Page images
PDF
EPUB

натоварити на кола, него се

[ocr errors]

BAACH

aripi genus. .

и

њом

m. der Bischof

berrichten, obire. Mannsng

sum

еѕѕе владика.

n.

оне

владика,

secratio episcopi

die das Einweißen zum Bifchof, con

nomen viri.

munus

њихове златне

какога

werden, . той властелин parvula.

m. Mannsname, nomen viri.

(pl. gen. Владика)

As, 2) f. (у Дубр.) : н рекавши онако као и она, прометнуо владиков 4 АЕ, p. ca8 владика fein,

расла кћи, оie grаи

пеў властелин, их

телин. 3) (у Дубр.) | владикова кујем, v. impf. владика fein, вла

a, 0, bischöflich, episcopalis. је био. Златна стола нестане као и вјешти- владичин, а, о, 1) беs Bifфоf8, episcopi. 2) (у

bischöfliche Würde, dignitas Дубр.) per Staи еіnеѕ властелин, ихoris no

ње нзиђе онај | владичити, чим, v. impf. jum Bifфоf wеibен, главу гдје су јој ноге биле, не би се више владичити CE, чим се, v. . impf. 8ит Biof

по кући, понајвише владичицА, f. Fleine 3 ohter eines властелин, ухватега, тега мало напале на свијећи или | ВЛАДoЈЕ, m, Rannѕname, nomen viri.

ли потонути влАКА, f. (у ц. г.) vidе лака.

Ber Baum welcher geschleppt wird, tignum lonсу истраживали вјештацеи за Карађорђн-влакАЛА, влакала, п. pl. vіdе влачале.

Те настављај све влаканце

Све влаканце по влажание јер кажу да вјештица особито бјежи од влакно, П. Оer Slaws (bas Slaybaat), Тіром,

1) (y Ayóp.) ein einzelnes Haar, pilus, cf. коса, длака. 2) великиимали, че хреіtе

Gattung Glacus, lini genus minus longi, ef. ми Ладе и Владе и девет сјемена ! cf. Лада. (влАСАТ, а, о, н. п. глава, вуна, haarig, pilosis,

црви (као

ранама заметну. cf, Власи В.АДАТИ, владам, у. impf. errfфеn, dominor. | ВЛАси, m. pl. (р. влас) 5 (у Дубр.) коса, Sie

aare, crines. 2) vidе власац: вадити власе

скупљају више села Моловина на некакоме владка
ораху, а у Хрватској се опет приповиједа | владинка —
да се онамо скупљају на Клеку више Огулн-
на. Приповиједа се у Сријему како је не-

episcoP какав човјек видјевши из

постеље како Tochter му је из куће вјештица одлетјела, нашао той влас њезин лонац с масти, пак се њоме намазао

piseis m се и он у нешто одлетио за и долетјевши на орах вище Моловина нашао овдје много вјештица гдје се часте

дика-мі

episcopale за златнијем столом

и пију нз златнијех владисАв, т. чаша. Кад нх све сагледа

и многе међу | владич Ански, њима позна, онда се као од чуда прекрстевляничанство говорећи:, анате вас мате

било !” У онај episcopalis. исти мах све прсну куд која, а он владичЁЊЕ, спадне под орах човјек као и прије што ца, а

чаше претворе се све у палке којекакијех стрвина. Жена

bilis. која је вјештица, кад из дух, лежи као мртва, и да јој човјек окрене ни пробудила. Кад виде у вече лепира гдје лети мисле да је вјештица, па ако се може на ватри, па га пусте говорећи: ядоћи сју: владЎН, m. Лаппвпате, обено тра да ти дам солн”. Ако би се догодило да влaiKAH, жна, жно, feut, humidas. сјутридан дође кака жена да иште соли или влАЖЕЊЕ, П. Бав 23efeuhten, humeсtаtiо. какнјем другијем послом, па још ако буде влажити, жим, v. impr. befeифten, huceto. гдје нагорјела, онда се за цијело мисли влАИЊА, f. vіdе Влахиња. да је оно она синоћ била. Кад у каквом влаињицА, f. dim, p. Влаиња. селу помре много дјеце или људи, и кад влАИСАВ, m. ЭЛаппвпате,

