cera.

се

је зидао Херцег Стјепан, н да је у њему витЛАТи св, лам се, v. г. impf. Berumlaufen, најпослије сједно и од Турака се бранно. discurrere.

Између Висућа и Борка планина је Динара. | витлИЈА, m, vidе летипас. вит, а, о, vidе внтак:

вйтлив, т. 1) dim р. витао. 2) н. п. клобоВиша јело дигни горе гране

дана, или злата, беr trähn, cf. свртак. BÌT, BẢT! interj. Laut, um die Taube zu locken, 3) (у Бешкопољу код Подгорице) vide, вЙТА, вЙТА! sonus allісіеndi columbas.

сталац. вЙТАК, тка, ткo, biegfam, flexilis.

витлов, витлова, т. vide летнпас. вЙТАЛАЦ, витаоца, mm. (у Дубр.) обје џигерице вйтомЙР, т. ЭЛаппвпате, nomen viri. и цријева и махрамица, дав €ingemeise, vis-| витопEРИти ск, рим се, v. e. impf. fіф wеrfеп,

pandare. вйтло, тла, т. ) Ser Garnbаjpel, rhombus. | витоР, m. ) Лаппвпате, nomen viri. 2) упjесиң,

2) беr bаjpel, rhombus. 3) воденица н. п. од некака планина : три витла, т. б. кола, које свако обрће по Ја се царе потурчити не ћу, један камен (за то би се мјесто шри виш- Док доведеш воду из Вишора ма рекло и воденица од шри камена), вйтор, а, о, (у горњ. прим.) у овој загонеци.

das Mühlrad, rota molaris. *) vide Hacaq 2. Вишора крава нз висока пала, сва вЙТАР, тра, m. (зап.) vidе вјетар.

крава разпрша а теле се уздржа. вйтӯз, m. (pl., витезови) ) беr pelo, yir for-вито РќБРО, n. falfфе Rippe. tis, heros :

BÅTOPor, a, o, mit gewundenen Hörnern, corniЈесу л здраво Српски вишезови

bus tortis : у пјесмама говори се и коњу:

Младе воке вишороге На ливади три коња вишева -

вЙТРЕЊАК, m. (зап.) vidе вјетрењак. На вишезу коњу шареноме

вЙТРЕЊАЧА, f. (зап.) vidе вјетрењача. 2) планина у Босни близу Сарајева. 3) село вЙТРЕЊЕ, n. (зап.) vidе вјетрење. у Босни близу Травника.

витРИНА, m. (зап.) augm. . витар. витїшки, ка, кӧ, ребеп-, heroicus: вишешка витрити, рим, (зап.) vidе вјетрити.

невоља (у Ц. г.), т. б. велика (у којој човјек | виТРИs, m. (зап.) dim. р. внтар. вања да се бије као вишез).

витРӘвит, а, о, (зап.) vidе вјетровит. вити, цијем (вијќи), (part. pass. віт и. вијен) виТРОгоЊА, m. (зап.) vidе вјетрогоња.

y, impf. н. п. вијенац, тица вије гнијездо, виТРОМЕТ, m. (зап.) vidе вјетромет. winden, vieo.

виЖА, m. (ист.) vide Bнфо. вйтикос, т. у загонецн. cf, шињичица. викА, f. (зап.) vidе вијећа. . витиљ, витиља, т. 1) pie gunte, funiculus in- вӣТАН, m. Mann&name, nomen viгi.

cendiarius. 2) беr Oефt, ellychnium, cf. свје- витаЊЕ, n. (зап.) vidе вијећање. штило. 3) што се у рану меће (савије се виKATи, вићам, (зап.) vidе вијећати.

