РОМИЈЕНЧА, f. (у Дубр.) бакрен суд за воду,|РОСЈЕТИ, РОСИМ, v. impf. vide росити : Од неба ein kupfernes Waffergefäß, situlus cupreus, cf. му росјело, те му добро и лијепо родило! руменџа. (у здравици). РОСНАТ, а, о, vide росан: РОМИЈЕНЧИЦА, f. dim. v. ромијенча. viae lenes. РОНАЦ, нца, m. 1) ber Žauder, urinator : 2) (у Ц. г.) Žaudente, mergus, cf. гњурац. 3) der Mistkäfer, scarabaeus fimetarius. PÒHиTH, HÂM, v. impf. 1) tauchen, urinor. 2) ab, rollen, devolvo : Тиха вода бријег рони. 3) (ст.) - сузе, branen vergießen, lacrimas fundo : Рони сузе низ бијело лице РОЊЕЊЕ, П. 1) baš Zauden, urinatio. 2) баз РОПАЦ, пца, m. vide хропац. РОПИТАЊЕ, П. vide хропитање. РОПИТАТИ, Ропићем, vide хропитати. РОПИТИ, ПИМ, vide хропити. РОПКИЊА, f. vide робнња: РОПЉЕЊЕ, П. vide хропљење. Док завика роикиња ђевојка РОПЊА f. vide хропња. РОПОТИЊА, f. vide хропотиња. РОПЧАД, f. (coll.) junge flaven, vernae. РӦРИНА, f. (у Херц.) кихавица кад удари у - Пушта коња на роснашу траву — поба РОСНИЦА, f. (у Дубр.) ber Erōraud, fumaria officinalis. PòConc, f. das Schellkraut, chelidonium majus. | РОСУКАЊЕ, n. dim. v. рошење. РОСУКАТИ, РОСӳкам, v. impf. dim. v. росити. РОСУЉА, f. 1) (у Ц. г.) некаква трава танка и -1 дугачка, као свила. 2) (ст.) ber hauregen, pluvia roscida: Удрн киша росула, РОТИТИ СЕ, Тӥм се, v. impf. (у Лици.) fdmören, juro, cf. заклињати се. РÖTKBA, f. ber Settig, raphanus sativus Linn.cf. родаква, роква, рдаква. РОТКВЕНИ, на, но, н.п.лист, Kettig-, raphanisativi. РОТКВИШТЕ, n. ein ebemaliges Mettigbeet, locus РОЧИТИ СЕ, ЧЙм се, v. г. pf. fid beftellen, Ren= РОШЕЊЕ, П. bas Methauen, irroratio. Bockshörner, das Johannisbrot, ceratium, sili- Pпa, f. der Haufe, cumulus, acervus, cf. гомн- 2) (у Дубр.) мали дажд, hauregen, plavia РИШТЕ, n. Drt, mo ein Laufe (Rufuruz) geftans roscida. POCA, f. Frauenname, nomen feminae. POCA, f. (у Боцн) vide ружа. РОСАДА, f. (у Рисну) vide слана (cf. роса). И потурчи цркву Росалију нат. РòСАНДА, f. vide Роксанда. POCATA, f. (у Дубр.) јутрења роса (проса он дје се каже за мали дажд), ber bau, ros. РОСИТИ, сâм, v.impf. bethauen,irroro: роси киша. РОСИТИ СЕ, СÁм се, v. r. impf. im bau bers umgehen, irroror. РОСИЦА, f. dim v. poca. ben, locus ubi acervus fuit. PпHAк, m. eine Art Getreidemaß, modii genus. PC, m. (у Боци) bie tärfe einesMannes, ro bur: чудна рса људскога! РСКАВИЦА, f. vide мршталица. schen den Zähnen, stridor cibi inter dentes. РСУЗ*, m. ber Diet, fur, cf. крадљивац, лу-|РУГАЧ, ругача, m. ber Opötter, illusor. РСЎЗЛУК*, m. ber Diebftabl, furtum, cf. крађа. | РУГОВА, f. bie Häßlideit, turpitudo (bas Gegen PT, m. vide хрт: Пушта рше и огаре, Пушта рше низ ливаде PT, m. врх од каквога брда, а у Хрватској н РТИНА, f. augm. v. рт. РТИЦА, f. vide хртица. Ртичин, а, о, ber ртица, vertagae. РТМАЧА, f. ber Sofenlag, apertura tegnmenti braccalis. РТНИК, ртника, m. einer