Page images
PDF
EPUB

папа и виманнего папа (

сам.

[ocr errors]

publicus.

2

зна Bйидиш*,

вила

je

вијала ;

рити

свећ виде танце изводе

o,

вилин, а,

вия Автски, кa, кo, ganbева, 8. 8. Selo, Rioter, внловЊАЧА, f. велика печурка, за какове сего-
віл Ан, вилaнa, m. (у Дубр.) vide сељак:Боље
BËNE, BAâ, f. pl. Heugabel, furca foenaria.
вилнДАРА, f. vide Вилиндар:

длендари пребијелој цркви вилкнй, нa, нo, vide вилован :

На қогату коњу висленоме вийїник, виленика, m. (у Боци) човјек којега | виљУЦКЕ, виљушака, f. pl. Sіе Свдаbеl, furca.

извидала и својијем му скутом ране за- (вЙМЕ, мена, т. дag Cuter, uber. Ааровала биље да га не може нико прева-| вЙНА дзА, f. (ст.) vidе винова: ,

лијепешћерн. Виёнски, кa, кo, беr виле, тобу вале:

именски у њој станови, виќнски коњ, т. (у Барањи) eine 2Гrt Офтet=| винАРИЦА, f. (у приморју) лађа што се на њој

tеrіnge, papilionis genus, cf. коњиц. внайман, вилимана, m. Велики вир, ein groper вЙНАЦ, нца, м. (

Wirbel, vortex major.
вилиНА ВддиЦА, f. има више извора који се

Tako 30By, Name verschiedener Quellen.
ви АйнДАР, Вилиндара,
вилинДАРАц, рца, m. Siner ppt Вилиндар.
ви гийнДАРСкй, кa, кo, pot Bнлиндар.
вилино Cйто, р. некаква трава, која кад се вино, n. Sеr Sein, vinum.

cinthus (muscari) comosus.
вилип, m. Philipp, Philippus..
вилипAЦ, піца, m. dim, p. Вилип.

неколико села вилитки, кa, кo, Don Вилић. BÌAHUA, f. die Kinnlade, maxilla.

n. Das Halftern, capistratio. вило, п. само у овој законецн: спријед щи- виноГРАДАР, виноградара, m, беr Beingärtner, 3авилнҷитн.

вило, оздол, хартија , озгор вило, само у ово) загонецн: Мотовило вило, виноГРАДскӣ (виноградски), кa, кo, jum 28ein: мантија (ласта).

вило, куби долазило, солн, не по горщ се

вно, вilenhaft, lymphaticus (?), винон (планина), т. (ст.):

коњу вимовноме виловЊАК, вновњака, т. биjеcан човјек као | винути, винём, v. pf. Webeln, agito (caudam): да су виле у њему, übermütbigerzenfф,ueber

BHAKETCKA:

ворн да расту на вилину колу, eine airt
- Офwamm, fungi genus. cf. рудњача.

виловски, кa, кo, vidе внловит.
m. Sas &lfenbein, ebur, cf. Филдиш. вилотиЈЕ, m. Philotheus, Philotheus.

вилЁС, m, село у Никшићима :

У Вилусу селу маленоме
виљЕв, а, о, Opn Elephant, elephantis, cf. вна-

диш:

А у зубе два виљева зуба
била устријелила па га она сама

cf. пирун.
по том је он посестрио и она му | вЙМЕШЦЕ, т. dim. р. виме.
да му жена рађа добре јунаке и Вина лоза озобана

Од родине вине лозе
винАРИНА, f. новци што се дају спахији мјесто

десетка виноградскога, 2Bеіngelo, vectigal
vinarium,
носи вино, ein 23einfфіff, navis portando vino.

(зап.) vidе вијенац.

вини, на, но, (у војв.) fein, elegans, excellens. per вила gehöris, ths вила. виништв, п. зидине од старе куле више Спље

та с источне стране Клиса:

винко абзия, т. еіnе fonifфе Perfonifiзirung f. Flachsseide, cuscuta europaea

des Weins (etwa Weinbold Rebmann), Jac

chus: ударно га Венко Мозику главу, т. б. т. намастир у Светој

винкоВАЧки, кa, кo, pon Винковци.

винковци, оваца, m. pl. Otästфеn in Birmien. m. scopfblüthiger Muskari, hya- BİHKOT, m. (y Xpl.) der Weinmost, mustam. cf.