nomen viri. сви повичу на коју жену да је вјештица, влако, m. Shann&name, nomen viri. и да их је она појела: онда је вежу н влак, т. 2Гrt Sifфеrnеg, retis genusбаце у воду да виде може

byueein gro: ако жена потоне, а они је извуку на поље

не могбуде потонути, а они је убију, јер је вјештица. Овако gius. јева времена у Србији. Гдјекоји на бијеле влАКАНЦЕ, n. dim. р. покладе изврћу вериге наопако од вјештица. Гдјекоји у попрет метну какав рог, страда овога. Гдјекоји мрве јајање љуске влао, m, vide Влахо. да се не би вјештице у њима могле возити влас, т. преко вода. Куд ће вјештица до у свој род?

f. augm. E. вјештица. влА, Влаа (Вла), м. vіdе Влах. BALÀTA, f. die Feuchtigkeit, humor, BAÁAA, f. 1) die Herrschaft, dominatus. 2) Tako ВЛАДАЛАЦ, владаоца, р. беr реrеfфеr, rеgnаnѕ. BÁMAHLE, n. 9 das errichen, dominatio. 3) das|BÁCAL!, Chavez BJÁRATU CE, Bna jâm ce, v. r. impf. sich betragen, se gerere. cf., подносити се.

[blocks in formation]
[blocks in formation]

1

ске

власити, т. pl. (у Дубр.) тако оније зову људе влАЧАЛЕ, влачала, f. pl. козе од дрвета на козакона Грчкога. cf. Влах.

јима се плуг вози од куће на њиву ис власHAT, а, о, н. п. ћебе, vidе власат.

њиве кући. власник власника, m. Ber gigenthumer, domi- влаЧЕЊЕ, п. 1) Bag ggen, occatio. 2) баrdmnus, proprietarius.

peln, carminatio. власт, f. (loe. власти) Sie nat, potestas. влачити, влачим, v. impf. 3) орање (т.ј. дрљаB.JACTAH, cha, cho, der Macht hat, berechtigt, jus ти), eggen, occo. 2) кудјељу или лан (т. ј. habens.

гребенатн), främpeln, carmino, cf. реднти. ВЛАСТЕЛА, f. coll. p. властелин.

влаЧУГА, f. (у Барањн) vidе паочаница. ВЛАСТЁлин, m. (р. властела) (у Дубр.) беr | в. АШАД, f. coll. p. Влах. &selmann, nobilis, cf. бољар.

ВЛАШАЦ, шца, m. Офalottenlаиф, allium ascaВЛАСТЕлски, кa, кo, vidе властеоски.

lonicum. cf. влашик. B.AACTED, m, der Machthaber, potens:

ВЛАШЕ, шета, n. Sеr junge Влах, puer vlachus. Овде нама кажу

BATÊLE, n. das Walachisiren, mutatio in ValaСтарога влaсшења

chum. ВЛАСТЕОскӣ, кa, кo, abelig, nobilis.

влашӣк, m, vidе влашац. ВЛАсткоство, п. 21sel, nobilitas : Боље је моје влАШИНА, m, augm. ь. Влах.

пучанство него твоје влaсшеосиво (ре- влАшити, шим, v. impf. zum 28alaфen тафеп, че у Дубровнику нмућна пучанка сиромаш facio esse valachum, ној владнци кад се сваде).

влатити CE, шим се, v, r. impf. fib um 23аBAÀCYAA, f. der Ganchhafer, avena sterilis. lachen machen, facere se valachum. ВЛАТ, m. vіdе клас.

ВЛАШит, т. 1) dim. p. Влах: влАТАК, тка, т. hyp. р. влат.

За Влашићем Петром Мркоњићем — влАТАЊЕ, n. vіdе класање.

2) планина у Србији између нахије ВаљеввлАТАТн, там, vide класати.

и Рађевине (а амо к Дрнни између BAATKO, m. Mannsname, nomen viri.

нахије Шабачке и Јадра зове се Цер). BAÂK, m. Mannsname, nomen viri.

ВЛАШнти, влашића, m. pl. Sag Oiebergetirn, BAÂFE, n. (coll.) die Lebren, aristae.

plejades. влах, Влаха, т. 1) (по сјевероист. кр.) Ser влАШКА, f. adi. Bie Balaфei, Valachia, ef.

