је зидао Херцег Стјепан, и да је у њему|витЛАТИ CE, лам се, v. r. impf. berumlaufen, најпослије сједно и од Турака се бранно. discurrere. Између Висућа и Борка планина је Динара. | витлија, m. vide летипас. вит, а, о, vide витак : Виша јело дигни горе гране вит, вит! (interj. Caut, um bie Zaube zu lođen, ВИТАЛАЦ, витаоца, m. (у Дубр.) обје џигерице cera. ВИТАО, тла, m. 1) ber Sarnbafpel, rhombus. 2) ber Safpel, rhombus.s) воденица н. п. од три витла, т. б. кола, које свако обрће по један камен (за то би се мјесто шри вишла рекло и воденица од шри камена), das Mühlrad, rota molaris. 4) vide наcaд 2. ВИТАР, тра, m. (зап.) vide вјетар. ВИТЕЗ, m. (pl. витезови) 1) ber Želb, vir fortis, heros : Јесу л' здраво Српски вишезови у пјесмама говори се и коњу: На ливади три коња вишеза На вишезу коњу шареноме -- 2) планина у Босни близу Сарајева, 3) село у Босни близу Травника. Витешки, ка, ко, Selben-, heroicus : вишешка невоља (у Ц. г.), т. ј. велика (у којој човјек ваља да се бије као вишез). вити, цијем (вијем), (part. pass. вит ц. вијен) v. impf. н. п. вијенац, тица вије гнијездо, winben, vieo. витлиЋ, m. 1) dim v. витао. 2) н. п. клободана, или злата, ber träýn, cf. свртак. 3) (у Љешкопољу код Подгорице) vide - Младе воке вишороге m. Vinzenz, Vincentius. витикос, m. у загонеци. cf, шињичица. - Па се вије ружа око бора, Као свила око ките смиља витица, f. 1) понајвише се говори pl. витице, bie Saarlođe, cirrus. 2) (око Сиња) прстен без камена и без главе, који се зове и bëpa, ein glatter Gingerring, annulus, cf. бурма. ВИТКА, f. на лијевчи оно гвожђе што се набије на рукавац. витко, m. Жапnšname, nomen viri. виткост, f. bie Diegfamfeit, flexibilitas. ви¬ка, f. у овој загонеци: Викка виси, вић- ВИХОЉЕ, n. (у Дубр.) трава која има црвен ВИЧАН, чна, чно, 1) bewanbert, versatus: није виш, m. (у Ц. г.) eine Urt flanze, herbae genus. ВитлаЊЕ, п. 1) baš dwingen, vibratio. 2) baš ВИШак, шка, m. bas Mebe, Lebetfluß, plus. beftige Zreiben, actio vehemens, 2) baš Serum=|ВИШАЛА, n. pl. (зап.) vide вјешала. Laufen, discursus. ВИШАЛИЦА, f. (зап.) vide вјешалица. ВИТЛАТИ, лам, v. impf. 1) {dwingen, vibro. 2) н. ВишаЊ, шња, m. (pl. вишњевн) 2rt wilbe п. говеда, beftig jagen, vehementer agito. Beidfel, cerassi austerae genus. Вишњева има у Сријему гдјешто по међама око ВЈЕЋА, f. (у Ц. г.) vide обрва. ВИШАЊЕ, п. (зап.) vide вјешање. ВишÈклиЈЕ, f. pl. hece, vide фишеклије. Ин Вишњи Боже на свему ти фала ВИШЊИЦА, f. 1) dim. v. вишња. 2) eine Urt ifolen, phaseoli genus. 