ВЕТРОГОЊА, m. (ист.) vide вјетрогоња. Веће сам се сестре зажелно више: ВЁЋЁ, 1) neutr. v. већи. 2) adv. mehr, plus, cf. ВЕЋИНА, f. bie BERMA, mehr, magis. ВЕЋНИК, m. (ист.) vide вијећник. ВЕЧИТ, а, о, (ист.) vide вјечит. ВИВАТИ СЕ, ВИвам се, v. r. impf. ) голуб се вива, sich pußen (von den Vögeln), purgare se. 2) човјек се вива, кад често забада прсте у главу, или кад раменима коси као да је ушљив, aud vom Menfden, wenn er Contamaa häufig mit den Fingern in die Haare fährt. ВИВА ЦРЉЕНА, f. (у Дубр.) vide ива. ВИВЕРИЦА, f. (зап.) vide вјеверица. вигањ, вигања, m. (у Сријему) bas GrauenÉleib, DL vestis feminae. автодиагн ВИГАЊ, Гња, m. vide ковачница за пр ВЕЧЕ, вечера, п. (1) ber Wbenb, vesper, ves-вигови, вигова, m. pl. (у војв.) vide омче, ВЕЧЕР, вечери, f. pera ; aud m. in : добар вече! ошице. ВЁЧАН, чна, чно, (ист.) vide вијечан. BÉчÂ1⁄2E, n. das Meckern, mutitio. BÉчATH, чÊM, V. impf. meckern, mutio.davin ЧИМ, 2) (у Боци) на вечер н. п. Ивања дне, вид, m. 1) baseђен, Иugenlidt, visus: тако Ђурђева дне, vide уочи. ОГНЕННИ ИЗМи вида очињега. 2) дошао за вида, баз BÈчEPA, f. das Übendessen, coena (in Serbien das Tageslicht, lux. Hauptessen, also ganz eigentlich die klassische Büд, m. Mannsname, nomen viri. coena). ВИДА, f. Grauenname, nomen feminae. ВЕЧЕРАВАЊЕ, n. bas Effen zu benb, coenatio. ВИДА, f. (у Ц. г.) vide чивија. ВЕЧЕРА́ВАТИ, Вечеравам, v. impf. nadtmalen, видак, m. annšname, nomen viri. coenor. cf. вечеривати. ВЕЧЕРАЊЕ, n. bas benbmalen, coenatio. ВИДАН, дна, дно, bell, lidt, lucidus : видна соба; BEчRPAC, diesen Abend, hac vespera. coeno. ВЕЧЕРАШЊИ, Ња, ње, von biefem vesperae. ВЕЧЕРИВАЊЕ, n. vide вечеравање. ВЕЧЕРИН, Вечерина, m. (у Имоск.) западни ВЕЧЕРИН, m. Mannšname, nomen viri. Робињице носе вечерицу ВЕЧЕРЊА, f. bie efper, sacra pomeridiana. sperus. ВЕЧЕРЊЕ, n. vide вечерња : Остојимо то свето вечерње z. B. ВИДАЦ, вица, m. (у Дубр.) Urt Pflanze, herbae genus. видач, видача, m. Тапивнате, nomen viri. ВИДЕ, m. hур. о. Вид: Јелесије просо сије, Иде Виде, да обиде (и то значи, да се просо сије око Видова дне; јер је свети Јелесије 14, а Видов дан 15. Јунија). ВИДЕло, п. (нет.) vide видјело ВИДЕТИ, ДИМ, (ист.) vide видјети. ВИДЕТИ СЕ, ДИм се, (ист.) vide видјети се. видик, видика, m. ber Wntlic, conspetus : У по поља св’јету на видику видило, п. (зап.) vide видјело. видин, Видина, m. Stabt Bibin, Vidinuin. вечерњи, ња, ње, Хенд-, 3. . Wbenbftern u. f. w., видиНАЦ, нца, m. човјек на Видина. vespertinus. ВЕЧЕРОМ, abents, vespere: Досади, ми јутром и вечером ВИДИНЛИЈА*, S видински, ка, ко, von Видин. видити, дим, (зап.) vide видјети. ВИДИТИ СЕ, ДИм се, (зап.) vide видјети се. ВИДИЧАК, чка, m. vide видовита трава. ВИДЈЕЛО, п. (југоз.) bas kidt, lumen : Изићи ће дјело на видјело. ВИДЈЕТИ, дим (и вибу, imperat. види и вики, impf. Buháx) v. pf. u. impf. (југоз.) 