Page images
PDF
EPUB

publicus.

[ocr errors][merged small]

зна Bйидиш*,

[ocr errors]

вила

je

вијала ;

рити

свећ виде танце изводе

o,

вилин, а,

BH.NÁBTCK:

ворн да расту на вилину колу, eine airt вня Автски, кa, кo, ganted, 3. 8. Cel, Rihter, внловЊАЧА, f. велика печурка, за какове сего

- Офwamm, fungi genus. cf. рудњача.

виловски, кa, кo, vidе внловит.
віл Ан, вилaнa, m. (у Дубр.) vide сељак:Боље
папа и виманнего папа (

сам.
m. Sas &lfenbein, ebur, cf. Филдиш. вилотиЈЕ, m. Philotheus, Philotheus.

вилЁС, m, село у Никшићима :

У Вилусу селу маленоме BĒRE, Bânâ, f. pl. Heugabel, furea foenaria.

виљЕв, а, о, bon Elephant, elephantis, cf. вновилнДАРА, f. vide Вилиндар: алендари пребијелој црквн

диш:

А у зубе два виљева зуба вилкнй, нa, нo, vide вилован :

На қогату коњу висленоме -
вийїник, виленика, m. (у Боци) човјек којега | виљУЦКЕ, виљушака, f. pl. Sіе Свдаbеl, furca.
била устријелила па га она сама

cf. пирун.
извидала и својијем му скутом ране за- (вЙМЕ, мена, т. дag Cuter, uber.

по том је он посестрио и она му | вЙМЕШЦЕ, т. dim. р. виме.
Ааровала биље да га не може нико прева-| вЙНА дзА, f. (ст.) vidе винова: ,
да му жена рађа добре јунаке н Вина лоза озобана

Од родине вине лозе лијепешћерн.

винАРИНА, f. новци што се дају спахији мјесто Виёнски, кa, кo, беr виле, тобу вале: именски у њој станови,

десетка виноградскога, 2Bеіngelo, vectigal

vinarium, ВилЁнски коњ, т. (у Барањи) eine Krt Офтet=винАРИЦА, f. (у приморју) лађа што се, на њој

HOCH BAHO, ein Weinschiff, navis portando vino. внайман, вилимана, m. Велики вир, ein groper вЙНАЦ, нца, м. (

(зап.) vidе вијенац.

вини, на, но, (у војв.) fein, elegans, excellens. Wirbel, vortex major.

per вила gehöris, ths вила. виништв, п. зидине од старе куле више СпљевилиНА ВддиЦА, f. има више извора који се та с источне стране Клиса:

винко абзия, т. еіnе fonifфе Perfonifiзirung Tako 30By, Name verschiedener Quellen. f. Flachsseide, cuscuta europaea

des Weins (etwa Weinbold Rebmann), Jacт. намастир у Светој

chus: ударно га Винко Мозику главу, т. б. ви АйнДАР, Вилиндара,

винкоВАЧки, кa, кo, pon Винковци.
вилинДАРАц, рца, m. Siner ppt Вилиндар. винковци, оваца, m. pl. Otästфеn in @irmieп.
ви гийнДАРСкй, кa, кo, pot Bнлиндар.
m. schopfblüthiger Muskari, hya- BÀHKOT, m. (y Xpr.) der Weinmost, mustam. cf.

винковЧАНИН, m. Siner von Винковци.
вилино Cйто, р. некаква трава, која кад се вино, n. Sеr Sein, vinum.
cinthus (muscari) comosus.

маст, нра.
се, не могу човјеку нaудити не виноБЕР, m. in Sem Oprimmorte; Баба старца

звала уз врбопуц, а старац јој се одазвао

уз винобер, бie 28einlefe, vindemia, ef. берба. вилип, m. Philipp, Philippus.. вилипAЦ, піца, m. dim, p. Вилип.