3) село ниже Био града. ВИШЊИЧИЦА, f. dim. v. вишњица : Вишњичица род родила ВИПОВАЦ, вишњовца, m. ein Stab von niano. вишњовик, m. ber Beidyfelwein, vinum e ceraso aproniano Linn. ВишњОВИНА, f. bas Beidfelfoly, lignum cerasi| aproniani. , вишт, m. (у Сријему) eine Wirt Häure, acidum quoddam: кисело као вишш. вишт, а, о, (зап.) vide вјешт. виштак, виштака, m. (зап.) vide вјештак. ВИШТАЊЕ, n. vide вриштање. ВИШТАТИ, ШТӥм, v. impf. (у Ц. г.) vide вриш ВЈЕКОВАЊЕ, n. (јуж.) baš Durdleben feiner Beit, vita. ВЈЕКОВАТИ, вјекујем, v. impf. (јуж.) fein Qeben durchleben, vitam vivo: Да заједно вијек вјекујемо - BJEнчÁBAHE, n. (jyж.) das Trauen (von Ehe ВЈЕНЧАВАТИ СЕ, вјенчавам се, v. impf. (јуж.) На то стери моју вјенчаницу, ВЈЁНЧАТИ се, чӑм се, v. r. pf. (јуж.) getraut ВЈЕРА, f. (pl. gen. вјера) (јуж.) 1) ber Blaube, 2) Ereue unb Blaube, fides: задати коме вјеру; јели тврда вјера? ухватити вјеру (с ким); убио га на вјери; преврнути вјером; - Не трун” јадан у тамници, Марко ! 3) (cr.) Mann von Treue und Glauben, ho- Здрав Милошу вјеро и невјеро: 4) дати коме што на вјеру, Rrebit, fides : он нема вјере у чаршији, cf. почек, вересија. 5) (по југоз. кр.) vide просидба: под| вјером стајала дјевојка три године. 6) на вјеру добро јe, es ift gut, на вјеру ухватићу ја тебе, wart ou! ВЈЁРАН, рна, рно, (јуж.) treu, fidelis. Да ја видим Петра вјереника ВЈЕРЕНИЦА, f. (по југоз. кр.) vide заручница. ВЈЕРЕНИЦА ЉУБА, f. (ст. јуж.) т. j. вјерна љуба: Вели њему љуба вјереница ВЈЕРИДБА, f. (по југоз. кр.) кад се вјери дјевојка, vide просидба. ВЈЕРИТИ, рим, v. pf. (по југоз. кр.) вјерити дјевојку (за се или за другога), vide испросити : Јеси лђегођ вјерио ђевојку За Комнена јали за Андрију ВЈЁРИТИ СЕ, Рим се, v. pf. (по југоз. кр.) fid verloben, sponsalia facere: он се вјерио с њоме, или она с њим, или вјерили су се; Је ли ти се господар вјерио? Ал' вјерио, али оженно ? У свем путу не сретох никога, То зачуло младо момче скоро вјерено ВЈЕРИЦА, f. dim, v. вјера. BJÉрност, вјерности, f. (јуж.) Ereue, fidelitas. ВЈЕРОВАЊЕ, П. (јуж.) bas Slauben, fides. ВЈЕРОВАТИ, РУјем, v. impf, unb pf. (јуж.) glau= ben, credo: Волим (лакше је) вјеровати него ићи те питати. ВЈЁТАР, тра, m. (јуж.) ber inb, ventus. ВЈЕТРЕЊАК, m. (јуж.) ber inòbeutel, vanus, gloriosus. cf. вјетрогоња. ВЈЕТРЕЊАЧА, f. (јуж.) 1) Binomüßle, mola ventilis, cf. вјетрни млин. 2) bie Setreibe= schwinge, vannus, з) пушка, Windbüchse, telum pneumaticum. ВЈЕТРЕЊЕ, n. (јуж.) 1) baš ušrauden, evapoгаtio. 2) das scheue Umberblicken, pavidus circumspectus. ВЈЕТРИНА, f. augm. v. вјетар. ВЈЕТРИТИ, рим, v. impf. (јуж.) 1) bunften, evanescere. 2) вјетрити очима којекуда, т. ј. као уплашен гледати, fфeu umberbliđen, pavide circumspicere. ВЈЕТРИЋ, m. dim. v. вјетар. ВЈЕТРИЦ, вјетрица, m. (Рисну) dim. v. вјетар, cf. вјетрић: Од горе вјетриц пувао ВЈЕТРНИ МЛИН, m. 1) (у Ц. г.) bie Binòmüble, mola ventilis, cf, вјетрењача. 