винковЧАНИН, m. Siner von Винковци.

маст, нра. се, не могу човјеку нaуднти не виновЕР, m. in tem Optimmorte: Баба старца особито лагањем нопадањем. herbae genus.

звала уз врбопуц, а старац јој се одазвао

уз викобер, бie 28einlefe, vindemia.ef. берба. виново, винобоја, m. aitermes, phytolacca de

candra Linn.

кнежина око винов, а, о, д. 23. лоза, 23ein-, 3. 23. Xebe, vitis. вилин, п.

&iner von Bнлић. Оточца.

BйноВАН, вна, вно, (у Сријему) н.

П. Кљук, вилиПАНИН,

rpoxhe, weinreich, vini ferax. BUHOBEC, m. feinere Feßmüße (q. d. fino fes?),

mitrae genus. виличкЊЕ,

виновЁСАК, m. hyp. р. виновес:

На главн јој весак виновесак -..
вй,личити,
ло страха

vinitor.

, m. hyp. р.

винониЈА, f. 23einfaufer, vini potor. вйлдвАН, вна,

На ти ајде на Винош планину

. tra | винскӣ, суд, 23ein-(gejbirr.

Док кучка репом не вине, не ће пас за њом пот]

вилинА кдСА,

Linn.

опио се,

ropa (Chilendar).

вилин МЎК,

носи уза
пријатељи
Art Pilanje

као

v. impf. halftern, capistro. cf.

чим,

[ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small]

висут

Реш вису на планину

Lissa.

## і зі

чавати се.

у Славонијн.

и , вн

од њом

Моли

ejеди косматица,

висити.

Бога

,
2) (у ц. г.) vidе вриска:

Стаде виска младијех момака
| виснути, виснем, v.pf. (уц. г.) vidе вриснути :

Она јасно од радости висну

Auße), per plura loca profundiora de ДА, f. мало варошнца. oc. Búcy) 1) die Höhe, altitudo : Aar.' о у вic, ef. висина. 2) фie Berg:

eumеn mоntіѕ: на вісу; Лланина близу омишare , P. 14

f. das Schneeglödden, galanthus сјети : То виси некотпада.

(Асс. висину) бie pipe, altitudo.

f. загонеци: Висјела је висје. 9 die Frucht davon, uva silvestris. ef. 08- BÀCJETH, CHM, V. impf. (no jyroa. Kp.) vide

косматица да јој падне висјелица
(дјевеннца и мачка).
Виска коња, а jayќ јунака
преко Маџарске дошао у Србију и с Тур-
цима се био и надвладавши их

гравши преко мора бацно за њима свој буз-
. 18:дован у море говорећи: „Кад овај буздо-

онда се й Турци ВИРЁНИЦА, f. (зап.) vidе вјереница, 141 1 1 1 1 1 вратили амо!» абуздован одмах сам иэйте ВИРИДБА, f. (зап.) vidе вјерндба. 11.3

на бријег ; у том му се анђео јави гово

тн Бог не да." of Сибињанин Јанко:
(у војв.) 2rt Rinpetfiels, ludi genus Трећн : „И ти можеш и коњ ти може, али

и за здравље Високом Стевану други птаповима увиенни кече (згађају). високо, П. adj. ein Otätment in Bo'nien,

Од Високог паrа-Асан-паша дик,

| височиЦА, f. највещи бријег у Велебиту ви-
кроз прозор, вирийва врата; віри миш височиЦА, f. главица
вЙРИЦА, f. (зап.) dim. . .

| виСЎЊАК, љка, m. само у овој загонеци : Ви.
си виси взсубак, Бога

лијевој страни Цетине ВИРОВAТи, рујем, (зап.) vidе вјеровати."

отпадне висуљак? (т. б. жир и свињче). близу Омиша. У тој планини имају зидине

од градића, за који се приповиједа да та

68 винути св, вінём се, ч. г. pf. fф - fфwinget, sel eine vertere:

. 181''il, Пак се вину преко о поља #54.

і і, ні. І навЙРдвига као звезда преко неба ілі,

. 181 . 4. 1 : 1 |вис, повинЎШинА, f. augm. р. вино, а BÚHØR, D. Weinchen, vinulum (?): Bunye kuce pige,

нути ло, срце весело.

