cati genus.

ти нама

ВАРГАЊ, варғања, т. (у Сријему) eine 2Гrt те на оној страни сију жита оне године : eßbare trockene Schwämme, fungi eduli sic- јер кажу да ће онамо најбоље родити.

„Наврела вара од Дундулова дола” (приВАРДАЊА, f. (у Ц. г.) 35efrei, clamor.

повијетка Херцеговачка). У Боци наставе ВАРДАЊЕ, п. 1) 2Фtgeben, attentio. 2) vide

варицу по вечери само да се мало смлачи, тумарање.

па ујутру (на Варин дан) гледају каква ВАРДАЊЕ, n. Bag görmen, clamatio.

је одозго: ако нађу по њој гуке и брегоВАРДАР, Вардара, m. вода у старој Србији: ве онда веле да слути на богаство, ако ли До Велеза и воде Вардара

буду путови и пукотине, онда веле да ВАРДАTи, дам, v. impf. 1) афt geben, attendo. слути на смрт и на гробове. У Боци варицу

Турски су стражари на Дрини за времена носе и на воду не говорећн ништа путем и Црнога Ђорђија викали: вардај! а дру- њоме посипају воду говорећи: „Добро јутро ги му одговарао: вардам, вардам! 2) (у ладна водо! ми тебе варице а Грбљу) vide тумарати: све нешто кроз he- водице и јарнце, јањице и мушке главице лију варда н којешта премеће.

и сваке срећнце.” Вративши се

своде ВАРДАTи, дам, v. impf. (у Ц. г.) lärmen, clamare. поспу њоме по кућн говорећи: „Оволико ВАРЕВИНА, f. (у Ц. г.) vidе вареника.

људи, волова, бродова, коња,

улишта, ВАРЕник, вареника, m. вруће замеђено и за- пила, коша, да се плоди плод и род.

биберено вино, што се по обичају пије на По том иду те посипљу њоме уљанике гоБожић прије јела (у Сријему ну Бачкој), ворећи: „Урочници и урочнице низ улиeine Art Weinsuppe mit Honig und Pfeffer, be: цу; — ненавидници нненавиднице низ ули

sonders auf Weihnachten üblich, potionis genus. цу; — бјегунци и бегуннце низ улицу, ВАРЕНИКА, f. 1) warme Ril), lac calefасtum. море и вјештице низ улицу;

а моје челе 2) (у Хрв.) свако млијеко које није кисело, пут истока уз улицу. Ни на мору моста, süße (ungefäuerte) Milch, lac.

ни на псу рога, ни на длану длака ни на ВАРЕЊАКА, f. (у Рисну) тиква која се вари за моје челе урока.” Вару мећу у со н дају

jeno, ein Kochkürbiß, cucurbita quam coquunt, стоци, а гдјекоји мажу њоме и воловима (im Gegentheil p. водењака). cf. тиква, вратове да им се не набија орућн. Кад се јургет.

варнца варн, дјеца пјевају: ВАРЕЊЕ, п. 1) ба3 Хофен, сосtiо. 2) варење, Вара вари варице,

(у приповијеци) пече ли се печење и Да се рађу јарице

варили се варење, да8 Befoyte, eoctum. и бијеле јагњице BÀP3H10, n. die Brasilie (Färbemittel von Bra- и фетићи и јунчићи.

filienbols), color lіgnі brasiliani; варзило се Gericht, so auf Babara üblich ist, ferculum купује о ускрсу, те се њим боје јаја. solemne die festo S. Barbarae: BAPÁBO, n. Hülsenfrüchte, legumina.

Поручује варица Божићу: ВАРИМЕco, m. (у Сријему) vide сукало, крцкало. Пошљи мене од прасца ножицу, ВАРИн дан, на днe, m. Ot. 2Barbara=Xag, dies Да зачнним варицу шеницу festus S. Barbarae.

(пјева се Божићу послије Варнна дне). ВАРИти, варим, v. impf. Foфen, coquo.

