више:

ВЕТРОгоЊА, m. (нст.) vidе вјетрогоња. | BEчит, а, о, (нст.) vidе вјечит. ВЕТРОМЕТ, m. (ист.) vidе вјетромет. | ВЕШАЛА, n. pl. (ист.) vidе вјешала. вёт, ) јфоn, jam. 2) fonper, sed: није тако, вЁШАЛИЦА, f. (нст.) vidе вјешалнца.

већ овако. 3) већ ако, auper ment, nisi si. BEDIAЊE, п. (ист.) vidе вјешање.

4) (у горњ. прим.) још, поф, adhue, ef. веће. ЈвёШАти, шам, (нст.) vidе вјешатн. ВЁТА, f. (нст.) vidе вијећа.

ВЁшт, а, о, (ист.) vidе вјешт. ВЁТАТн, већам, (ист.) vidе вијећати, игун |ВЕШТАК, вештака, m. (нст.) vidе вјештак. ВЁТЕ, n. (ист.) vidе вијеће.

гі «і» вЁШТАЦ, вешца, m. (нст.) vidе вјештац. ВЕТЕ, vidе већ:

а! 11

:. BEштинА, f. (ист.) vidе вјештина. Веће сам се сестре зажелио – 11. i 114 | вѣштиЦА, f. (ист.) vidе вјештица. Не болује, веће ашнкује

1. Зная |ВЕШтичётинА, f. augm. ь, вештица. имаш ли веће коју ружицу ?

ВЁнтичинА, f. augm. v. вештица. ВЁЗЁ, 1) neutr. B. већи. 2) adv. mehr, plus, cf. |виВАК, вка, т. беr ѕіbіg, gavia.

ENE BIH BÀBABE, n. das Pugen (der Vögel), lectio pediКупи свата штогоћ више можеш,

culorum.

* * * * Што је веће то је боље за те — вЙВАТИ СЕ, вйвам се, y, r. impf. ) голуб се вётӣ, фа, фе, соmр. . велики, grореr, major.

Búba, fich pugen (von den Vögeln), purgare BÈSÅ.1", Beħúna, m. der Stellvertreter, vicarius: se. 2) човјек се вива, кад често забада Мустај-пашу царева већила —

прсте у главу, нли кад раменима коси као ВЕтЙНА, f. Die Onebrbeit, majoritas. .: 1:1, Aa je yw.bab, auch vom Menschen, wenn er BÈRMA, mehr, magis.

häufig mit den Fingern in die Haare fährt. BETHйк, m. (нст.) vidе вијећник.

вЙВА ЦРЊЕНА, f. (у Дубр.) vidе нва, ВЕЧАН, чна, чно, (нст.) vidе вијечан. ... . вЙВЕРИЦА, f. (зап.) vidе вјеверица. ВЕЧАН, чна, чно, (нист.) vidе вјечан.

Гвигањ, вигања, m. (у Сријему) pas Brauentleit,

сав ВЁЧАЊЕ, n. Sas Refern, mutіtіо.

vestis feminae. ".tif 5.4. ВЕЧАТИ, чём, v. impf. metern, mutio. 1 алуі

вЙГАЊ, гња, m, vide - ковачница, 22:11 ВЕЧЁ, вечера, п. ) рer 2Ibero, vesper, yes-| вигови, вигова, м. р. (у војв.) vidе омче,

деt т ВЕЧЕР, вечерн, f.jpera; аиф m. in: добар вече! ошице.

2) (у Боци) на вечер н. п. Ивања дне, вид, т. 1) бав Сеђеп, 2ugenliФt, visus: тако Бурђева днe, vidе уоҷи.

117, 11::1 " ми вида очињега. 2) дошао за вида, бав BÈYEPA, f. das Abendessen, coena (in Serbien das Tageslicht, lux.

Hauptessen, also ganz eigentlich die klassische BÌA, m. Mannsname, nomen viri. coena).