1) febeп, video (као v. act. овај је глагол impf. само у видим, виках и видећи, али као v. neutr. и у осталоме је свему, н. п. могло би се рећи: читаву сам годину добро видио; пери очи овом водом пак ћеш опет видјеши). 2) да видиш како нема, да видиш не ће, и т. д. ВИДЈЕТИ СЕ, дим се, v. г. pf. (јуж.) 1) fid) feben, cenvenio: кад ћемо се опет видјеши? У здрављу да се видимо! 2) како ми се види, fdeint, videtur. 3) види ли се ? fiebt man, nonne est obscurum ? 4) видјела сам се, т. j. добила сам цвијет или вријеме. ВИДНА, f. Frauenname, nomen feminae. ВИДОВАЧА, f. (у Уж. н.) јабука и Крушка која доспијева о Видову дне, Urt Hepfel und Birnen, piri et pomi genus. видов ДАН, на дне, m. 15. Јунија, кад су Срби изгубили царство на Косову, t. Beits Хag, jugi. Unfpielung auf вид: доћи ће Видов дан ! видовит, а, о, дијете које се роди у кошуљици, зове се видовито; и такови послије човјек (приповиједају), или жена, иде са вилама, и зна више него други људи, ein Sonntagskind, albae gallinae filius (?). cf. вjeдогоња, здуха. ВИДОВИТА ТРАВА, f, некаква трава, која се суха сипа, а сирова зацјеђује у очи, једни је зову и видовчевица, а једни видӥчак, Urt Pflanze, herbae genus. ВИДОВКА, f. eine Wrt Riride, cerasi genus. ВИДОВЧЕВИЦА, f. vide видовита трава. ВИДОЈЕ, m. Mannšname, nomen viri. ВИДОЈЕВИЦА, Е. 2erg ober Љешница, mit Muinen auf feinem ipfel. Од сјеверне стране има под Видојевицом (готово под самим врхом) мали изворчић (управо и не извире вода, него као пишти), о коме људи онуда приповнједају да је некад био тако велики да су воденице по девет витлова на њему мљеле, па га Нијемци некад, кад су ону земљу остављали, затиснули ћебетима н сланинама и уставили воду. cf, ковиљача. ВИДОЈКА, f. Frauenname, nomen feminae. видојко, m. ann$name, nomen viri. ВИДОСАВА, f. Grauenname, nomen feminae. ВИДРА, f. 1) (Gifd=) Otter, Jutra. 2) vide вједро: Кад би када до воде дорасла, Сребрну би видру куповала ВИЂАЊЕ, П. 1) bas Dftfeben, visio. 2) bie 2(uffid з über die Küche, z. B. bei Hochzeiten, ministerium culinarium. 3) bas fid=feben, 3ufammenfom= men, conventus. вибати, виђам, v. impf. 1) oft feben, video. 2) готовити јело, bie Rüdenauffidt führen, procuro culinam. ВИБАТИ СЕ, виђам се, v. r. impf. fid) feben, ju= fammenfommen, convenio. вивело, п. (јуж.) vide видјело. ВИЂЕТИ, ВИДИМ, (јуж.) vide видјети. Да ја виђу чија гине војска — ВЙЖАО, жла, m. vide вижле. вижлад, f. coll. v. вижле. ВИЖЛАСТ, a, o, g. 23. дјевојка, bie viel umbergafft, puella impudentior. вижле, лета, n. ber Madtellunb, canis avicularius Linn. вижлин, вижлина, m. Турски новац од 60 пара, eine türkische Münze von 60 Para, numi turcici genus. вӥжлити, лим, v. impf. um bergaffen, oculos circumferre: шта вижлиш којекуда, а неглеДаш овамо. cf. вижласт. вùжлица, f. 1) женско внжле, Beibden von Badtellunb, canis avicularia. 