сид, сида, сидо, (зап.) vide сијед. СИДА, f. (зап.) vide сједа. сидало, n. (зап.) vide сједало. СИДАЊЕ, n. (зап.) vide сједање. СЙДАТИ, дӑм, (зап.) vide cједати. сидин, а, о, (зап.) vide сједин. сидити, дим, (зап.) vide сједити. сидити, дим, (зап.) vide сиједјети. сидло, п. (у Дубр.) ein Baffergefäß, vide шавољ. СИДНИЦА, f. (зап.) vide сједница. сиднути, нём, vide систи. СИЈЕЂЕЊЕ, n. (јуж.) баз Braumerben, canescentia. СИЈЕЂЕТИ, једим, (јуж.) vide сиједјетн. situlus,|сијелити, сијелим, v. impf. (у Дубр.) ићи по сијелима, Gigge ellicaften beimobnen, consessus frequentare. СИДРО, m. (у Дубр., а у Србији и по осталијем околинама ленгер) ber Wnfer, ancora, cf. мачка. сúЂЕЊЕ, n. vide сијеђење. снѣёње, n. (зап.) vide сјеђење. ситети, сједим, vide сједити. СЙЖА, f. (у Паштр.) Urt, Battung, Torte, species, cf. врста. СИЈАВИЦА, f. (у Рисну) 1) кад сијева у зубу, оку, yxy, baš Meißen, dolor oculorum etc. 2) кад сијева муња агром се не чује, даз Betterleudten, fulguratio, cf. свјетлица. СИЈА-ЈЕЛЕК, m. : По кошуљн сија-јелек до бедре СИЈАлук*, m. некака мала јагњећа особито црна кожица од које се граде капе. СИЈАНАЦ, нца, m. (јуж. и зап.) црни лук који се сије па послије расађује. СИЈАЊЕ, п. (јуж. и зап.) 1) basäen, seminatio. 2) das Sieben, cribratio. СИЈАЊЕ, n. bas Slanzen, fulgor. СИЈАСЕТ*, m. Ungelegenheit, molestia, cf. бије да, напаст. сиЈати, јем, v. impf. (јуж, и зап.) 1) fäen, seго. 2) fieben, cribro. СИЈАТИ, jам, v. impf. н. п. сунце, glanzen, leud ten, fulgeo. СИЈАТИ СЕ, јам се, v. r. impf. fdimmern, mico. СИЈЕВАК, вка, m. ber blißenbe dein, fulgor : Разасја се гора и планина, Севак дође пред бијелу цркву — CHJEBAHE, n. (jyx.) 1) das Leuchten (des Blizes), micatio. 2) у уху, зубу, vide сијавица 1. СИЈЕВАТИ, сијевам, v. impf. (јуж.) 1) leudten (vom lige), micat; fig. сијева од куће до куће, т. j. скита се. 2) сијева у нози, зубу, es reißt mid im uße, torquetur mi hi pes. CHJEлO, n. (jуж.) die Siggesellschaft, Besuch, invisio, consessus, cf. посјед. сиЈЕљење, n. verbal. v. сијелити. СИЈЕНО, п. (јуж.) (pl. сијèна) 1) baš Speu, foenum. 2) ein Heuschober, meta foeni. СИЈЕНЦЕ, n. dim. v. сијено. СИЈЕЊАНИН, m. vide Сењанин : Баш истина Сијењанин Иво СИЈЕЊЕ, n. vide Сењ: И дођемо здраво у Сијење СЙЈЕР, m. (у Ц. г.) као медљика, што пада у прољеће на липу, а у јесен на вријес. Снјер је врло добар за челе. СИЈЕРАК, рка, m. (јуж.) Мате einer Sirfeart, milium indicum (?). cf. метлаш. СИЈЕРИ, сијери, f. pl. (јуж.) bie Spiegelfedte= rei, Taschenspielerei, praestigiae. СИЈЕЧАЊ, ЧЊа, m. (у Дубр.) Monat Запuar, mensis Januarius. CHJÈчÊœE, n. (jyx.) das Schneiden, sectio. СИКИРА, f. (зап.) vide сјекира. СИКИРЕТИНА, f. augm. b. сикира. СИКИРИЋ СкЁла, f. Name einer Ueberfubr über bie Drina bei Соко, nomen trajectus. |сИКИРИЦА, f. dim. v. сикира. СИКИРНИ, на, нô, (зап.) vide сјекирни. СИКУТИЋИ, m. pl. (зап.) vide сјекутићи. СИЛА, f. 1) bie Gewalt, Madt, vis, potentia: Свака сила за времена, а невоља редом иде; Сила Бога не молн; Сила отме земљу и градове; Или је сила, или драга воља ? Силом иде, силом једе; Силе те убиле! (у Сријему, и у Бачк.); Он је проси, а брат сестре не да, Сестра брату и у силу пошла 2) adv. сила пута, febr oft, saepissime: сила Божја, febr viel, mirum quantum, сила сам изгубно, сила је изгубио итд. силажење, n. baš Herabgeben, descensio. СИЛАЗИТИ, ЗИМ, v. impf. berabfteigen, descendo. сила*, силаја, m. Hrt affenfdarpe, zona]симитиЋ, m. dim. v. симит. armis condendis. Силај је двојак: један сиМИЦА, m. dim. v. Сима. ce опаше на се пиштољи и ножеви уњ|СИМИЏИЈА*, m. ber Dimitbäđer, pistor. задијевају, а у други се пиштољи Мет-|симиЏИЈИн, а, о, beš симиџија, pistoris. ну па се објеси преко рамена као јанџак симиЏИЈНИЦА, f. 1) ber äcerlaben без сими(и ово се у Хрватској зову свилаји). џија, taberna pistoris. 