Page images
PDF
EPUB

је зидао Херцег Стјепан, и да је у њему|витЛАТИ CE, лам се, v. r. impf. berumlaufen, најпослије сједно и од Турака се бранно. discurrere.

Између Висућа и Борка планина је Динара. | витлија, m. vide летипас.

вит, а, о, vide витак :

Виша јело дигни горе гране

вит, вит! (interj. Caut, um bie Zaube zu lođen,
ВИТА, ВИТА! sonus alliciendi columbas.
ВИТАК, тка, тко, biegfam, flexilis.

ВИТАЛАЦ, витаоца, m. (у Дубр.) обје џигерице
и цријева и махрамица, bas Eingeweibe, vis-

cera.

ВИТАО, тла, m. 1) ber Sarnbafpel, rhombus. 2) ber Safpel, rhombus.s) воденица н. п. од три витла, т. б. кола, које свако обрће по један камен (за то би се мјесто шри вишла рекло и воденица од шри камена), das Mühlrad, rota molaris. 4) vide наcaд 2. ВИТАР, тра, m. (зап.) vide вјетар.

ВИТЕЗ, m. (pl. витезови) 1) ber Želb, vir fortis, heros :

Јесу л' здраво Српски вишезови

у пјесмама говори се и коњу: На ливади три коња вишеза На вишезу коњу шареноме

[ocr errors]

--

2) планина у Босни близу Сарајева, 3) село у Босни близу Травника. Витешки, ка, ко, Selben-, heroicus : вишешка невоља (у Ц. г.), т. ј. велика (у којој човјек ваља да се бије као вишез). вити, цијем (вијем), (part. pass. вит ц. вијен) v. impf. н. п. вијенац, тица вије гнијездо, winben, vieo.

витлиЋ, m. 1) dim v. витао. 2) н. п. клободана, или злата, ber träýn, cf. свртак. 3) (у Љешкопољу код Подгорице) vide

[merged small][ocr errors][merged small][ocr errors][merged small][merged small]

-

Младе воке вишороге
ВИТРЕЊАК, m. (зап.) vide вјетрењак.
ВИТРЕЊАЧА, f. (зап.) vide вјетрењача.
ВИТРЕЊЕ, n. (зап.) vide вјетрење.
ВИТРИНА, m. (зап.) augm. v. витар.
виТРИТИ, рим, (зап.) vide вјетрити.
ВИТРИЋ, m. (зап.) dim. v. витар.
ВИТРОВИТ, а, о, (зап.) vide вјетровит.
вИТРОГОЊА, m. (зап.) vide вјетрогоња,
витРОМЕТ, m. (зап.) vide вјетромет.
ВИЋА, m. (ист.) vide Вићо.
ВИЋА, f. (зап.) vide вијећа.

m. Vinzenz, Vincentius.

витикос, m. у загонеци. cf, шињичица.
витиљ, витиља, m. 1) bie Cunte, funiculus in-| виЋАН, m. Mannšname, nomen viri.
cendiarius. 2) ber Dodt, ellychnium, cf. свје- виЋАЊЕ, п. (зап.) vide вијећање.
штило. 3) што се у рану меће (савије се виЋати, вићам, (зап.) vide вијећати.
од свилца, пак се намаже мелемом). ВИЋЕ, n, (зап.) vide вијеће.
ВИТИЉАЧА, Е. У Хрватској на Турској грани-ВИЋЁНТИЈА,)
ци на великој моци види се као кошница, ВИЋЕНТИЈЕ, )
изнутра од ствари које могу горјети, па
кад би ударили Турци, оно се запали, да
људи издалека могу видјети и да трче у
помоћ, lärmftange, cf. смоленице.
вити се, вијем, се, v, r. impf. fid winben,
ambio :

-

Па се вије ружа око бора, Као свила око ките смиља витица, f. 1) понајвише се говори pl. витице, bie Saarlođe, cirrus. 2) (око Сиња) прстен без камена и без главе, који се зове и bëpa, ein glatter Gingerring, annulus, cf. бурма.

ВИТКА, f. на лијевчи оно гвожђе што се набије на рукавац.

витко, m. Жапnšname, nomen viri. виткост, f. bie Diegfamfeit, flexibilitas.