2) вижласта дјевојка, bie viel umbergafft, puella impudentior. ВИЖЉЕЊЕ, n. Umbergaffen, zo circumferreoculos. ВизӥР, визира, m. (у војв.) Wifirftab, Gidftab, mensura vinaria publice probata. вИЗИРИНА, f. bie idgebübr, quod solvitur pro mensurarum examinatione. вИЗИРЏИЈА, m. ber Gider, mensurae vinariae examinator. фncefturm, imber ВИЈАВИЦА, f. (јуж. и зап.) Шатор пење Угрин Јанко ВИЈАЊЕ, п. 1) (јуж. и зап.) bas Borfeln, ventilatio. 2) (јуж. и зап.) баз dneien, tempestas nivalis. 3) das Heulen, ululatus. РЕВИЈАР, m. vide вихар : Да га вијар вјетар не однесе — ВИЈАТИ, вијам, v. impf. 1) тјерати, jagen, agito. 2) н. п. главом, breђen, torquere. ВИЈАТИ, jêм, v. impf.1) (јуж. и зап.) morfeln, ven-ВИЈОЛА, f. (у горњ. прим.) vide љубичица: tilare: људи вију жито. 2) (јуж. и зап.) Пољепша је ружа од вијоле — вије снијег, [фneien, nives decidunt. 3) 5eu= |ВИЈОР, m. vide вихар: len, ululo: Не ви) вуче, не гракћи гавране, Не плашете ми по гори дружине Неко двије, неко празан вије ВИЈАТИ СЕ, Вијам се, v. r. impf. 1) jagen, agito alius alium. 2) flattern, volitare, fluitare: вија се барјак; вија се орао, еf. вити се... ВИЈАЧА, f. (зап. и јуж.) ber inbreiter, vanni genus. cf. вјетрењача. ВИЈЕДРО, n. (у Ц. г.) vide ведро: По виједро једанак пијаху — И виједро у рукама ђе воде носи — вйлек, m. (јуж.) 1) Cebenszeit, vita : у мом вијеку; човјек кратка вијека. 2) никад (ни) до вијека, in meinem leben nie, ewig nie, nunquam; ва вијек ; од свијета и вијека; докле је вијека и свијета; како је вијека и свијета; Од вијека до суда Божјега — Вијор долом дује, Вије колом, како вијор гором — piels, ludi ВИЈОРИТИ СЕ, pú се, v. r. impf. flattern, fluitare: ВИЈУГАЊЕ, n. bas dlängeln, sinuatio. sinuor. ВиЈукнути, вијукнем, v. pf. beulen, exululo. визуцнути, вијуцнем, v. pf. dim. v. вијукнути. вик, m. (зап.) vide вијек. вика, f. 1) baš Sefdrei, clamor: стоји га вика; На курјака вика, а лисице месо једу. 2) ein Getreidemaß von 20 Oka (1⁄2 Preßburger Mege), mensurae genus (in Batschka). ВИКАЛО, m. ber dreibals, clamosus, cf. викач. BÚKÂHE, n. 1) das Schreien, clamor. 2) das Rufen, vocatio. 3) vide карање. 4) bas Murren, fremitus. ВИКАТИ, вичем, v. impf. 1) fdreien, clamo : не вичи, говори лакше. 2) rufen, voco, cf. звати: вичи га амо. 3) (у Дубр.) vide карати: виче ме матн. 4) murren, fremere: вичу на њега, вичу на то, виче народ. викач, викача, m. ber dreier, clamator. вјер-|викнути, викнем, v. pf. 1) auffdreien, exclamo. 2) aufrufen, voco, cf. зовнути. викòВАЊЕ, п. (зап.) vide вјековање. ВИКОВАТИ, викујем, (зап.) vide вјековати, виковит, а, о, (зап.) vide вјековит. BÙKOM, instr. von dem nicht gebräuchlichen bâk, rufend, clamans: Одма виче вијерницу љубу При ВиJÈТАТИ, вијетам, v. pf. (у Ц. г.) verfpreden, promitto: Вијешај му три товара блага ВИЈЕЋАЊЕ, n. (јуж.) bas Beratblagen, delibe- ВИЈЕЋАТИ, Вијећам, v. impf. (јуж.) berathfdla= gen, delibero. ВИЈЕЋЕ, п. (у Дубр.) сабор гдје су се го- ВИЈЕЋНИК, m. (у Дубр.) Math, senator. ВИЈОГЛАВА, f. 1) (у Сријему) некаква мала Виком виче Старина Новаче — вила, f. (pl. виле, gen. вила) 1) bie Mile (eine Hrt Mymphe), Vila (nympha). Виле живе по великим