од свилца, пак се намаже мелемом). вибE, n, (зап.) vidе вијеће. витиљАЧА, f. У Хрватској на Турској грани- виЪЁНтИЈА,

m. Vinzenz, Vincentius. ци на великој моцн види се као кошница, виЪЁНтИЈв, изнутра од ствари које могу горјети, па вЙТКА, f. у овој загонеци : Вибка виси, вић. кад би ударили Турци, оно се запали, да ка зја, скочи вибка пак у вибку ошајда ! људи издалека могу видјети и да трче у вётник, m. (зап.) vidе вијећник.

помоћ, görmjtange, cf. смоленнце. вино, т. (јуж.) 1) һур. р. Вилип. 2) һур. р. вити CE, вијем, сe, v, . impf. fib winsen, Вићентије. ambio :

вихољЕ, т. (у Дубр.) трава која има црвен Па се вије ружа око бора,

цвијет, 2Гrt Pflanie, herbae genus. Као свила око китe cмнља

BẾXÂP, m. der Wirbelwind, turbo. витиЦА, f. 5) понајвише се говори pl. внтице, вицE, f. (у ц. г.) надимак женски.

bie paarlocte, cirrus. 2) (око Сиња) прстен вицKACт, а, о, (dim. ь, витак.) н, п. човјек, без камена

и без главе, који се зове и chlank, gracilis. вера, ein glatter Singerring, annulus, cf. вЙЧАН, чна, чно, ) Беwansert, versatus: није бурма.

он вичан томе послу. 2) (зап.) vidе вјечан. виткА, f. на лијевчи оно гвожђе што се на- вӣЧАН, чна, чно, (зап.) vidе вијечан. бије на рукавац.

вичит, а, о, (зап.) vidе вјечит. BŪTKO, m. Mannsname, nomen viri.

BÀII, m. (y II. r.) eine Art Pflanze, herbae BÅTRÔCT, f. die Biegsamkeit, flexibilitas.

genus. витаАЊЕ, п. 1) бав фwingen, vibratio. 2) раввишAK, шка, т. дав элеђе, Иeberflup, plus.

bеftige Steiben, actio vehemens, 2) аѕ реrum: вишAЛA, n. pl. (зап.) vidе вјешала. laufen, discursus.

вЙШАЛИЦА, f. (зап.) vidе вјешалица. витЛАТи, лам, v. impf. 5) fфwingen, vibro. 2) н. випAњ, шња, m. (pl. вишњевн) 2Гrt wilbe

п. говеда, bеftig jаgеn, vehеmеntеr аgito. 2&eiФfel, cerassi austerae genus. Вишњева има у Сријему гдјешто по међама око вЈЁТА, f. (у ц. г.) vidе обрва. винограда.

BJEKдваЊЕ, n. (јуж.) Das DurФleben feiner 3eit, вЙШАЊЕ, n. (зап.) vidе вјешање.

vita. вЙШАти, шам, (зап.) vidе вјешати.

BJEKдвАти, вјекујем, v. impf. (јуж.) fein geben вЙШЕ, adv. 1) (comp. в. високо) büber, altius. burchleben, vitam vivo: 2) (comp. 2, много) mebe, plus. 0. mehr, .

Да заједно вијек вјекујемо — BHWIE, praep. gen, ober, supra.

ВЈЕковит, а, о, (јуж.) Sauerbaft, dіuturnus, cf. BÀDIETPÂA, m. Ort an der Drina, südlich von внјечан.

Zwornik, berühmt (im Sprüchworte) durch seine BJEHYÁBABE, n. (ym) das Trauen (von Ehe

rute:Остаде као ћуприја на Вишеграду. leuten), copulatio conjugialis. вЙШЕК, m, vide Фишек.

ВЈЕНЧАВАти, вјенчавам, v. impf. (јуж.) trauen, вишёклнЈЕ, f. pl. ћесе, vide Фишеклије. jungere connubio. внЩЁКЛУК, m. vide ФHшеклук.

