Page images
PDF
EPUB
[ocr errors]

BAACH

Ariui genus.

и

њом

verrichten, obire. Mannsng

su

еѕѕе владика.

n.

исти мах

оне

владика,

secratio episcopi

die das Einweißen zum Bifchof, con

nomen viri.

munus

скупљају више села Моловина на некакоме владка

m. Mannsname, nomen viri. (pl. gen. владика) ) т. дer Bifфор,

28, 2) f. (у Дубр.) ораху, а у Хрватској се опет приповиједа владик

episcoe

масла кћи, бie Srай да се онамо скупљају на Клеку више Огулн

уіпеў властелин, ахо на. Приповиједа се у Сријему како је не

Tochter

постеље како н рекавши онако као и она, прометнуо владиков 4 АЕ, p. ca8 владика fein, какав човјек видјевши из

той влас

телин. 3) (у Дубр.) му је из куће вјештица одлетјела, нашао

piseis m њезин лонац с масти, пак се њоме намазао

и влАдикоВАТ

и, кујем, v. impf. владика fein, влаодлетио за

дика-2Гt се и он у нешто

орах вище Моловина и долетјевши на

episcopale нашао овдје много вјештица гдје се часте

и пију нз златнијех влАдисав, т. за златнијем столом и многе међу | владич Ански,

a, 0, bischöflich, episcopalis. чаша. Кад нх све сагледа њима позна, онда се као од чуда прекрстевляничанство било !” У онај episcopalis.

bischöfliche Würde, dignitas говорећи:, анате вас мате

све прсну куд која, а он владичЁЊЕ, спадне под орах човјек као и прије што је био. Златна стола нестане као и вјешти- владичин, а, о, 1) беs Bifфоf8, episcopi. 2) (у

Дубр.) per Staи еіnеѕ властелин, ихoris noчаше претворе се

bilis. ца, а

ње нзнђе онај владичити, чим, v. impf. jum Bifфоf weiben, све у палке којекакијех стрвина. Жена која је вјештица, кад из дух, лежи као мртва, и да јој човјек окрене главу гдје су јој ноге биле, не би се више владичити CE, чим се, v. . impf. 8ит Biof ни пробудила. Кад виде у вече

по кући, понајвише владичицА, f. Fleine 3 ohter eines властелин, лепира гдје лети мисле да је вјештица, па ухватега, тега мало напале на свијећи или | ВЛАДoЈЕ, m, Rannѕname, nomen viri. на ватри, па га пусте говорећи: ядоћи сју: владЎН, m. Лаппвпате, обено тра да ти дам солн”. Ако би се догодило да влaiKAH, жна, жно, feut, humidas. сјутридан дође кака жена да иште соли или влАЖЕЊЕ, П. Бав 23efeuhten, humeсtаtiо. какнјем другијем послом, па још ако буде влажити, жим, v. impr. befeифten, huceto.

nomen viri. гдје нагорјела, онда се за цијело мисли влАИЊА, f. vіdе Влахиња. да је оно она синоћ била. Кад у каквом влаињицА, f. dim, p. Влаиња. селу помре много дјеце или људи, и кад влАИСАВ, m. ЭЛаппвпате, сви повичу на коју жену да је вјештица, влако, m. Shann&name, nomen viri.

byueein gro: и да их је она појела: онда је вежу н влак, т. 2Гrt Sifфеrnеg, retis genus

ли потонути влАКА, f. (у ц. г.) vidе лака. баце у воду да виде може бер кажу да вјештица не

натоварити на кола, него се

Ber Baum welcher geschleppt wird, lignum lonако жена потоне, а они је извуку на поље не могбуде потонути,

gius.

њихове златне

consecrare episcopum .
geweiht werden, consecror episcopus.

какога

ако се може

filia той властелин parvula.

и пусте,

ако и

влакно:

а они је убију, јер је вјештица. Овако
су истраживали вјештицеи за Карађорђн-влакАЛА, влакала, п. pl. vіdе влачале.
јева времена у Србији. Гдјекоји на бијеле влАКАНЦЕ, n. dim. р.
покладе изврћу вериге наопако од вјеш-
тица. Гдјекоји у попрет метну какав рог,

Те настављај све влаканце
јер кажу да вјештица особнто бјежи од влакно, n. Sеr Slaws (pas Slagaar), linum.