21. thiil: видА, f. Хrauenname, nomen feminae. ВЕЧЕРАВАЊЕ, n. Bas Effen u Ibero, coenatio. вид., f. (у Ц, г.) vidе чивија. ВЕЧЕР ABATи, вечеравам, v. impf. пафtmalen, видік, т. ЭЛаппвпате, nomen viri. coenor. cf. вечеривати.

виДАН, дна, дно, ben, lit, lucidus: видна соба; ВЕЧЕРАЊЕ, п. баѕ benbmalent, coenаtiо.

Видна новца као дан — ВЕЧЕРАС, diesen Abend, hac vespera.

видАЊЕ, n, vidе лијечење. ВЕЧЕРАСКЕ, У

видАР, видaрa, m, vide љекар. ВЕЧЕРАТн, рам, v. impf. uno pf. abеnоmаlеn, видАРИНА, f. vіdе љекарина. coeno.

видАРИЦА, f. vіdе љекарица. ВЕЧЕРАШЊй, ња, ње, воn рiеfет 26eno, hujus | видати, видам, vidе лијечити. vesperae.

вЙДАЦ, вица, т. (у Дубр.) Irt Pflange, herbae ВЕЧЕРЙВАЊЕ, n, vidе вечеравање.

genus. ВЕЧЕРИВАТИ, вечеривам, v. impf. (у Дубр.) vide видач, видача, m. Лаппвпате, поmеn viri. вечеравати.

і ,ят, і видє, т.

hyp. . Bнд: ВЕЧЕРЁн, вечерина, m. (у Имоск.) западни Јелеснје просо снје, і! ..

вјетар, једни веле бабин внтар, 23eftwins, Иде Виде, да обнде (то значи, да се venies ab occidente ventus.

просо снје око Видова дне; јер је свети ВЕЧЕРИН, m. Shanngname, nomen viri.

Јелесије 14. а Видов дан 15. Јунија). ВЕЧЕРИЦА, f. dim. pоп вечера: 34:12 : 1 видело, п. (нет.) vidе видјело

Робињице носе вечерицу - 1 1 1 1 1 1 вйДЕти, дим, (вст.) vidе видјетн. ВЕЧЕРЊА, f. Sіе зејper, sacra pomeridiana. видети ск, дим се, (нет.) vidе видјети се. ВЕЧЁРЊАЧА, f. т. ј. звијезда, bеnоftеrn, Не- видик, вндика, т. бer 2nblid, conspetus: sperus.

įr 111111 У по поља свјету на видику вӣЧЕРЊв, п. vіdе вечерња :

. Ді, 21 1:3

видно, п. (зап.) vidе видјело, Остојимо то евето вечерње - it Pь). видин, Видина, m. Otabt Bikin, Vidіnum. ВЮЧЁРњй, ња, њe, benb-n. 8. Хbеnѕftern и. f. Ф., видЙНАЦ, нца,, vespertinus.

m. човјек на Видина, BEYBPOM, abends, vespere:

видинлиЈА”,

7.1 118 , на Liял видинскӣ, кa, кo, von Видин. Досади, ми јутром и вечером -- 1 м (: видити, дим,{(зап.) vidе видјети.

cici genus.

видити се, дим се, (зап.) vidе видјети се. вЙВАЊЕ, п. 1) сав Oftfeben, visio. 2) Die aufф видЙЧАК, чка, m, vidе видовита трава.

über die Rüche, z. B. bei Hochzeiten, ministerium видJкло, n. (југоз.) баѕ git, lumen : Изнћи ће culinarium. 3) das fichsfehen, Zusammenkom: дјело на видјело.

men, conventas. видJЕти, дим (и вибу, imperat. видин виби, виЪАти, виђам, v. impf. 3) оft feben, video. 2) го

impf. вићах) v. pf. и. impf. (југоз.) 1) feben, TOBATH jeno, die Küchenaufsicht führen, provideo (као . act, овај је глагол impf. само curo culinam. у видим, вйбах и видећи, али као v. вибATн ск, виђам се, v. г. impf. fit feben, gue neutr. ну осталоме је свему, н. п. могло sammenkommen, convenio. би се рећи: читаву сам годину добро ви- вЙБЕло, т. (јуж.) vidе видјело. дио ; пери очи овом водом пак ћеш опет вићЕН, а, о, ) part. pass. ь, видјети. 2) виђен видјеши). 2) да видиш како нема, да човјек, т.ј. наочит, угледан, лијеп : видиш не ће, и т. д.

