Page images
PDF
EPUB

не можеш ;

ВЕРГИЈАш

Рј твојој кукави

си, вељујем,

већу својту твоју

Вељко), т. тапngname, pomen viri. fein, Spb веље, у овој пословици : Кад ве.

impt. (у Боци), вё.ље није зима, биће у Марту.

ди, деr вѣликА НЕДЈЕЉА, f. бie charmoфe, hebdomas | ВЁ НАц, Hда, m. (нст.) vidе вијенац.

[ocr errors]

m

АН вілез, m. Турски Кју прели (Куприлија), та

сага me einer Stadt, nomen urbis:

те до Велева и воде Вардара

бане, упутио? Зар

6јелу манастиру ВЕлен, (ст.):

Ге

не причека, на ветеға је хата но вење јаде

наша већа добра ?
Ој девојко селен велен!

Учни
Не узвијај обрвама --

ILITO

учиње вете јаде вёЛЕНАЦ, вёлёнца, m. (у Сријему) vidе ша

млад

и на реница.

С. ВЕЛЁСРДно, (у Боци) Беrgеnѕgеrn, lubеntіѕѕіmе.

| ќњко ВЕЛЕТА, f. (у Дубр.) vidе вео :

ВЕдна
Велешу сам на лекце раздрла
ВЕмигдан (велики дан), m. (доље преко Мо-

ње -не
раве) vidе васкрсеније.

вељачи BÈAHRA, f. Frauenname, nomen feminae.

ввљу, ју:) вѣлика вдлЁст, f. vіdе горска болест.

вӣНЕЊЕ, . ВЕЛИКА СТРАЖА, f. (у Сријему иу Бан.) Paupt: вёнт, т.

wade, praetorium. вёликАЧАК, чка, чко, augm. p, велики, febr grор, вёнути, valde magnus, vastus.

| ВЕНЧАВАТИ, венчавам, (нет.) vidе вјенчавати.
ВЕликаш, великаша, m. Ragnat, magnas.
ВЁликӣ, кa, кo, 3) greb, magnus, cf. вељи. 2) | ВЕНЧАВАТИ СЕ, венчавам се, (ист.) vidе вјен-

чавати се,
зрела грожђа у велике; раде људи уве- ІвЁНЧАнӣ, на, но, (ист.) vidе вјенчани.
велике, rефt mitten brin, magnopere: има

вЁНЧАНИЦА, f. (нст.) vidе вјенчаница.

ВЁНЧАЊЕ, п. (нст.) vidе вјенчање. мике.

ВЁНЧАТи, чам, (нст.) vidе вјенчагн. вѣлйм, (барои пие impf. вељах) vidе вељу.

ВЕНЧАТИ СЕ, чам се, (ист.) vidе вјенчати се. вёлимЙР, т. ЭЛаппвпате, поmеn viri.

ВЁЊА, f. (у војв.) 1) pie 2Вафbolsеrtаube, juniВЕАймЊЕ, т. равнина у Бањанима:

perus communis. 2) die Bachholderbeeren, Од Велима уз равне Бањане

(3um Räumern), baccae junірегі. cf. клека. вво, вёла, m. (у Паштр.) бијела махрама што

[ocr errors]

ветује, маре "опакује,

[ocr errors]
[ocr errors]

велим, fagen, ajo, dico. n. das Welfen, marcor:

Vorwand, praetextus. вёнём,

т. б.ако у

у војв.) in Reseasart: вента ра

v. impf. welken, marceo. (вјенчаване.

chirurgi.

ВЕНЧАнство, п. (у Хрв.) Rajeftät, majestas.
ВЕЛИЧАЊЕ, n. Bas Broptun, ostentatio.
ВЕЛИЧАти, чам, v. impf. ereben, magnifico.
ВЕлЙЧАти CE, чам се, у. е. impf. groptђип,
ostentare se.

дјевери држе изнад дјевојке, која клет
.
BEAHYNHA, f. die Größe, magnitudo, altitudo.

држећи оружје на рукама, кад јој засједе вѣличко, т. ЭХаппӧname, nomen viri.