2Bala, Valachus ; ове Влахе народ даље к Каравмашка. југу и западу зове Карав.ласи, а земљу | влашки, кa, кo, wаlафії), valachiсuѕ. њихову Каравмашка. 2) Срби закона Тур-в.ЛАШКИ ГРАД, m, у Велебиту некако мјесто. скога у Босни и Херцеговини, а тако и влако, т. Rann#пате, поmеn viri. они закони Римскога, како у Босни и у Хер- влАЧЕ, чета, п. vide Влаше : цеговинн, тако и у царству Аустријскоме Што је младо Влашче уз Кочије – изван Далмације зову и то као за поругу | влинтА, f. (pl. gen. влината) бie Slinte, flinta Власима браћу своју закона Грчкога: Ни (tеlum majus), cf. дуга пушка : у тикви суда ни у Влаху друга, 3) у Дал Пуне влинше у плеh” окренулнмацији грађани н варошани и острвљани вљЁБА, f. (у Подгорици) vidе вјеђа. зову Влахом свакога сељака са сухе зем- вљЁшӣ, ша, ше, (у Боцн) мјесто љеиши : ље, које му драго вјере, а што се нашијем А нзвади посјекмицу ћорду, језиком онамо зове Влах, оно се Талијан А каква је, стара моја мајко, скијем и по овоме Немачкијем зове Морлак Таква може ављеша не може (Morlacco). Ријеч ова Влах онамо није ни-во, вола, т. 1) bеr оwѕ, bоs. 2) во морски, кака поруга, јер и сами Власи за себе ре (у Дубр.) некака морска риба, Sag oneerку, н. п. кад се какав правда да каквога kalb, phoca vitulina Linn.

. господина није дочекао и угостно као што водА, f. (dat. води, асе. воду, pl. воде, gen. треба: „опростите господине, ми смо Вла вода) 1) ба8 23ајTer, aqua. 2) per Ctrom,

си; у влашкијем кућама овако се живи.” fluvius: влахињА, f. Die 23alabin, Valacha. cf. Влах. Преко три воде студене Него ћу се оженит” Влатином

Преко три горе зелене Из Поцерја главитом ћевојком

3) ба8 €iwajTer, liquor amnios. 4) пустити Влахињу ћу младу обљубити

воду, 28ајтеr аbjlagen, mіngеrе; стала му На срамоту Лазаревић Луки

вода. и Чупићу, који Дрине чува —

вбдАЊЕ, n. Sag реrumführen, 8. 25. Seg Pferbes, ВЛАхињиЦА, f. dim. p. Влахиња.

circumductio. влахо, m, 3) реrtraulib tatt Влах. 2) (у Дубр.) водати, водам, т. г. impf, н. п. коња, führen,

свети Влахо, беr bеіl. 23lajius, St. Blasius. circumduco. 3) (у Дубр.) Xann$name, nomen viri, ef. вбДАТА СЕ, водам се, v. г. impf. mit jетапу Блаж.

Hand in Hand spazieren geben, deambulo в. AA, f. (у Славонији) vidе дрљача.

cum aliquo.

.

воден, а, о, н. п. крушка, јабука, вино, wafferio, äpfel gestanden und fo angefäuert getrunken aquosus.

wird, aqua acida. водЁНа нёдJEљА, f. Sie erite 23офе паф оftеrn, вддњиКАВ, а, о, н. п. вино, јабука, крушка,

die weiße Woche, hebdomas prima a paschate, BÒAHKACT, wäßerig, aquosus. cf. свијетла недјеља.

водњНЦА, f. (у горњ. прим.) у рала оно дрво водЕнБИКА, m. vіdе водени бик.

наврх којега је јарам (од прилике као у водїни, на, но, н. п. суд, тиква, 28affer-, кола што је оје). ef. вођница. aquaticus.

водовАЊА, f, (у Ц. г.) vide oдoвaња. водёнӣ Бик, т. (у Сријему) Sie obrpommel, вододЕРИНА, f. куд је вода одрла, дer 28af= ardea stellaris. .

serriß. водЁнӣ кос, m. 2Гrt 23affеrроѕеl, avis aquaticae воддJАЖА, f. као мали јаз или јаружнца, куд genus.