Кад сн тако виђен међу браћом — видJкти ск, дим се, у. r. pf. (јуж.) ) fifeben, вйЪЕННJк, п. (јуж.) баѕ eben, visio: Сретно

cenvеnіо: кад ћемо се опет видјеши? У виђеније, дугу љубав, од Бога живот и здрављу да се видимо! 2) како ми се ви- здравље (напија се уз чашу). дн, fфеint, vіdеtur. 3) видн ли се ? fiebt man, вЙВЕТи, видим, (јуж.) vidе видјетн. nonne est obscurum ? 4) видјела сам се, т. і. вибути ск, видим се, (јуж.) vidе видјети се. добила сам цвијет или вријеме.

вЙТУ, praes, v. видјети : видна, f. Xrayenname, nomen femiрае.

Да ја вибу чија гине војска видоВАЧА, f. (у Уж. н.) јабука и крушка | вӣЖАО, жлa, m, vidе вижле.

која доспнјева о Видову днe, art depfel | вижлад, f. coll. р. вижле. und Birnen, piri et pomi genus.

вйжЛАСТ, а, о, 3. 23. дјевојка, дie piel umbеrѕаft, видов дан, ва дне, т. 15. Јунија, кад су Срби puella impudentior.

изгубили царство на Косову, Ot. Beits Хад, вижлы, летit, n. ber 2Вафtelbunt, canis avicula

gugl. 2npielung auf вид: доћи ће Вндов дан ! rius Linn. видовит, а, о, дијете које се роди у кошуљи- вижлйн, вижлйна, т. Турски новац од 60 пара,

ци, зове се видовито; и такови послије eine türkische Münze von 60 Para, numi turчовјек (приповиједају), или жена, нде са внлама, и зна више него други људи, ein вижлити, лим, v. impf. ит Беrgaffen, oculos cirSonntagskind, albae gallinae filius (?). cf. Bje- cumferre: шта вижлиш којекуда, а не гледогоња, здуха.

даш овамо, cf. вижлает. видовитА ТРАВА, f. некаква трава, која се вижлицА, f. 1) женско внжле, 23eibфеn von

суха сипа, а сировa зaцјеђује у очи, једни Wachtelhund, canis avicularia. 2) BAXAacta је зову и видовчевица, а једни видüчак, Ajebojka, die viel umbergafft, puella impuUrt Pflanze, herbae genus.

dentior. видовка, f. eine Trt Rirfфе, сеrаsi genus. BÀX.LÊBE, n. Umbergaffen, rò circumferre oculos. видовЧЕВИЦА, f. vіdе видовита трава. визЙР, внзира, т. (у војв.) іfіrіtаb, fiftaь, BÅAOJE, M. Mannsname, nomen viri.

mensura vinaria publice probata. видоJквица, f. 23ers ober Љешница, mit Ruinen визЙРИНА, f. die &іфѕеbust, quod solvitur pro

auf feinem Sipfel. Од сјеверне стране има mensurarum examinatione. под Видојевицом (готово под самим врхом) визЙРЦИЈА, m. Bеr fіфеr, mensurae vinariae мали изворчић (управо и не взвире вода,

examinator. него као пишти), о коме људи онуда при- вЙЈАВИЦА, f. (јуж. н зап.) Офneefturm, imber повнједају да је некад био тако велики да nivium (?), cf. мећава. су воденице по девет витлова на њему | вЙЈАлиште, п. Эrt wo bie Bütfe peulet, locas мљеле, па га Нијемци некад, кад су ону ubi ululant lupi : земљу остављали, затиснули ћебетнма и Шатор пење Угрин Јанко

сланинама и уставили воду. ef. ковиљача. Украј Саве воде ладне видоЈКА, f. Seauennaтe, nomen feminae.