Све влаканце по влажание
страда овога. Гдјекоји мрве јајање љуске влао, m, vide Влахо.
да се не би вјештице у њима могле возити влас, т.
преко вода. Куд ће вјештица до у свој род? cf. коса, длака. 2) великиимали, че хреіtе

1) (y Ayóp.) ein einzelnes Haar, pilus,
f

редити, повјесмо.
ВЛАСАН, сна, сно, vide

[ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small]

ВЈЕШтичётиНА, f. augm. р. вјештица.
влА, Влаа (Вла), м. vіdе Влах.

Gattung Glacus, lini genus minus longi, ef.
BANDA, f. die Feuchtigkeit, humor.
BAÁAA, f. 1) die Herrschaft, dominatus. 2) Tako
ВЛАДАЛАЦ, владаоца, р. беr реrrfфеt, rеgnаnѕ.

ми Ладе и Владе и девет сјемена ! cf. Лада. (влАСАТ, а, о, н. п. глава, вуна, haarig, pilosis, BÁMAHLE, n. 9 das errichen, dominatio. 3) das|BÁCAL!, Chavez

црви (као B.ÁAATU CE, BAâgâm ce, v. r. impf. sich betragen, В.АДАТИ, владам, у. impf. errfфеn, dominor. | ВЛАси, m. pl. (р. влас) 5 (у Дубр.) коса, Sie

ранама заметну. cf, Власи se gerere. cf., подносити се.

aare, crines. 2) vidе власац: вадити власе

ef. Власнат.

Betragen, gestio.

из ране.

ске

власити, т. pl. (у Дубр.) тако оније зову људе влАЧАЛЕ, влачала, f. pl. козе од дрвета на козакона Грчкога. cf. Влах.

јима се плуг вози од куће на њиву ис власHAT, а, о, н. п. ћебе, vidе власат.

њиве кући. власник власника, m. per #igenthumer, domi- влАЧЕЊЕ, п. 1) Bag gen, occatio. 2) баs ®ram: nus, proprietarius.

peln, carminatio. BACT, f. (loc. Bxácru) die Macht, potestas, влічити, влачим, v. impf. 5) орање (т.ј. дрљаВЛАСТАН, сна, сно, беr Rat bat, bereytist, jus ти), eggen, occo. 2) кудјељу или лан (т. ј. habens.

гребенатн), främpeln, carmino, cf. реднти. ВЛАСТЕЛА, f. coll. p. властелин.

влаЧУГА, f. (у Барањн) vidе паочаница. ВЛАСТЁлин, т. (рі. Властела) (у Дубр.) Ser | влашA4, f. coll. p. Влах. &selmann, nobilis, cf. бољар.

ВЛАШАЦ, шца, m. Офalottenlаиф, allium ascaВЛАСТЕлски, кa, кo, vidе властеоски.

lonicum. cf. влашик. B.AACTEA, m. der Machthaber, potens: ВЛАШЕ, шета, n. Sеr junge Влах, puer vlachus. Овде нама кажу

B.ANTÊILE, n. das Walachisiren, mutatio in ValaСтарога влaсшења

chum. ВЛАСТЕОскӣ, кa, кo, abelig, nobilis.

влашӣк, m, vidе влашац. ВЛАсткоство, п. 21sel, nobilitas : Боље је моје влАШИНА, m, augm. ь. Влах.

пучанство него твоје влaсшеосиво (ре- влАшити, шим, v. impf. zum 28alaфen тафеп, че у Дубровнику нмућна пучанка сиромаш- facio esse valachum, ној владнци кад се сваде).

влатити CE, шим се, v, r. impf. fib um 23аB.ÀCY.LA, f. der Ganchhafer, avena sterilis. lachen machen, facere se valachum. ВЛАТ, m. vіdе клас.

ВЛАШит, т. 1) dim. p. Влах: влАТАК, тка, т. hyp. р. влат.

За Влашићем Петром Мркоњићем — влАТАЊЕ, n. vіdе класање.

2) планина у Србији између нахије ВаљеввлАТАТн, там, vide класати.

и Рађевине (а амо к Дрнни између BAATKO, m. Mannsname, nomen viri.