ви¬ка, f. у овој загонеци: Викка виси, вић-
ка зја, скочи вићка пак у викку ошајда!
виЋник, m. (зап.) vide вијећник.
виЋо, m. (јуж.) 1) һур. v. Вилип. 2) һур. р.
Вићентије.

ВИХОЉЕ, n. (у Дубр.) трава која има црвен
цвијет, Wrt flange, herbae genus.
ВИХАР, m. ber 2ßirbelwinb, turbo.
вице, f. (у Ц. г.) надимак женски.
вицкАСТ, а, о, (dim. v, витак.) н. п. човјек,
schlank, gracilis.

ВИЧАН, чна, чно, 1) bewanbert, versatus: није
он вичан томе послу. 2) (зап.) vide вјечан.
вИЧАН, чна, чно, (зап.) vide вијечан.
вичит, а, о, (зап.) vide вјечит.

виш, m. (у Ц. г.) eine Urt flanze, herbae

genus.

ВитлаЊЕ, п. 1) baš dwingen, vibratio. 2) baš ВИШак, шка, m. bas Mebe, Lebetfluß, plus. beftige Zreiben, actio vehemens, 2) baš Serum=|ВИШАЛА, n. pl. (зап.) vide вјешала. Laufen, discursus. ВИШАЛИЦА, f. (зап.) vide вјешалица. ВИТЛАТИ, лам, v. impf. 1) {dwingen, vibro. 2) н. ВишаЊ, шња, m. (pl. вишњевн) 2rt wilbe п. говеда, beftig jagen, vehementer agito. Beidfel, cerassi austerae genus. Вишњева

има у Сријему гдјешто по међама око ВЈЕЋА, f. (у Ц. г.) vide обрва.
винограда.

ВИШАЊЕ, п. (зап.) vide вјешање.
ВИШАТИ, шам, (зап.) vide вјешати.
ВИШЁ, adv. 1) (comp. v. високо) böber, altius.
2) (comp. v. много) meђr, plus.
ВИШЕ, ргаер. gen. ober, suprа.
ВИШЕГРАД, m. Ort an ber Drina, füòlid von
Zwornik, berühmt (im Sprüchworte) durch seine
23ruđe : Остаде као ћуприја на Вишеграду.
ВИШЕК, m. vide фишек.

ВишÈклиЈЕ, f. pl. hece, vide фишеклије. Ин
ВИШЁКЛУК, m. vide Фишеклук.
ВИШЕК-ЋЕСЕ, f. pl. vide фишек-ћесе.
ВИШЕЊЕ, n. bas Hangen, suspensio.
ВИШИНА, f. bie öbe, altitudo, cf. висина.
ВИШЊА, f. 1) bie Beid felfirfde, cerasum apro-
nianum Linn. 2) Frauenname, nomen feminae.
Вишњеви, adj. indecl. vide вишњикаст.
вишњи, ња, ње, bödfter, summus:

Вишњи Боже на свему ти фала
Вишним Богом и светим Јованом
Њима Вучко вишња Бога назва
вишњикаст, а, o, weidfelfarb, colorem habens
cerasi aproniani.

ВИШЊИЦА, f. 1) dim. v. вишња. 2) eine Urt ifolen, phaseoli genus. 3) село ниже Био

града.

ВИШЊИЧИЦА, f. dim. v. вишњица :

Вишњичица род родила
вишнов, а, о, ber Beidfelfirfce gehörig, cerasi
aproniani.

ВИПОВАЦ, вишњовца, m. ein Stab von
Weichselholz, baculus e ligno cerasi aproniani.
ВИШЊОВАЧА, f. Beidyfelftod, fustis e ligno apro-|

niano.

вишњовик, m. ber Beidyfelwein, vinum e ceraso aproniano Linn.

ВишњОВИНА, f. bas Beidfelfoly, lignum cerasi| aproniani.

, вишт, m. (у Сријему) eine Wirt Häure, acidum

quoddam: кисело као вишш. вишт, а, о, (зап.) vide вјешт.

виштак, виштака, m. (зап.) vide вјештак. ВИШТАЊЕ, n. vide вриштање.

ВИШТАТИ, ШТӥм, v. impf. (у Ц. г.) vide вриш

[blocks in formation]

ВЈЕКОВАЊЕ, n. (јуж.) baš Durdleben feiner Beit,

vita.