На вилино игралиште, BHAÓJKO, m. Mannsname, nomen viri..

На јуначко разбојиште BÌAOCABA, f. Frauenname, nomen feminae. И на вучје вијалиште виДРА, Г. ) (Sifфг) Otter, Jutra. 2) vidе вједро: виЈАЊЕ., п. 1) тјерање, дав Заgеn, agitatio. 2) Das Кад би када до воде дорасла,

Winden, volutio, versatio. Сребрну би видру куповала

вЙЈАЊЕ, п. 1) (јуж, и зап.) Bas Borfeln, venвӣДРАК, m. извор на планини између Паштро- tilatio. 2) (јуж. н зап.) бав фneiеn, tempeвића и Црнице.

stas nivalis. 3) das Heulen, ululatus. виДРИЦА, f. (зап.) vidе ведрица.

Е418

виЈАР, m, vidе вихар : видео, п. (зап.) vidе ведро:

да га вијар вјетар не однесе Дај мн видро, да ти додам воде - BÚJATH, BÂjâm, v. impf. 1) Tjepatu, iagen, agito. вЙБА, f. (зап.) vidе вјеђа.

2) н, п, главом, рееђеп, torqueгe.

вЙЈАти, jём, v. impf. 1) (јуж. и зап.) worfeln, ven-1 вилояА, f. (у горњ, прим.) vide љубичица :

tilare: људи вију жито. 2) (јуж. и зап.) Пољепша је ружа од видоме -
Baje chajer, sdneien, nives decidunt. 3) beu- BĦJOP, m, vide baxap:
len, ululo:

Вијор долом дује,
Не виј вуче, не гракћи гавране,

Градом пољуљује — Не плаш'те ми по гори дружине

Вије колом, како вијор гором Неко двије, неко празан вије —

Дај ми, Боже, вијоре ветрове вЙЈАти ск, вӣјам се, v. r, impf. 3) јадеп, аgito вӣЈОРЁ, т. (у Шајк. бат.) Art Opiels, ladi

alius alium. 2) flattern, volitare, fluitare: suja genus.

се барјак ; вија се орао, ef. вити се. видРИти се, рӣ се, у. r. impf. fattern, fluitare: вЈАЧА, f. (зап. и јуж.) бer 2Binbreiter, vanni визори се барјак. genus, cf. вјетрењача.

виЈУГАЊЕ, n. Sав Фlängeln, sinuatio. вилЁДРО, п. (у ц. г.) vidе ведро:

виЈУГАти CE, гам се, v. e. impf. jid, flängen, По вцједро једанак пнјаху —

sinuor. и виједро у рукама ће воде носи

вилукнути, виjӱкнём, у. pf. Keuter, exululo.

Seulen вЙЈЕК, m. (јуж.) 1) Rebenszeit, vita: у мом вије: виляцнути, вијуцнём, v. pf. dim: р. вијукнути.

ку; човјек кратка вијека. 2) никад (ни) до вик, м. (зап.) vidе внјек. вијека, іn meinem Reben nie, ewig nie, nun-| викл, г. 1) Bas Befфrei, elamor: етоји га вика; quam; ва внјек; од свијета и вијека; докле На курјака вика, а лисице месо једу. 2) ein је вијека и свијета ; како је вијека и сви

Getreidemaß von 20 Oka (1/2 Preßburger јета ;