2) у пјесми кад носе вучыну, мјесто : шеВАРНти ск, варим се, т. г. impf. Ғофеn, fieben, coqui.

Подај вуку варице BÀPAKAR, m. 1) eine Art Getreidemaß (in Herze- Да не коље јарице

gowina), mersurae parvae genus: 0A HIKA BÀPJAYA, f. der Kochlöffel, ligula. cf. Bapaaya. варићак (у приповијеци). 2) мушки нади- ВАРКА, f. 1) ба8 Офwаnitut ѕоm fife, cauda: мак :

Варка пред Марка. 2) (im eфerge) ber Тя позовн старца Bapufака,

Hintere, besonders bei dem Frauenzimmer, Нек поведе своју породицу,

podex, praesertim feminarum. Породицу Варнћаковиће

ВАРИЕТА, f. (у војв.) bie Befpannfфаft, comi. ВАРИЦА, f. 3) (dim v. Bара ?) жито што се по

tatus: на Варин дан: метне се у Мог швалера у вармеђи нема — један лонац, нли у котао од свакога жита | Вінниця, г. беr unte, scintilla. 2) каца и варива, те се скува заједно, па се једе укопана у земљу, у којој опанчари коже послије, други и трећи дан, по што се

залужују, (

zanykyjy, Gerbergrube, fovea macerande охладн; и за то се пјева :

вірничив, а, о, н. п. барут, funfig, biel Sun

ken sprühend, scintillosus (?).

ВАРЊАЧА, f. (у Ц. г.) vidе варјача. Варица се обично, готово

свуда, при- BAPOJu", f. Die Otast, urbs. стави још у вече (уочи Варнна дне), па IBAPопилнин, т. (рі. варошани) Беr etätter, се ујутру гледа с које је стране наврела,

ница :

обичају кува

corio.

Варварица вари, А Савица лади, Николица куса.

.

ВАРОШАнчв, ета, п. упјесми мјесто варошче: hen, resurgo. 2) kora, auferwecken, excitare Кује коња Туре варошанче

ab inferis: васкрсао га Бог. ВАРОшица, f. dim. р. варош.

BÀCKPCOBABE, n. das Feiern der Ostern, celebraBÀPOLUKA, f. die Städterin, urbana.

tio paschatis, ВАРОшкӣ, кa, кo, ft&stifф, urbanus.

BÀCKPCOBATH, cyjêm, v. impf. und pf. die Ostern BÀPOMIYAA, f. (coll.) die Stadtkinder, juventus zubringen, celebro pascha. urbana.

BÀCAABA, f. (110 јужн. кр.) она молитва што ВАРОшчы, чета, п. бав Ctavttino, juvenis ur- се чита кад се устаје у славу, и у којој banus.

се често говори: „ва славу и част” тога ВАРОшчиЦА, f. dim. р. варошка.

и тога светога: Тако ми славе н ваславе вірчиЦА, cf. пипавица.

мога кренога имена! BÀC, vide cab:

Кад ваславу заче да говори На алату вас у чистом злату –

ВАСЛЕТЕН, m. (по југоз, кр.): Вас му коњиц у крв огрезнуо —

Један таван наслеђена цвећа — BÁCA, m. (ucr.) vide Baco.

Baco, m. (јуж.) hyp. p. Василије.

BÁCom ВАСИЛИЈА, f. Bajilia, Basilia.

BÀCOJE, m. Mannsname, nomen viri. BACHAUJE, m. Bafilius, Basilius.

BACOJEB, a, 0,: васӣь, Васиља, m. (тос. Васиљу) vide Ba- Те се пови један прамен магле силије.

Од проклете земље Васојеве ВАСИЉЕни, на, но, (у Грбљу) vidе васиони : ВАСОЈЕВит, m. Ciner von Васојевићи. Тако ми силе васистене !