ВЈЕНЧАВАти ск, вјенчавам се, v. impf. (јуж.) BÀDIEK-KECE, f. pl. vide $auek-ħece.

fich trauen lassen, jungi connubio. вишЁЊЕ, n. Bas Bangen, suspensio.

влЁНЧАнй, на, но, (јуж.) н. п. прстен, кошувирийнА, f. Die übe, altitudo, cf. висина. ља, кум, Хrau=(Xing), copulatorius. вйшњА, f. 3) Sie 28eiФfelFirfфе, сегаѕum apro-T вЈЁНЧАНИЦА, f. (јуж.) 1) новци што се дају

nianum Linn. 2) Frauenname, nomen feminae. попу (а поп владици) за вјенчање, бie ВишњЁви, adj. indecl. vіdе вишњикаст. Traugebühr, pecuniae debitae pro copulatione. вишњй, ња, њe, büter, summus :

2) вјенчана кошуља, Хraubeтo, tanica coВишњи Боже на свему ти Фала

pulatoria: Вишњим Богом и светим Јованом

На то стери моју вјенчаницу, њима Вучко вишња Бога назва

Коју но су три везиље везле BÀLISHRACT, a, o, weichselfarb, colorem habens 3) бie Dablatte, asser, cf. жиока. cerasi aproniani.

вЈЁнчањк, п. (јуж.) бie krация, copulatio вишњицА, f. 1) dim. . вишња. 2) eine 24rt conjugialis. На вјенчању се много којешта

Sifolen, phaseoli genus. 3) село ниже Био- врача, особито да млада првијех година трада.

не бн дјеце рађала, или да би више равйшњичиЦА, f. dim, b, вишњица :

ђала синова него кћери, или да не би дјеВишњичица род родила —

це никако нмала. Прво и друго врача млавишњов, а, о, бer 28eiФfelfirfфе gеbrіg, cerasi да сама себи, а треће врачају јој непријаaproniani.

тељи, и кажу да се њој или њезину мужу випњоВАЦ, вишњовца, т. еіn atab pon на чем угод од хаљина завеже узао на вјен

Weichselholz, baculus e ligno cerasi aproniani. чању, да не би нигда дјеце имала. вишњоВАЧА, f. 28eiФfelftot, fustis e lіgno apro-| вЈЁНЧАти, чам, v. pf. (јуж.) trauen, conjugio

23eibje , ) niano.

jungo. вишњовик, m. Ser 2Bеiyfelwein, vinum е сеrаѕо вЈЁНЧАТи ск, чам се, v. . pf. (јуж.) gеtrаut aproniano Linn.

werden, sich trauen lassen, connubio jungi. вишњовинА, f. Das 28eibetbols, lіgnam cerasi| вЈЕнчит, m. dim. р. вијенац. aproniani.

ВЈЕРА, f. (рі. gen. вјера) (јуж.) ) Per Claube, BÂDIT, m. (y Cpnjeny) eine Art Säure, acidum fides: које си вјере ? вјере мн ! вјера моја ! quoddam : кисело као вишш.

Турска вјера поднијет' не море вйт, а, о, (зап.) vidе вјешт.

Да каурин Туркињу облуби — виштак, вештака, т. (зап.) vidе вјештак. 2) Treue und Glaube, fides: zapatu kome вишТАЊЕ, n. vіdе врнштање.

вјеру; jели тврда вјера? ухватити вјевищТАТи, штим, v. impf. (у ц. г.) vidе вриш- ру (с қим); убно га на вјери; преврнутати:

ти вјером; bе му пусти у планину вишши

Не трун” јадан у тамници, Марко ! вииТАЦ, вишца, т. (зап.) vidе вјештац. Већ дај мене твоју вјеру тврду виштина, f. (зап.) vidе вјештина.

Да ћеш мене узет” за љубовцу виштиЦА, f. (зап.) vidе вјештица.