ВЈЕКОВАТИ, вјекујем, v. impf. (јуж.) fein Qeben durchleben, vitam vivo:

Да заједно вијек вјекујемо -
ВЈЕКОВИТ, а, о, (јуж.) bauerbaft, diuturnus, ef.
внјечан.

BJEнчÁBAHE, n. (jyж.) das Trauen (von Ehe
Ieuten), copulatio conjugialis.
ВJЕНЧА́ВАТИ, вјенчавам, v. impf. (јуж.) trauen,
jungere connubio.

ВЈЕНЧАВАТИ СЕ, вјенчавам се, v. impf. (јуж.)
fid trauen Iaffen, jungi connubio.
ВJЕНЧАНИ, на, но, (јуж.) н. п. прстен, кошу-
ља, кум, Erau=(Ming), copulatorius.
ВЈЁНЧАНИЦА, f. (јуж.) 1) новци што се дају
попу (а поп владици) за вјенчање, біе
Traugebühr, pecuniae debitae pro copulatione.
2) вјенчана кошуља, Eraußemb, tunica co-
pulatoria:

На то стери моју вјенчаницу,
Коју но су три везиље везле
3) bie Dad latte, asser, cf. жнока.
ВЈЕНЧАЊЕ, n. (јуж.) bie Erauung, copulatio
conjugialis. На вјенчању се много којешта
врача, особито да млада првијех година
не би дјеце рађала, или да би више ра-
ђала синова него кћери, или да не би дје-
це никако имала. Прво и друго врача мла-
да сама себи, а треће врачају јој неприја-
тељи, и кажу да се њој или њезину мужу
на чемугод од хаљина завеже узао на вјен-
чању, да не би нигда дјеце имала.
ВЈЕНЧАТИ, чам, v. pf. (јуж.) trauen, conjugio
jungo.

ВЈЁНЧАТИ се, чӑм се, v. r. pf. (јуж.) getraut
werden, sich trauen lassen, connubio jungi.
ВJЕНЧИЋ, m. dim. v. вијенац.

ВЈЕРА, f. (pl. gen. вјера) (јуж.) 1) ber Blaube,
fides: које си вјере? вјере ми! вјера моја!
Турска вјера поднијет' не море
Да каурин Туркињу обљуби

2) Ereue unb Blaube, fides: задати коме вјеру; јели тврда вјера? ухватити вјеру (с ким); убио га на вјери; преврнути вјером;

-

Не трун” јадан у тамници, Марко !
Већ дај мене твоју вјеру тврду
Да ћеш мене узет за љубовцу
Тврда вјера! оставит те не ћу,
Тврда вјера! преварит' те не ћу;
И сунце је вјером преврнуло,
Те не грије зими к'о и љети,
А ја вјером преврнути не ћу
Заклиње се и вјеру залаже
Да га она преварити не ће

3) (cr.) Mann von Treue und Glauben, ho-
mo, amicus fidus :

Здрав Милошу вјеро и невјеро:
Прва вјеро, потоња невјеро —

4) дати коме што на вјеру, Rrebit, fides : он нема вјере у чаршији, cf. почек, вересија. 5) (по југоз. кр.) vide просидба: под| вјером стајала дјевојка три године. 6) на вјеру добро јe, es ift gut, на вјеру ухватићу ја тебе, wart ou!

ВЈЁРАН, рна, рно, (јуж.) treu, fidelis.
ВЈЕРЕНИК, m. (по југоз. кр.) vide заручник :
Тај ти је цвјетак од вјереника.
Једнога ми брату вије
Други Петру вјеренику —

Да ја видим Петра вјереника ВЈЕРЕНИЦА, f. (по југоз. кр.) vide заручница. ВЈЕРЕНИЦА ЉУБА, f. (ст. јуж.) т. j. вјерна љуба:

Вели њему љуба вјереница ВЈЕРИДБА, f. (по југоз. кр.) кад се вјери дјевојка, vide просидба.

ВЈЕРИТИ, рим, v. pf. (по југоз. кр.) вјерити дјевојку (за се или за другога), vide испросити :

Јеси лђегођ вјерио ђевојку За Комнена јали за Андрију ВЈЁРИТИ СЕ, Рим се, v. pf. (по југоз. кр.) fid verloben, sponsalia facere: он се вјерио с њоме, или она с њим, или вјерили су се; Је ли ти се господар вјерио? Ал' вјерио, али оженно ?