тече вода, особито од кше н од снијега, водкни цвӣJET, m. Sie Cintag#fliege, Sa8 Иfer Wassergang, iter, per quod aqua currit. aas, ephemera vulgata.

воддкРІШКЕ, п. (по зап. кр. највише говоре водвницА, f. 23afTermüble, mola aquaria: По

Кршћанн, али сад уза њих и Хришћанн) двапут се у воденици говори.

vidе богојављеније : BOHÈHUYAP, m. der Mühler, molitor.

BOJÓHOWA, m. u. f. der Wasserträger, WasserводєниЧАРЕВ, а, о, vidе воденичаров.

trägerin, aquator, et mulier aquam ferens. водЁниЧАРКА, f. Die Rülerin, molae domina, водопиЈА, ғ. Iber 248egwart, bie Begemarte, cimolitoris uxor.

водоплав, m. (chorium intybus Lion. водќниЧАРОВ, а, о, беg ЭХübler, molitоriѕ.

BÒAONI.LÂBAH, Bha, Bho, der Ueberschwemmung водЁничИЦА, f. dim. p. воденица.

ausgeseßt, diluviei obnoxios. водЁНичиште, n. Sеr оrt wp eine Ruble ge: водопол, водопоја, т. мјесто гдје се стока standen, locus ubi mola fuit.

noju, die Tränke, locus aquandis pecoribus, водїнични, на, но, н. п. камен, коло, 2ubl ef. појило: (stein,-rad), molaris.

На водовој овце дојавише водѣњак, водењака, т. Noibaut, membrana водЎРИНА, f. augm. p. вода. ovarii, cf. кошуљица.

BÒ'b, m. der Führer eines Blinden, dux coeci. водѓЊАКА, f. (у Рисну) тиква у којој се носи вӧБА, т. (у војв.) vidе вођ.

Boga, ein Kürbis, Wasser darin zu tragen, BÒBÂPKA, f.

cucurbita aquae ferendae. cf. водњака. вбъЕ, vidе овђе. BOHÈHAYA, f. Urt wäßeriger Birnen, piris genus, BÒLEB, a, o, des Führers, ductoris. cf. пљускача.

вдБЕВИНА, f. оно што доведу сватови, т. б. водИЈЕР, воднјера, т. (јуж.) бie 23egfifte, vas невјеста, н. п. камо та наша вођевина?

foenisecae, cf, брушњача, тобалнца. воЂЕЊЕ, n. Sas Subren, duсtiо. водЙР, водйра, m, vidе водијер.

вдъИЦА, f. 1) у везу као прутак, ein @treif in водити, водім, v. impf. ) fübren, duco. 2) воду, беr аtіferei, virga acu picta. 2) pl. вођице,

Leiten, duсо, 2) челе воде саће (у кошни Ser Зügel, habena, cf. днзген:
ци), einbauen, fіngеrе favos. 4) води крава ; Већ ухвати ІШарца за вођице
кад је водила ова крава ? ringern, lasci Десном руком за војице Шарца —
vire in Venerem (da vaccis).

вдѣниЦА, f. (у горњ. прим.) vidе водњица. водити CE, водим се, v. г. impf. 1) einancer | вбто, m. pertrauli, p. воf: Бјеж” у село воfo!

führen, duсі. 2) (у Боци) води се крава, ef. паведрина. vidе водитн .

вджЁЊЕ, n. Bas Subren (ju gans unt u Baffer), водиЦА, f. 5) dim. p. вода. 2) 23eikmаjTer, aqua vectio, vectura,

Ilustralis ; у Боци велика водица зове се вджЊА, f. bie xabrt, paSahren, vectura: сваки Богојављенска, а друга мала или за коњн нијесу добри на вожњи. крашена.

воз, m. товар на колима или на саонима, BÒ JHYAP, m. der Weihwasserträger, camillus (?):

воз дрва, сијена, ein 23ageпрой, Зашао од куће до куће као водичар. Кад currus (?). . водичар отпоје Сааси Господи, и по- вдЗАК, воска, воско, gut siebens, bеnе vеhеnѕ : кропн водицом по кућн, онда обично рече: ови коњи нијесу дебели, али су воски. „Што је попово да је готово: чанак граха возАКАЊЕ, n. dim. E. возање. и повјесма два, удо меса и чанак ораха и возАКАТИ СЕ, возакам се, v. г impf. dim. р. пару на крст.” водJE, vidе овдје.