да

вјера! оставит” те не ћу, вишітичётинА,

Тврда вјера! преварит” те не ћу; f. виштичнНА, augm. р. виштица,

и сунце је вјером преврнуло, ВЈЕВЕРИЦА, f. (јуж.) Pag &іфbürnben, sciurus. Те не грије зимн к'о и љети, cf. јеверица.

А ја вјером преврнути не ћу — BJÈBEPH'HA, m. ein junges Eichhorn, sciuri pul- Заклиње се н вјеру залаже lus, sciuri catalus.

Да га она преварити не ће ВЈЕДогоњА, m. (у Боцн) vide jeдогоња: Лети |

3) (CT.) Mann von Treue und Glauben, hoкао вједогоња; Јак као вједогоња.

mo, amicus fidus : ВЈЕДРО, п. (у Перасту) vidе ведро :

Здрав Милошу вјерон невјеро: Сретох ћевојку с вједром на воду - Прва вјеро, потоња невјеро —

Твр,

9

norum.

4) дати коме што на вјеру, $resit, fides : наврх Ловћена, за које се приповиједа да он нема вјере у чаршији, ef. почек, вере- је на њему негда био вјетрни млин. сија. 5) (по југоз. кр.) vide просидба: под вЈЕТРӘвит, а, о, minbig, ventosus. вјером стајала дјевојка три године. 6) на вЈЕТРОгоњА, т. (јуж.) vidе вјетрењак. вјеру добро је, е8 ijt gut, на вјеру ухва-ВЈЕТРОМЕТ, m. (јуж.) бer 2Binoffrom, fumen тићу ја тебе, wart ou !

venti. ВЈЕРАН, pнa, pнo, (јуж.) treu, fidelis.

ВЈЁЧАН, чна, чно, (вјечни, на, но, adv. вјечно) ВЈЕРЕник, т. (по југоз. кр.) vide заручник : ewis, aeternus, cf. вјечит. Тај ти је цвјетак од вјереника

влЁчит, а, о, (јуж.) emig, aeternus, cf. вјечан. Једнога мн брату вије

вЈЕЧНА МЎКА, f. Die #de, infernus, christiaДруги Петру вјеренику — Да ја видим Петра вјереника

ВЈЁШАЛА, вјешала, p. pl. (јуж.) per Salgen, влЁРЕницА, f. (по југоз, кр.) vide заручница. patibulum. ВЈЕРЕНИЦА ЉУБА, f. (ст. јуж.) т. б. вјерна вЈЕЩАЛИЦА, f. т. ј. меса, ein @tud geräифer=

j. Stück љуба:

tes Fleisch, segmentum carnis fumo duratae. Вели њему љуба вјереница

ВЈЕШАЊЕ, в. (јуж.) баѕ bаngеn, suspensio. ВЈЕРИДБА, f. (по југоз. кр.) кад се вјерн дје- вЈЁШАТи, шам, v. impf. (јуж.) bängen, suвојка, vidе просндба.

spendo. вЈЁРИти, рим, v. pf. (по југоз. кр.) вјеритивЈЁшт, а, о, (јуж.) чему, нян у чему, беr ев

дјевојку (за се или за другога), vidе нс- versteht, geschickt, peritus. просити :

вЈЁштан, вјештака, т. (јуж.) беr Befфіfte, Је си лѣегоѣ вјерио ћевојку

peritus. За Комнена јали за Андрију

влЁШТАЦ, вјешца, m. (јуж.) беr pereптeifter, вЈЁРИти ск, рим се, v. pf. (по југоз, кр.) fi) veneficus.

verloben, sponsalia facere: on ce ejepuo ( BJEITÀHA, f. (jyx.) die Geschicklichkeit, Meisterњоме, нин она с њим, нли вјернли су се ; schaft, scientia. Је ли ти се господар вјерио?

вЈЁштицА, f. (јуж.) бie pere, venefica, BjeАл' вјерио, али оженно ?