BACOJEBHKH, Bacojebhha, m. pl. Gegend und ВАСИЉИЦА, f. колач што се по обичају мнјесн Stamm zwischen Montenegro und Aun. Bacoje

на мали Божић, eine 2Irt ©фтаlsbrot auf деп вићи који су преко планина к Црној Гори они Basilitag, panis S. Basilii.

се држе с Црногорцима, н Турцима не плаBACÀOHỘ CBÅJET, m. die ganze Welt, orbis terra- ћају ништа, а остали, који су преко планина

rum (cf. slav. Bxcentara, das der griechischen к Лиму, они су под пашом Скрадарским : oixopukm mörtlik entјprit).

Пред њу метни Мутапа Лазара: BÀCKO, m. Mannsname, nomen viri (v. Bach- Јер је Лазо од Васојевића — лије).

ВАТ, m. vіdе хват. вісколик, а, о, даn, totus quantus.

ВАТАНИЈА, f. vіdе хватанија. ВАСКРС, m. (Oftеrn, pascha. На васкрсе- вітАЊЕ, n. vіdе хватање. ВАСКРСЕНИЈЕ, n.jније треба свако да узме вАТАТн, там, vidе хватати.

навору: за то у Србији зађу пред ваекр-| BATAТи CE, там се, vidе хватати се. сеније по селима намастирски ђаци с ко- вітити, тим, vidе хватити. тарицама те дају навору за јаја, ова- вітити ск, тим се, vidе хватити се. скрсенију се туку шарении и црвеним вітьиКА, f. vіdе хватљнка. јајима, т. і. ударају врховима јаје о јаје, ватою, m. Rangname, nomen viri. па које се разбије оно узме онај који је вАТРА, Ғ. Тав Sever, ignis, cf. огањ. разбно. То чине код намастнра и код ВАТРА, ватраља, m. pie Seuerfфaufel, bаtillum. цркве и непознати људи, али треба нај- ВАТРЕН, а, о, feuris, igneus, н. п. коњ, човјек, очи. прије да виде јаје један другоме: јер неки вагРЕЊАЧА, f. (око Мухача) дав Эampffфіff, пробију јаје од оздо те исциједе жујце navis vaporaria. и бјеланце, па налију воска да је тврђе. вАТРИЦА, f. dim, p. ватра. Други дан васкрсенија (у понедјељник) вАТРИштв, n. Seuerftätte, ustrina: Тражитн ватко не оде у цркву на јутрењу, онога (н. ре на лањском вашришшу. п. у Сријему и у Бачкој) хоће да полнју ВАТРЎштина, г. діе bіgіgе frantseit, morbus водом или да баце у воду; за то се каже acutus. cf. огањ, врућица. онда: данас иду годишњаци у цркву (т.ј. ВАКЕл, они који нду само од године до године). віков,

m. vіdе убрадач. од васкрсенија до Спасова дне говори ваход, т. (у Грбљу) vide пријенос. се, кад се двојица срету на путу, нли ваш, ваши, f. (gen. pl. ваши, вашију) vidе уш. кад који коме дође у кућу : Ристос вас- вашA f. (асс, вашу и. вашу) комад коже што крс (мјесто добро јутро, иомоз' Бог и се одадре е тијела, ein @tut absefфипрене добар вече), и одговара се вa иcшину

paut, fruѕtum eutіѕ dеtrасtae, cf. вандра : васкрс; тако и кад се пије, мјесто сиа- Који се расран да му одaдремо вашу (у присуј се н: на здравље. с. васкрсење,

повијеци); ускрс, вазам, велигдан,

Репну му је вашу садерао ВАСКРСЕЊЕ, п. (у горњ, прим.) vidе васкрсе- од тртице до врх ртенице. није :

BÁLILAP, m. (y Bojb.) der Markt, die Meffe, nunРадује се светом васкрсењу

dinae: Коме вашар кару купује, он голо BACKPCHYTH nệm, v. pf. 1) (vom Tode) auferste=) глав иде. cf. нанађур, сајам.

.