дају добру молитву : ВЕЛСАТЕЊ, m.:

и три лакта вела од Млетака Убрах кнту гаравиља,

| ВЕОМА, febr, valde. ef. врло. Убрах другу вeлcагења

ВЁПІАР, пра, т.

(р. вёпрови, вёпрова) крмак, BÈGREP, m. (ý boje.) (österr. der Feldscherer),

бравац, назимац, дав Оффein (9гännen), ber Chirurgue, chirurgus, cf. Bндар.

porcus. BEAREPOB, a, o, des Chirurgus, chirurgi.

ВЕРА, f. 1) (нест.) vidе вјера. 2) (око Сиња) vide

витица 2. ВЕТЕРОВИЦА, f. Pie Trau beg chirurgu, uxor | ВЕРА, f. вода у Плавкоме, која извире из КавѣлТЕРСќи, кa, кo, фirurgif), chirurgicus.

пеле и утјече удрету љу.

| ВЕРАН (вёран), рна, рно, (ист.) vidе вјеран. На њојзн су гаће од велу да

BÈPÂHE, n. 1) das beimliche Umbergeben, clandestiВЕЉА ПУШКА, f. (у ц. г.) vide дуга пушка. вѣљАЧА, f. (једни говоре навељача новеља

Fona circuitio. 2) das Verstecken, absconditio.

вёPAти, рем, v. ча) ) (у запад. прим.) SRonat Xebruar, Fe

stecken, abscondo :

у. г. impf. крити се, про

У грм главе не bruarius: вељача превртача; Кад вељача | вѣрати cЕ, pём се, не дажди, Марач добра не мисли. 2) (у

Влачити вѣљ, т. (у Боци) һур. р. вељача, у овој по

circuire: словиця: Кад вење не вељује, маре опа

Не чудим се

Већ се чудим зецу би се човјек могао опити, art Plane, herbae | ВЕРГИЈАш, вергијаша,

(у ц. г.) некаква трава, од које | ВЕРГИЈА*, f. vіdе пореза. вѣњй, ња, ље, (по југоз. кр.) vidе велики:

worfen ist, vectigalis:
А Турака Јањи донесоще

ВЕлӯд,

m:

impf. завлачити, крити, ver

clam

umbergeben,

верама ce, beimlich

Ђердану,

ни

Србији) vidе бабини укови.

лијн

и гаћама:

издере —

не

m. der der nopeaa unter:

вере како

кује. ВЕБЕ ЗЕЊЕ, p.

Куд се

genus.

.

Вергијаша

[ocr errors]
[ocr errors][ocr errors]

шија.

[ocr errors]

vestis

некаку веречу.

[ocr errors][ocr errors]
[ocr errors]

или

се

да

не још

ВЕРЕник

BÉCA, m. (ner.) vide Beco. пет стотина онђе укопаше,

ВЁСАК, cкa, m. (и вёсак, ска, као hур. р. вес, ни носили ни'су

које може бити да се гдје и говори) глас, ВЕРЕНИК, m. (ист.) vidе вјереник.

особито који се чује из далека, тако да се ВЕРЕНИЦА, f. (ист.) vidе вјереница.

не може разабрати шта је н ода шта је, ВЕРЕНИЦА ЉУБА, f. (ст. ист.) vidе вјерёница.

eine dumpfe Stimme, vox abtusa : ВЕРЕСИЈА, f. Srebit, fides: узео на вересу:

Оде весак од брда до брда отишао да купӣ вересу; Вересија гола

BECAOЦE n. dim. p. весло. BËPEYA*, f. 1) Oberkleid der türkischen Frauen, BÉCEAA, f. Frauenname, nomen feminae. mulierum tureicarum genus. 2) (у вёсклйк, m. веселиче један! кад кога жа

мећи карају, мјесто: јадниче, несретниче! BOjB.) ein altes Kleid, vestis antiqua: Harykao

као што мати дјетету рече: (н, П. Шта си

то учинио) весео мајци бно! мјесто: жалосВЕРИГА, f. (у Боцн) sie Rette, catena. cf. ланац.