нахије Шабачке и Јадра зове се Цер). BAÂK, m. Mannsname, nomen viri.

ВЛАШнти, влашића, m. pl. Sag Oiebergetirn, BAÂFE, n. (coll.) die Lebren, aristae.

plejades. влах, Влаха, т. 3) (по сјевероист. кр.) Ser влАШКА, f. adi. Бie 28alaфei, Valachia, cf.

2Bala, Valachus ; ове Влахе народ даље к Карав лашка. југу и западу зове Карав.ласи, а земљу | влашки, кa, кo, wаlафif), valachiсuѕ. њихову Каравмашка. 2) Срби закона Тур-влашки ГРАД, m. у Велебиту некако мјесто. скога у Босни и Херцеговини, а тако и влако, т. Rann#пате, поmеn viri. они закони Римскога, како у Босни и у Хер- влАЧЕ, чета, п. vide Влаше : цеговинн, тако и у царству Аустријскоме Што је младо Влашче уз Кочије – изван Далмације зову и то као за поругу | влинтА, f. (pl. gen. влината) бie Slinte, flinta Власима браћу своју закона Грчкога: Ни (tеlum majus), cf. дуга пушка : у тикви суда ни у Влаху друга, 3) у Дал- Пуне влинше у плеh” окренулнмацији грађанн н варошани и острвљани вљЁБА, f. (у Подгорици) vidе вјеђа. зову Влахом свакога сељака са сухе зем- вљЁшӣ, ша, ше, (у Боцн) мјесто љеиши : ље, које му драго вјере, а што се нашијем А извади посјеклицу ћорду, језиком онамо зове Влах, оно се Талијан- А каква је, стара моја мајко, скијем и по овоме Немачкијем зове Морлак Таква може ављеша не може (Morlacco). Ријеч ова Влах онамо није ни-во, вола, т. 1) bеr оwѕ, bоs. 2) во морски, кака поруга, јер и сами Власи за себе ре- (у Дубр.) некака морска риба, Sag oneerку, н. п. кад се какав правда да каквога kalb, phoca vitulina Linn. господина није дочекао и угостно као што водА, f. (dat. води, асе. воду, pl. воде, gen. треба: „опростите господине, ми смо Вла- вода) 1) ба8 28affеr, aqua. 2) Per Ctrет,

си; у влашкијем кућама овако се живи.” fluvius: влахињА, f. Die 23alabin, Valacha. cf. Влах. Преко три воде студене Него ћу се оженит” Влатином

Преко три горе зелене Из Поцерја главитом ћевојком

3) das Eiwasser, liquor amnios. 4) nycTHTH Влахињу ћу младу обљубити

воду, 28ајтеr аbflagen, mіngеrе; стала му На срамоту Лазаревић Луки

вода. и Чупићу, који Дрине чува

вбдАЊЕ, n. Sag реrumführen, 8. 25. Seg Pferbes, ВЛАхињиЦА, f. dim. p. Влахиња.

circumductio. влахо, m., 1) pertrauli, tatt Влах. 2) (у Дубр.) водати, водам, т. г. impf. н. п. коња, führen,

свети Влахо, беr bеіl. 23lajius, St. Blasius. circumduco. 3) (у Дубр.) Папngname, nomen viri, cf. водATH CE, водам се, v. г. impf. mit jеmаnу Блаж.

Hand in Hand spazieren geben, deambulo ВАЧА, f, (у Славонији) vidе дрљача.

cum aliquo.

воден, а, о, н. п. крушка, јабука, вино, wafferio, äpfel gestanden und fo angefäuert getrunken aquosus.

wird, aqua acida. водЁНа нёдJEљА, f. Sie erite 23офе паф оftеrn, вддњиКАВ, а, о, н. п. вино, јабука, крушка,

die weiße Woche, hebdomas prima a paschate, BÒAHKACT, wäßerig, aquosus. cf. свијетла недјеља.

водњНЦА, f. (у горњ. прим.) у рала оно дрво водЕнБИКА, m. vіdе водени бик.

наврх којега је јарам (од прилике као у водїни, на, но, н. п. суд, тиква, 28affer-, кола што је оје). ef. вођница. aquaticus.