виново, винобоја, m. Xifermes, phytolacca deнеколико села

candra Linn. вилин, п.

кнежина око винов, а, о, д. 23. лоза, 23ein-, 3. 23. Xebe, vitis. Оточца.

BйноВАН, вна, вно, (у Сријему) н. вилиПАНИН,

rpoxhe, weinreich, vini ferax.

П. Кљук, вилитки, кa, кo, Don Вилић.

BÚHOBEC, m. feinere Feßmüße (q. d. fino fes?),
BÌAHUA, f. die Kinnlade, maxilla.

mitrae genus.
BйличѓЊЕ,
n. Das Halftern, capistratio.

виновЁСАК, m.
вй,личити,

На главн јој весак виновесак -.. вило, п. само у овој законецн: спријед щи- виноГРАДАР, виноградара, m, беr Beingärtner, 3авилнҷитн.

вило, оздоа хартија, озгор | ло страха

vinitor. вило, само у ово) загонецн: Мотовило вило, виноГРАДскӣ (виноградски), кa, кo, jum 28ein:

виноГРАДАЦ, винограца, m. hyp. р. виноград.
мантија (ласта).

вило, куби долазило, солн, не
по горщ се
вно, вilenhaft, lymphaticus (?), винон (планина), т. (ст.):

винониЈА, f. 23einfaufer, vini potor.
вйлдвАН, вна,
внловњак, вимовњака, m. биjеcан човјек као | винути, вüнём, v. pf. Weeln, agito (caudam):
коњу вимовноме

tra | винскӣ, кa, кo, н. п. суд, 23ein-(gejbirr), vini. да су виле у њему, übermütbigerzenfф,ueber- Док кучка репом не вине, не ће пас за

њом пот]

вилинА кдСА,

Linn.

опио се,

горн (cbileпpar).

вилин МЎК,

особито лагањем нопадањем.
herbae genus.

носи уза
пријатељи
Art Pflanze

као

&iner von Bнлић.

m.

[merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small]

ДА, f.

висут

мало

ло, срце весело.

[ocr errors]

Реш вису на планину

Lissa.

варошнца

## і зі

69

Auße), per plura loca profundiora de . 181''il, винути св, вінём се, ч. г. pf. fф - fфwinget, sel eine

і і, ні. І навЙРдвига

oc. Búcy) 1) die Höhe, altitudo: Apr vertere:

о поља #54.

. 181 . 4. 1 : 1 |вис, поПак се вину преко

нути

о у вic, ef. висина. 2) фie Berg:

eumеn mоntіѕ: на вісу; као звезда преко неба ілі,

бу винЎШинА, f. augm. р. вино, а

Када BÚHØR, D. Weinchen, vinulum (?): Bunye kuce pige,

Лланина близу омишare , P. 14 винчавањЕ, п. (зап,) vidе вјенчавање. 11. 1

13) Спје винЧАВАти, вінчавам, (заії.) vidе вјенчавати. | висЕв, и

nivalis винчLBATH CE, винчüвам се, (зап.) vidе вјен-висиБАБА,

вйснти,
сјети : То виси некотпада.

Cüm, , винЧАнй, на, но, (заш.) vidе вјенчанн. 14г : : [висина, ғ. вЙНЧАНИЦА, f. (зап.) vidе вјенчаница.

вЙСЈЕЛИЦА, винЧАЊЕ, n. (зап.) vidе вјенчање.

мица, винЧАТн, чам, (зан.) vidе вјенчатн. винчати се, чам се, (зап.) vidе вјенчати се.

(дјевеница винчин, m. (зап.) vidе вјенчић. BÀBATA, f. 1) wilder Weinstock, vitis silvestris.

1, ef.
2) (у ц. г.) vidе вриска:

Стаде виска младијех момака
| виснути, виснем, v.pf. (уц. г.) vidе вриснути :

Она јасно од радости висну

чавати се.

у Славонијн.