1

BÁLLAPÉBE, n. das Markten, nundinatio. ВЕЗАннЈА f. (у Барањи) бie Refrutirung, dеlесBÁLAPHTH, PÂM, v. impf. Markt, Meffe halten, tus: Кад је била везанија, т. б. кад су хваnundinor.

тали у солдате, јер су се до скора људи на BAILIÀPÊUTE, n. der Ort wo Markt (Meffe) ge: силу хватали у солдате. halten wird, locus nundinarum.

вёзАЊЕ, п. бав Binben, ligatio. ВАШАРНӣ, на, но, н. п. доба, Rartt., Rep-, вёЗАТи, вёжём, v. impf. binsen, ligo. nundinalis.

ВЁЗАТИ СЕ, вёжём се, y, r. impf. ft, wie ѕеbuna BAIÀPLIHJA, m. der den Markt, die Meffe besucht, den verhalten, ligor : Bex' ce! ruft der Räuber nundinarius.

beim Eintritt ins Haus. ВАШАҢ, тца, т. (у Срнјему) vidе вашица. ВЁЗАч, везача, т. vіdе везилац. ВАШинА, f. грање спрово, Safфinen, fascis vir- вёЗЕНТА f. у пјесмама некака планина : gultorum. cf. Фашина.

Примише се горе уз Везеншу ВАШИЦА, f. као мала чибуљица што изиђе вӯзӣЊЕ, n. Bаѕ tіdеn, pictura per acum.

на нози одоздо (на табану) под кожом па вёзидБА, f. Sав Лnbіnvеn per Beinftite, capiсврбн. Вашицу притискују угријанијем лу- stratio vitium. чем и кажу да од тога прође или барем да вёзиЛАЦ, зиоца, т. т. б. који веже виноград, престане сврбљети. cf. вашац, ваштица, der Rebenbinder, qui capistrat vites. cf. Be3ay. рујбе.

вёзиљА, f. Vie @tiferin, quae acu pingit :.У веВАШКА, f. vіdе псето.

зиље свилу куповати. вітиљив, а, о, vidе ушљив.

ВЕзЙР, везира, м. (pl. вежіри, а у пјесмама ВАШљиВАЦ, вашљивца, т. vіdе ушљивац. Hua H bezúpoou) der Vesir, vezirus: ВАШљивиЦА, f. vіdе ушљивица.

Не боји се цара ни везира віштиЦА, f. (у Сарајеву) vidе вашица. Браћо моја, осам везирова ВЕ, (по југоист. кр.) асс. ppt ви (мјесто вас): вузЙРЕВ, а, о, vide везиров. Што ве раним тридесет година

ввзЙРЕВИЦА, f. vіdе везнровица. ВЁВЕРИЦА, f. (ист.) vidе вјеверица.

| вкзЙРов, а, о, bes Befirѕ, veziri. ВЕгд, а, о, (вегдӣ, да, до,) vidе вет. ВЕЗИРОВИЦА, f. Die Srаи бев Bejirs, veziri uxor. ВЁДАР, дра, дро, beiter, serenus :

вёзЙРСКӣ, кa, кo, Befit, vezirorum. Облак се вије по ве дром небу

BE3ÚPCTBO, n. das Vesirthum, veziratus : ВЕДЁHйк, веденика, т. еіnе Irt Pitole (von Дао би му на Босни везирсаво Venedig), teli minoris genus.

ВЕзитАК, тка, т. у пјесми мјесто веа 1: ВЕДЁничкӣ, кa, кo, н. п. ништољ, злато, чоха, ка” од вуне конац у везику Venetianers, Venetus:

ВЁЗМА, f. (у Хрв.) као мала рожана тиквица У црвеној чон веденичкој

којом се пушке потпрашују; cf, басма. ВЕднути, нём, (у Ресави и у Лијевчу) vide вёзов, а, о, н. п. дрво, vide брестов. видјети.