Када винчавањЕ, п. (зап) vidе вјенчавање. Iss. 3) пен винчавАти, вінчавам, (зain.) 'vidе вјенчавати. висён, винчLBATH CE, винчüвам се, (зап.) vidе вјен-висиБАБА,

nivalis BйнЧАнӣ, на, но, (зап.) vidе вјенчани. 142 1 висина, ғ. вЙНЧАНИЦА, f. (зап.) vidе вјенчаница, на

| висити, сим, винчање, п. (зап.) vidе вјенчање. винЧАти, чам, (зан.) vidе вјенчатн.

висЈЕЛИЦА, винчати се, чам се, (зап.) vidе вјенчати се.

мица, винчин, m. (зап.) vidе вјенчић. BÀBATA, f. 1) wilder Weinstock, vitis silvestris.

ница, тігіс 1931 и 15г. 11. . . . вињичиЦА, f. у загонеци, cf. тињичнца, к! вйоЈЛА, f. (у прим.) vidе вијола : 1, ч., ...

Поред расла ружа и виојла шт випHPЎЗАНА, у припјеву :

Пошетало је пет ћевојака,
Шипер-пеана, а и 2 1 1 *
Шиком-бојана эја і
и ђузелана, втiн
Мнмопросаваjа ѕhis { . . .
Пета ћевојка зів ніг (3:05.
Buuupyaana i obia ,
вЙР, вира, т. (pl. варови) ) oie giefe in einem
Flufse, der Wirbel, locus fluminis profundior, намастир Манасију. У народу се
garges: стала вода у внрове (кад на сушн приповнједа да је Високи Стефан по смрти
престане тећн, него само стоји у виро оца својега побјегао у Московску па по-

својском
вима; тако у равни стану у впрове и оне слије неколико година одонуда
воде које у планинама нигда не пресну).

и претјеВИРА, f. (зап.) vidе вјера. . вЙРАН, pнa, pнo, (зап.) vidе вјеран. На няк | вЙРЕник, т. (зап.) vidе вјереник.

1

ван нзишао на сухо » BÚPÊKrn, Et tor 1.3

, т. ) . Свињари узму заоштрен клнпић (вирнэ) па га једни шорају штапом у висину, а ВИРизање, п. бав ввриз-pielen, ludi genus.

men urbis : ВИРЙЗАти се, зам се, v. impf. игратн се внри

за, вириз-fpieln, ludеrе вирнэ. ĐÁPHTH, PÂN,'v. impf. gucken, speculor: bupu

51 31 - 4 , , вјерност. . л. Ніговињи, п. (заn.5 vide" вјеровање. н. 1

[ocr errors]

на пт з висок, висока, високо, (високи, кa, кo, adv.

високо, соmр. вишӣ) бо), аltus.

високА, f. adj. планина у Далмацији више снња.
си и високи стёФАН, m. Тако се у народу
11. 16:41 син кнеза Лазара, који је послије Косов-
скога боја у Србији владао и који је зидао

нашему

зове

за душу,

Гради, кнеже, биће ти,

[ocr errors]
[merged small][ocr errors]

на рупе.

нца између Мартинићан

Височицу

моли трчуљак да

Bipra ce, pêu ce, (san.) vide Bjepuru ce. Close reny ropy

[blocks in formation]
[ocr errors]
[ocr errors][ocr errors]

аша је деген горе гране — у

вит,

Bйт! вЙТА

сега. .

[ocr errors]

један камен за то би се

, т.

tis, beros :

[ocr errors]

- -

зидао Херцег Стјепан, нда је у њему (вітлити св, лам се, v. г. impf. berumlaufen, најпослије сједио и од Турака се бранно.

Између Висућа и Борка планина је динара. витлиЈА, m. vіdе летипac• Т 1918 Виг, а, о, Vidе витак :

BÁTA !\ sonus alliciendi columbas.
BĀT AK, Tka, Tko, biegsam, flexilis.
вит АААЦ, витаоца, m. (у Дубр.) обје игерице вйтомЙР, т. Эгаппвпате, nomen viri.