[ocr errors]

(асс. висину) бie poвe, altitudo.

и , вн

[ocr errors]

од њом

Моли

имачка).

ejеди косматица,

висити.

Бога

[ocr errors][ocr errors]

на пт з висок, висока, високо, (високи, кa, кo, adv.

високо, соmр. вишӣ) бо), аltus.

високА, f. adj. планина у Далмацији више снња.
си и високи стёФАН, m. Тако се у народу
11. 16:41 син кнеза Лазара, који је послије Косов-

нашему

[ocr errors][merged small]

f. загонеци: Висјела је висје. • 2) бie Brut бароп, uva silvestris. ef. лоз-висЈЕти, сим, V. impf. (по југоз. кр.) vide

косматица да јој падне висјелица ница, тігіс 1931 и 15г. 11. . . . вињичиЦА, f. у загонеци, cf. тињичнца, к! вйоЈЛА, f. (у прим.) vidе вијола : 1, ч., ...

Виска коња, а jayќ јунака
Поред расла ружа и виојла шт
випHPЎЗАНА, у припјеву :

Пошетало је пет ћевојака,
Шипер-пеана, а на ня: 1
Шнком-бојана iа ѕkie
и ђузелана, втiн н 14, г. і.
Мнмопросаваjа ѕhis { . . .
Пета ћевојка зів ніг (3:05.
Buuupyaana sbirti 119
вЙР, вира, т. (pl. варовн) ) бie giefe in einem

скога боја у Србији владао и који је зидао
Fluffe, der Wirbel, locus fluminis profundior, намастир Манасију. У народу се
garges: стала вода у внрове (кад на сушн приповнједа да је Високи Стефан по смрти
престане тећн, него само стоји у виро-
вима; тако у равни стану у впрове и оне

оца својега побјегао у Московску па по

својском

слије неколико година одонуда воде које у планинама нигда не пресну). ВИРА, f. (зап.) vidе вјера. .

преко Маџарске дошао у Србију и с Тур

и претјевЙРАН, pнa, pнo, (зап.) vidе вјеран. На няк |

цима се био и надвладавши их вЙРЕник, м. (заn) vidе вјереник.

1

гравши преко мора бацно за њима свој буз. 18:дован у море говорећи: „Кад овај буздо

онда се й Турци ВИРЁНИЦА, f. (зап.) vidе вјереница, 141 1 1 1 1 1 вратили амо!» абуздован одмах сам иэйте

ван нзишао на сухо »
вЙРЁњЕ, n. Bas Opaben, speculatio. .4
ВИРНАВА, f. (зап.) vidе вјерндба. int siнil

на бријег ; у том му се анђео јави гово-
.
Свињари узму заоштрен клинић (виріз)
(у војв.) 2rt Rinpetfiels, ludi genus Трећн : „И ти можеш и коњ ти може, али

тн Бог не да." of Сибињанин Јанко:
па га једни шорају штапом у висину, а

и за здравље Високом Стевану ВИРизање, п. бав ввриз-pielen, ludi genus. други птаповима увиенни кече (згађају). високо, П. adj. ein Otätment in Bo'nien,

men urbis : ВИРЙЗАти се, зам се, v. impf. игратн се внри

за, вирна-бріеlt, ludеrе вирнэ. ĐÁPHTH, PÂM,' v. impf. gucken, speculor: bupu

Од Високог паrа-Асан-паша дик,

| височиЦА, f. највищи бријег у Велебиту викроз прозор, вирийва врата; віри миш височиЦА, f. главица

ТРИ : Bipra ce, pêu ce, (san.) vide Bjepuru ce. Close reny ropy вЙРИЦА, f. (зап.) dim. . .

| виСЎЊАК, љка, m. само у овој загонеци : Ви. , , вјерност. . л.

си виси взсубак, Бога

лијевој страни Цетине Ніговињи, п. (заn.5 vide" вјеровање. н. 1 ВИРОВAТи, рујем, (зап.) vidе вјеровати."