ber erften Ingreifer im Seere, veles: изгинули ршници; ударише ршници. РТНИЦА, f. ber erfte (ftärffte) Dranntwein, Rorz Iauf, vinum ustum primum, cf, башица. ётов, а, о, vide хртов. РТОВОЂА, m. ber Binobunbe führt, vertagi ductor (als Borwurf für einen Edelmann, der immer nur jagt). РЋАНИН, m. Ciner von Рат. РУБАЦ, рўпца, m. (у Хрв.) баš ud), Eudel, sudarium, cf. махрама. РЎВАЧА, f. (у Хрв.) vide рубина. РУБЁТИНА, f. 1) augm. v. руба. 2) augm. v. рубина. РУБИТИ, рубим, v. impf. 1) einfäumen, limbo circumdo. 2) штап, einen Stab oben zuglätten, zurünben, rotundo. 3) Ноћас руби, сјутра труби (рече се у Црној гори на покладе вече, и значи: ноћас једи и сувише а сјутра јаучи од глади). РЎБИШТЕ, п.(у Хрв.)bie Bäde, lintea, ef.рубље. Руво носим као и невеста РЎГ, m. ber Opott, ludibrium: не смије од руРУГА, f. га да изиђе на поље; Ругала серуга, па јој била друга. PÝTAHE, n. das Spotten, illusio. РЎГАТИ СЕ, рӯгам се, v. impf. коме, чему, fpots ten, illudo, Iudibrio habeo. theil von љепота). РУГОВА, f.: И Ругову више Пећи равне Рӯд, руда, рудо, (руди, да, до̂) röthlid, subruber, cf. црвенкаст, рић: Руд му перчин био врат прекрио РУДА, f. 1) bas Erg, aes, minera. У Јадру се руда зове и земља од које се лонци граде, а н друга свака која је друкчије боје него обична земља. 2) bie Deidfelftange am Pfer= dewagen, temo. PYAA, f.) dichte zusammenhängende Wolle, lana spissa et crispa. 2) (у Ц. г.) некака планинска трава, 2rt flange, herbae genus. РЎДА ГЛАВИЦА, f. главица у нахији Рудничкој више Бруснице, Каme eines Berges. РУДАНЦА, f. поље у Лици. РУДАСТ, а, о, н. п. овца, bidtwollig, lanae spissae. РЎДАЧА, f. (у Ц. г.) трава ситна по утринама, eine Art Pflanze, herbae genus. РЎДАШНИЦА, f. ријека која у Босансној посавини утјече у Босну с лијеве стране. РУДЕТИ, ДИМ, (ист.) vide рудјети. РУДИНА, f. (асс. рудину, pl. рудине, рудина) die Flur, pratum: Док се гора преођене листом, А рудине травом ђетелинОМ РЎДИНЕ, Рудина f. pf. Begen in ber Serego: wina an der Grenze von Montenegro. РУДИНИЦА, f. dim. v. руднна: Пале су патке у слано море, А препелице у равно поље, А јаребице у рудинице Рудити, дим, v. impf. 1) (зап.) vide рудјети. 2) (у Ц. г.) млијеко горуждом, т. ј. сурутку, пошто се превари као пресипати, да се не поквари. РЎДИЦА, f. 1) dim. v. рўда. 2) у чохе, bie Saare, coma, cf. a. 3) gefärbte Bole, lana fucata; рудица се (у Сријему) купује по дућанима па је жене послије саме преду како хоће. cf. рудица. РЎДИЦА, f. dim. v. руда. РУДИЦА, f. (у Сријему) vide рудица. РУДЈЕТИ, ДИМ, v. impf. (југоз.) erröthen, subrubesco: руди грожђе, т. д. заруђује. РУДНИ, на, но, н. п. коњи, Deidyfel-, ad temonem constitus, z. B. wenn man mit Vieren oder Sechsen fährt. Рудник, m. Otabt in Serbien, urbs Serbiae. РУДНИЧАНИН, m.