2) ждријело наврх Ловћена, за које се приповиједа да је на њему негда био вјетрни млин. ВJЕТРОВИТ, а, о, winbig, ventosus. ВЈЕТРОГОЊА, m. (јуж.) vide вјетрењак. вЈЕТРОМЕТ, m. (јуж.) ber Binbftrom, flumen venti. ВЈЁЧАН, ЧНА, Чно, (вјечни, на, нô, adv. вјечно) emig, aeternus, cf. вјечит. Влечит, а, о, (јуж.) ewig, aeternus, ef. вјечан. BJÈчH MỸKA, f. die Hölle, infernus christia norum. ВJЕШАЛА, вјешала, n. pl. (јуж.) ber algen, patibulum. вЈЕШАЛИЦА, f. т. j. меса, ein Stüd geräuder= tes Fleisch, segmentum carnis fumo duratae. ВЈЕШАЊЕ, п. (јуж.) baš Pängen, suspensio. вЈёШАТИ, шам, v. impf. (јуж.) bängen, suspendo. ВЈЕШТ, а, о, (јуж.) чему, или у чему, бег ез versteht, geschickt, peritus. ВЈЕШТАК, вјештака, m. (јуж.) ber efdicte, peritus. ВЈЕШТАЦ, вјешца, m. (јуж.) бer Serenmeifter, veneficus. ВЈЕШТИна, f. (јуж.) bie Gefdiclidfeit, Meifter= schaft, scientia. ВЈЕШТИЦА, f. (јуж.) bie Sexe, venefica. Bjeштица се зове жена која (по приповијеткама народним) има у себи некакав ђаволски дух, који у сну из ње изиђе и створи се у лепнра, у кокош или у ћурку, па лети по кућама и једе људе, а особито малу дјецу: кад нађе човјека гдје спава, а она га удари некаквом шипком преко лијеве сисе те му се отворе прси док извади срце и изједе, па се онда прси опет срасту. Неки тако изједени људи одмах умру, а неки живе више времена: колико је она одсудила кад је срце јела; и онаковом смрти умру, на какову она буде намијенила. Вјештице не једу бијелога лука, и за то се многи о бијелим и божитњим покладама намажу бијелим луком по прсима, по табанима и испод пазуха: јер кажу да оне на покладе највише једу људе. — Ни једној младој и лијепој жени не кажу да је вјештица, него све бабама. Кад се вјештица један пут исповједи и ода, онда више не може јести људи, него постане љекарица и даје траву изједенима. Кад вјештица лети ноћу, она се сија као ватра; и највише се скупљају на гумну; за то кажу да она, кад хоће да полети од куће, намаже се некаквом масти испод пазуха па рече: „ни о трн ни грм, већ на пометно гумно.” Приповиједа се да је некака жена, која није била вјештица, намазавши се оном масти, мјесто ни о шрн, ни о грм, нехотице рекла : и о трн и о грм, и полетјевши сва се испребијала које о шта. У Сријему се приповиједа да се онамо вјештице највише скупљају више села Моловина на некакоме | владЕТА, m. Mann$name, nomen viri. ораху, а у Хрватској се опет приповиједа владика, (pl. gen. владика) 1) m. ber ifcof, да се онамо скупљају на Клеку више Огулина. Приповиједа се у Сријему како је некакав човјек видјевши из постеље како му је из куће вјештица одлетјела, нашао њезин лонац с масти, пак се њоме намазао episcopus. 2) f. (у Дубр.) властеоска жена или одрасла кћи, bie Frau ober ermadfene Softer eines властелин, uxor vel filia adulta чой властелин. 