н црнјева и махрамица, дав gingemeise, vis-| витопEРИти ск, рйм се, v. г. impf. fіф wеrfеп,
Bй тао, тла, р. 1) Оer Garnbаjpel, rhombus. | витОР, m. 1) ЭЛаппвпате, nomen viri. 2)у пјесми
9ъеr Jpapel, rhombus. 5) воденица н. п. од
три витла, т. б. кола, које свако обрће по

рекло и воденица од три камена), вйтов, а, о, (у горњ. прим.) у овој законеци,
das Mühlrad, rota molaris, 4) vide Hacaa 2.
вижвз, т. (pl., витезови) ) беr bеlѕ, vіr for-вито РЁБРО, p. falfфе Rippe,
У пјесмама говори се и коњу:

есу и здраво Српски вишезови
на ливади трн коња вишева

На вишеа коњу шареноме
2 планина у Босни близу Сарајева. 3) село вЙТРЕЊЕ, p. (зап.) vidе вјетрење.

Босни близу Травника.
вйгвки, кa, кo, elsen, heroicus: вишешка вЙТРИти, рим, (зап.) vidе вјетрити.

невоља (у ц. г.), т. д. велика (у којој човјек виТРИs, m. (зап.) dim. р, витар. If
вйти, вијем (внјем), (part. pass. вёт ц. вијен)| виТРОгоЊА, m. (зап.) vidе вјетрогоња, и

Р. impf. н. п. вијенац, тица вије гнијездо, внТРОМЕТ, m. (зап.) vidе вјетромет.
витикос, т. у загонецн. cf, шињичица.
BẢTWD, BHTÁba, m. 1) die Lunte, funiculus in- BẦKAH, m. Mannsname, nomen viri.
cendiarius. 2) per pot, ellychnium, cf. свје-| виЪАЊЕ, n, (зап.) vidе вијећање.
ци на великој моцн види се као кошница, вйъЁнтиЈЕ, )
изнутра од ствари које могу горјети, па вЙТКА, f. у овој загонеци : Вибка виси, вић.
кад би ударили Турци, оно се запали, да
људи издалека могу видјети и да трче у вётник, m. (зап.) vidе вијећник.
помоћ, gdraltange, cf. смоленице,
CE, Bijem, ce, v, r, impf. fich winden,

glatter Fingerring,
витко, m, гаппвате, nomen viri. 1, чл. Г.to!
BÅTKÔCT, f. Die Biegsamkeit, flexibilitas.

ъав офwingen, vibratio. 2) баs | вишAK, шка, m. as Эгеђr, ueberflup, plus.,
bеftige greben, actio vehemens, 2) Sas perum: вЙШАЛА, т. р. (зап.) vidе вјещала.
laufen, discursus.
inpf. 1) fфwingen, vibro. 2) н. вишAњ, шња, m. (pl. вишњевн) 2rt wilbe

2Beiфiel, cerassi austerae genus. Вишњева

вит

discurrere.
вйтлит, m. 5) dim v. витао. 2) н. п. клобо-
дана, или

злата, беr Oträhn, cf. свртак.

3) (у Бешкопољу код Подгорице) vide
interj. Laut, um die Taube zu locken,

сталац.
виглов, витлова, т. vіdе летипас,

pandare.
некака планина :

Ја се царе потурчити не ћу,
јесто шри виш Док доведеш воду на Вищора

Вишора крава нз висока пала, сва се (зап.) vidе вјетар.

крава разпрша а теле се уздржа. BÂTOPOR, a, o, mit gewundenen Hörnern, corni

bus tortis : 151

Младе воке, вашороге
вЙТРЕЊАК, m. (зап.) vidе вјетрењак.
вЙТРЕЊАЧА, f. (зап.) vidе вјетрењача.

вЙТРИНА, m. (зап.) augm. р. витар.
е бије као вишез)

у витровит, а, о, (зап.) vidе вјетровит.

вЙКА, m. (нст.) vide Bнфо. ! !

| викА, f. (зап.) vidе вијећа. 13, што се у рану меће (, (зап.) vidе вијећати. пак се намаже мелемом). (вить, п, (зап.) vidе вијеће.

m. Vinzenz, Vincentius. ка , вићку ошајда !

вино, m. (јуж.) ) һур. р. Вилна. 2) һур. р. вити

Вићентије. ambio :

вихољЕ, n. (у Дубр.) трава која има црвен

цвијет, 2Irt Pflange, herbae genus.
као свила,

BẢXÂP, m. der Wirbelwind, turbo.
се говори pl. внтице, вицE, f. (у ц. г.) надимак женски.
f.

cirrus. 2) (око Сиња) прстен вицкаст, а, о, (dim. D, витак.) н. п. човјек, без камена

, , , чна, чно, ) , није

schlank, gracilis. 1940
вера, еir
бурма.
оно гвожђе што се на- вЙЧАН, чна, чно, (зап.) vidе вијечан.