водовАЊА, f, (у Ц. г.) vide oдoвaња. водёнӣ Бик, т. (у Сријему) Sie obrpommel, вододЕРИНА, f. куд је вода одрла, дer 28af= ardea stellaris. .

serriß. водЁнӣ кос, m. 2Гrt 23affеrроѕеl, avis aquaticae воддJАЖА, f. као мали јаз или јаружнца, куд genus.

тече вода, особито од кше н од снијега, водкни цвӣJET, m. Sie Cintag#fliege, Sa8 Иfer- Wassergang, iter, per quod aqua currit. aas, ephemera vulgata.

воддкРІШКЕ, п. (по зап. кр. највише говоре водвницА, f. 23afTermüble, mola aquaria: По

Кршћанн, али сад уза њих и Хришћанн) двапут се у воденици говори.

vidе богојављеније : BOHÈHUYAP, m. der Mühler, molitor.

BOJÓHOWA, m. u. f. der Wasserträger, WasserводєниЧАРЕВ, а, о, vidе воденичаров.

trägerin, aquator, et mulier aquam ferens. водЁниЧАРКА, f. Die Rülerin, molae domina, водопиЈА, ғ. Iber 248egwart, bie Begemarte, cimolitoris uxor.

водоплав, m. (chorium intybus Lion. водќниЧАРОВ, а, о, беg ЭХübler, molitоriѕ.

BÒAONI.LÂBAH, Bha, Bho, der Ueberschwemmung водЁничИЦА, f. dim. p. воденица.

ausgeseßt, diluviei obnoxios. водЁНичиште, n. Sеr оrt wp eine Ruble ge: водопол, водопоја, т. мјесто гдје се стока standen, locus ubi mola fuit.

noju, die Tränke, locus aquandis pecoribus, водїнични, на, но, н. п. камен, коло, 2ubl- ef. појило: (stein,-rad), molaris.

На водовој овце дојавише водѣњак, водењака, т. Noibaut, membrana водЎРИНА, f. augm. p. вода. ovarii, cf. кошуљица.

BÒ'b, m. der Führer eines Blinden, dux coeci. водѓЊАКА, f. (у Рисну) тиква у којој се носи вӧБА, т. (у војв.) vidе вођ.

Boga, ein Kürbis, Wasser darin zu tragen, BÒBÂPKA, f.

cucurbita aquae ferendae. cf. водњака. вбъЕ, vidе овђе. BOHÈHAYA, f. Urt wäßeriger Birnen, piris genus, BÒLEB, a, o, des Führers, ductoris. cf. пљускача.

вдБЕВИНА, f. оно што доведу сватови, т. б. водИЈЕР, воднјера, т. (јуж.) бie 23egfifte, vas невјеста, н. п. камо та наша вођевина?

foenisecae, cf, брушњача, тобалнца. воЂЕЊЕ, n. Sas Subren, duсtiо. водЙР, водйра, m, vidе водијер.

вдъИЦА, f. 1) у везу као прутак, ein @treif in водити, водім, v. impf. ) fübren, duco. 2) воду, беr аtіferei, virga acu picta. 2) pl. вођице,

Leiten, duсо, 2) челе воде саће (у кошни- Ser Зügel, habena, cf. днзген:
ци), einbauen, fіngеrе favos. 4) води крава ; Већ ухвати ІШарца за вођице
кад је водила ова крава ? ringern, lasci- Десном руком за војице Шарца —
vire in Venerem (da vaccis).

вдѣниЦА, f. (у горњ. прим.) vidе водњица. водити CE, водим се, v. г. impf. 1) einancer | вбто, m. pertrauli, p. воf: Бјеж” у село воfo!

führen, duсі. 2) (у Боци) води се крава, ef. паведрина. vidе водитн .

вджЁЊЕ, n. Bas Subren (ju gans unt u Baffer), водиЦА, f. 5) dim. p. вода. 2) 23eikmаjTer, aqua vectio, vectura,

Ilustralis ; у Боци велика водица зове се вджЊА, f. bie xabrt, paSahren, vectura: сваки Богојављенска, а друга мала или за- коњн нијесу добри на вожњи. крашена.