отпадне висуљак? (т. б. жир и свињче).

близу Омиша. У тој планини имају зидине
н. п.
вода, роu Siefen (von

од градића, за који се приповиједа да та

[ocr errors][ocr errors][merged small][merged small][merged small][ocr errors][ocr errors][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][ocr errors][merged small][merged small]
[ocr errors][ocr errors]

аша је деген горе гране — у

вит,

Bйт! вЙТА

[ocr errors]

сега. .

[ocr errors]
[ocr errors]

један камен за то би се

[ocr errors]

tis, beros :

y

вит
зидао Херцег Стјепан, нда је у њему (вітлити св, лам се, v. г. impf. berumlaufen,

discurrere. најпослије сједио и од Турака се бранно.

вйтлит, m. Између Висућа и Борка планина је динара. витлиЈА, m. vіdе летипac• Т 1918

2) І

5) dim v. витао. 2) н. п. клободана, или

злата, беr Oträhn, cf. свртак. Виг, а, о, Vidе витак : interj. Laut, um die Taube zu locken, 3) (у Бешкопољу код Подгорице) vide

сталац. BÁTA !\ sonus alliciendi columbas.

виглов, витлова, т. vіdе летипас,
BĀT AK, Tka, Tko, biegsam, flexilis.
вит АААЦ, витаоца, m. (у Дубр.) обје игерице вйтомЙР, т. Эгаппвпате, nomen viri.

pandare.
н црнјева и махрамица, дав gingemeise, vis-| витопEРИти ск, рйм се, v. г. impf. fіф wеrfеп,

,

некака планина : Bй тао, тла, р. 1) Оer Garnbаjpel, rhombus. | витОР, m. 1) ЭЛаппвпате, nomen viri. 2)у пјесми 9ъеr Jpapel, rhombus. 5) воденица н. п. од

Ја се царе потурчити не ћу, три витла, т. б. кола, које свако обрће по

јесто шри виш- Док доведеш воду на Вищора
рекло и воденица од три камена), вйтов, а, о, (у горњ. прим.) у овој законеци,

Вишора крава нз висока пала, сва се
das Mühlrad, rota molaris, 4) vide Hacaa 2.
(зап.) vidе вјетар.

крава разпрша а теле се уздржа. вижвз, т. (pl., витезови) ) беr bеlѕ, vіr for-вито РЁБРО, p. falfфе Rippe,

BÂTOPOR, a, o, mit gewundenen Hörnern, corni-
bus tortis : 151

.

Младе воке, вашороге есу и здраво Српски вишезови

тісі У пјесмама говори се и коњу:

вЙТРЕЊАК, m. (зап.) vidе вјетрењак. на ливади трн коња вишева

вЙТРЕЊАЧА, f. (зап.) vidе вјетрењача.
2 планина у Босни близу Сарајева. 3) село вЙТРЕЊЕ, p. (зап.) vidе вјетрење.
На вишеа коњу шареноме

вЙТРИНА, m. (зап.) augm. р. витар.
Босни близу Травника.
вйгвки, кa, кo, elsen, heroicus: вишешка вЙТРИти, рим, (зап.) vidе вјетрити.
невоља (у ц. г.), т. д. велика (у којој човјек виТРИs, m. (зап.) dim. р, витар. If

е бије као вишез)... г. у витровит, а, о, (зап.) vidе вјетровит.
вйти, вијем (внјем), (part. pass. вёт ц. вијен)| виТРОгоЊА, m. (зап.) vidе вјетрогоња, и
Р. impf. н. п. вијенац, тица вије гнијездо, внТРОМЕТ, m. (зап.) vidе вјетромет.

вЙКА, m. (нст.) vide Bнфо. ! !

| викА, f. (зап.) vidе вијећа. витикос, т. у загонецн. cf, шињичица.