Meße), mensurae genus (in Batschka). од вијека до суда Божјега —

викАло, m. Sеr Офreibals, clamosus, cf. викач. вилЁНАЦ, нца, т. (јуж.) ) деr Seans, corona. | викање, п. 1) бав Офreien, clamor. 2) баѕ Rufen, у нас је у овоме смислу вијенац само од

vocatio. 3) vide kapake. A) das Murren, цвијећа, 2) вијенац лука, смокава, паприка,

fremitus. Жrans, corona: родила трешња као вијенац. | викАти, вӣчём, v. impf. ) freien, clamo : не 3) (y 44. r.) langes Kopfbaar, crines longi: вичи, говори лакше. 2) rufen, voco, cf. А просуше до паса вијенце

звати: вичи га амо. 3) (у Дубр.) vide караBÀJÊBE, n, das Winden, to viere.

ти : виче ме мати. 4) murren, frеmеrе: вичу вЙЈЕРНА, (ст.) мјесто вјерна :

на њега, вичу на то, виче народ. Те ме узми за вијерну љубу

викач, внқача, m. Sex фreier, clamator. вилЁРНИЦА љуба, f. у пјесмама мјесто вјер- викнути, викнём, v. pf. 1) auffreien, exclamo. на љуба:

2) aufrufen, voco, cf. зовнути. Одма вече вијерницу љубу 1. | викдвАЊЕ, n. (зап.) vidе вјековање. вилЁТАти, вијетам, v. pf. (у Ц. г.) perfpreфen, виковАти, викујем, (зап.) vidе вјековатн. promitto:

виковит, а, о, (зап.) vidе вјековнт. Вијешај му три товара блага

BÀKOM, instr. von dem nicht gebräuchlichen BêK, Вијеша му Богом посестрямство

rufend, clamans: од невоље вијешај му кумство

Виком виче Старина Новаче BHJÈRA, f. (jym.) Konferenz (Berathschlagung), BÚAA, f. (pl. Bêne, gen. Búna) 1) die Vile (eine deliberatio, cf. вијеће.

2rt paympbe), Vila (nympha). Виле живе виїжіЊЕ, n. (јуж.) ба Зеrаtblagen, delibe- по великим планинама и по камењацима ratio.

око вода. Вила је свака млада, лијега, у внЈЌААТи, вијећам, v. impf. (јуж.) beratbfфа: бијелу танку хаљину обучена, н дугачке,

низ леђа и прси распуштене косе. Виле внЈвик, п. (у Дубр.) сабор гдје су се по- ником не ће зла учинити докле их ко не

спода Дубровачка састајала да суде: они увриједи (нагазивши на њихово коло, или су имали мало вијеће и велико вијеће, на вечеру, или друкчије како), а кад их ко Rath, consilium.

увриједи, онда га различно наказе: устривЙЈЕтник, m. (у Дубр.) Xatb, senator.

јеле га у ногу или у руку, у обје ноге или вЙЈВЧАН, чна, чно, јуж.) бауеrbaft, firmus: та у обје руке, или у срце, те одмах умре. је хаљнна баш вијечна.

2) на куле на виле (н. п. разби какав вЙЈОГЛАВ, m, vidе вијоглава 1.

nocao), durch verschiedene treffende Gründe вйогЛАВА, f. 1) (у Сријему) некаква

(etmas bereiteln), conturbare. Казујућн Срптица, која једнако изврће главу час на је- ски другијем ријечима како је ко разбно дну час на другу страну (т. ј. вија гла- на куле на виле, рекло би се како је говоBOM), der Wendehals, Drehbals, jynx torquilla. рио: Ово било оно се свило, и т. д. 2) дјевојка која не гледа преда се, него вилікт“, т. 5) земља, Sag gant, terra: отишао наоколо којекуда, cf. вижлица.

на вилаеш, cf. постојбина, завичај. 2) Reute, ВИЈюка, f. (у Сријему) младица осјечена за homines : : чуј(те) вимаеше! ef. свијет. навртање, бав Рfropfreis, ѕurculus.

вилАЁТИЈА, m, vidе земљак.

gen, delibero.