Ha TH Majka! ein mitleidendes Sceltwort, conвЁРигЕ, верига, f. pl. 1) pl. p. верига:

vicium. . Па поведе вранца за вериге Грбљу кажу да вериге не ваља оставити | ВЕСЕЛити, айм, у. impl. freuet, gaudio afficio. љуљају кад се пињата котао весё лити CE, ийм се, v. г. impf. ft frенен,

gaudeo. екинење јер веле да су лађе на мору са , г. 1) ef. веселнк. 2) (у Грбљу) Зiegen pнге љуљају. 3) једно уско мјесто у заливу! пате, nomen caprae іndі ѕоlitum. 3) у загоБокељскоме, гдје су горе собје стране неци, cf. цуцнути се. залив. ствјесниле. Приповиједа се да су | ВЕСЕЉАК, весељака, m. Iuftiger Sunbe, hila

rator. се на ономе мјесту негда запињале вериге, да бродови непријатељски не би горе проћи весёьк, п. 1) Ruftigteit, hilaritas. 2) офieit, могли, изндине од стражара са обје стра- nuptiae, cf. свадба. се виде.

BECÈ.BÊHÈ, n. das Freuen, hilaratio. ВЁРИДБА, f. (нст.) vidе вјеридба. f. dim. р. верига (н. п, на сахату).

вёско, села, 10, 1) luftis, hilaris: Весело срце

куђељу преде. 2) као веселук, говори се ВЁРИЖицE, верижица, f. pl. dim. р. вериге. мјесто: јадни, жалосни, armfelig, miser: камо вЁРИЊАЧА, f. Sie Otаngе аn bеr ѕie Rеffеlfette | тај мој весели брат? cf. веселик.

befestigt ift, trabs e qua pendet catena aeni. BÈCHHA, f. aug. 8. Bee, ВЁРити CE, рим се, (нст.) vidе вјерити се, вёсий, m, dim, t, вес. ВЁРИЦА, f. dim. р. вера. п. dim, p. верање.

BÉCÂHE, n. das Rudern, remigatio.

BÈCAATH, nâm, v. impf. rudern, remigo. ВЁРКАТИ СЕ, кам се, dim. р. верати се. вермана, m, vide Ферман.

ВЕслигин, m. (по југоз. кр.) некакав цвијет,
Mâm. ; impf. achten, fürchten, curo : BÈCAO, n. (gen. pl. becánâ) des Ruder, remus.

2rt 23lame, floris genus. ef. васлеђен,
У пјесмама пјева се іn рl, и весеша

(мјесто весла): Вермаа оде Нишу н Видину;

Дај ти мене ораову лађу
Ниша, не може Видина

и веслеша дрва шимширова
Узе
f. (нст.) vidе вјерност. .

ВЁСНУТИ СЕ, неи се, м. г. pf. 1) (у Лици) као ВЕРОВА ЊЕ, П. (нст.) vidе вјеровање.

јавнути се, ріф meben, adpаrеге. 2) (у Ц. г.) рујем, (ист.) vidе вјероватн.

samo. 3) (у ц. г.) шенути собом, іф Бе

kome, fich rächen, vindictam Срнему) ) pas Surta, praecinсtо- вёсо, т. (јуж.) hyp. p. Веселин.

wegen, movere se. rium. 2) die Fürtuchleinwand, linteum prae- BÉCTH, Bézém, v. impf. sticken, pingere acu.

за цељу. die Krippe (der Geburt Ehristi), die BĖTAP, Tpa, m. (Her.) vide Bjerap.

yetus. ef. стар. ren, praesepe Christi. die Schulenaben um Weihnachten umherfüh: BÈTMA", f. das Fetwa (Brief des Mufti), res

judicata a Muftio. ВЕРУГАЊЕ, CE, гам се, y, impf. ji jФlängeln, вќТРЕЊАЧА, f. (нет.) vidе вјетрењача.