У свем путу не сретох никога,
Него једну вјерену ђевојку —
Јер сам ђевојка вјерена,
Вјерена, неповедена,
Пак ми се хоће дарови

То зачуло младо момче скоро вјерено ВЈЕРИЦА, f. dim, v. вјера.

BJÉрност, вјерности, f. (јуж.) Ereue, fidelitas. ВЈЕРОВАЊЕ, П. (јуж.) bas Slauben, fides. ВЈЕРОВАТИ, РУјем, v. impf, unb pf. (јуж.) glau= ben, credo: Волим (лакше је) вјеровати него ићи те питати. ВЈЁТАР, тра, m. (јуж.) ber inb, ventus. ВЈЕТРЕЊАК, m. (јуж.) ber inòbeutel, vanus,

gloriosus. cf. вјетрогоња. ВЈЕТРЕЊАЧА, f. (јуж.) 1) Binomüßle, mola ventilis, cf. вјетрни млин. 2) bie Setreibe= schwinge, vannus, з) пушка, Windbüchse, telum pneumaticum.

ВЈЕТРЕЊЕ, n. (јуж.) 1) baš ušrauden, evapoгаtio. 2) das scheue Umberblicken, pavidus circumspectus.

ВЈЕТРИНА, f. augm. v. вјетар.

ВЈЕТРИТИ, рим, v. impf. (јуж.) 1) bunften, evanescere. 2) вјетрити очима којекуда, т. ј. као уплашен гледати, fфeu umberbliđen, pavide circumspicere.

ВЈЕТРИЋ, m. dim. v. вјетар.

ВЈЕТРИЦ, вјетрица, m. (Рисну) dim. v. вјетар, cf. вјетрић:

Од горе вјетриц пувао

ВЈЕТРНИ МЛИН, m. 1) (у Ц. г.) bie Binòmüble, mola ventilis, cf, вјетрењача. 2) ждријело

наврх Ловћена, за које се приповиједа да је на њему негда био вјетрни млин. ВJЕТРОВИТ, а, о, winbig, ventosus. ВЈЕТРОГОЊА, m. (јуж.) vide вјетрењак. вЈЕТРОМЕТ, m. (јуж.) ber Binbftrom, flumen

venti.

ВЈЁЧАН, ЧНА, Чно, (вјечни, на, нô, adv. вјечно) emig, aeternus, cf. вјечит.

Влечит, а, о, (јуж.) ewig, aeternus, ef. вјечан. BJÈчHÂ MỸKA, f. die Hölle, infernus christia

norum.

ВJЕШАЛА, вјешала, n. pl. (јуж.) ber algen, patibulum.

вЈЕШАЛИЦА, f. т. j. меса, ein Stüd geräuder= tes Fleisch, segmentum carnis fumo duratae. ВЈЕШАЊЕ, п. (јуж.) baš Pängen, suspensio. вЈёШАТИ, шам, v. impf. (јуж.) bängen, suspendo.

ВЈЕШТ, а, о, (јуж.) чему, или у чему, бег ез versteht, geschickt, peritus.

ВЈЕШТАК, вјештака, m. (јуж.) ber efdicte, peritus.

ВЈЕШТАЦ, вјешца, m. (јуж.) бer Serenmeifter,

veneficus.

ВЈЕШТИна, f. (јуж.) bie Gefdiclidfeit, Meifter= schaft, scientia.