13, BẢTWD, BHTÁba, m. 1) die Lunte, funiculus in- BẦKAH, m. Mannsname, nomen viri. cendiarius. 2) per pot, ellychnium, cf. свје-| виЪАЊЕ, n, (зап.) vidе вијећање.

што се у рану меће (савнје се витAти, вићам, (зап.) vidе вијећати.

пак се намаже мелемом). (вить, п, (зап.) vidе вијеће.
ци на великој моцн види се као кошница, вйъЁнтиЈЕ, )

m. Vinzenz, Vincentius.
изнутра од ствари које могу горјети, па вЙТКА, f. у овој загонеци : Вибка виси, вић.
кад би ударили Турци, оно се запали, да
људи издалека могу видјети и да трче у вётник, m. (зап.) vidе вијећник.
помоћ, gdraltange, cf. смоленице,

ка зја, скочи вибка пак у вићку ошајда !
CE, Bijem, ce, v, r, impf. fich winden,

вино, m. (јуж.) ) һур. р. Вилна. 2) һур. р. вити

Вићентије. ambio :

вихољЕ, n. (у Дубр.) трава која има црвен

цвијет, 2Irt Pflange, herbae genus.
као свила,

BẢXÂP, m. der Wirbelwind, turbo.
се говори pl. внтице, вицE, f. (у ц. г.) надимак женски.
f.

cirrus. 2) (око Сиња) прстен вицкаст, а, о, (dim. D, витак.) н. п. човјек,
без камена
glatter Fingerring,

annulus, cf. BUAH, Yha, who, 1) bewandert, versatus : huje

schlank, gracilis. 1940
вера, еir
бурма.
оно гвожђе што се на- вЙЧАН, чна, чно, (зап.) vidе вијечан.

он вичан томе послу. 2) (зап.) vidе вјечан.. витKA, f.

на
витко, m, гаппвате, nomen viri. 1, чл. Г.to!
бије на

: .i, it')

вйчит, а, о, (зап.) vidе вјечит.
виш,

m. (y I. r.) eine Art Pflanze, herbae
BÅTKÔCT, f. Die Biegsamkeit, flexibilitas.
ъав офwingen, vibratio. 2) баs | вишAK, шка, m. as Эгеђr, ueberflup, plus.,

#. genus. bеftige greben, actio vehemens, 2) Sas perum: вЙШАЛА, т. р. (зап.) vidе вјещала. laufen, discursus. inpf. 1) fфwingen, vibro. 2) н. вишAњ, шња, m. (pl. вишњевн) 2rt wilbe

вЙШАЛИЦА, f. (зап.) vidе вјешалица.

2Beiфiel, cerassi austerae genus. Вишњева

вања да

[ocr errors]
[ocr errors]

. winden, vieo. .

штило. 3)
од свилца,

ките смеља

око

[ocr errors]

да се вије P8 око бора, die Haarlocker

понајвише

без главе, који се зове и

и

[ocr errors][merged small][merged small][merged small][ocr errors]

65

Ло

(у ц. г.) vidе обрва.
Е, p. (јуж.) ба DrФеве

v. impf. (jym.) sein Leben

in, vitam vivo: Ано вијек вјеку

BJÈPA

нма у Сријему гдјешто

међама око вЈЁБА, винограда.

BJEKÒB . вЙШАЊЕ, n. (зап.) vidе вјешање.

vita. вЙШАти, шам, (зап.) vidе вјешати.

ВЈЕКОВА
вЙШЕ, adv. 1) (comp. р. високо) büber, altius. durdleb

Zwornik, berühmt (im Sprüchworte) durch seine BJEHYÁBAHE, n. (jyx.) das Trauen (von Ehe:
2) (comp. 0. Mhoro) mehr, plus.

Да заје
BADIE, praep. gen. ober, supra.