ВЕТРЕЊАК, т. (нет.) vidе вјетрењак, ВЕРУГАТИ

ВЕТРЕЊЕ, т. (ист.) vidе вјетрење.
sinuari,
Ғ. ријека у Кучима, тате eines lufaвѣТРИНА, f. augon. . ветар.

fluvii. .
Das rоthе türtifdye Жаррфеn, gale- вѣтрит, т. dim. p. ветар.

вӣТРИтн, рим, (ист.) vidе вјетрити. BEC, Bèca,

ВЁРижиЦА,

ВЁРКАЊЕ,

ВЕРМА ти,

он њега

не вер.ма ни у што.
. (er.) der Feldmarschall, summus

ВЁРМАН,

dux exercitus :

[merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors]

: sa he: BËT, (u )), , oalt,

[merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small]

Bйдити

вештака, м.

ИНА, ғ. augm. D. вештица.

[ocr errors]
[ocr errors]

(А, f. augi

m

више:

в. вештица.

се

вива,

|

fährt. вЙВА ЦРљЕНА, f. (у дубр.) vidе нва.

кад

често

забада коен као wenn er

yestis feminae. - май човек вЙГАЊ, гња, т. vіdе ковачница.

омче,

ВЕтногоЊА, m. (нст.) vidе вјетрогоњан дана вючи

BEA

ЛА, f. (ист.) vidе вјешалнца. n. pl. (ист.) vidе вјешала.

o, (нст.) vidе вјечнт. ВЕТРОМЕТ, m. (нст.) vidе вјетромет туди вёт, fфоn, janm. 2) fonbern, sed: није тако, вѣш А

n. (ист.) vidе вјешање. већ овако. 3) већ ако, auper wen, nisi si. BE Анын

шам, (нст.) vidе вјешать. 1) (у горњ. прим.) још, по), adhue, cf, веће. Јвёш Аг

BÈLIT, - a

o, (ист.) vidе вјешт. ВЕТА, f. (нст.) vidе вијећа.

BÈLTAK, ВЁТАТн, већам, (нст.) vidе вијећати. І

вёшца; т.
qollutto 03BÉTAL,
ВЁТВ, п. (ист.) vidе вијеће.

13:10: :
BEштЙНА,

f. (ист.) vidе вјештина. ВЕТЕ, vidе већ:

f. (ист.) vidе вјештица.

. вештиЦА. Веће сам се сестре зажелио —

... 1 на [BEшти ЧЁТ Не болује, веfе aшнкује —

(ист:) vidе вјештак.
| ВЁнтичин,

(ист.) vidе вјештај. имаш ли веће коју ружицу ?

вка, ,

m. der Kibiß, gavia. ВЕКЕ, ) neutr. 2. већи. 2) adv. meht, plus, cf. вивАК,

!!! Т Н |вЙВАЊЕ, П.

das Pugen (der Vögel), lectio pedi

culorum. Купи свата штогоћ више можеш, 119

вЙВАти CE,

вйвам се, y, r: impf. ) голуб се Што је веће то је боље за те - 1,3

вива, fiФ ВЕтӣ, ћа, ће, comp. b. велики, gröper, major.

pugen (von den Vögeln), purgare

se. 2) човјек BÈRÚA", Behvaa, m. der Stellvertreter, vicarius:

прсте у главу, или кадраменима Мустај-пашу царева већила

да је ушљив, а вот эRenfфеп,
ВЕТИНА, f. Pie srebrbeit, majoritas.
BĚRMA, mehr, magis.
BETHйк, m. (ист.) vidе вијећник.

| вЙВЕРИЦА, f. (зап.) vidе вјеверица. ВЕЧАН, чна, чно, (нст.) vidе вијечан. Н.,

it-t..

Гвигањ, вигања, m. (у Сријему) сав $rauentleiв,
ВЕЧАН, чна, чно, (нст.) vidе вјечан.
ВЁЧАЊЕ, p. bas nefern, mutіtіо.

I глуі:
ВЕЧАТн, чём, v. impf. metern, mutio. І зі
ВЕЧЕ, вечера, п. 2) рех эIbero, vesper, yes- вигови, вигова, m. pl. (у војв.) vide

ошице. ВЕЧЕР, вечерн, f.jpera; аиф m. in: добар вече!