ВЈЕШТИЦА, f. (јуж.) bie Sexe, venefica. Bjeштица се зове жена која (по приповијеткама народним) има у себи некакав ђаволски дух, који у сну из ње изиђе и створи се у лепнра, у кокош или у ћурку, па лети по кућама и једе људе, а особито малу дјецу: кад нађе човјека гдје спава, а она га удари некаквом шипком преко лијеве сисе те му се отворе прси док извади срце и изједе, па се онда прси опет срасту. Неки тако изједени људи одмах умру, а неки живе више времена: колико је она одсудила кад је срце јела; и онаковом смрти умру, на какову она буде намијенила. Вјештице не једу бијелога лука, и за то се многи о бијелим и божитњим покладама намажу бијелим луком по прсима, по табанима и испод пазуха: јер кажу да оне на покладе највише једу људе. — Ни једној младој и лијепој жени не кажу да је вјештица, него све бабама. Кад се вјештица један пут исповједи и ода, онда више не може јести људи, него постане љекарица и даје траву изједенима. Кад вјештица лети ноћу, она се сија као ватра; и највише се скупљају на гумну; за то кажу да она, кад хоће да полети од куће, намаже се некаквом масти испод пазуха па рече: „ни о трн ни грм, већ на пометно гумно.” Приповиједа се да је некака жена, која није била вјештица, намазавши се оном масти, мјесто ни о шрн, ни о грм, нехотице рекла : и о трн и о грм, и полетјевши сва се испребијала које о шта. У Сријему се приповиједа да се онамо вјештице највише

[ocr errors]

скупљају више села Моловина на некакоме | владЕТА, m. Mann$name, nomen viri. ораху, а у Хрватској се опет приповиједа владика, (pl. gen. владика) 1) m. ber ifcof,

да се онамо скупљају на Клеку више Огулина. Приповиједа се у Сријему како је некакав човјек видјевши из постеље како му је из куће вјештица одлетјела, нашао њезин лонац с масти, пак се њоме намазао

episcopus. 2) f. (у Дубр.) властеоска жена или одрасла кћи, bie Frau ober ermadfene Softer eines властелин, uxor vel filia adulta чой властелин. 3) (у Дубр.) eine Urt Seefifd, piscis marini genus.

н рекавши онако као и она, прометнуо ce и он у нешто и одлетно за њом и и долетјевши на орах више Моловина нашао ондје много вјештица гдје се часте за златнијем столом и пију из златнијех | ВЛАДИСАВ, m. Mannšname, nomen viri. чаша. Кад их све сагледа и многе међу ВЛАДИЧӑнски, а, о, bifdöflid, episcopalis. њима позна, онда се као од чуда прекрсти | ВлАНИЧАНСТВО, n. bifdöflide ürbe, dignitas говорећи:„анате вас мате било!” У онај episcopalis.

владиковіЊЕ, п. дав владика fein, esse владика. владикОВАТИ, кујем, v. impf, владика fein, владика-2mt verridten, sum владика, munus episcopale obire.

исти мах оне све прсну куд која, а он владичеЊЕ, п. баз Einweiben zum Xifdof, conспадне под орах човјек као и прије што secratio episcopi.

владичити, чим, v. impf. zum ifdof weiben, consecrare episcopum.

је био. Златна стола нестане као и вјешти-| владичин, а, о, 1) беš Rifdofs, episcopi. 2) (у ца, а њихове златне чаше претворе се Дубр.) ber Grau eineš властелин, uxoris noсве у папке којекакијех стрвина. Жена bilis. која је вјештица, кад из ње изиђе онај Дух, лежи као мртва, и да јој човјек окрене главу гдје су јој ноге биле, не би се више владиЧИТИ СЕ, чим се, v. r. impf. zum Rifdof ни пробудила. Кад виде у вече какога geweiht werden, consecror episcopus. лепира гдје лети по кући, понајвише владичица, f. Fleine Zodter eines властелин, мисле да је вјештица, па ако се може filia той властелин parvula. ухватега, тега мало напале на свијећи или владоЈЕ, m. Mannšname, nomen viri. на ватри, па га пусте говорећи: „дођи сју- владӰн, m. Mannšname, nomen viri. тра да ти дам соли”. Ако би се догодило да влӑжан, жна, жно, feudyt, humidus. сјутридан дође кака жена да иште соли или влажење, n. baš Zefeudyten, humectatio. какијем другијем послом, па још ако буде влажити, жим, v. impf. befeudten, humecto. гдје нагорјела, онда се за цијело мисли влÄИЊА, f. vide Влахиња.

да је оно она синоћ била. Кад у каквом | влÄињица, f. dim. v. Влаиња.