ВЁЗовинА, f. (у Барањи) vide брестовина. ВЁДРАЦ, ведраца, т. 1) vidе врућац. 2) чист вЈАВИЦА, f. (нст.) vidе вијавица.

лед, на коме одозго нема снијега или чега вЁЈАЊЕ, n. (нст.) vidе вијање. другога, flares &ів, glacies limpidissima. ct. | ВЕЈАти, јем, (нст.) vidе вијати. ведрењак.

ВЕЈАЧА, f. (ист.) vidе вијача. ВЕДРЕЊАК, ведрењака, т. (у ц. г.) vidе ве- вѣк, т. (ист.) vidе вијек. драц 2.

BÊK, m.]
ВЁДРик, ведрика, т. у риту гдје нема трске, века, ":{ козји глас, Бав Элеtern, mutіtіо.

него вода, бав gibte in einem Röbris, locus | ВЁКАВИЦА, f. коза, bie Peterin (als Appolition lucidus.

pon Ser Siege), mutitrix. cf. бекавица. ВЕДРИНА, f. die peiterfeit, serenitas :

BEKÈTÂBE, n. das Meckern, mutitio. Дај ми Боже од Дрине ведрине,

BEKÈTATH, Bèkehiêm, v. impf. meckern, mutio. Југовине од Херцеговине —

ВЁкнути, вёкнём, v. pf. metern, mutio. ВЁДРИти ск, рӣ се, v. г. impf. e8 miro beiter, вековање, п. (нст.) vidе вјековање. serenatur coelum.

BEKдвати, векујем, (ист.) vidе вјековати. ВЁДРИЦА, f. ) vidе ведро 1. 2) vidе крављача. | вековит, а, о, (нст.) vidе вјековнт. ВЕДРО, п. 1) дрвен суд водени, ber 2034 јTereimer, выкшињом, (у Хрв.) griptentheils, pоtiоri ex

situla. 2) na 6yrapy, der Wassereimer, situla. parte, cf. понајвише. 3) (у крајннн Неготинској) мјера од 12 ока, вёЛА, f. (у војв.) bie 2Хrt, Battung, genus. &imer von şmülf Rap, amhpora: по што је ве-| ВЕЛЕ, ) (по југоз, кр.) много, biel, multum : дро вина ? cf. вједро.

веле иште; веле једе ; Теле веле, кока ЕТА, f. (нст.) vidе обрва.

мало, јагње жао, тезету јаје на таву. 2) (ст.) BĒ3, m. 1) die Stickerei, pictum per acum. 2) gen. groß, magnum:

вёза, (у Барањи) бie ulme, ulmus, cf. бријест. о мој вране, велае добро моје ВЁЗАК, вёска m. hyp. р. вез:

BE.AЁБит, т.

између Хрватске и Везак везла сеја тефтедара

Далмације.

планина

вѣлез, m. Турски Кјупрели (Куприлија), па- Ако те срећа не причека, на вењега је хата me einer Stadt, nomen urbis :

стић' не можеш; До Велева и воде Вардара

Ге си, бане, упутно? ВЕлен, (ст.):

Зар у 6°јелу манастиру ој девојко селен велен!

Ге су наша веља добра ? Не узвијај обрвама —

Учинио веље јаде — ВЁЛЕНАЦ, вёлёнца, m. (у Сријему) vidе ша- Што учиње веље јаде реница.

Младој твојој кукавици -ВЕЛЁСРдно, (у Боци) Беrgеnѕgеrn, lubеntіѕѕіmе.

и на вењу својту твоју ВЕЛЕТА, f. (у Дубр.) vidе вео:

вѣљко (Вељко), т. ЭЛаппвпате, nomen viri. Велешу сам на лекце раздрла

вкљдвАти, вељујем, v. impf. (у Боци), веље ВЕмигдан (велики дан), m. (доље преко Мо- fein, sum вље, у овој пословици : Кад вераве) vidе васкрсеније.

ље не вељује, маре опакује, т. ј.ако у BÈAHRA, f. Frauenname, nomen feminae.