воз, m. товар на колима или на саонима, BÒ JHYAP, m. der Weihwasserträger, camillus (?):

воз дрва, сијена, ein 23ageпрой, Зашао од куће до куће као водичар. Кад currus (?). . водичар отпоје Сааси Господи, и по- вдЗАК, воска, воско, gut siebens, bеnе vеhеnѕ : кропн водицом по кућн, онда обично рече: ови коњи нијесу дебели, али су воски. „Што је попово да је готово: чанак граха возАКАЊЕ, n. dim. E. возање. и повјесма два, удо меса и чанак ораха и возАКАТИ СЕ, возакам се, v. г impf. dim. р. пару на крст.” водJE, vidе овдје.

воздЬКА, f. дрво (понајвише рачвасто) што водницА, f. (у. Ц. г.) некаква плава змија се метне на њега пређа кад се навија.

1 6opymia, Art Schlange, serpentis BÓ3ÂbE, n. das Führen, vectio, vectura. genus.

возАР, возaрa, m. per Ruperer, renex, cf. возац: водњАКА, f. (Рисну) vidе водењака.

Дај ти мене тридесет возара, водњИКА, f. 28affеr, bаѕ im 28inter über bola |

И пред њима возара Лазара

Н.

п.

Возатн се.

као

ВАЗАРЕВ, а, о, vidе возаров.

А чауша Рељу Крилатицу, возАРИНА, f. Ser Suhrobn, vectura:

А војводу Обилић-Милоша Возарине пет стотин" дуката,

Овога обичаја у Сријему и у Вачкој и у B03ÁPOB, a, o, des Ruderers, remigis.

Банату као и многијех другијех сад нема, возАти, возам, v. impf. führen, vеhо.

ану Србији слабо, али у Херцеговини возАТи ск, возам се, у. г. impf. fabren, vehor. ну Црној гори и онамо по приморју има вдЗАЦ, восца, т. (у Боцн) vidе возар.

једнако, 6) у Хрватској војвода се данас возач, возача, m. који што вози на колима, зове шумар који иде на коњу. der Fuhrmann, qui vecturam facit.

вӧзвод-БАША, m. војвода у сватовима: возидБА, f. Das Subren, vectio.

Војвод-баше, браћо наша — возионнцА, f. буре у којему се вози што војводин, а, о, бев војвода, той војвода.

(н. п. кљук), Sa8 Suprfap, Subrling, vаѕ војводиницА, f. Sіе Хеаи бев војвода, uxor той vectorium.

војвода. возити, возём, v. impf. 1) führen, veho. 2) на војводити, дим, v. impf. хит војвода тафен, лађи, rubern, remigare, cf. веслати.

appello гoу војвода. возити CE, возйм, сe, v. г. impf. fahren, возводити CE, дим се, v. r. impf. ji für einen vehor.

војвода аиваеbеn, pro војвода se gerere. вдиловиЦА, f. намастнр код Дунава близу војводић, m. Софn бев војвода, filius той војПанчева,

вода: вдиловички, кa, кo, von Вонловица.

Те војвода обједује, BÒHH, m. Mannsname, nomen viri.

Војводић му коња држи BÖHUA, m. Mannsname, nomen viri.

вдводиЦА, т. dim. E. војвода. вој, воја, m. ред у плетењу плота и остали вдоводовАЊЕ, n. Вав војвода jein, то еѕѕе вој

ствари од прућа, Sie ®фіфt, ѕtrаturа: довр- вода. ши тај вој, па ходи да ручамо.

вдоводоВАТИ, дујем, v. impf. војвода fein, sam вдJAK, војака, m. (у војв, од Словака) vide војвода.

војник: Млад војак стар просјак. вдводски, кa, кo, Ben војводе ѕеbérія, тобу возводА, m. 1) беr реring, dux :

војводе. Пораннле три Српске војводе

вдводство, п. 1) дie 2Burbe eines војвода, digОд Косова уз кршно приморје:

nitas toŨ BOjBoga. 2) deffen Gebiet, Herzogs Једно беше од Прилипа Марко,

thum, terra той војвода, ducatus : Друго бјеше Реља од Пазара,

А ти стрнче, војевода Гојко ! Треће бјеше Милош од Поцерја

Мало л' ти је војводсшва твојега? Мудар бјеше војвода Момчило —

Мало л' ти је ? Остало ти пусто! Град градила три брата рођена,

Већ с отуђе отимате царство До три брата три Мрњавчевића:

вдовоЂЕЊЕ, т. дав Crnеппен зит војвода, той Једно бјеше Вукашине краље,

војвода appellatio. . Друго бјеше Угљеша војвода,

BÒJAPAT, m. Mannsname, nomen viri. Треће бјеше Мрњавчевић Гојко

BOJÈBÂBE, n. das Kriegen, belligeratio. 2) у Херцеговини ну Црној гори старје- волЁВАТИ, војујем, v. impf. friegen, bellare. шине од кнежина или племена зову се и вдJEвода m. у пјесмама мјесто војвода: данас војводе. 3) за Карађорђијева вре- А тн стриче, војевода Гојко мена кнежинске старјешине и управитељи вдэнно, у пјесмама налази се мјесто војно. звали су се војводе: оваки је војвода био вдJKA, f. (у примор.) vidе воћка : н. п. Стојан Чупић у Мачви, Милош Сто- онаранцо, војко племенита нћевић у Поцерини, Антоније Богићевић возник, војника, m. Ber Rrieger, miles. у Јадру, Хајдук Вељко украјини Него- вбницА, f. per #ries, Die Wrіедвзеіt, bellitempus. тинској и т. д. 4) и данас у Биограду Тур- возниЦА, f. варош у Босни, eine ©tast in 23p6ци својега старјешину зову војвода; nien, urbs Bosnae. овај војвода Турке затвора и за мање нм вдәнички, кa, кo, folbatifф, militaris. ствари суди, а за веће, гдје се тиче чи- војнички, кa, кo, von Војница. стога суда, шаље нх кадији, и кога нађе волно, т. (ст.) муж, Gemal, maritus : за право може избити. Првијех година Како не ћу бледа битн? Милошева владања оваки је војвода овако Војно ми је пијаница судно и Србима, али сад судн само Тур- вбнов, а, о, (ст.) бев Semablѕ, mariti: цнма. 5) војвода у сватовима, које понај- Весели се војнова мајко -— више бива ујак младожењин:

вбЈСКА, f. (dat. војсци, асс. војску) 1) дав Кума кумн Дебелић-Новака,

Жriegsheer, exercitus. 2) отишао на војску, А прикумка Новаковић-Груја,

ins Feld, zu Felde, in bellum. 3) (y boun) die Старог свата Сибињанин-Јанка,

Reute, homines : на овом броду нема много Ађевера Краљевића Марка,

војске ;у овоме је мјесту обична (sefalis)

жити волове.

на

[ocr errors]

војска; колико имаш војске у кући; има познају, и кад она изнђе онда већ иду тра

много војске у кући, ef. чељад. војсковођА, m. (у ц. г.) peerführer, bellidux: волуЈАРКА, f. 1) некако крупно црно и бијело Војсковође војску поведоше

грожђе, Buffelaugen, uvae genus, cf. волујар. BOJTA, f. (y bojB.) eine Art Kartenspiel, lusus 2) vide волујара. quidam paginarum.

вдлӱјски, кa, кo, vide воловски. вдштИНА, f. augm. p. војска.

вољА, f. 1) бer 28ile, voluntas: Другоме віштити, војштим, v. impf. 1) на кога, Frie- : вољу, а себи невољу. 2) у говору се каш

деп, belligero. 2) (у Дубр.) с дјецом, т. і. то узима као мјесто или, н. п. воља тн имати посла с њима, мучити се око њих, доћи, воља ти не доћи ; Во ти пити во" zu thun haben, fatigari.

капу купити, 3) гуша у кокоши нли у тнце, волшкЁЊЕ n. Sa Sriegen, belligeratio.

der Kropf der Henne, des Vogels, guttur. вoкo, m. hyp. р. во, особито кад вабе теоце: вдЉАВЧА, f. намастир у Србији.

пое воко пос! мa вoкo ма! Што гоћ вољАН, љна, љно, (вољни, на, но) 1) frei, sui воко буче, себи за врат баца.

juris: вољан си, и fannit e8 thun, per te вдлАК, вока, m. (рі, вбци, gen, волака) 3) һур. stat; Тако имао од куда давати и вољно

р, во : Ожени се, етаће тн волак на ногу ; ме и невољноме! За здравље свакога јуОтисни, потисни, воци ти корисни (кад се нака брата Ришћанина вољнога и невољшто тешко у друштву ваља или тура пред

нога (кад се напија). 2) guter gaune, guter собои);

Dinge, laetus : Молићу вам молитвицу

Вољан буди царе господине За све куће добре среће

вдЉАНӣ БожE! (verwunseenb) guter mätiger За тежака иволака

Gott! bone Deus! 2) (у Дубр.) некака морска риба, Дrt ©ее: вдЉЕти, волим (вољу), v. impf. (јуж.) lieber fisch, piscis quidam marinus.