селу помре много дјеце или људи, и кад влӑИСАВ, m. Жаппšпатe, nomen viri.
сви повичу на коју жену да је вјештица, влÁлко, m. Жапп$name, nomen viri.
и да их је она појела: онда је вежу и влак, m. Urt Gifdernen, retis genus.
баце у воду да виде може ли потонути влĀка, f. (у Ц. г.) vide лака.
(јер кажу да вјештица не може потонути);
ако жена потоне, а они је извуку на поље
пусте, ако ли не могбуде потонути,

H

а они је убију, јер је вјештица. Овако

влака, f. (у Хрв.) велико дрво које је тешко натоварити на кола, него се вуче, cin gro= ßer Baum welcher geschleppt wird, tignum longius.

Те настављај све влаканце

су истраживали вјештице и за Карађорђн-|ВЛАКАЛА, влӑкала, n. pl. vide влачале.
јева времена у Србији. Гдјекоји на бијеле | ВЛАКАНЦЕ, n. dim. v. влакно :
покладе изврћу вериге наопако од вјеш-
тица. Гдјекоји у попрет метну какав рог,
јер кажу да вјештица особито бјежи од
смрада овога. Гдјекоји мрве јајиње љуске
да се не би вјештице у њима могле возити
преко вода. Куд ће вјештица до у свој род?
ВЈЕШТИЧÈТИНА,
(f. augm. v. вјештица.
ВЈЕШТИЧИНА,

ВЛА, Влӑа (Вла), m. vide Влах.
BAAгA, f. die Feuchtigkeit, humor.
Влада, f. 1) bie Sperrfdaft, dominatus. 2) Тако
Ми Ладе и Владе и девет сјемена! cf. Лада.
ВЛАДАЛАЦ, владаоца, m. ber Sperrider, regnans.
ВЛАДАЊЕ, п. 1) baš Perriden, dominatio. 2) baš
Betragen, gestio.

владати, владам, v. impf. berr[den, dominor.
ВЛАДАТИ СЕ, владам се, v. г. impf. fid) betragen,
se gerere. cf, подносити се.

[ocr errors]

Све влаканце по влаканце
влакно, n. ber Glads (bas Gladbaar), linum.
влÁо, m. vide Влахо.
влас, m. 1) (у Дубр.) ein einzelnes Jaar, pilus,
cf. коса, длака. 2) велики и мали, bie zweite
Gattung Flachs, lini genus minus longi, cf.
редити, повјесмо.

ВЛАСАН, сна, сно, vide властан,
ВЛАСАНИЦЕ, Власаница, f. pl. :

До Зворника па до Власаница вЛАСАТ, а, о, н. п. глава, вуна, baarig, pilosus,

cf. власнат.

ВЛАСАЦ, сца, m. црви (као длаке) што се у ранама заметну. cf. власи 2.

власи, m. pl. (v. влас) 5) (у Дубр.) коса, bie Spaare, crines. 2) vide власац : вадити власе из ране.

ВласиЋи, m. pl. (у Дубр.) тако ондје зову људе влачале, влӑчала, f. pl. козе од дрвета на козакона Грчкога. cf. Влах. јима се плуг вози од куће на њиву ис њиве кући.

ВЛАСНАТ, а, о, н. п. ћебе, vide власат.

власник власника, m. ber Gigenthümer, domi - | влачење, п. 1) baš Eggen, occatio. 2) bas Kräm= nus, proprietarius.

ВЛАСТ, f. (loc. власти) біе Madt, potestas BЛÂCтAH, CHа, cнo, der Macht hat, berechtigt, jus habens.

ВЛАСТЕЛА, f. coll. v. властелин.

peln, carminatio.

j.

влачити, влачим, v. impf. 1) орање (т. ј. дрља-
ти), еддеп, оссо. 2) кудјељу или лан (т. ј.
гребенати), Främpeln, carmino, cf. редити.
ВЛАЧУГА, f. (у Барањи) vide паочаница.

ВЛАСТЕЛИН, m. (pl. властела) (у Дубр.) ber влашад, f. coll. v. Влах.
Ebelmann, nobilis. cf. бољар.

ВЛАСТЕЛСКИ, ка, ко, vide властеоски.
ВЛАСТЕљ, m. ber Madthaber, potens:

[blocks in formation]

ВЛАСТЕоски, ка, ко, abelig, nobilis.

ВЛАШАЦ, шца, m. dalottenlaud, allium ascalonicum. cf. влашик.