планинама и по камењацима око вода. Вила је свака млада, лијепа, у бијелу танку хаљину обучена, и дугачке, низ леђа и прси распуштене косе. Виле ником не ће зла учинити докле их ко не увриједи (нагазивши на њихово коло, или на вечеру, или друкчије како), а кад их ко увриједи, онда га различно наказе: устријеле га у ногу или у руку, у обје ноге или у обје руке, или у срце, те одмах умре. 2) на куле на виле (н. п. разби какав пocao), durch verschiedene treffende Gründe (etmas vereiteln), conturbare. Казујући Српски другијем ријечима како је ко разбно на куле на виле, рекло би се како је говорио: Ово било оно се свило, и т. д. вилÁет*, m. 1) земља, bas Ranb, terra: отишао на вилаеш, c. постојбина, завичај. 2) Ceute, homines : чуј(те) вилаете! ef. свијет. ВИЛАЁТЛИЈА, m, vide земљак. вилÁетскӣ, кâ, кӧ, Canbeš-, 3. 2. Gelb, Midter, | виловЊАЧА, f. велика печурка, за какове сегоpublicus. вилӑн, вилана, m. (у Дубр.) vide сељак: Боље зна папа и вилан него папа сам. ворн да расту на вилину колу, eine Urt Gdwamm, fungi genus. cf. рудњача. виловски, ка, ко, vide виловит. вилдиш*, m. баз Elfenbein, ebur, cf. Филдиш. | вилотиЈЕ, m. Philotheus, Philotheus. виле, вила, f. pl. eugabel, furca foenaria. ВИЛЕНДАРА, f. vide Вилиндар: Вилендари пребијелој цркви — виленӣ, на, нô, vide вилован: На ђогату коњу виленоме Виленски, ка, ко, бес виле, zo» вале: Свеђ' виле танце изводе вилёнскӣ коњ, m. (у Барањи) eine Urt ВИЛУС, т. село у Никшићима : А у зубе два виљева зуба ВЙМЕ, мена, n. baš Euter, uber. Од родине вине лозе — ВИНАРИНА, f. Новци што се дају спахији мјесто десетка виноградскога, Beingelb, vectigal vinarium, dmet=| ВИНАРИЦА, f. (у приморју) лађа што се на њој носи вино, ein Beinfdiff, navis portando vino. terlinge, papilionis genus, cf. коњиц. 01/08 вилиман, вилимана, m. вилики вир, ein großer | ВИНАЦ, нца, m. (зап.) vide вијенац. Wirbel, vortex major. вилин, а, о, ber вила gehörig, Tis вила. ВИЛИНА ВОДИЦА, f. има више извора који се тако зову, Mame verfdiebener Quellen. ВИЛИНА КОСА, f. Gladsfeibe, cuscuta europaea Linn. ВИЛИНДӑР, Вилиндара, m. намастир у Светој горн (Chilenbar). вини, на, но, (у војв.) fein, elegans, excellens. опно се. ВИНКОВАЧКИ, ка, ко, von Винковци. винковци, оваца, m. pl. täbtden in Sirmien. ВИНКОВЧАНИН, m. Giner von Винковци. hya-винкот, m. (у Хрв.) ber Meinmoft, mustum, cf. 7 маст, шира. ВИЛИНДАРАЦ, рца, m. Einer von Вилиндар. вилип, m. Philipp, Philippus. вино, n. ber Bein, vinum. виноБЕР, m. in bem prid worte: Баба старца звала уз врбопуц, а старац јој се одазвао уз винобер, bie 2Beinlefe, vindemia. ef, берба. винобоЈ, винобоја, m. Wifermes, phytolacca decandra Linn. вилиЋ, m. неколико села као кнежина око винов, а, о, д. 2. лоза, Beinz, g. 25. Mebe, vitis. Оточца. ВИНОВАН, Вна, вно, (у Сријему) н. п. кљук, грожђе, weinreid, vini ferax. BÈHOBEC, m. feinere Feßmüße (q. d. fino fes ?), mitrae genus. ВИНОВЁСАК, m. hyp. v. виновес: На главн јој весак