1. Ивања дне, вид, т. 1) Вав беђett, MugenliФt, visus: тако 2) (у Боци) на вечер н.

ми вида очињега. 2) дошао за вида, бав

15 ir: Ђурђева днe, vidе уоҷи.

Tageslicht, lux.!!!
BÈ'IEPA, f. das Abendeffen, coena (in Serbien das
Hauptessen, also ganz eigentlich die Klaffische BÌA, m. Mannsname, nomen viri.

Búða, f. Frauenname, nomen feminae.
coena).
ВЕЧЕР АвањЕ, n. Sas &ffen u bene, coenatio. | видя, f. (у ц, г.) vidе чивија.
BEYEP ÁBATH, Beyèpâlâm, v. impf. nachtmalen, BÅNĀK, m. Mannsname, nomen viri.

видан, дна, дно, Бей, libt, lucidus: видна соба; coenor, cf. вечеривати.

Видна новца као дан — ВЕЧЕРАЊЕ, n. Das іѕеnѕmаlеn, со еnаtiо. І.

тва з виДАЊЕ, n, videoвјечење

... ВЕЧЕРАС, diesen Abend, hac vespera. 119111

видAP, ви дара, m, vide љекар. ВЕЧЕРАСКЕ, ВЕЧЕРАти, рам, v. impf. uno pf. abеnоmаlеn, видАРИНА, f. vіdе љекарина.

видАРИЦА, f. vіdе љекарица. ВЕЧЕРАшњӣ, ња, њё, Bon Biefem 26ent, hujuѕ видати, видам, vidе лијечити.

ВИДАЦ, вйца, м.
Vesperae.
ВЕЧЕРИВАЊЕ, n, vidе вечеравање.
ВЕЧЕРИВАТИ, вечерӣвам, v. impf. (у Дубр.) vide видач, видача, m. Лаппвпате, hоmеn viri.

1 ,ятин, 1 м виде, m. hyp. v. Bйд:
вечераватн.
ВЕЧЕРЙн, вечерина, m. (у Имоск.) западни

Иде Виде, да обиде (и то значи, да се вјетар, једни веле бабин внтар, Bejtrint,

- просо сије око Видова дне; јер је свети venies ab occidente ventus. ВЕЧЕРИН, m. Улапngname, nomen viri.

(видело, п. (нст.) vidе видјело ВЕЧЕРИЦА, f. dim. ppt вечера: "і" 1:1 1:1

вй,Еги, дим, (ист.) vidе видјети. Робињице носе вечерицу ВЕЧЕРЊАЧА, f. т. ј. звијезда, гаbеnеftert, He- видйк, відйка, m, bеr аn it, conspetus: ВЕЧЕРЊА, f. Die efper, sacra pomeridiana. HвЙДЕти се, дём се, (ист.) vidе видјети се. sperus.

видимо, п. (зап.) vidе видјело.

у по поља свјету на видишкуВЕЧЕРЊЕ, п. vіdе вечерња : Остојимо то евето вечерње на ін ғha

видин, Видина, m, tast Sibin, Vidinum, ВЕЧЕРЊй, ња, ње, Бельг, 8. 8. Ibеnѕftern и: f. m., видЙНАЦ, нца,

вйдити, дим,(зац.) vide Досади, ми јутром и вечером - н (*

vespertinus. ВЕЧЕРОМ, aben64, vespeгe: 1 ... 148 422 AL}}}

[ocr errors]

1.1 | |

[ocr errors]

coeno.

дубр.) 21rt spflange, herbae

[ocr errors]

" (" Хrt

genus.

[merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small]

ви,

[ocr errors]

дело на видјело.
video (као

као

могло

ce

[ocr errors]

видиш

сам

добила

[ocr errors]

BйдоВАЧА,

која доспнјева

видити се

BÁBÂBE, n. 1) das Oftfeben, visio. %) die Aufsicht

über die Küche, z. B. bei Hochzeiten, ministerium вй дити CE, дм се, (зап.) vidе видјети се. МЧАК, чка, m, vidе видовита трава.

culinarium. 3) das fich-reben, Zusammenkom

men, conventas. . BйдЈЕло, р. (југоз.) баѕ git, lumen : Изићи ће

товнити јело, бie Wйфenauffiət führen, proвй дети, дём (н вибу, imperat. види и виби, вЙЪАти, віђам, v. inpf. 1) оft feben, video. 2) го

V. aet. овај је глагол impf. само inpf. вићах) v. pf. и. impf. (југоз.) 1) feben,

curo culinam.
v. | виЪАТИ СЕ, вићам се, v. r. impf. fi, feben, guz

sammenkommen, convenio.
У вйдим, вйбах и видеfі, али
пецtr. и у осталоме је свему, н. п.

рећи: читаву сам годину добро ви- вЙТЕЛО, п. (јуж.) vidе видјело.
320 ; пери очи овом водом пак ћеш опет вЙБЕн, а, о, 5) раrt. pass. , видјети. 2) виђен
видеши). 2) да видиш како нема, да

човјек, т.ј. наочит, угледан, лијеп :
не ће, и т. д.

Кад си тако виђен међу браћом Bйдакти ск, дйм се, v. г. pf. (јуж.) 1) fit feben, вЙБЕНИЈЕ, П. (јуж.) ба беђеп, visio: Сретно

опет видјеши? У виђеније, дугу љубав, од Бога живот и
сеnуеnio : кад ћемо се

здравље (напија се уз чашу).
Здрављу да се видимо! 2) како ми се ви-
Ан, jeint, vіdеtur. 3) види ли се ? fiebt тап, вӣБЕТи, видим, (јуж.) vidе видјети.
ponne est obscurum ? 4) видјела сам се, т. б. | вивЕТи ск, видим се, (јуж.) vidе видјети се.
цвијет или вријеме.

вЙТУ, praes. p. видјети :
nomen feminae.

Да ја вибу чија гине војска — f. (у Уж. н.) јабука крушка | вЙЖАО, жлa, m, vidе вижле. BÌAHA, f. Srauenname, о Видову дне, гrt depfel вйжЛАД, f. coll. р. вижле.

вйжЛАСТ, а, о, д. 23. дјевојка, bie piel umbеrgaft, und Birnen, piri et pomi genus. видов дан, ва дне, т. 15. Јунија, кад су Срби puella impudentior. изгубили царство на Косову, Ot. Beits Хая, вйжЛЕ, леті, п. Оer Babtelbunt, canis avicula

rius Linn. видовит, а, о, двјете које се роди у кошуљи-вижийн, вижлйна, m. Турски новац од 60 пара, 8 идI.2nfpielung auf вид: доћи ће Видов дан ! се видовито; и такови послије

eine türkische Münze von 60 Para, numi tur(приповнједају), или жена, нде са зна више него други људи, ein | вижлити, лим, v. impf. им беrgaffen, oculos cir

ciсi genus.
Sonntagskind, albae gallinae filius (?), cf, Bje- cumferre: шта вижлиш којекуда, а негле-
селвА, f. некаква трава, која се вижлица, f. ) женско внжле, Beibфеn pon

даш овамо. cf. вижлает.
суха сипа, а сировa зaцјеђује у очи, једни
вій довчевица, а једни

Wachtelhund, canis avicularia. 2) BAXACTA видüчак,

Ajebojka, die viel umbergafft, puella impuArt Pflanze, herbae genus.

dentior. BÀXÁÊBE, n. Umbergaffen, tò circumferre oculos.

визЙР, визира, т. (у војв.) іfіrіtаb, Wiфitab, BĚAOJE, m. Mannsname, nomen viri.

mensura vinaria publice probata. видоЈЕВИЦА, f. 23erg оbеr bещница, mit Ruinen визЙРИНА, f. Sie &іфsebubr, quod solvitur pro

) под Видојевицом (готово под самим врхом) визЙРЦИЈА, m. per Ciфеr, mensurae vinariae

mensurarum examinatione. мали няворчић ишти), о коме људи онуда при: вЙЈАвица, г. (јуж. н зап.) Офneefturm, imber

examinator.
повнједају да је некад био тако велики да
су воденице по девет витлова на њему вЙЈАлиште, т. Эrt wо tie Bolfe beulet, locus

pivium (?), cf. мећава.
мљеле,
земљу остављали, затиснули ћебетима и

ubi ululant lupi :
Шатор пење Угрин Јанко

Украј Саве воде ладне
сланинама и уставили воду. cf. Ковиљача.
BÀJOJKA, f. Frauenname, nomen feminae.