штица се зове жена која (по приповијету свем” путу не сретох някога,

кама народним) има у себи некакав ђаволНего једну вјерену ћевојку —

ски дух, који у сну из ње изнђе н створи Јер сам ћевојка вјерена,

се у лепнра, у кокош или у фурку, па летн Вјерена, неповедена,

по кућама и једе људе, а особито малу Пак ми се хоће дарови

дјецу: кад нађе човјека гдје спава, а она То зачуло младо момче скоро вјерено га удари некаквом шипком преко лијеве ВЈЁРИЦА, f. dim, p. вјера.

сисе те му се отворе прси док извади ВЈЁРНост, вјерности, f. (јуж.) Хreue, fidelitas. срце и изједе, па се онда прсн опет срасту. ВЈЁРОВАЊЕ, n. (јуж.) бав Slauben, fides.

Неки тако изједени људи одмах умру, а вЈЁРОВАТн, рујем, v. impf, uns pf. (јуж.) glau: неки живе више времена: колико је она

ben, credo : Волим (лакше је) вјероваши одсудила кад је срце јела; и онаковом него ићи те питати.

смрти умру, на какову она буде намијенила. ВЈЁТАР, тра, т. (јуж.) Ser 28ino, ventus. Вјештице не једу бијелога лука, и за то ВЈЁТРЕЊАК, m. (јуж.) бer 28insDeutel, yanus, се многи о бијелим и божитњим покладама gloriosus. cf. вјетрогоња.

намажу бијелим луком по прcима, по табаВЈЌТРЕЊАЧА, f. (јуж.) ) 28inomüble, mola нима и испод пазуха : јер кажу да оне на

ventilis, cf. вјетрни млин. 2) Sie Getreise- покладе највише једу људе. Ни једној schwinge, vannus. 3) nyuka, Windbüchse, telum младој н лијепој жени не кажу да је вјешpneumaticum.

тица, него све бабама. Кад се вјештица јевлЁТРЕЊЕ, n. (јуж.))) Ваз 2uraифеп, evapora- дан пут исповједин ода, онда више не може

tio. 2) das scheue Umherblicken, pavidus cir- јести људи, него постане љекарица и даје cumspectus.

траву изједенима. Кад вјештица летн ноћу, ВЈЕТРИНА, f. augm. р. вјетар.

она се снја као ватра; и највише се скупљаВЈЁТРИти, рим, v. impf. (јуж.) :) Sunten, eva- ју на гумну; за то кажу да она, кад хоће да

nescere. 2) вјетрити очима којекуда, т. ј. полети од куће, намаже се некаквом масти као уплашен гледати, fфеи иmberblіtеп, испод пазуха па рече: „Hн отрн ни о pavide circumspicere.

грм, већ на пометно гумно.” Приповиједа ВЈЕТРИ, m. dim. р. вјетар.

се да је некака жена, која није била вјешBJETPЙц, вјетрица, m. (Рисну) dim. р. вјетар, тица, намазавши се оном масти, мјесто cf. вјетрић:

ни ошpн, ни о грм, нехотнце рекла : Од горе вјешриц пувао —

и ошрн и о грм, и полетјевши сва се BJETPHй млин, т. 1) (у ц. г.) Sie 28insmüble, испребнјама које оштa. у Сријему се

mola ventilis, cf. вјетрењача. 2) ждријело | приповнједа да се онамо вјештице највише

се

њом

исти мах

скупљају више села Моловина на некакоме владЕТА, m. ЭЛапngname, nomen viri. ораху, а у Хрватској се опет приповнједа | владикА, (рі. gen. владика) ) т. беr ifфоf, да се онамо скупљају на Клеку више Огули- episcopus, 2) f. (у Дубр.) властеоска жена на. Приповиједа се у Сријему како је не. или одрасла кћи, pie frau oper ermafene какав човјек видјевши из постеље како Хофter eine8 властелин, uxor vel filia adulta му је из куће вјештица одлетјела, нашао той властелин. 3) (у Дубр.) eine 21st Ceefifф, њезин лонац с масти, пак се њоме намазао piscis marivi genus. и рекавши онако као и она, прометнуо владиковањЕ, n. Baş владика fein, esse владика.