ВЛАШЕ, шета, n. ber junge Влах, puer vlachus. BлÄHIÊHE, n. das Walachisiren, mutatio in Valachum.

Влашик, m. vide влашац.

властеоство, п. Xvel, nobilitas: Боље је моје | влашина, m. augm. v. Влах.

пучанство него твоје властеосшво (ре- | влашити, шим, v. impf. zum Baladen maden,

че у Дубровнику имућна пучанка сиромашној владици кад се сваде).

ВЛАСУЉА, f. ber Sandhafer, avena sterilis. влат, m. vide клас.

facio esse valachum.

ВЛАШИТИ СЕ, Шим се, v. r. impf. fid jum Ba= lachen machen, facere se valachum.

влашиЋ, m. 1) dim. v. Влах:

За Влашићем Петром Мркоњићем —
2) планина у Србији између нахије Ваљев-
ске и Рађевине (а амок Дрини између
нахије Шабачке и Јадра зове се Цер).
Влашићи, влӑшића, m. pl. bas iebengeftirn,
plejades.

Влашка, f. adj. bie Baladei, Valachia, cf.
Каравлашка.

влÁтак, тка, m. hyp. v. влат. ВлАтаЊЕ, n. vide класање. ВЛАТАТИ, там, vide класати. BлATKO, M. Mannsname, nomen viri. влаЋ, m. Mannšname, nomen viri. ВлаЋЕ, n. (coll.) bie Wefren, aristae. Влах, Влӑха, m. 1) (по сјевероист. кр.) Бег Balad, Valachus; ове Влахе народ даље к југу и западу зове Каравласи, а земљу влашки, ка, ко, maladifd), valachicus. њихову Каравлашка. 2) Срби закона Тур- влашки ГРАД, m. у Велебиту некако мјесто. скога у Босни и у Херцеговини, а тако и влашко, m. Mannšname, nomen viri. они закони Римскога, како у Босни и у Хер-|влішче, чета, n. vide Влаше : цеговини, тако и у царству Аустријскоме Што је младо Влашче уз Кочије изван Далмације зову и то као за поругу Власима браћу своју закона Грчкога: Ни у тикви суда ни у Влаху друга. 3) у Далмацији грађани и варошани и острвљани зову Влахом свакога сељака са сухе земље, које му драго вјере, а што се нашијем језиком онамо зове Влах, оно се Талијанскијем и по овоме Немачкијем зове Морлак (Morlacco). Ријеч ова Влах онамо није ни- вӧ, вола, m. 1) ber кака поруга, јер и сами Власи за себе реку, н. п. кад се какав правда да каквога

господина није дочекао и угостио као што | треба:„опростите господине, ми смо Власи; у влашкијем кућама овако се живи,” Влахиња, f. bіе 2Baladin, Valacha. cf. Влах. Него ћу се оженит' Влахињом Из Поцерја главнтом ђевојком Влахињу ћу младу обљубити На срамоту Лазаревић Луки И Чупићу, који Дрине чува ВЛАХИЊИЦА, f. dim. v. Влахиња.

Влахо, m. 1) vertraulid ftatt Влах. 2) (у Дубр.) свети Влахо, ber beil. 2lafius, St. Blasius. 3) (у Дубр.) Mannšname, nomen viri, cf.

Блаж.

ВЛАЧА, f. (у Славонији) vide дрљача.

вЛИНТА, f. (pl. gen. влината) bie Glinte, flinta
(telum majus), cf. дуга пушка:
Пуне влинше у плећ окренули -
вљЁЂА, f. (у Подгорици) vide вјеђа.
вљЁшӥ, ша, шё, (у Боци) мјесто љепши :
А извади посјеклицу ћорду,
А каква је, стара моја мајко,
Таква може а вљеша не може

[ocr errors]

dy, bos. 2) во морски, (у Дубр.) некака морска риба, ба Meer= falb, phoca vitulina Linn.

ВОДА, f. (dat. води, асс. воду, pl. воде, gen. вода) 1) bas Baffer, aqua. 2) ber Strom,

fluvius:

Преко три воде студене
Преко три горе зелене

[ocr errors]

3) baš Giraffer, liquor amnios. 4) пустити воду, 23affer abfdlagen, mingere; стала му

[blocks in formation]
« PreviousContinue »