воздЬКА, f. дрво (понајвише рачвасто) што водницА, f. (у. Ц. г.) некаква плава змија се метне на њега пређа кад се навија.

1 6opymia, Art Schlange, serpentis BÓ3ÂbE, n. das Führen, vectio, vectura. genus.

возАР, возaрa, m. per Ruperer, renex, cf. возац: водњАКА, f. (Рисну) vidе водењака.

Дај ти мене тридесет возара, водњИКА, f. 28affеr, bаѕ im 28inter über bola |

И пред њима возара Лазара

Н.

п.

Возатн се.

као

ВАЗАРЕВ, а, о, vidе возаров.

А чауша Рељу Крилатицу, возАРИНА, f. Ser Suhrobn, vectura:

А војводу Обилић-Милоша Возарине пет стотин” дуката,

Овога обичаја у Сријему и у Бачкој и у B03ÁPOB, a, o, des Ruderers, remigis.

Банату као н многијех другијех сад нема, возАти, возам, v. impf. führen, vеhо.

ану Србији слабо, али у Херцеговини возАТи ск, возам се, у. г. impf. fabren, vehor. ну Црној гори и онамо по приморју има вдЗАЦ, вдеца, т. (у Боци) vidе возар.

једнако. 6) у Хрватској војвода се данас возач, возача, m. који што вози на колима, зове шумар који иде на коњу. der Fuhrmann, qui vecturam facit.

вӧзвод-БАША, m. војвода у сватовима: возидБА, f. Das Subren, vectio.

Војвод-баше, браћо наша — возионицА, f. буре у којему се вози што војводин, а, о, бев војвода, той војвода.

(н. п. кљук), Sas Subrfap, Subrling, vаѕ војводиницА, f. pie Srаи бев војвода, uxor той vectorium.

војвода. возити, вӧзім, v, impf. 1) führen, veho. 2) на војводити, дим, v. impf. gum војвода тафеп, лађи, rubern, remigare, cf. веслати.

appello тог војвода. возити CE, возм, сe, v. г. impf. fabren, возводити ск, дім се, v. r. impl. fіф für einen vehor.

војвода ausgeben, pro војвода se gereѓе. вдиловиЦА, f. намастир код Дунава близу вдводит, m. Bobn beş војвода, filius tой војПанчева,

вода: вдиловички, кa, кo, von Вонловица.

Бе војвода обједује, BÒHH, m. Mannsname, nomen viri.

Војводић му коња држи BÖHUA, m. Mannsname, nomen viri.

вдводиЦА, т. dim. E. војвода. вој, воја, m. ред у плетењу плота и остали вдоводовАЊЕ, n. Вав војвода jein, то еѕѕе вој

ствари од прућа, Sie ©фіфt, ѕtrаturа: довр вода. ши тај вој, па ходи да ручамо.

вдоводоВАТИ, дујем, v. impf. војвода fein, sam вдJAK, војака, m. (у војв, од Словака) vide војвода.

војник: Млад војак стар просјак. возводски, ка, кӧ, беп војводе ѕеbrія, тобу возводА, m. 1) беr реring, dux :

војводе. Пораниле три Српске војводе

возводство, п. 1) дie 2Burse eines војвода, digод Косова уз кршно приморје:

nitas toŨ Bojboga. 2) deffen Gebiet, Herzogs Једно беше од Прилипа Марко,

thum, terra той војвода, ducatus : Друго бјеше Реља од Пазара,

А ти стрнче, војевода Гојко !
Треће бјеше Милош од Поцерја — Мало л' ти је војводсшва твојега?
Мудар бјеше војвода Момчило —

Мало л' ти је ? Остало ти пусто!
Град градила три брата рођена,

Већ с отуђе отимате царство До три брата три Мрњавчевића:

вдовоЂЕЊЕ, т. дав Crnеппен зит војвода, той Једно бјеше Вукашине краље,

војвода appellatio. . Друго бјеше Угљеша војвода,

BÒJAPAT, m. Mannsname, nomen viri. Треће бјеше Мрњавчевић Гојко

BOJÈBÂBE, n. das Kriegen, belligeratio. 2) у Херцеговини ну Црној гори старје- волЁВАТИ, војујем, v. impf. friegen, bellare. шине од кнежина или племена зову се и вдJEвода m. у пјесмама мјесто војвода: данас војводе. 3) за Карађорђијева вре А тн стриче, војевода Гојко мена кнежинске старјешине и управитељи вдэнно, у пјесмама налази се мјесто војно. звали су се војводе: оваки је војвода био вдJKA, f. (у примор.) vidе воћка : н. п. Стојан Чупић у Мачви, Милош Сто онаранцо, војко племенита ићевић у Поцеринн, Антоније Богићевић возник, војника, m. Bеr #rieger, miles. у Јадру, Хајдук Вељко украјини Него- волница, f. Ver #ries, bie Srіеѕвзеіt, belli tempus. тинској и т. д. 4) и данас у Биограду Тур- возниЦА, f. варош у Босни, eine ©tast in 23p6ци својега старјешину зову војвода; nien, urbs Bosnae. овај војвода Турке затвора и за мање им вдонички, кa, кo, folbatifф, militaris. ствари суди, а за веће, гдје се тиче чи- војнички, кa, кo, von Војница. стога суда, шаље нх кадији, и кога нађе волно, т. (ст.) муж, Gemal, maritus : за право може избити. Првијех година Како не ћу бледа битн? Милошева владања оваки је војвода овако Војно ми је пијаница судно и Србима, али сад суди само Тур-волнов, а, о, (ст.) бев Зетаblѕ, mariti: цнма. 5) војвода у сватовима, које понај Весели се војнова мајко више бива ујак младожењин:

вбЈСКА, f. (dat. војсци, асс. војску) 1) дав Кума кумн Дебелић-Новака,

Жriegsheer, exercitus. 2) отишао на војску, А прикумка Новаковић-Груја,

ins Feld, zu Felde, in bellum. 3) (y boqa) die Старог свата Сибињанин-Јанка,

Reute, homines : на овом броду нема много Ађевера Краљевића Марка,

војске; у овоме је мјесту обична (sefalis)

жити волове.

на

војска; колико имаш војске у кући; има познају, и кад она изнђе онда већ иду тра

много војске у кући, ef. чељад. војсковођА, m. (у Ц. .) peerführer, bellidux: волуЈАРКА, f. 1) некако крупно црно и бијело Војсковође војску поведоше —

грожђе, Buffelaugen, uvae genus, cf. волујар. BOJTA, f. (y bojB.) eine Art Kartenspiel, lusus 2) vide волујара. quidam paginarum.

вдлӱјски, кa, кo, vide воловски. вдштинА, f. augm. Е, војска.

вољА, f. 1) бer 28ile, voluntas: Другоме волштити, војштим, v. impf. 1) на кога, Frie : вољу, а себи невољу. 2) у говору се каш

деп, belligero. 2) (у Дубр.) с дјецом, т. ј. то узима као мјесто или, н. п. воља тн имати посла с њима, мучити се око њих, доћи, воља ти не доћи ; Во ти пити во" ju thun baben, fatigari.

капу купити, 3) гуша у кокоши нли у тнце, вошкЁЊЕ п. баѕ ѕrіеgеn, belligeratio.

der Kropf der Henne, des Vogels, guttur. вoкo, m. hyp. р. во, особито кад вабе теоце: вдЉАВЧА, f. намастир у Србији.

пое воко пос! мa вoкo ма! Што гоћ вољАН, љна, љно, (вољни, на, но) 1) frei, sui воко буче, себи за врат баца.

juris: вољан си, и fannit e8 thun, per te вдлАК, вока, m. (рі, вбци, gen, волака) 3) һур. stat; Тако имао од куда давати и вољно

р, во : Ожени се, етаће тн волак на ногу ; ме и невољноме! За здравље свакога јуОтисни, потисни, воци ти корисни (кад се нака брата Ришћанина вољнога и невољшто тешко у друштву ваља или тура пред нога (кад се напија). 2) guter gaine, guter собом);

Dinge, laetus: Молићу вам молитвицу

Вољан буди царе господине За све куће добре среће

вдЉАНӣ БожE! (verwunseenb) guter mätiger За тежака иволака

Gott! bone Deus! 2) (у Дубр.) некака морска риба, Дrt ©ее: вдЉЕти, волим (вољу), v. impf. (јуж.) lieber fisch, piscis quidam marinus.