На вилнно игралиште,
видбко
т.

На јуначко разбојиште
BÌAOCABA, f. Srauenname, nomen feminae.

и на вучје вијалиште -
вЙ ДРА, f. ) (Sifb2) Otter, Jutra. 2) vidе вједро: вЙЈАЊЕ, n. 1) тјерање, дав Заgеn, agitatio. 2) Bas
Кад би када до воде дорасла,

Winden, volutio, versatio.
Сребрну
би видрукуповала -

вЙЈАЊЕ, п. 1) (јуж. и зап.) Das 98orfeln, venвиДРАК,

tilatio. 2) (јуж. н зан.) бав фneiеn, tempe

stas nivalis. 3) das Heulen, ululatus.
вЙДРИЦА, f. (за п.) vidе ведрица,
vide

вЙЈАР, т. vіdе вихар :
виДРО, п. (за п.)
виро, да ти додам воде —
vide Bjeha.
.

вЙЈАти, вијам, v. impf. ) тјерати, јадеn, agilo. вЙТА, f. (зар

2) н. п. главом, рrеhеn, torq

ци, зове
човјек
вимама,

догоња, здуха. видовита

Art Kirsche, cerasi genus. f. vіdе видовита трава.

је зову и видовка, f. eine видовЧЕВицА,

[ocr errors]

(управо и не извире вода,

него као

та

Нијемци некад, кад су ону

па

[blocks in formation]

ВИЛАЁТИЈА

len, ululo :

jde Вихар : олом дује, ољуљује -.

м, како вцор гором

[ocr errors]

барјак.

[ocr errors]

impf. fid fohlängeln,

.

20 Dka (12 Preßburger m, .,

Murren,

v. impf. 1) schreien, clamo : вичи, говори лакше. 2) rufen, voco, звати: вичи га амо. 3) (у Дубр.) vidе кара

не cf.

61 віЈАти, jём, v. impr..) (јуж. и зап.) worfeln, ven- (виолА, t tilare: људи вију жито. 2) (јуж. н зап.) Пожет

а је ружа од видоме Buje chajer, schneien, nives decidunt. 3) heu: BÅJOP, m.

горњ. прим.) vide љубнчнца:

Bujop Не вид вуче, не гракћи гавране,

Градом Не плаш'те ми по гори дружине

Вије кое

БАже, вијере ветрове Неко двије, неко празан вије.

Дај ми, BÚJATH CE, BÂjâm ce, v. r. impf. 1) iagen, agito BÅJOPÊN, alius alium. 2) flattern, volitare, fluitare: buja genus.

(у Шајк. бат.) art Opiels, ladi

виздрити СЕ, се барјак ; вија се орао, cf. вити се.

pâ ce, v. r. impf. flattern, fluitare: вЙЈАЧА, f. (зап. и јуж.) бer 2Binsreiter, vanni визори се

внЈУГАЊЕ,

т. genus, cf. вјетрењача.

das Schlängeln, sinuatio.

виЈУГАти CE, вилЁДРО, п. (у ц. г.) vidе ведро:

гам се, у. е.
| виЈўкнути, вилукнём, v. pf. Deulen, exululo.

sinuor. По виједро једанак пијaxy

и виједро у рукама ће воде носи вЙЈвк, m. (јуж.) 1) Rebenseit, vita: умом вије- вилуцнути, Внууцнём, ку; човјек кратка вијека. 2) никад (ни) до вик, m. (зап.) vidе вијек. sujeka, in meinem Leben nie, ewig nie, nun- BÅKA, f. 1) das bedrei, clamor: eroju ra bura;