он вичан томе послу. 2) (зап.) vidе вјечан.. витKA, f.

на
бије на

вйчит, а, о, (зап.) vidе вјечит.
виш,

m. (y I. r.) eine Art Pflanze, herbae

. . , п

вЙШАЛИЦА, f. (зап.) vidе вјешалица.

вања да

. winden, vieo. .

штило. 3)
од свилца,

[ocr errors]

ките смеља

око

[ocr errors]
[ocr errors]

да се вије P8 око бора, die Haarlocker

понајвише

без главе, који се зове и

и

[merged small][merged small][ocr errors]

Ло

in, vitam vivo:

вијек вјекул

BJÈPA

AHO

opulatio conju connubio.

СЕ, вјенчавам

lasse

ce, v. impf. (јуж.)

доп

н. п. прстен, кошу

владици)

се дају за вјенчање, бie

коју но с три везнље везле
3) bie Dadlatte, asser, ef. muoka.
conjugialis. На вјенчању се много којешта

(у ц. г.) vidе обрва.

Е, n. (јуж.) ба DurФеве Zwornik, berühmt (im Sprüchworte) durch seine BJEHYÁBAHE, n. (jyx.) das Trauen (von Ehe:

а, о, (уж.) рацеrhaft, dіuturnus, ef.

v. impf. (jym.) sein Leben

вјенчавам, v. imрt (јуж.) traиеп,

вЈЁНЧАнй, на, но, (јуж.)
ВишњА, f. 1) бie Beifelfirfфе, сеrаѕum apro- вЈЁНЧАНИЦА, f. буж.) 1) новци што

rau (Ring), copulatorius.
2) вјенчана кошуља, Traubeтo, tanica co-
На то стери моју вјенчаницу,

werden, sich trauen laffen, connubio jungi. випињовнНА, f. Bas Beijelbols, lignni cerasi| вЈЕнчит, m. dim. р. вијенац.

| вЈЁРА, f. (pl. gen. вјера) (јуж.) :) Беr Slaube,

fides: које си вјере ? вјере мн! вјера моја !
Турска вјера поднијет не море
2) Treue und Glaube, fides: 3aAATH KOME
вјеру; jели тврда вјера? ухватити вје.
Већ дај мене твоју вјеру тврду
Тврда вјера! оставит те не ћу,
Тврда вјера! преварит
Те не трије зимн кон љети,

А ја вјером преврнути не ћу —
BJÈBEPH946, m. ein junges Eichhorn, sciuri pul-

да га она преварити неће вЈЕДогоЊА, m. (у Боци) vide jедогонка : Лети

3) (cr.) Mann von Treue und Glauben, ho

Здрав Милошу вјеро

има у Срвјему гдјешто

међама око | вЈЁБА, винограда.

BJEKÒB . вйшањЕ, n. (зап.) vidе вјешање.

vita. вЙШАти, шам, (зап.) vidе вјешатн.

ВЈЕКОВА вишӣ, adv. 1) (comp. р. високо) büber, altius. durchleb 2) (comp. Е, много) mebe, plus.

Да заје BADIE, praep. gen. ober, supra.

BJEKдвиг, BŮDIETPAA, m. Ort an der Drina, südlich von

внјечан ЎЗruze:Остаде као ћуприја на Вишеграду. leuten вЙШЕК, m, vide Фишек.

ВЈЕНЧАВАТИ, вишвклнЈЕ, f. pl. ћесе, vide Фишеклије.

jungere виШЕКЛУК, m. vide Фишеклук.

ВЈЕНЧАВАТИ ВИШЕК-ТЕСЕ, f. р. vide ФHшек-ћесе. вйшЁЊЕ, П. Вав даngеn, suspensio. вийнА, f. Sіе рође, altitudo, cf. висина.

ља, кум,
nianum Linn. 2) Frauenname, nomen feminae. попу (а
вишЊЕви, adj. indecl. vіdе вишњикаст.
вишњй, ња, њe, böhfter, summus :

Вишњи Боже на свему ти Фала
Вишњим Богом и светим Јованом

Њима Вучко вишња Бога назва
BÀLIHARACT, a, o, weichselfarb, colorem habens

cerasi aproniani. ВишњицА, f. 1) dim. Е. вишња. 2) eine 2rt sifolen, phaseoli genus. 3) село ниже Био

трада. вйшњи чиЦА, f. dim. р. вишњица:

Вишњичица род родила вишњов, а, о, Ber 243eibfеltirfфе ѕеbrіg, cerasi

да сама себи, а треће врачају јој непријаaproniani.