(pl. Рўдничани) Einer v. Рудник. РУДНИЧИШТЕ, п. у Рудничкијем планинама у Србији некако мјесто зове се Деспотово Рудничиште, а мислим да би се сад казало и за оно мјесто гдје је до нашега времена бно Рудник. Руднички, ка, ко, von Рудник. РЎДЊАК, m. код кола гдје се четири коња хватају, два се стражња зову рудњаци, die Deichselpferde, equi ad temonem juncti. РўдЊАК, рудњака, m. (у Хрв.) vide сепет. РУДЊАЧА, f. (у Шум.) vide печурка (што расте по рудини ?) cf. виловњача. РУДОЊА, m. Во рудаст, ein bid twolliger Dds, bos lanae spissae. РУЂЕЊЕ, n. baš Erröthen, rubor. РУБЕТИ, рудим, (јуж.) vide рудјети. РУЖА, f. (vocс. ружо) 1) bie Sofe, rosa, cf. pyca. 2) Frauenname, nomen feminae. РЎЖА, f. (у Ц. г.) 1) vide ружа (и у Бачкој има женско име Ружа, које се разликује од Ружа). 2) vide дријенак. РУЖАН, жна, жно, (ружнӣ, на, нô) bäßlid, turpis. РУЖАРИЦА, f. (у пјесин) црква на Косову: Вино пију у Косово равно Под Кукуном зеленом планином Код бијеле Ружарице цркве — РЎЖАТИ ОЦАТ, m. (у Ц. г.) оцат од руже, Mo: feneffig, acetum rosarum. РУЖЕЊЕ, п. čas Spotten, ludificatio. ружин, а, о, ber ружа, roseus et Rosae. Ружити, ружим, v. impf, когa, verfpotten, illudo cui. РЎЖИТИ СЕ, ружам се, v. r. impf. fpotten, ludifico. РУЖИЦА, f. 1) dim. v. ружа. 2) црква у Био- РУЖИЧАЛО, П. vide дружичало. ружност, ружности, f. bie Häßlicfeit, turpitudo. РӰЈАН, јна, m. (у Дубр.) Monat September, men-| Ђе јунаци рујно вино пију Јес' видео рујно вино РУКА, f. (dat. руци, асс. руку, pl. руке, gen. рука и. руку, рукама) 1) bie Sanb, manus : поћи (или приступити) коме круци, т. j. машити се да пољуби у руку. 2)нма лијепу руку (који лијепо пише), drift, scriptura, 3) од сваке руке (н. п. говорно сам), allerhano, varie : има воћа од сваке руке; од старе руке, (у Боци) т.ј. Грчкога закона. 4) не иде ми од руке, т. ј. не да ми се, gelingen, succedere. 5) није ми на руку, на през руку ми је, т. ј. с неруке ми је, eš ift mir unbequem, alienum. 6) чинити коме што на руку, an bie Sanb деђен. 7) дошло му испод руке, unter der Hand, geheim, occulte. s) der rm, brachium : носи дијете на руци ; боли ме рука у лакту ; осијече му руку до рамена, 9) дугијех руку, т. j. хоће да украде. 10) у бројењу новаца нешто се зове рука, чини ми се кад се у један пут баци више комада пак се бројн један, итд. 1) (у Ц. г.) baš Slüd, fortuna: Немојте се браћо препанути, Имам добар биљег од јунаштва: На мене је устресло тијело, Биће наша, ако Бог да, рука Бог ће дати, биће наша рука да 12) човјек добре руке, н. п. кад коме што или учини, па одонда она ствар пође у напредак; тако се каже: зла ме рука ручила, т. ј. човјек зле руке украо мн и одонда ми је пошло у назадак, 13) учинити што на брзу руку, Eurzweg, simpliciter. 14) у једну руку има право, einerfeits, partim. PуKA, f. das Brummen des Bären, verwundeten Ochsen, mugitus. РЎКАВ, рукава, m. ber Érmel, manica. РУКАВАЦ, вца, m. 1) am Beinbrennfeffel bie öbre die in die Kühlwanne führt, fistulae genus. 