мала

1

вилівтски, ка, кӧ, апдев-, 8. 3. Selo, Ritet, вилбањАЧА, f. велика печурка, за какове се гоpublicus.

1а).

вори да расту на вилину колу, eine airt вилан, вилaнa, m. (у Дубр.) vide сељак: Боље ёфтатт, fungi genus. ef. рудњача. зна папа и виман него папа сам.

виловски, кa, кo, vide виловит. вилдиш“, m. Saw Elfenbein, ebur, cf. Филдиш. | вилотиЈЕ, m. philotheus, Philotheus. вЙЛЕ, вила, f. pl. peugabel, furca foenaria. вилC, m, село у Никшићима : вилЁНДАРА, f. vide Bнляндар:

У Вилусу селу маленоме — Вилендари пребијелој цркви

виљев, а, о, pon Clephant, elephantis, cf. внывилкнӣ, нa, нo, vide вилован:

дищ: На ђогату коњу виленоме.

А у зубе два виљева зуба вилЁник, виленика, m. (у Боци) човјек којега виљушке, виљушака, f. pl. bie Epsabel, furca. је вила била устријелила па га она сама

ef. парун. и извидала и својијем му скутом ране за- вимЕ, мена, п. Sas Cuter, uber. вијала ; по том је он посестрио и она му | виMEшЦЕ, п. dim. р. виме. даровала биље да га не може нико прева- вЙНА лозА, f. (ст.) vidе винова : рити и да му жена рађа добре јунаке н Вина лоза озобана лијепе шћери.

Од родине вине лозе — вилЁнски, кa, кo, Sex виле, тобу виле:

винАРИНА, f. новци што се дају спахији мјесто Виленски у њој станови,

десетка виноградскога, 2Bеіngelo, vectigal Свећ виле танце изводе

vinarium, вилЁнски коњ, т. (у Барањи) eine airt Ohmet: | винАРИЦА, f. (у приморју) лађа што се на њој terlinge, papilionis genus, cf. коњиц.

HOCH BAHO, ein Weinschiff, navis portando vino.

вино, вилиман, вилнмана, m. вимики вир, ein groper вйНАЦ, нца, т. (зап.) vidе вијенац. Wirbel, vortex major.

вини, на, но, (у војв.) fein, elegans, excellens. вилин, а, о, Ser внлa gehöris, ths вила. int: 1) винишҡЕ, n. зндине од старе куле више СпљевилиҢА вддицА, f. има више извора који се та с источне стране Клиса:

тако зову, зате реrfiebener Duellen. винко абзия, т. еіnе fonifфе Perfonifiзirung вилнНА кдсА, f. Slawsfeise, cuscuta europaea des Weins (etwa Weinhold Rebmann), JacLipn.

chus: ударно га Винко Мозив у главу, т. б. вилиндАР, Вилиндара, т. намастир у Светој ropu (Chilendar).

і винкоВАЧкӣ, кa, кo, pon Винковци. вилиндАРАЦ, рца, т. finer von Вилиндар. винковци, оваца, m. pl. Фtättфеn in Cirmien. вилиндАРСкӣ, кa, кo, vot Bнлиндар.

винковЧAНин, m. Siner pon Винковци. вилин ЎК, m. fфopfЫlutbiger ЭЛusfari, hya- винкот, т. (у Хрв.) Оer 23einmoft, mustam, cf. cinthus (muscari) comosus.

маст, шнра. вилино сито, п. некаква трава, која кад се вино, т. бer 2Bein, vinum.

носи уза се, не могу човјеку нaуднен не- виноБЕР, m. in рет брrimmorte; Баба старца пријатељи особито лагањем н опадањем. звала уз врбопуц, а старац јој се одазвао Art Pflanze, herbae genus.

уз винобер, дie 28einleje, vindemia, ef. берба. вилип, m. Philipp, Philippuѕ. .