вељачи није зима, биће у Марту. ВЕЛИКА БӧлЁст, f. vіdе горска болест. | ВЕЉУ, (јуж.) велим, fagen, ajo, dico. вёликА НЕДЈЕЉА, f. Die Charmoфe, hebdomas | ВЁНАЦ, нца, m. (нст.) vidе вијенац. antepaschalis.

BÈHÊHE, n. das Welken, marcor. ВЕЛИКА СТРАЖА, f. (у Сријему и у Бан.) Paupt: вёнт, m. (у војв.) in Ser Revengart: вента раwache, praetorium.

AH, der Vormand, praetextus. ВЁлиКАЧАК, чка, чко, augm. Е, велики, fehr grор, вЁНУти, вёнем, v. impf. wеlfen, marceo. valde magnus, vastus.

венчавањк, п. (нст.) vidе вјенчавање. ВЕЛИКАш, великаша, m. Ragnat, magnas. | ВЕНЧАВАТИ, венчавам, (нст.) vidе вјенчавати. вӣликӣ, кa, кo, 3) step, magnus, cf. вељн, 2) увенчаВАТА СЕ, венчавам се, (ист.) vidе вјен

велике, rефt mitten brin, magnopere: има чавати се,
зрела грожђа у велике; раде људи у ве- вёнчани, на, но, (ист.) vidе вјенчани.
мике.

ВЕНЧАНИЦА, f. (нст.) vidе вјенчаница. вёлим, (барои

пие impf. вељах) vidе вељу. вёнчањк, п. (нст.) vidе вјенчање. вёлимЙР, т. ЭЛапngname, nomen viri. ВЕНЧАТн, чам, (ист.) vidе вјенчати. ВЕАймЊЕ, p. равнина у Бањанима:

ВЕНЧАТИ СЕ, чам се, (ист.) vidе вјенчати се. Од Велимља уз равне Бањане

ВЁЊА, f. (у војв.) ) дie 2Вафbolbertaibe, juniввличанство, п. (у Хрв.) Rajeftät, majestas.

perus communis. 2) die Wachholderbeeren, ВеличањЕ, n. Oas Groptbun, ostentatio.

(gun Räubern), baceae juniperi, cf. клека. ВЕлЙЧАти, чам, v. impf. ereben, magnifico. вво, вела, m. (у Паштр.) бијела махрама што ВЕлбЧАТИ СЕ, чам се, у. r. impf. droptђип, дјевери држе изнад дјевојке, која кле ostentare se.

држећи оружје на рукама, кад јој засједе величЙНА, f. Die Stépe, magnitudo, altitudo. дају добру молитву: вёличко, m. Rannname, nomen viri..

И три лакта вела од Млетака BEACÀTEH, m.:

ВЕдмА, febr, valde. ef. врло. убрах кнту гаравиља,

ВЁЛАР, пра, т. (р. в прови, вёпрова) крмак, Убрах другу вeлcағeњa

бравац, назимац, дав Оффein (rännфеn), BÈAREP, m. (y Bojb.) (österr. der Feldscherer), porcus.

ber CVirurgus, chirurgus, cf. Bндар. ВЕРА, f. 1) (нест.) vidе вјера. 2) (око Сиња) vide BÈAREPOB, a, o, des Chirurgus, chirurgi.

витица 2. вѣлъЕРовицА, f. Sie Xray bes Chirurgив, ихor | ВЁРА, f. вода у Плащкоме, која навире из Каchirurgi.