3) (у Дубр.) eine Urt Seefifd, piscis marini genus. н рекавши онако као и она, прометнуо ce и он у нешто и одлетно за њом и и долетјевши на орах више Моловина нашао ондје много вјештица гдје се часте за златнијем столом и пију из златнијех | ВЛАДИСАВ, m. Mannšname, nomen viri. чаша. Кад их све сагледа и многе међу ВЛАДИЧӑнски, а, о, bifdöflid, episcopalis. њима позна, онда се као од чуда прекрсти | ВлАНИЧАНСТВО, n. bifdöflide ürbe, dignitas говорећи:„анате вас мате било!” У онај episcopalis. владиковіЊЕ, п. дав владика fein, esse владика. владикОВАТИ, кујем, v. impf, владика fein, владика-2mt verridten, sum владика, munus episcopale obire. исти мах оне све прсну куд која, а он владичеЊЕ, п. баз Einweiben zum Xifdof, conспадне под орах човјек као и прије што secratio episcopi. владичити, чим, v. impf. zum ifdof weiben, consecrare episcopum. је био. Златна стола нестане као и вјешти-| владичин, а, о, 1) беš Rifdofs, episcopi. 2) (у ца, а њихове златне чаше претворе се Дубр.) ber Grau eineš властелин, uxoris noсве у папке којекакијех стрвина. Жена bilis. која је вјештица, кад из ње изиђе онај Дух, лежи као мртва, и да јој човјек окрене главу гдје су јој ноге биле, не би се више владиЧИТИ СЕ, чим се, v. r. impf. zum Rifdof ни пробудила. Кад виде у вече какога geweiht werden, consecror episcopus. лепира гдје лети по кући, понајвише владичица, f. Fleine Zodter eines властелин, мисле да је вјештица, па ако се може filia той властелин parvula. ухватега, тега мало напале на свијећи или владоЈЕ, m. Mannšname, nomen viri. на ватри, па га пусте говорећи: „дођи сју- владӰн, m. Mannšname, nomen viri. тра да ти дам соли”. Ако би се догодило да влӑжан, жна, жно, feudyt, humidus. сјутридан дође кака жена да иште соли или влажење, n. baš Zefeudyten, humectatio. какијем другијем послом, па још ако буде влажити, жим, v. impf. befeudten, humecto. гдје нагорјела, онда се за цијело мисли влÄИЊА, f. vide Влахиња. да је оно она синоћ била. Кад у каквом | влÄињица, f. dim. v. Влаиња. селу помре много дјеце или људи, и кад влӑИСАВ, m. Жаппšпатe, nomen viri. H а они је убију, јер је вјештица. Овако влака, f. (у Хрв.) велико дрво које је тешко натоварити на кола, него се вуче, cin gro= ßer Baum welcher geschleppt wird, tignum longius. Те настављај све влаканце су истраживали вјештице и за Карађорђн-|ВЛАКАЛА, влӑкала, n. pl. vide влачале. ВЛА, Влӑа (Вла), m. vide Влах. владати, владам, v. impf. berr[den, dominor. Све влаканце по влаканце ВЛАСАН, сна, сно, vide властан, До Зворника па до Власаница вЛАСАТ, а, о, н. п. глава, вуна, baarig, pilosus, cf. власнат. ВЛАСАЦ, сца, m. црви (као длаке) што се у ранама заметну. cf. власи 2. власи, m. pl. (v. влас) 5) (у Дубр.) коса, bie Spaare, crines. 2) vide власац : вадити власе из ране. ВласиЋи, m. pl. (у Дубр.) тако ондје зову људе влачале, влӑчала, f. pl. козе од дрвета на козакона Грчкога. cf. Влах. јима се плуг вози од куће на њиву ис њиве кући. ВЛАСНАТ, а, о, н. п. ћебе, vide власат. власник власника, m. ber Gigenthümer, domi - | влачење, п. 1) baš Eggen, occatio. 