и он у нешто и одлетно за и владиковАти, кујем, v. impf, владика fein, влаи долетјевши на орах више Моловина днка-21mt реrrіфten, sum владика, mаnus нашао ондје много вјештица гдје се часте episcopale obire. за златнијем столом и пију нз златнијех владиСАВ, m. ЭЛаппвпате, поmеn viri. чаша. Кад нх све сагледа и многе међу | ВЛАДИЧАнски, а, о, bifф#fli), episcopalis. њима позна, онда се као од чуда прекрсти вЛАНИЧАнство, п. bifф&filiye 28ürte, dignitas говорећи: анате вас мате било !” У онај episcopalis.

оне све прсну куд која, а он владнЧЕЊЕ, n. Bаѕ fіnweisen ium 23ifфоf, conспадне под орах човјек као и прије што secratio episcopi. је био. Златна стола нестане као и вјештн- владичин, а, о, ) Беҙ 3ifфоf8, episcopi. 2) (у ца, а

њихове златне чаше претворе се Дубр.) Jer Seau eineg властелин, uxoris noсве у палке којекакијех стрвина. Жена bilis. која је вјештица, кад из ње нзиђе онај влідичити, чим, v. impf. jum 23ifфоf weiben, дух, лежи као мртва, и да јој човјек окрене consecrare episcopum. главу гдје су јој ноге биле, не би се више владичити ск, чим се, v. . impf. Зum sifфоf ни пробудила. Кад виде у вече какога geweiht werden, consecror episcopus. лепира гдје лети по кућн, понајвише влядичицА, f. Fleine 3 ohter eines властелин, мисле да је вјештица, па ако се може filia той властелин parvula. ухвате га, тега мало напале на свијећи нян владоЈЕ, m. этапngname, nomen viri. на ватри, па га пусте говорећи: „дођи сју- влА ДУН, m. ЭЛаппвпате, hоmеn viri. тра да ти дам солн”. Ако би се догодило да влАКАН, жна, жно, feut, humidus. сјутридан дође кака жена да нште соли или в. АЖ ЁњЕ, n. Sав 23efeuten, humeсtаtiо. какнјем другијем послом, па још ако буде влажити, жим, v. impf. befeumten, humeeto. гдје нагорјела, онда се за цијело мисли влаињА, f. vіdе Влахиња. да је оно она синоћ била. Кад у каквом влаињиЦА, f. dim, v. Влаиња. селу помре много дјеце или људи, и кад влАЙСАВ, m. ЭЛаппвпате, поmеn viri. сви повичу на коју жену да је вјештица, влако, m. ЭЛаппвпате, nomen viri. и да их је она појела: онда је вежу н влак, т. 2rt Sifфеrnеѕ, retis genus. баце у воду да виде може ли потонути влакА, f. (у ц. г.) vidе лака. (јер кажу да вјештица не може потонути); влакА, f. (у Хрв.) велико дрво које је тешко ако жена потоне, а они је нзвуку на поље натоварнтн на кола, него се вyчe, ein groи пусте, ако ли не могбуде потонути, Ber Baum welcher geschleppt wird, tignum lon

они је убију, јер је вјештица. Овако gius. су истраживали вјештице и за Карађорђн-вліКАЛА, влакала, п. pl. vіdе влачале. јева времена у Србији. Гдјекоји на бијеле вЛАКАНЦЕ, п. dim. D. влакно: покладе изврћу вериге наопако од вјеш- Те настављај све влаканце тица. Гдјекоји у попрет метну какав рог, Све влаканце по влаканце јер кажу да вјештица особито бјежи од влакно, п. беr Slaws (0a8 lab@baat), linoni. смрада овога. Гдјекоји мрве јајнње љуске влio, m, vide Влахо. да се не би вјештице у њима могле возити влас, т. 1) (у Дубр.) ein еіngelneg Jaar, pilus,

преко вода. Куд ће вјештица до у свој род? cf. коса, длака. 2) велики и мали, pie sveite ВЈЕШтичётина, f. augm, E. вјештица.