фойеп, malo : Волим мастан капати него вблАЊЕ, п. игра у којој се баца штап по гладан плакати. Говори се и највољеши,

земљи да се премеће, ein Pirtenjpiel, ludi am liebsten wollen: genus.

Ја би бурму највољела: вдXAP, волара, т. 1) који чува волове, рф Ја би Јанка највођела

fenbirt, babulcus. 2) владичанско око у језе- вдљиЦА, f. dim. , вола. ру Скадарскоме.

вонтАЊЕ, П. vіdе вотање. вдлАРСкӣ, а, о, ОФfenbirten-, bubulcorum. вонTATи, там, v. inpf. vide вoтaтн. вбAATи ск, волам се, y, r. impf. т. б. штaпo-вдњ, воња, т.] (по зап. кр.) беr erum, odor,

Bama, eine Art Hirtenspiel, ludi genus. вдњА, f. (cf. мнрнс, задах. BÒÂn, m. Odsenname, nomen bovi indi solitum, BÓKAHE, n. 1) das Riechen, odor. 2) das Riechen, вдлети, волим (ист.) vidе вољети.

odoratio. волна, ја, је, (по југоз, кр.) Liebex moleno, вдЊАти, њам, v. impf. (по занад. кр.) :) воmalens:

њам ружу, rіефеп, odoror. 2) ружа воња, Ја сам волцј изгубити главу

rieфen, oleo, ef. мирисатн: Ни лук јео, ни Него цару поклонити пару

луком воњао вдлИКАЦ, кца, m. (у Дубр.) Irt Pflange, tribulus. | воейнтА, f. Der Sulben, florenus, cf. Форинта. волити, волим, (зап.) vidе вољетн.

воРТАЊЕ, n, vide вoтaње. волдвод, m. (у Дубр.) eine 2Гrt Pflanje, herbae | вӧРГАти, там, vide вoтaти. genus.

восАК, cка, т. (loc. воску) дав 28 афs, cera : волдводница, г. волови што нду за кравом као у воску, jiber, tutus.

кад води крава, бie Steier Ser läufigen Rub, восковАРИНА, f. (у Србијн) бie gЗаф#trebern, vaccae proci.

rесrеmеntа cerearia, cf. воштина. вдовски, кa, кo, н. п. месо, Офjen:(Sleifф), восковіРЦИЈА, т. којн восковарину купује, caro bubula. cf, волујски.

der die Wachstrebern kauft, qui emit recremenвдловскӣ ЈЕзик, m. bie офfengunge, anehusa ta cerearia. officinalis Linn.

вотА, f. (у војв.) некака игра, 21rt piels, ludi
BÒAOBCKÔ Öko, n. das Ochsenauge, chrysanthe- genus, cf. Фота.
mum leucanthemum Linn.

BÓTABE, n. das Narren, ductatio.
ВолодЕР, т. 1) брдо намеђу Гроцке и села вітАТн, вотам, v. impf. (у војв.) кога, паt=

Колара. 2) гдјекоја се брда тако зову и по ren, bei der Nase herumführen, ducto.

другнјем мјестима, н. п. у Хрватској. вотњак, т. 1) bеr ohitgarten, pomarium. 2) севолоПАТША, f. мјесто за пашу ораћим волови- мо у Рађевинн (близу Лознице). 3) зидине ma, Ochsenweide, pascuum bovillum.

од намастира (у селу Вотњаку, на лијевом вдлуЈАК, m. планина у Херцеговинн.

бријегу ријеке Штире), ef. затроношити. волуй, волујара, т. vіdе волујарка 1. вотњачң, т. din. р. вотњак. воЎJAPA, f. некаква авијезда, коју ратари вдъAP, , ) per poitliebbaber, anaps pomorunm,

« PreviousContinue »