врућац. 2) чист вЁЈАВИЦА, f. (нст.) vidе вијавица.

вёзовинА, f. (у Барањи) vide брестовина. Flares Eis, glacies limpidissima. cf. BÈJATH, jêm, (HCT.) vide Bijath,

ВЕЈАЊЕ, n. (ист.) vidе вијање. ВЕДРЕЊАК, ведрењака, т. (у ц. г.) vidе ве-ВЕК, m. (нст.) vidе вијек.

ВЕЈАЧА, f. (ист.) vidе вијача. ВЁДРИК, ведрйка, т. у риту гдје нема трске, вЁКА, f. козји глас, bag Sredern, mutіtіо.

das Lichte in einem Röhrig, locus BÉKABHILA, f. koga, die Meckerin (als Opposition lucidus. Die Heiterkeit, serenitas :

pon per Siege), mutitrix. cf. бекавица. Дај ми Боже од Дрине ведрине,

BEKÈTÂHE, n. das Meckern, mutitio. ВЕДРИТИ СЕ, pи ce, v. г. impf, es wirbeiter, BEKдвАЊЕ, п. (ист.) vidе вјековање. Југовине од Херцеговине –

BEKÈTATH, Bèkehêm, v. impf. meckern, mutio.

ВЁКНУти, вёкнём, v. pf. metern, mutio. serenatur

BEKдвATи, векујем, (ист.) vidе вјековати. ВЁДРО, п. 1) дрвен суд водени, Ser 2Baffereimer, вЕКЦІЙњом, (у Хрв.) grеptеntheils, pоtiоri ex

&imer ponimрlf Rap, amhpora: по што је ве- вЕЛЕ, 1) (по југоз. кр.) много, ріеl, multum : дро вина

vidе обрва. ВЕЋА, f.

f(ас BÊ3, m, 1) die ВЁЗАК, вёскат. hyp. . вез: вёза, (у Барањи) бie ulme, ulmus, cf, бријест.

ВЕЛЁБит, т. везла сеја тефтедара

Далмације.

по ведром небу

mArt Pitole (von

коме одозго нема снијега или чега

ВЁднути,

видјети. мед, на другога, ведрењак.

драц 2.

него вода,

ВЕДРИНА, f.

coelum. . ВЁДРИЦА, f. 5)

vide

, . wird , n. ()
ведро 1. 2) vidе крављача. ВЕковит, а, о, (нст.) vidе вјековит.

situla. 2) 3) (у

на крајини

? (ист

Неготинској) мјера од пока, вЁ.ЛА, f. (у војв.) bie Irt, Battung, genus.

веле ниште ; веле једе; Теле веле, кока

мало, јагње жао, те зету јаје на таву. 2) (ст.) tickerei, pictum per acum. 2) gen.

groß, magnum :
о мој вране, веле добро моје

планина између Хрватске н

Везак

« PreviousContinue »