'Gattung Flachs, lini genus minus longi, cf. ВЈЁштичина,

реднти, повјесмо. Вла, Влаа (Вла), т. vіdе Влах.

ВЛАСАН, сна, сно, vidе властан. BAATA, f. die Feuchtigkeit, humor,

влАСАНИЦЕ, Влaсaница, f. pl.: BLÁAA, f. 1) die Herrschaft, dominatus. 2) Tako

До Зворника па до Власаница ми Ладе и Владе и девет сјемена! cf. Лада. влАСАТ, а, о, н. п. глава, вуна, baaris, pilosIIs, владАЛАЦ, владаоца, m. per perrfфеr, rеgnаnѕ. cf. власнат. владање, п. 1) баѕ реrrіфеп, dominatio. 2) баs | власАЦ, сцa, m, црви (као длаке) што се у Betragen, gestio.

ранама заметну. cf. власн 2. влАДАТи, владам, v. impf. berrfфеп, dominor. | власи, т. pl. (. влас) ) (у Дубр.) коса, bie Владати ск, владам се, v.r, impf, jih betragen, aare, crines, 2) vidе власац : вадити еласе se gerere. ef, подносити се.

из ране.

a

власити, т. р. (у Дубр.) тако ондје зову људе влАЧАЛЕ, влачала, f. pl. козе од дрвета на козакона Грчкога. cf. Влах.

јима се плуг вози од куће на њиву и с власHAT, а, о, н. п. ћебе, vidе власат.

њиве кући. BACHÂK BAachúka, m. der Eigenthümer, domi- BLÁYÊLE, n. 1) das Eggen, occatio. 2) das Kräm nus, proprietarius.

peln, carminatio. BAÂCT, f. (loc. Bnácta) die Macht, potestas. влачити, влачим, v. impf. 3) орање (т.ј. дрљаBAÂCTAH, cha, cho, der Macht hat, berechtigt, jus ти), eggen, occo. 2) кудјељу или лан (т. ј. habens.

гребенати), FrümpeIn, carmino, cf. редити. ВЛАСТЕЛА, f. coll. 2, властелин.

влічУГА, f. (у Барањн) vidе паочаница. ВЛАСТЕлин, т. (р. властела) (у Дубр.) Ser | влiШАД, f. coll. p. Влах. &oelmann, nobilis, cf. бољар.

B.AÀLIAHI, mga, m. Schalottenlauch, allium ascaВЛАСТЕлски, кa, кo, vidе властеоски.

lonicum. cf. влашик. B.AACTED, m, der Machthaber, potens:

ВЛАЦIE, шета, п. беr junge Влах, puer vlachus. Овде нама кажу

BAÀIÊKE, n. das Walachisiren, mutatio in ValaСтарога влaсшеља

chum. ВЛАСТЕоски, кa, кo, abelig, nobilis.

ВЛАШик, m. vіdе влашац. ВЛАСТЕоство, п. 2ГЕel, nobilitas: Боље је моје влАШИНА, m, augm. E. Влах.

пучанство него твоје власшeocшво (ре- влАшити, шим, v. impf. 8um 28alaфen тафеп, че у Дубровнику имућна лучанка сиромаш- facio esse valachum. ној владици кад се сваде).

ВЛАШити CE, шим се, v, r. impf. fi, ium 2Ba= BAÀCYAA, f. der Ganchhafer, avena sterilis. lachen machen, facere se valachum. ВЛАТ, m. vіdе клас.