виновесак ВИНОГРАД, m. Beinberg, vinea, cf. треје. виногРАДА́Р, виноградара, m. Yer Beingärtner, vinitor. ВИНОГРАДАЦ, Винограца, m. hyp. v. виноград. Па ти ајде на Винош планину винути ск, винам се, v. г. pf. fid fdwingen, se vertere: Пак се вину преко поља Као звезда преко неба ВИНУШИНА, f. augm. v. вино. винце, п. einden, vinulum (?) : Винце кисе ло, срце весело. ВИНЧА́ВАЊЕ, п. (зап,) vide вјенчавање. ВИНЧА́ВАТИ, Вùнчавам, (зап.) vide вјенчавати. ВИНЧА́ВАТИ СЕ, Вùнчавам се, (зап.) vide вjен чавати се. винчанӣ, на, но, (зац.) vide вјенчани. ВИНЧАНИЦА, f. (зап.) vide вјенчаница. ВùНЧАЊЕ, n. (зап.) vide вјенчање. ВИНЧАТИ, чӑм, (зап.) vide вјенчати. ВИНЧАТИ СЕ, чам се, (зап.) vide вјенчати се. винчиЋ, m. (зап.) vide вјенчић. ВИЊАГА, f. 1) wilber Meinftoc, vitis silvestris. 2) bie Fruct bavon, uva silvestris. ef. лоз ница. ВИЊИЧИЦА, f. у загонеци, cf. тињичица. ВИР, вира, m. (pl. варовн)+) bie Eiefe in einem Fluffe, ber Birbel, locus fluminis profundior, gurges: стала вода у вирове (кад на суши престане тећи, него само стоји у вировима; тако у равни стану у вирове и оне воде које у планинама нигда не пресишу). ВИРА, f. (зап.) vide вјера. ВЙРАН, рна, рно, (зап.) vide вјеран. ВИРЕНИК, m. (зап.) vide вјереник. ВИРЕНИЦА, f. (зап.) vide вјереница. ВИРЁНИЦА, f. (зап.) vide вјереница. ВИРЕЊЕ, n. ba paben, speculatio. ВИРИДБА, f. (зап.) vide вјеридба. ВИРИЗ, m. (у војв.) Urt Rinterfpiels, ludi genus. Свињари узму заоштрен клипић (вириз) па га једни шорају штапом у висину, други птаповима у висини кече (згађају). ВИРИЗАЊЕ, n. bав вириз-pielen, ludi genus. ВИРИЗАТИ СЕ, зам се, v. impf. играти се вириза, вириз-fpieln, ludere вирнз. a вирити, рам, v. impf. guđen, speculor : вири кроз прозор, вири иза врата; вири миш из рупе. ВИРИТИ СЕ, РИМ се, (зап.) vide вјерити се. ВИСКА, f. 1) 3 Biebern, hinnitus, ef, висак! Виска коња, а јаук јунака 2) (у Ц. г.) vide вриска: Стаде виска младијех момака виснути, виснём, v. pf. (у Ц. г.) vide вриснути: Она јасно од радости висну висок, висока, високо, (високи, ка, ко, adv. високо, comp. виши) 5od, altus. висока, f. adj. планина у Далмацији више Сиња. ВИСОКИ СТЕФАН, m. Тако се у народу зове син кнеза Лазара, који је послије Косовскога боја у Србији владао и који је зидао намастир Манасију. У народу се нашему приповиједа да је Високи Стефан по смрти оца својега побјегао у Московску па послије неколико година одонуда с војском преко Маџарске дошао у Србију и с Турцима се био и надвладавши их и претјеравши преко мора бацно за њима свој буздован у море говорећи: „кад овај буздован изишао на сухо, онда се и Турци вратили амо!» а буздован одмах сам изнђе на бријег; у том му се анђео јави говорећн: „И ти можеш и коњ ти може, али ти Бог не да.” cf. Сибињанин Јанко: Гради, кнеже, биће ти за душу, И за здравље Високом Стевану високо, n. adj. ein tästden in Bošnien, nomen urbis: Од Високог паша Асан-паша Височица, f. Највиши бријег у Велебиту више Госпића. |