BJEKдвиг,

а, о, буж.) бацerbaft, dіuturus, cf. BÅDIETPAA, m. Ort an der Drina, südlich von

внјечан ЎЗruze:Остаде као ћуприја на Вишеграду. leuten) вЙШЕК, m, vide Фишек.

ВЈЕНЧАВАТИ,
вишвклнЈЕ, f. р. ћесе, vide Фишеклије,
виШЕКЛУК, m.
vide Фишеклук.

ВЈЕНЧАВАТИ
ВИШЕК-ТЕСЕ, f. р. vide ФHшек-ћесе.
BÀLIÊHE, n. das Hangen, suspensio.

ља, кум, вийнА, f. Sіе рође, altitudo, cf. висина.

copulatio conju connubio.

СЕ, вјенчавам

laite

доп

ce, v. impf. (јуж.) н. п. прстен, кошу

владици)

се дају за вјенчање, бie

коју но с три везнље везле
3) bie Dadlatte, asser, ef. muoka.
conjugialis. На вјенчању се много којешта

ВЈЕНЧАЊк, т. (јуж.)

copulatio
врача, особито да млада првнјех година
не бн дјеце рађала, или да би
ђала синова него кћерн, или да не би дје-
це никако имала. Прво и друго. врача мла-

више ра

[ocr errors]

вјенчавам, v. imрt (јуж.) traиеп, ВишњА, f. 1) бie Beifelfirfфе, сеrаѕum apro- вЈЁНЧАНИЦА, f. буж.) 1) новци што

вЈЁНЧАнй, на, но, (јуж.)

grau=(xing), copulatorius. nianum Linn. 2) Frauenname, nomen feminae.

попу (а вишЊЕви, adj. indecl. vіdе вишњикаст. вишњй, ња, њe, böhfter, summus :

2) вјенчана кошуља, Traubeтo, tanica co-
Вишњи Боже на свему ти Фала
Вишњим Богом и светим Јованом

На то стерн моју вјенчаницу,
Њима Вучко вишња Бога назва
BÀWHHKACT, a, o, weichselfarb, colorem habens

cerasi aproniani.
ВишњицА, f. 1) dim. Е. вишња. 2) eine 2rt
Sifolen, phaseoli genus. 3) село ниже Био-

трада. вйшњи чиЦА, f. dim. р. вишњица:

Вишњичица род родила вишњов, а, о, Ber 243eibfеltirfфе ѕеbrіg, cerasi

да сама себи, а треће врачају јој непријаaproniani.

тељи, и кажу да се њој или њезину мужу випњоВАЦ, вишњовца,

ein Stab von на чем угод од хаљина завеже узао на вјенWeichselholz, baculus e ligno cerasi aproniani. чању, да не би нягда дјеце имала. вињоВАЧА, f. 23eiфielftod, fustis e lіgno apro-I вЈЁНЧАти, чам, v. pf. (јуж.) trauen,

pf. (јуж.) traнeн, conjugio niano.

jungo. BÀLIKOBAK, m. der Weidyselwein, vinum e ceraso BĚHYATH ce, yận ce, v. r. pf. (7.a? getraut aproniano Linn.

werden, sich trauen laffen, connubio jungi. вишњовнНА, f. Ba$ 2Beijelbols, lіgnum cerasi| вJEHчит, m. dim. р. вијенац. aproniani. .

| ВЈЕРА, f. (pl. gen. вјера) (јуж.) :) Оer Slaube, , BÂTIT, m. (y Cpujemy) eine Art Säure, acidum fides: које си вјере ? вјере ми ! вјера моја! quoddan : кисело

као вишш. вйт, а, о, (зап.) vidе вјешт.

Турска вјера поднијет не море

Да каурин Туркињу облуби виштак, виштака, т. (зап.) vidе вјештак.