ВЛАшит, т. 1) dim. p. Влах: ВЛАТАК, тка, m. hyp. р. влат.

За Влашићем Петром Мркоњићем — влАТАЊЕ, n. vіdе класање.

2) планина у Србији нзмеђу нахије ВаљевВЛАТАТн, там, vide класати.

ске и Рађевине (а амо к Дрнни између BAÀTKO, m. Mannsname, nomen viri.

нахије Шабачке и Јадра зове се Цер). BAÂTi, m. Mannsname, nomen viri.

| ВЛАШнти, влашића, м. р. Bas Biebengejtirn, BAÂKE, n. (coll.) die Wehren, aristae.

plejades. влах, Влаха, т. 1) (по сјевероист. кр.) беr | влАШКА, f. adj. Tie 2Baladei, Valachia, cf.

28ala, Valachus ; ове Влахе народ даље к Карав лашка. југу и западу зове Карав.ласи, а земљу влашки, кa, кo, wаlафife, valachiсuѕ. њихову каравмашка. 2) Срби закона Тур- влашки ГРАД, m. у Велебиту некако мјесто. скога у Босни ну Херцеговини, а тако и влако, т. ?апngname, nomen viri. они законн Римскога, како у Босни и у Хер- | влiШЧЕ, чета, п. vide Влаше: цеговини, тако и у царству Аустријскоме Што је младо Влашче уз кочије изван Далмације зову и то као за поругу влйнТА, f. (pl. gen. влината) bie Slinte, flinta Власима браћу своју закона Грчкога: Hн (tеlum majus), cf. дуга пушка : у тикви суда ни у Влаху друга, 3) у Дал- Пуне влинше у плећ” окренули мацији грађани и варошани нострвљани вљЁТА, f. (у Подгорици) vidе вјеђа. зову Влахом свакога сељака са сухе зем-вљЁши, ша, ше, (у Боцн) мјесто њеиши: ље, које му драго вјере, а што се нашијем А нзвади посјекмицу hорду, језиком онамо зове Влах, оно се Талијан- А каква је, стара моја мајко, скнјем и по овоме Немачкијем зове Морлак Таква може ављеша не може (Morlacco). Ријеч ова Влах онамо није ни-во, вола, т. 1) bеr оwѕ, bоs, 2) во морски, кака поруга, јер и сами Власи за себе ре- (у Дубр.) некака морска риба, Sag oneerку, н. п. кад се какав правда да каквога kalb, phoca vitulina Linn. господина није дочекао и угостно као што водА, f. (dat. води, асс. воду, р. вдде, gen. треба: „опростите господине, ми смо Вла- вода) 1) ба 28affеr, aqua. 2) беr аtrоm,

си; у влашкијем кућама овако се живи.” fluvius: ВлахињА, f. Sіе 23аlаin, Valacha. ef. Влах. Преко три воде студене Него ћу се оженит Влахином

Преко три горе зелене Из Поцерја главитом ћевојком

3) bas &ітајтеr, liquor amnios. 4) пустити Влахињу ћу младу обљубитн

воду, 28ајтеr аbfwlagen, mіngеrе; стала му На срамоту Лазаревић Луки

вода. и Чупићу, који Дрине чува —

водАЊЕ, n. Bag erumführen, 3. 2. Peg Pferes, ВЛАхињНЦА, f. dim. ь. Влахиња.

circumductio, Влахо, т. 5) реrtrauli, ftatt Влах. 2) (у Дубр.) вбДАТи, водам, v. r. impf. н. п. коња, führen,

cbeth Biaxo, der heil. Blasius, St. Blasius. circumduco. 3) (у Дубр.) Лаппӧпоте, поmеn viri, cf. водати ск, водам се, v. г. impf. mit jетапу

nomen , , , r. jemand Блаж.

Hand in Hand spazieren geben, deambulo

, ВЛАЧА, f. (у Славонији) vidе дрљача.

cum aliquo.