тељи, и кажу да се њој или њезину мужу випињоВАЦ, вишњовца, ein Stab von на чем угод од хаљина завеже узао на вјен

Weichselbolz, baculus e ligno cerasi aproniani. чању, да не би нягда дјеце имала. вйшњоВАЧА, f. 23eiфielftod, fustis e lіgno apro-вЈЁНЧАти, чам, v. pf. (јуж.) traнeн, conjugio niano.

jungo. BÀLIKOBAK, m. der Weidyselwein, vinum e ceraso BĚHYATH ce, yận ce, v. r. pf. (7.a? getraut aproniano Linn.

aproniani. . BÂTIT, m. (y Cpujemy) eine Art Säure, acidum quoddan : кисело

као вишш. вйт, а, о, (зап.) vidе вјешт. виштак, виштака, т. (зап.) vidе вјештак. вишТАЊЕ, n. vіdе вриштање. виштати, штём, y, impf. (у 14. г.) vidе вриш

тн вјером; Те му пусти у планину вишши

Не трун јадан у вишіТАЦ, вишца, m. (зап.) vidе вјештац. виштЙНА, f. (зап.) vidе вјештина. виштица, f. (зап.) vidе вјештица.

f. augm. р. виштица. ВЈЕВЕРИЦА, f. дуж.) bas &іфbürnbet, sciurus.

lus, sciuri catulus. као вједогоња; Јак као вједогоња. ВЈЕДРО, п. (у перасту) vidе ведро: Сретох ћевојку свједром на воду —

ВЈЕНЧАЊк, т. (јуж.)

copulatio
врача, особито да млада првнјех година
не бн дјеце рађала, или да би
ђала синова него кћерн, или да не би дје-
це никако имала. Прво и друго. врача мла-

више ра

[ocr errors]

Ha

га

ру (ским); убно

тати:

тамници, Марко !

9

ћеш

те не ћу; преврнуло,

виштичётини, виштичинА,

и је

залаже

с. јеверица.

се

Заклиње

невјеро : невјеро —

mo, amicus fidus:
Прва вјеро, потоња

дати коме што на eepy, Srebit, fides:
нема вјере у чаршији, ef. почек, вере-

[ocr errors]

ВЈЁРЕник, т.

norum.

Једнога ми

ВЈЕРЕНИЦА љуба : Вели

(за се или

вЈЁРити, рим, дјевојку просити :

сија. 5) (по југоз. кр.) vide просидба: подвЈЕТРӘвит, а, о, winvig, ventosus. 42 ером стајала дјевојка три године. 6) на вЈЕТРОгоЊА, m. (јуж.) vidе вјетрењак. 42 ёру добро је, её іft gut, на вјеру ухва- вЈЕТРОМЕТ, m. (јуж.) бer 2Binoltro, tum en

тићу ја тебе, wart би ! вЈЁРАН, рна, рно, буж.) treu, fidelis.

га ти је цвјетак од вјереника — други петру вјеренику вЈЁРЕНИЦА, f. (по југоз. кр.) vide заручница,

да ја видим Петра вјереника вЈЁРИДБА, f. (по југоз. кр.) кад се вјери дје-вЈЕШАТи, нам, v.

рйм, v. pf. (по југоз. кр.) вјеритивЈЁшт, а, о, (јуж.) чему, нян у чему, деr ek вЈЕрити CE, рим се, v. pf. (по југоз. кр.) fi) | а Комнена јали за Андрију :

путу не сретох никога,
него једну еуерену ћевојку.
Јер сам ћевојка вјерена,
Верена, неповедена,

То зачуло младо момче скоро вјерено.
ВЈЁРИЦА, f. dim, ь, вјера.
вленост, вјерности, f. (јуж.) Зreue, fidelitas.

ben, credo : Волим (лакше је) вјероваши
gloriosus. cf. вјетрогоња.