2) Treue und Glaube, fides: 3aAATH KOME вишТАЊЕ, n. vіdе вриштање. виштати, штим, v. impf. (у 1, г.) vidе вриш

вјеру; jели тврда вјера? ухватити вје

тн вјером; Те му пусти у планину вишши

Не трун јадан у виріТАЦ, вишца, m. (зап.) vidе вјештац. Већ дај мене твоју вјеру тврду вишітЙНА, f. (зап.) vidе вјештина. виштица, f. (зап.) vidе вјештица.

Тврда вјера! оставит те не ћу,

Тврда вјера! преварит f. augm. р. виштица. вЈЕВЕРИЦА, ғ. буж.) pas &іфbürnben, sciurus.

Те не трије зимн кон љети, BJÈBEPH918, m. ein junges Eidyhorn, sciuri pul

А ја вјером преврнути не ћу — lus, sciuri catulus.

да га она преварити неће ВЈЕддгоЊА, m. (у Боци) vide jедогонња : Летн.

3) (cr.) Mann von Treue und Glauben, hoкао вједоғоња: Јак као вједогоња. ВЈЕДРО, п. (у перасту) vidе ведро :

Здрав Милошу вјеро Сретох ћевојку свједром на воду —

вјер ; преврну

Ha

га

ру (ским); убно

тати:

тамници, Марко !

љубовцу

9

[ocr errors]

Да ћеш мене узет.

те не ћу; преврнуло,

виштичётини, виштичинА,

и сунце је вјером

залаже

ср. јеверица.

[blocks in formation]
[ocr errors]

невјеро : невјеро

5

mo, amicus fidus:
Прва вјеро, потоња

дати коме што на eepy, Srebit, fides:
нема вјере у чаршији, ef. почек, вере-

[ocr errors]

ВЈЁРЕник, т.

norum.

Једнога ми

ВЈЕРЕНИЦА љуба : Вели

(за се или

вЈЁРити, рим, дјевојку просити :

ВЈЕРАН

наврх Ловћена, за које се приповиједа да

је на њему негда био вјетрни млин. вером стајала дјевојка три године. 6) на вЈЕТРдгоЊА, m. (јуж.) vidе вјетрењак. сија. 5) (по југоз. кр.) vide просидба: под вЈЕТРӘвит, а, о, minbig, ventosas.

venti.

. 42 ёру добро је, еѕ іft gut, на вјеру ухва-вЈЕТРОМЕТ, m. (јуж.) бer 2Binvitro, tumen

вЈЌЧАН, чна, чно, (вјечни, на, но, adv. вјечно) тићу ја тебе, wart би !

(по југоз. кр.) vide заручник : ewis, aeternus, cf. вјечит. вЈЁРАН, рна, рно, буж.) treu, fidelis.

влЁчит, а, о, (јуж.) emig, aeternus, cf. вјечан. тај ти је цвјетак од вјереника брату вије

BJÈYHÂ MİKA, f. die Hölle, infernus, christia

ВЈЁШАЛА, вјещала, р. р. (јуж.) Ver Galgen, други петру вјеренику

patibulum. . вЈЁРЕНИЦА, f. (по југоз. кр.) vide заручница, да ја видим Петра вјереника ЉУБА, f. (ст. јуж.) т. б. вјерна вЈЌЦАЛИЦА, f. т. б. меса, ein @tud geräифер

tes Fleisch, segmentum carnis fumo duratae. њему љуба вјереница

вЈЕШАЊЕ, В. (јуж.) баѕ pängen, suspensio.

impf. (јуж.) Бängen, suвЈЁРИДБА, f. (по југоз. кр.) кад се вјери дје-вЈЕШАТи, нам, v. рим, v. pf. (по југоз. кр.) вјерити вЈЁіт, а, о, (уж.) чему, нян у чему, беr ев за другога), vidе ис- versteht, geschickt, peritus.