пеле и утјече у Дретуљу. вёллЕРСкӣ, кa, кo, фirurgift, chirurgicus. ВЁРАН (веран), рна, рно, (ист.) vidе вјеран. BEAĴA, m.:

BEPÂBE, n. 1) das heimliche Umbergeben, clandestiНа њојзи су гаће од велуда

na circuitio. 2) das Verstecken, absconditio. ВЕЉА ПУШКА, f. (у ц. г.) vide дуга пушка. ВЁРАТИ, рем, v. impf. завлачити, крити, petВЕЉАЧА, f. (једни говоре навељача новеља- stecken, abscondo :

ча) ) (у запад. прим.) Ronat Xebruar, Fe- У грм главе не верала – bruarius: вељача превртача; Кад вељача вѣрати ск, рём се, v. r. impf. крити се, проне дажди, Марач добра не мисли, 2) (у Влачити ce, beimlich umbergehen, clam Србији) vidе бабини укови. .

circuire: ВЕЊЕ, m. (у Боци) һур. р, вељача, у овој по- Не чудим се лији ни ђердану,

словици: кад вење не вељује, маре опа- Већ се чудим зецу н гаћама: кује.

Куд се вере како не издере ВЕБЁ зEљЕ, n. (у Ц. г.) некаква трава, од које | ВЕРГИЈА“, f. Wide пореза.

би се човјек могао опити, Дrt pitanje, herbae вкРГИЈАШ, вергијаша, m. Sеr bеr пореза иntergenus.

worfen ist, vectigalis: BEњй, ља, ље, (по југоз. кр.) vidе велики: А Турака Јањи донесоще

: 1

) , :

Пет стотина онђе укопаше,

BÉCA, m. (het.) vide Beco. Вергијаша ни носили ни'су —

ВЁСАК, cкa, m. (и вёсак, ска, као hур. р. вес, ВЕРЕник, m. (ист.) vidе вјереник.

које може бити да се гдје и говори) глас, ВЕРЕНИЦА, f. (нст.) vidе вјереница,

особито који се чује из далека, тако да се ВЕРЕНИЦА ЉУБА, f. (ст. ист.) vidе вјереница. не може разабрати шта је и ода шта је, BEPÈCHJA, f. Kredit, fides: y3eo ha sepecujy; eine dumpfe Stimme, vox abtusa :

отишао да купӣ вересију; Вересија гола Оде весак од брда до брда —
шија.

BECAOЦE n. dim. p. весло.
BEPEDA*, f. 1) Oberkleid der türkischen Frauen, BÉCEAA, f. Frauenname, nomen feminae.

vestis mulierum tureicarum genus. 2) (у вёсвяйк, . веселиче један! кад кога жаBOjB.) ein altes Kleid, vestis antiqua: Hatykao лећи карају, мјесто: јадниче, несретниче! некаку веречу.

као што мати дјетету рече: (н. п. шта си ВЕРИГА, f. (у Боцн) Sie Rette, catena. cf. ланац. то учинио) весео мајци бно! мјесто : жамосВЕРИГЕ, вёрига, f. p. 1) pl. , верига:

ha Th majka! ein mitleidendes Scheltwort, conПа поведе вранца за вериге

vicium. 2) die Kesselkette, catena e qua pendet aenum. BECÈAHH, n. Mannsname, nomen viri. УГрбљу кажу да вериге не ваља оставити вЕСЕлити, лим, v. impf. freuen, gaudio afficio. да се љуљају кад се пињата или котао весёлити CE, ийм се, v. г. impf. fit freиеп, скине cње, јер веле да су лађе на мору gaudeo. за оно вријеме у муци и невољи док се ве- весёлица, f., 5) ef, веселнк, 2) (у Грбљу) Sieget= риге љуљају. 3) једно уско мјесто у заливу name, nomen caprae indi solitum. 3) y saroБокељскоме, гдје су горе собје стране неци, ef. цуцнути се. залив стијесниле. Приповиједа се да су | ВЕСЕЉАк, весељака, m. Iuftiger Sunbe, hilaсе на ономе мјесту негда запињале вериге, rator. да бродови непријатељски не би горе проћи вискљЕ, п. 1) Ruftigteit, hilaritas. 2) Урофеit, могли, и зндине од стражара са обје стра- nuptiae, cf. свадба. не још се виде.