вјетрни млин. 2) Sie Getreise:
fchwinge, vannus.3) nywka, Windbüchse, telum
tio. 2) das fcheue Umberblicken, pavidus cir-

(јуж.))) Sa8 2Kukraифеп, evapora-
ВЈЕТРИНА, f. авт. р. вјетар.
вЈЁТРИти, рим,

вјетрити очима којекуда, т. ј.
pavide circumspicere.

као уплашен
ВЈЕТРИТ, m, din. р. вјетар.
ВЈЕТРИц, вјетрйца, m. (Рисну) dim. р. вјетар,
ВЈЁTPHи млин,

т. 1) (у ц. г.) бie SBinəmüble,

cf. вјетрењача. 2) ждријело | mola ventilis,

ВЈЕРАН

наврх Ловћена, за које се приповиједа да
је на њему негда био вјетрни млин.
venti.

.

вЈЌЧАН, чна, чно, (вјечни, на, но, adv. вјечно) (по југоз. кр.) vide заручник : ewis, aeternus, cf. вјечит.

влЁчит, а, о, (јуж.) emig, aeternus, cf. вјечан. вије

BJÈYHÂ MİKA, f. die Hölle, infernus, christia-
ВЈЕШАЛА, вјещала, p, pl. (јуж.) Ver Balgen,

patibulum.
ЉУБА, f. (ст. јуж.) т. б. вјерна вЈЁЩАЛИЦА, f. т. ј. меса, еіn аtüd geräифer-

tes Fleisch, segmentum carnis fumo duratae. њему љуба вјереница

ВЈЕШАЊЕ, p. (јуж.) баѕ pängen, suspensio.

impf. (јуж.) Бängen, suза другога), vidе ис versteht, geschickt, peritus.

ВЈЕШТАК, вјештака, м. (јуж.) беr Gefфіfte,

peritus. вЈЁШТАЦ, вјешца, m. (јуж.) беr perenmeifter,

veneficus. sponsalia facere: on ce ejepuo ( BJELITÀHA, f. (jym.) die Geschicklichkeit, Meisterона с њим, ни вјернли су се ;

schaft, scientia. се господар вјерио?

вЈЁштиЦА, f. (јуж.) бie pere, venefica, Bjeали оженно ?

штица се зове жена која (по приповијеткама народним) има у себи некакав ђавол

дух, који у сну нз ње нзнђе и створи

се у лепнра, у кокошни у фурку, па летн хоће дарови

по кућама и једе људе, а особито малу дјецу: кад нађе човјека гдје спава, а она

удари некаквом шипком преко лијеве

сисе те му се отворе прси док извади .) ,

срце и изједе, па се онда прсн опет срасту. Неки тако наједени људи одмах умру, а

неки живе више времена: колико је она Питати.

одсудила кад је срце јела; и онаковом

смрти умру, на какову она буде намијенила. ВЈЕТАР, тра,

вјештице не једу бијелога лука, и за то се многи о бијелим и божитњим покладама

намажу бијелим луком по прcима, по табаВЈЕТРЕЊАЧА,

нима и испод пазуха : јер кажу да оне на покладе највише једу људе. — Ни једној младој н лијепој жени не кажу да је вјеш

тица, него све бабама. Кад се вјештица је.

дан пут исповједн н ода, онда више не може

јести људи, него постане љекарнца и даје cumspectus.

траву изједенима. Кад вјештица летн ноћу, она се сија као ватра; и највише се скупља

ју на гумну; за то кажу да она, кад хоће да nescere. 2)

полети од куће, намаже се некаквом масти нспод пазуха па рече: „ни отрн ни о грм, већ на пометно гумно.” Приповиједа се да је некака жена, која није била вјештица, намазавши се оном масти, мјесто ни

о шрн, ни огрм, нехотице рекла : и ошрн и о

грм, и полетјевши сва се непребијама које ошта. У Сријему се приповнједа да се онамо вјештице највише

verloben,
њоме, или
Je ли ти
Ал' вјерио,
у свем

ски

акми

ce

га

п.

v. impf. uns pf. (јуж.) glаца

вЈЁРОВАЊЕ,
вЈЁРОВAТи, ру.

јем,
него ићи

те

т.

[ocr errors]

(jym.) der Wind, ventus.
jyä.) der Windbeutel, vanus,
(јуж.) 1) 28inomüble, mola

вЈЁТРЕЊАК,

Ғ.

ventilis,

[blocks in formation]
« PreviousContinue »