ВЈЕШТАК, вјештака, т. (јуж.) per Gefфite,

peritus. . Те си лђегоћ вјерио ћевојку

вЈЁШТАЦ, вјешца, m. (јуж.) беr pereптeifter, вЈЕрити CE, рим се, v. pf. (по југоз. кр.) fi) | а Комнена јали за Андрију :

veneficus.
'sponsalia facere: on ce ejepuo ( BJENTNHA, f. (jym.) die Geschicklichkeit, Meister-
она с њим, ни вјернли су се ;

schaft, scientia.
се господар вјерио?
али оженно ?

вЈЁштиЦА, f. (јуж.) бie exe, venefica. Bje

штица се зове жена која (по приповијетпуту не сретох никога,

кама народним) има у себи некакав ђаволнего једну еуерену ћевојку.

дух, који у сну нз ње нзнђе и створи Јер сам ћевојка вјерена,

се у лепнра, у кокошни у фурку, па летн хоће дарови

по кућама и једе људе, а особито малу Вуерена, неповедена,

дјецу: кад нађе човјека гдје спава, а она То зачуло младо момче скоро вјерено.

удари некаквом шипком преко лијеве ВЈЁРИЦА, f. dim, ь, вјера. вленост, вјерности, f. (јуж.) Зreue, fidelitas.

сисе те му се отворе прси док извади (jyä.) das Glauben, fides.

срце и изједе, па се онда прсн опет срасту. Неки тако наједени људи одмах умру, а

неки живе више времена: колико је она ben, credo : Волим (лакше је) вјероваши Питати.

одсудила кад је срце јела; и онаковом

смрти умру, на какову она буде намијенила. ВЈЕТАР, тра,

вјештице не једу бијелога лука, и за то вЈЁТРЕЊАК,

се многи о бијелим и божитњим покладама gloriosus. cf. вјетрогоња.

намажу бијелим луком по прcима, по табаВЈЕТРЕЊАЧА, вјетрни млин. 2) Sie Getreise:

нима и испод пазуха : јер кажу да оне на fchwinge, vannus.3) nywka, Windbüchse, telum

покладе највише једу људе. — Ни једној младој н лијепој жени не кажу да је вјеш

тица, него све бабама. Кад се вјештица је(јуж.))) Sa8 2Kukraифеп, evaporaВЈЕТРЁЊЕ, p. tio. 2) das fcheue Umberblicken, pavidus cir

дан пут исповједн н ода, онда више не може

јести људи, него постане љекарнца и даје cumspectus.

траву изједенима. Кад вјештица летн ноћу, ВЈЕТРИНА, f. augm. b. вјетар.

она се сија као ватра; и највише се скупљавЈЁТРИти, рим, вјетрити очима којекуда, т. ј.

ју на гумну; за то кажу да она, кад хоће да nescere. 2)

полети од куће, намаже се некаквом масти pavide circumspicere. као уплашен

нспод пазуха па рече: „ни отрн ни о р. вјетар.

грм, већ на пометно гумно.” Приповиједа ВЈЕТРИТ, m. вJETPЙц, вјетрица, m. (Рисну) dim. р. вјетар,

се да је некака жена, која није била вјештица, намазавши се оном масти, мјесто ни

о шрн, ни огрм, нехотице рекла : г. ) (у ц. г.) бie 23inomüble,

и ошрн и о

грм, и полетјевши сва се ВЈЁTPHи млин, cf. вјетрењача. 2) ждријело|

непребијама које ошта. У Сријему се mola ventilis,

приповнједа да се онамо вјештице највише

verloben,
њоме, или
Je ли ти
Ал' вјерио,
у свем

ски

акми

ce

га

п.

v. impf. uns pf. (јуж.) glаца

вЈЁРОВАЊЕ,
вЈЁРОВAТи, ру.

јем,
него ићи

Te

т.

[ocr errors]

(jym.) der Wind, ventus.
Gym.) der Windbeutel, vanus,
(јуж.) 1) 28inemble, mola

Ғ.

ventilis, cf.

[blocks in formation]
« PreviousContinue »