высвљЕЊЕ, n. Bas reden, hilаrаtiо. ВЕРИдвА, f. (ист.) vidе вјеридба.

вЁСко, села, мо, 1) Iuftig, hilaris: Весело срце ВЕРИЖИЦА, f. dim. в. верига (н. п, на сахату). куђељу преде. 2) као веселик, говори се ВЕРИжице, верижица, f. pl. dim. . вернге. мјесто: јадни, жалосни, armfelis, miser: камо ВЕРИЖЊАЧА, f. Sіе tаngе аn bеr bie &effeltette тај мој весели брат? cf. веселик.

befestigt ist, (rabs e qua pendet catena aeni. BÈCHHA, f. aug. 0. Bec. ВЁРИти CE, рим се, (ист.) vidе вјерити се. вксин, m, dim, p, вес. ВЕРИЦА, f. dim. р. вера.

BÈCÂBE, n. das Rudern, remigatio. ВЁРКАЊЕ, п. dim, b, верање.

| ВЁСЛАти, лам, v. impf. rubert, remigo. .. ВЁРКАТИ СЕ, кам се, dim. Е, верати се. ВЕслигин, т. (по југоз. кр.) некакав цвијет, ВЕРМАН, вермана, m, vide Ферман.

2Гrt 23lume, floris genus, cf. васлеђен. BÈPMATH, mâm, v. impf. achten, fürchten, curo : BÈCAO, n. (gen. pl. becára) des Ruder, remus. он њега не верма ни у што.

У пјесмама пјева се іn рl. и

весмеша BĖPMĀM, m. (er.) der Feldmarschall, summus (мјесто веса): dux exercitus:

Дај ти мене ораову лађу Вермаш оде Нишу н Видину ;

и веслеша дрва шимширова Узе Ниша, не може Видина

вёснути СЕ, нём се, м. г. pf. 1) (у Лици) као ВЁРНӧст, f. (нст.) vidе вјерност.

јавнути се, it melben, adpаrеге. 2) (уц. г.) ВЁРОВАЊЕ, n. (нст.) vidе вјеровање.

коме, jid eфen, vindictam ВЕРОВАти, рујем, (нст.) vidе вјероватн. samo. 3) (у ц. г.) шенути собом, јф be: ВЕРовитицА, f. vide Вировитица.

wegen, movere se. ВЁРТА, f. (у Сријему) ) Sas Surtuф, praecinсtо- вёсо, т. (јуж.) hyp. ь. Веселин.

rium: 2) die Fürtuchleinwand, linteum prae- BÉCTH, bézem, v. impf. sticken, pingere acu, cinctoriiѕ соnfісіеndіѕ: дај ми верше за ке- вёт, (Херцеговин говоре и веғд), а, о, аlt, цељу.

yetus. ef. стар. BÈPTEII, m. die Krippe (der Geburt Ehristi), die BÈTAP, Tpa, m. (ner.) vide Bjerap.

die Schulknaben um Weihnachten umberfüh: BÈTMA", f. das Fetwa (Brief des Mufti), res ren, praesepe Christi.

- 4 - :1

judicata a Muftio. ВЕРУГАЊЕ, П. Вав Фlängeln, sinuatio. вӣТРЕЊік, т. (нст.) vidе вјетрењак. ВЕРУГАТи ск, гам се, y, impf. fit fФlängen, вётРЕЊАЧА, f. (нет.) vidе вјетрењача. sinuari.

вќТРЕЊЕ, n. (ист.) vidе вјетрење. ВЁРУПА, f. ријека у Кучима, тате еіnеѕ ѕturе вќТРИНА, f. augm. p. ветар. fes, nomen fluvii. .

вќТРИтн, рим, (ист.) vidе вјетритн. ВЁс, веса, m. bas rоthе türtifфе &apoфen, gale | ВЁТРИs, m. dim. p. ветар. riculum turcicum.

ВЕТРӘвит, а, о, (нет.) vidе вјетровит.

осветити

се