2)das Ende einer Achse um welches sich das Rad bewegt, axis rotae. 3) dim. v. рукав : Идућ’с воде цвијеће сам брала, набрала сам скуце и рукавце Сави скуце и рукавце, мајци побјеже РУКАВИНА, f. augm. v. рукав. РУКАВИЋ, m. dim. v. рукав. РӰЈБА, f. (у Дубр.) у жена зими оток и бол| РУКАВИЦА, f. ber Sanbul, chirotheca. доље на ногама, од прилике као вашица, само што је веће и више досађује, eine Frostbeule, pernio. РУКАЊЕ, n. baš Drüllen bes Bären, Ddfen, mugitus ursi, bovis vulnerati. РУКАТИ, рӳчём, v. impf, brüllen, mugio. РУКАТКА, f. (у Сријему) за грабљење пива, 2žiergelte, alveoli genus. РЎКАЧИЦА, f. (у Хрв.) лонац с рукуницом, der Henkeltopf, olla ansata, cf. pyja. РУКНУти, рукнём, v. pf. aufbrüllen, mugitum edo. РукоБОЈИНА, f. ОНО што остане каквом занаџији од ствари коју начини, Фаs leberbleib: fel, reliquum. руковање, п. 1) ба Dermalten, administratio. 2) das Handgeben, porrectio manus. РУКОВАТИ, рукујем, v. impf. чиме, verwalten, [РУМЕНИТИ, ним, v. impf. roth fdminfen, purpuadministro. risso fuco. РУКОВАТИ СЕ, рукујем се, v. pf. u. impf, einan=|РУМЕНИТИ СЕ, нúм се, v. г. impf. 1) fid roth der die Hände geben (als Kollegen in einem schminken, purpurisso fucari. 2) roth aussehen, Febler, Unfall), manus jungere. cf. ручити се. rubeo. РУКОВЕД, f. (у Сријему и у Бачкој) vide руко-|РУМЕНКАСТ, а, o, röthlid), subruber. РУКОВЕДАЊЕ, n. verbal. v. руковедати. вед. PуKOBET, f. die Handvoll, der Sicheling, manipulus. РУКОДАВАЛАЦ, ваоца, m. (у Боцн) vide руко давник. РУКОДАВАЊЕ, n. vide рукодаће. РУКОДА́ВАЦ, вца, m. vide рукодавник. läufiger, cre ditor, cf, рукодавац, рукодавалац. РУКОДÁЋЕ, П. (у Ц. г.) баз Darlebn, res creditae, cf, зајам. РУКОДРЖ, f. (у горњ. прим.) накрај ралице оно што се зањ држи руком, bie flugfterje, stiva, cf. ручица. РУКОПИС, М. 1) bie and drift, scriptura. 2) co- РУКОСАД, m. ein von mir felbit angelegter Bein= manuum mearum. Друга узе лијепе румение, РУМИЈА, f. 1) планина између Бара и језера minae. РУНИТИ, рӳнӥм, v. impf. vide крунити: Ђевер спава, а снаха не спава, Сребрна чаша, бисерна брада, РӰНКА, f. (у Сријему) ber Želbbeifuß, artemisia РУНО, п. 1) bas lief, vellus. 2) (у Ц. г.) продао њиву под руном, т.ј. под родом. РУНЦЕ, n. dim. v. руно : Овчје рунце, вучје срце. РЎЊАВ, а. о, vide рутав. РЎЊАТ, а, о, vide руњав, у загонеци; У наPуKỲHHUA, f. 1) die Handhabe, der Griff, ansa. шега татице руњаше гаћице (чађ). 