На курјака вика, а лисице месо једу. 2) ein

v. pf. dim. р. вијукнути. quam; ва вијек; од свијета и внјека; докле

Getreidemaß von је вијека и свијета ; како је вијека и сви

Mege), mensurae genus (in Batchka). јета ; Од вијека до суда Божјега — вилЁНАЦ, нца, т. (јуж.) 1) беr frаns, corona. | викАЊЕ, p. 1) бав Офreien, clamor. 2) аѕ Rufen,

vocatio. 3) vidе карање. 4) дав у нас је у воме смислу вијенац само од

fremitus. цвијећа. 2) вијенац лука, смокава, паприка, &rans, corona: родила трешња као вијенац. викАти, вӣчём, 3) (y . r.) langes Kopfbaar, crines longi: А просуше до паса вцјенце

ти: виче ме мати. 4) murren, fremeгe: вичу BÀJÊBE, n. das Winden, to viere.

на њега, вичу на то, виче народ. вЙЈЕРНА, (ст.) мјесто вјерна :

вЙКАч, викача, m. Sеr @reier, clamator. Те ме узми за вијерну љубу виЈЮРНИЦА љуба, г. у пјесмама мјесто вјер-| викнути, викнём, v. pf. 5) auffreien, exciame.

2) aufrufen, voco, cf. зовнути. на љуба:

викдваЊЕ, n. (зап.) vidе вјековање. Одма виче вијерницу љубу — ВИЈЌТАти, вијетам, v. pf. (у ц. г.) perfpreфen, викоВАти, викујем, (зап.) vidе вјековати.

| виковит, а, о, (зап.) vidе вјековит. promitto:

| виком, instr. pon бет піt gebräublimen вік, Вијешај му три товара блага

rufend, clamans: Вијеша му Богом посестримство

Виком виче Старина Од невоље вијешај му кумство внЈЌА, f. буж.) Ronferens (Berathflagung), вила, f. (pl. вӣле, gen, Bйла) 1) бie Bile (eine deliberatio, cf. вијеће.

2rt RompБе), Vila (nympha). Виле

и по камењацима

по великим планинама BHJÈRÂHE, n. (yx.) das Berathlagen, delibe

око вода. Вила је свака млада, лијепа, у ratio. внЈЕЋАти, вијећам, v, impf. (јуж.) beratbjФla- бијелу танку хаљину обучена,

низ леђа и прси распуштене косе. Виле gen, delibero.

ником не ће за учинити докле их ко не вижть, п. (у Дубр.) сабор гдје су се поспода Дубровачка састајала да суде: они су имали мало вијеће и велико вијеће, на вечеру, или друкчије како), Rath, consilium .

увриједнонда га различно наказе: устривнЈЕтник, m. (у Дубр.) Xath, senator.

јеле га у ногу или у руку, у обје вивчин, чна, чно, јуж.) байerbaft, firmus: та

у обје руке, или у срце, је хаљнна баш вијечна. визогаAB, m, vidе вијоглава 1. вйогЛАВА, f. ) (у Сријему) некаква мала

(etwas vereiteln), conturbare. Kasyihin Cpnie

ски другијем ријечима тица, која једнако изврће главу час на јеАну час на другу страну (т. н. вија гла- на куле на виле, рекло би се како је гово60m), der Wendehals, Drehbals, jynx torquilla.

рио: Ово било оно се свило, и т. д. 2) дјевојка која не наоколо којекуда, cf. вижлица.

гледа преда се, него] виліET*, m. ) земља, да запъ, terга: отишао ВИЈокА, . (у сријему) младица осјечена за

на вилаеш, cf. постојбива, завичај. 2) Reute,

вилАЁТАиЈА, m, vidе земљак. навртање, бав Рfropfreis, ѕurculus.

homines : чујете) вимаете! ef, свијет:

Новаче

и Аугачке,

њихово коло, или

акад их во

на

увриједи (на

агазивши

ноге или те одмах умре.

п. разби какав

(н.

разбно

[blocks in formation]

Dersdiedene treffende Gründe

како је ко

[ocr errors]
« PreviousContinue »