фойеп, malo : Волим мастан капати него вблАЊЕ, п. игра у којој се баца штап по гладан плакати. Говори се и највољеши,

земљи да се премеће, ein Pirtenjpiel, ludi am liebsten wollen: genus.

Ја би буриу највећема вдлАР, волара, т. 1) који чува волове, Оф Ја би Јанка највођела

fenbirt, babulcus. 2) владичанско око у језе- вдљиЦА, f. dim. , вола. ру Скадарскоме.

вонтАЊЕ, П. vіdе вотање. вдлАРСкӣ, а, о, ОФfenbirten-, bubulcorum. вонTATи, там, v. inpf. vide вoтaтн. вбAATи ск, волам се, y, r. impf. т. б. штaпo-вдњ, воња, т.] (по зап. кр.) беr erum, odor,

Bama, eine Art Hirtenspiel, ludi genus. вдњА, f. (cf. мнрнс, задах. BÖJAHI, m. Ochsenname, nomen bovi indi solitum. BÒH ÂbE, n. 1) das Riechen, odor. 2) das Riechen, вдлети, волим (ист.) vidе вољети.

odoratio. вдана, ја, је, (по југоз, кр.) Lieber woleno, вдЊАти, њам, v. impf. (по занад. кр.) ) воmalens:

њам ружу, rіефеп, odoror. 2) ружа воња, Ја сам волиј изгубити главу

rieфen, oleo, ef. мирисатн: Ни лук јео, ни Него цару поклонити пару

луком воњао вдлИКАЦ, кца, m. (у Дубр.) Irt Pflange, tribulus. | воейнтА, f. Der Sulben, florenus, cf. Форинта. волити, волим, (зап.) vidе вољетн.

воРТАЊЕ, n, vide вoтaње. волдвод, m. (у Дубр.) eine art Pflange, herbae | вбPTATи, там, vide вoтaти. genus.

вӧСАК, cка, т. (loc. воску) дав 28acb8, cera : волдводница, г. волови што нду за кравом као у воску, jiber, tutus.

кад води крава, бie Steier Ser läufigen Rub, восковАРИНА, f. (у Србијн) бie gЗаф#trebern, vaccae proci.

rесrеmеntа cerearia, cf. воштина. вдовски, кa, кo, н. п. месо, Офjen:(Sleifф), восковіРЦИЈА, т. којн восковарину купује, caro bubula. cf, волујски.

der die Wachstrebern kauft, qui emit recremenвдловски ЈЁзик, m. Die Офjenjunge, anchusa ta cerearia. officinalis Linn.

вбта, f. (у војв.) некака игра, Irt @piels, ludi BÒAOBCKÔ Öko, n. das Ochsenauge, chrysanthe genus, cf. Фота. mum leucanthemum Linn.

BÓTABE, n. das Narren, ductatio. володЕР, т. 1) брдо између Гроцке и села воTATн, вітам, v. impf. (у војв.) кога, пat

Колара. 2) гдјекоја се брда тако зову и по ren, bei der Nase herumführen, ducto.

другнјем мјестима, н. п. у Хрватској. вотњак, в. ) беr ohitgarten, pomarium. 2) севолоПАТША, f. мјесто за пашу ораћим волови мо у Рађевинн (близу Лознице). 3) зидине ma, Dosenweide, pascuum bovillum.

од намастира (у селу Вотњаку, на лијевом вдлуЈАК, m. планина у Херцеговинн.

бријегу ријеке тире), cf. затроношити. воаўiP, волујара, т. vіdе волујарка 1. вотњачң, т. din. р. вотњак. водЎJAPA, f. некаква звијезда, коју ратари вдБАР, , ) per Shilliebbabet, аnаnѕ роцorum,

« PreviousContinue »