виново, винобоја, m. aitermes, phytolacca deвилиПАЦ, цa, m. dim. p. Bнлип.

candra Linn. вилин, п. неколико села као кнежина око винов, а, о, 3. 23. лоза, 28ein-, 3. 25, Rebe, vitis. Оточца.

виноВАН, вна, вно, (у Сријему) н. п, кљук, вилнRAнин, m. Winer von Bнлић.

rpoxhe, weinreid, vini ferax. вилинки, какӧ, Don Bнлић.

BÌHOBEC, m. feinere Feßmüße (q. d. fino fes ?), т.

(q. , вилицА, f. Die Rinnlace, maxilla.

mitrae genus. виличѓЊЕ, т. бав palftern, capistratio. виновЁСАК, m. hyp. р. виновее: вличити, чём, v. impf. Баlftern, capistro, cf. На главн јој весак виновесак --завеличити,

виноГРАД, m. 2Beinberg, vinea, cf. треје. вило, п. само у овој законецн: спријед щи- виноГРАДАР, виноградара, m, per 233eingärtner,

ло страга вило, оздол хартија, озгор vinitor. мантија (ласта).

виноГРАДАЦ, винограца, m. hyp. b. виноград. вило, само у овој загонецң : Мотовило вило, виноГРАДскӣ (виноградски), кa, кo, gum 28ein:

по гори се внло, кући долазило, соли не berg gehörig, vineae. y' лизало (челе).

виндпиЈА, f. 2einfaufer, vini potor. виловАН, вна, вно, pilenkoft, lymphaticus (?), | винон (планина), т. (ст.): виловит, а, о,

Jef. вҢлени, виловски : Па тн ајде на Винош планину На ђогату коњу вимовноме 1.1 | винскӣ, кa, кӧ, н. п. суд, 23ein-(gefфirt), vini. виловњак, внловњака, т. бнјесан човјек као | винути, винём, v. pf. webeln, agito (caudam):

Aa cy bune y Heny, übermüthiger Mensch, Ueber- Док кучка репом не вине, не ће пас за müthler (als von Búne beseffen), homo insolens, њом потрчати.

чавати се.

висити.

винути ск, винём се, ч. г. pf. fіф (фwingen, se einem Fluße), per plura loca profundiora devertere:

сurrеnѕ. Пак се вину преко поља

виРӘвитиЦА, f. мало варошица у Славонији. Као звезда преко неба

вӣc, m. (loc. вису) 1) бie übe, altitudо: дигвинЎШИНА, f. augm. р. вино.

нути што у вис, ef. висина. 2) bie Berg= винцк, т. 28einen, vinulum (?): Винце кисе- fpige, cacumen montis: ha búcy; ло, срце весело.

Када будеш вису на планину — винчавањЕ, п. (зап) vidе вјенчавање.

3) Insel Lissa. винчABATи, вінчавам, (зain.) vidе вјенчавати. Івисёт, т. планина близу Омніша. винЧАВАТн ск, вінчавам се, (зап.) vidе вјен- висивАВА, Е. Бав Офeesl&#феt, galanthus

nivalis Linn. вЙНЧАнӣ, на, но, (зап.) vidе вјенчани. висинА, f. (асс. висину) бie pobe, altitudo. винЧАНИЦА, f. (зап.) vidе вјенчаница. BÌCHTH, CÂM, v. impf. hängen, pendeo, cf. BHвинчање, п. (зап.) vidе вјенчање.

сјети: Што виси нек' отпада. винЧАТИ, чам, (зап.) vidе вјенчати.

висЈЕЛИЦА, г. загонеци: Висјела је висје. винЧАТи си, чам се, (зап.) vidе вјенчати се. лица, под њом сједи косматица, Бога Винчия, т. (зап.) vidе вјенчић.

моли косматица да јој падне висјелица BÀKATA, f. 1) wilder Weinstock, vitis silvestris. (дјевеница и мачка).