2) рукунице, bie Deidfelftange eines einfpän | РЎЊЕ, рўња, f. pl. vide руте. nigen Wagens, temones currus unijugi. РЎО, n. vide рухо. јама. 2) житна рупа (у Бачкој), Srube, fo РУКУНИЧАР, m. Коњ који вуче у рукуницама. |РУПА, f. (pl. gen. Рупа) 1) vašlod, foramen, cf. vea. Rin=|РУПЕТИНА, f. augm, v. рупа. РЎЉАТИ, Љам, v. impf. brüllen (vom Rinbe), ploro. РЎМЕЖДАВАЦ, авца, m. (у Боци) vide мршта ruber, cf. руменит. РУМЕНИЛО, roth, РУПЊАК, m. (у Бачкој) житна мјера, које дви- РЎСА, f. (Дубр.) vide ружа: Ко панаду често куса, Образ му је као руса. n. Vaš Koth, bie rothe d minte, pur-|РУСА БОЛЕСТ, f. (у Ц. г.) некаке водене краpurissum. РумЁНИТ, а, о, vide румен: Од ружице румените сте, које изиђу особито по образу. Ове красте мажу се соком од траве русе. РУСА ГЛАВА, f. (ст.) als beftanbiges Beimort bes РУСИЈА, f. vide Московска. РУСИЈСКИ, ка, ко, vide Московски. РЎСКАТИ, кам, v. impf. vide рскати. РЎТЕ, рўта, f. pl. bie Saarzotteln, villi. И терзије своје рувешлије Рухо, n. baš Gewanb, bie Kleiber, vestitus: Што| је руха на мени је, што је круха]у мени je. cf. одијело. РУЦЕЉ, m. (у Сријему) vide бабак. РУЧА́ВАЊЕ, n. bas peifen, coenatio. РУЧА́ВАТИ, Ручавам, v. impf. coeno. aßlzeit balten, РУЧАК, чка, m. 1) bie Mabljeit, coena, cf. објед. 2) (по југоз. кр.) vide доручак. РУЧАНИЦА, f. bie Éffezeit, tempus coenandi. РУЧАНО ДОБА, n. vide ручаница. РУЧАТИ, ручам, v. impf. u. pf. 1) fpeifen, jeit balten, coeno, cf. обједовати. 2) (по југоз. кр.) vide доручковати. РУЧЁТИНА,) РЎЧИНА, augm. v. рука, cf. ручурина. Ручйник, ручнника, m. (у Хрв.) vide ручник. РУЧИТИ, ручим, v. impf. (ст.) 1) т. д. руке, bie Hände reichen, jungere dextras: f. Руке руче, у лица се љубе 2) Зла ме рука ручила, cf. рука. РУЧИТИ СЕ, РӳЧим се, v.r. pf. 1) vide руковати се: Јунаци се рукама ручише 2) (у Рисну) учинити сефте. Кад у кога дућанџије ујутру иште ко што на вересију, а он донде није ништа пазарно, одговори му: „нијесам се ручно” т. ј. нијесам ништа пазарно за готове новце, и не да му, јер кажу да је то назадно. cf. сефте. РУЧИЦА, f. 1) dim. v. рука. 2) ручице на плугу, die Pflugfterze, stiva. 3) die Handhabe, manubrium, ansa, cf. држак: Од шта је котао од тог и ручица. 4) куђеље или лана, ein Bund Flachs, fasciculus cannabis aut lini. РУЧКОНОША, f. bie bennittern u. f. w. bав Essen vom Hause bringt, quae adfert coenam. Ручнӣ, на, но, н. п. дјевер, бer Brautfübrer, paranymphus. Ручник, ручника, m. (по југоз, кр.) baš Panb. tud), mantele. РУЧУРИНА, f. augm. v. рука. РЎШЕЊЕ, n. bas 3erftören, zo diruere. РЧМАЊЕ, п. (у Ц. г.) vide вричање. РШКЕ ДЕ! говоре чобани кад хоће да пободу волове. РШЛАМА, f. (у Шумад.) vide аршлама. РШУМ, m. 1) здрав момак као ршум. 2) учинити на кога ршум, или ударити га ршумом, т. ј. повикати нањ с пријетњом : На Алила ршум учинио C Удари га бахом и ршумом - 3) (у Рисну) плаха киша с вјетром. с ову или с ону страну), biesfeits, ienfeit, cis, trans. CĂAT*, m, vide сахат: Па он сједе полу од сааша САБА*, indel. у јутру кад забијели зора и почне се дијелити дан и ноћ, онда се попне хоџа на џамију те учи саба (т. ј. виче да иду Турци у џамију да се моле Богу): Устај горе, наша неве, саба зора је! Саба зора, ајде драги дома САБАИЛЕ*, рано у јутру, cf. зором. САБИЈАЊЕ, п. да Štopfen, Drängen, densatio. |