2) bas Kräm= nus, proprietarius. ВЛАСТ, f. (loc. власти) біе Madt, potestas BЛÂCтAH, CHа, cнo, der Macht hat, berechtigt, jus habens. ВЛАСТЕЛА, f. coll. v. властелин. peln, carminatio. j. влачити, влачим, v. impf. 1) орање (т. ј. дрља- ВЛАСТЕЛИН, m. (pl. властела) (у Дубр.) ber влашад, f. coll. v. Влах. ВЛАСТЕЛСКИ, ка, ко, vide властеоски. ВЛАСТЕоски, ка, ко, abelig, nobilis. ВЛАШАЦ, шца, m. dalottenlaud, allium ascalonicum. cf. влашик. ВЛАШЕ, шета, n. ber junge Влах, puer vlachus. BлÄHIÊHE, n. das Walachisiren, mutatio in Valachum. Влашик, m. vide влашац. властеоство, п. Xvel, nobilitas: Боље је моје | влашина, m. augm. v. Влах. пучанство него твоје властеосшво (ре- | влашити, шим, v. impf. zum Baladen maden, че у Дубровнику имућна пучанка сиромашној владици кад се сваде). ВЛАСУЉА, f. ber Sandhafer, avena sterilis. влат, m. vide клас. facio esse valachum. ВЛАШИТИ СЕ, Шим се, v. r. impf. fid jum Ba= lachen machen, facere se valachum. влашиЋ, m. 1) dim. v. Влах: За Влашићем Петром Мркоњићем — Влашка, f. adj. bie Baladei, Valachia, cf. влÁтак, тка, m. hyp. v. влат. ВлАтаЊЕ, n. vide класање. ВЛАТАТИ, там, vide класати. BлATKO, M. Mannsname, nomen viri. влаЋ, m. Mannšname, nomen viri. ВлаЋЕ, n. (coll.) bie Wefren, aristae. Влах, Влӑха, m. 1) (по сјевероист. кр.) Бег Balad, Valachus; ове Влахе народ даље к југу и западу зове Каравласи, а земљу влашки, ка, ко, maladifd), valachicus. њихову Каравлашка. 2) Срби закона Тур- влашки ГРАД, m. у Велебиту некако мјесто. скога у Босни и у Херцеговини, а тако и влашко, m. Mannšname, nomen viri. они закони Римскога, како у Босни и у Хер-|влішче, чета, n. vide Влаше : цеговини, тако и у царству Аустријскоме Што је младо Влашче уз Кочије изван Далмације зову и то као за поругу Власима браћу своју закона Грчкога: Ни у тикви суда ни у Влаху друга. 3) у Далмацији грађани и варошани и острвљани зову Влахом свакога сељака са сухе земље, које му драго вјере, а што се нашијем језиком онамо зове Влах, оно се Талијанскијем и по овоме Немачкијем зове Морлак (Morlacco). Ријеч ова Влах онамо није ни- вӧ, вола, m. 1) ber кака поруга, јер и сами Власи за себе реку, н. п. кад се какав правда да каквога господина није дочекао и угостио као што | треба:„опростите господине, ми смо Власи; у влашкијем кућама овако се живи,” Влахиња, f. bіе 2Baladin, Valacha. cf. Влах. Него ћу се оженит' Влахињом Из Поцерја главнтом ђевојком Влахињу ћу младу обљубити На срамоту Лазаревић Луки И Чупићу, који Дрине чува ВЛАХИЊИЦА, f. dim. v. Влахиња. Влахо, m. 1) vertraulid ftatt Влах. 2) (у Дубр.) свети Влахо, ber beil. 2lafius, St. Blasius. 3) (у Дубр.) Mannšname, nomen viri, cf. Блаж. ВЛАЧА, f. (у Славонији) vide дрљача. вЛИНТА, f. (pl. gen. влината) bie Glinte, flinta dy, bos. 2) во морски, (у Дубр.) некака морска риба, ба Meer= falb, phoca vitulina Linn. ВОДА, f. (dat. води, асс. воду, pl. воде, gen. вода) 1) bas Baffer, aqua. 2) ber Strom, fluvius: Преко три воде студене 3) baš Giraffer, liquor amnios. 4) пустити воду, 23affer abfdlagen, mingere; стала му |