2) die Frucht davon, uva silvestris. ef. 103. BÀCJETH, CÂM, v. impf. (no jyr03. kp.) vide

ница. вињичиЦА, f. у загонеци, cf. тижнчица. вЙСКА, f. 1) та8 28iebert, hinnitus, ef. висак : вноJла, f. (у прим.) vidе вијола :

Виска коња, а јаук јунака Поред расла ружа и виојма и

2) (у ц. г.) vidе вриска: випиРЎЗАНА, у припјеву :

Стаде виска младијех момака Пошетало је пет ћевојака,

виснути, виснём, v.pf. (у Ц.г.) vidе вриснути: Шипер-пеана,

Она јасно од радости висну Шиком-бојана

висок, висока, високо, (високи, ка, - кӧ, adv. ифузелана,

високо, comp, вишӣ) Боф, altas. Мимопросава,

високА, f. adj. планина у Далмацији више Сиња. Пета ђевојка

високи стёФАН, m. Тако се у народу зове Bциирувана

син кнеза Лазара, који је послије КосоввЙР, вира, m. (pl, варовн) ) бie Siefe in einem рі1

скога боја у Србији владао и који је зндао Fluffe, der Wirbel, locus fluminis profundior, намастир Манасију. У народу се нашему gurges: стала вода у внрове (кад на суши приповиједа да је Високи Стефан по смртн престане тећн, него само стоји у виро- оца својега побјегао у Московску па повима; тако у равни стану у вирове и оне слије неколико година одонуда с војском

воде које у планинама нигда не пресишу). преко Маџарске дошао у Србију и с ТурвЙРА, f. (зап.) vidе вјера.

цима се био и надвладавши их и претјевЙРАН, pнa, pнo, (зап.) vidе вјеран.

равшн преко мора бацно за њима свој бузвЙРЕник, т. (заn.) vidе вјереник.

дован у море говорећи: „кад овај буздовЙРЕНИЦА, f. (зап.) vidе вјереница.

ван нзншао на сухо, 'oндa ce и Турци ВИРЁНИЦА, f. (зап.) vidе вјереница.

вратили амо!» а буздован одмах сам нэнђе BÁPÊHE, n, das Späben, speculatio.

на бријег ; у том му се анђео јави говоВИРИДБА, f. (зап.) vidе вјеридба.

рећи: „И ти можеш и коњ ти може, вЙРИз, m. (у војв.) 2Дrt #interfpiels, ludi genus. ти Бог не да.” cf. Снбињанин Јанко:

Свињари узму заоштрен клипић (вирнэ) Гради, кнеже, биће ти за душу,
па га једни шорају штапом у висину, а И за здравље Високом Стевану

други птаповима у висини кече (згађају). Івисоко, т. adj. ein ötüsten in Bosniеп, поВИРизање, п. дав вірнз-pielen, ludi genus. men urbis : виРИЗАТи ск, зам се, v. impf. игратн се внри- Од Високог паша Асан-паша за, вириз-fpieln, ludеrе вирнэ.

височица, f. највишн бријег у Велебиту внBÚPHTH, PÂM, v. impf. gucken, speculor :' bupu ше Госпића.

кроз прозор, вири иза врата; вири миш височицА, f. главица између Мартинића" и из рупе.

Спужа: вЙРИти CE, рим се, (зап.) vidе вјерити се. Под зелену гору Височицу вЙРИЯ, m, dim. в. вир.

висӰЊАК, љка, т. само у овој законеци: BнвЙРИЦА, f. (зап.) dim. в. вира.

си виси висуљак, Бога моли трчуљак да вЙРНӧст, f. (зап.) vidе вјерност.

отпадне висуљак ? (т. ј. жир и свињче). вЙРОВАЊЕ, n. (зан.) vidе вјеровање. вЙСУТ, м. планина на лијевој страни Цетине вЙРОВAТи, рујем, (зап.) vidе вјероватн. близу Омнша. У тој планини имају знанне ВИРдвит, а, о, н. п. вода, рой giefen (pon од градића, за који се приповиједа да 'га

али