2) bie Frau beš симнСЙЛАН, лна, лно, 1) gewaltig, mädtig, potensi џија, uxor pistoris. 2) febr viel, ingens: силно благо ше; силни људи. СИЛАТИ, (у Ц. г.) vide слати. СИЛАЦАЊЕ, n. vide скитање. задоби-симка, f. Grauenname, nomen feminae. СилӑЦАТИ СЕ, цам се, (у Бачк.) vide скита-| СИМУЊА, f. планина у Црној горн. ти се. СИМША, m. hyp. v. Симеун. силЁМБЕ*, бета, n. ber Druftriemen am Meit=|син, m. (pl. сини, синови, сина, синова, си pferbe, lorum in equi pectore, cf. прсина. силени, на, нô, (ст.) vide силан 1: Ја с не бојим цара силенога СИЛЁСИЈА, f. Што врло велико или врло го чега, Индebeuer, immanis. СИЛЕЏИЈА, m. ber Bewaltthâter, homo violentus. сӥлимицЁ, н. п. учинити што, на силу, mit Gewalt, vi. СИЛИСТРА, f. Stabt iliftria in Bulgarien: и Силистре оштрога кремења СИЛИТИ СЕ, Лӥм се, v. r. impf. gewaltig ben, polleo, praepolleo. новима) ber ofn, filius. син, m. (зап.) vide сјен. СЙНАК, си́нка, m. hyp. v. сйн, cf. синко. мно-|СИНАТОР, m. (доље преко Мораве) ber Unter= Enes (enator), pro kneso: камо синатор, нека донесе коњма сена, cf. биров. СИНАТОРов, а, о, без синатор, proknesi. Синаторски, ка, ко, Senatorô-, proknesorum. СИНАЦ, Синца, m. врело гдје извире Гашчица (под брдом Кореном). wer=|СИНБА, f. Grauenname, nomen feminae. СИНЂЕЛИЈА, f. Grauenname, nomen feminae. синигле, f. pl. (у Дубр., а у Сријему и по околини шуљеви) bie golbene Wber, haemor силиџик, m. (у Бачк.) дашчица којом се жи- Но сакупи силновишу војску — СИЛОВАН, вна, вно, н. п. човјек, вино, мирис, силовање, n. bie Bewalttßätigteit, Motut, vis illata virgini. Силовати, лујем, v. impf. u. pf. Gewalt anthun, violo. силовит, а, о, vide силан: Ој Французу царе силовиши! СИЉЕ, П. bie Gewalt, Gewalttßätigfeit, vis : rhoides. СИНИЈА, f. 1) ber (niebere) peifetifd, mensa, cf. софра, трпеза, сто, астал. 2) (у Грбљу) велики дрвен плитак пјат (у Далм. илишица). СИНИЈЦА, f. dim. v. синија. синина, m. augm. v. сино. СИНИЦА, f. (зап.) vide cjеница. in-|синко (синко)! (als voc. v. синак) 1) гово- СИЉЕЊЕ, n. bas Mädtigmerben, potentiae in сино, п. (зап.) vide сијено. СИНОВАЦ, новца, m. bes Bruber Šobn, fratris filius. СИНОВИЦА, f. ruberstocter, fratris filia. синовичин, а, о, ber синовица, fratris filiae. синовљи, ља, љё, ber öfne, filiorum. СИНОВЧЕ, чета, n. fleines 2rubersfinb, filiolus aut filiola. Синовчев, а, о, без синовац, fratris filii. СИНОР, синора, m. bie Grenje, terminus, cf. међа, граница. СИНОРЕЊЕ, П. bas Degrenžen, terminatio. СИНОРИТИ, рим, v. impf. begrenžen, termino. |СИПАЊЕ, n. bas dutten, treuen, Gießen, fuсинотњи, ња, ње, von geftern Madts, de hesterna vespeга. СИНОТЊИЦА, f. т. ј. вода, affer von geftern синов, geftern Wbenòó, heri vesperi. синотни, на, нô, vide синотњи. СИНОЋНИЦА, f. vide синотњица. А у руке чибук и синсију sio, sparsio. СИПАТИ, нам (пљем), v impf. н. п. брашно, воду, {dütten, spargo, fundo. сипити, пӣ, v. impf. н. п. киша, fein regnen, nebeln (österr. Nebelreißen), pluit lenissime. СИПЉАИВ, а, о, vide сипљив. СИПЉЕЊЕ, П. verbal. v. сипити. сипљив, а, о, engbrüftig, asthmaticus. CHP, m. 1) ber Räfe, caseus. 2) vide сирац. Синути, синем, v. pf. erglanzen, mico, efful- СИРАДА, f. eine blaue Ednur zur Einfaßfung ber geo. СИНЦЕ, n. dim. v. сино. СИНЏЕФ, m. vide кислица. синџйлӑт, синџилата, m. Deftätigung, matio, cf. потврда : der Bauernröcke, funiculi genus. СИРАДИТИ, ДИМ, v. impf. mit сирада verbramen, praetexo. confir-|СИРАЂЕЊЕ, П. das Berbramen mit сирада, Не дај Марку правог синџилаша синџилатити, џилатим, v. impf. beftätigen, confirmo, cf. потврдити: На мешћеми да нам синџилаши Синџилами а дркћу му руке — синчиЋ, m. dim. v. син. - синџир*, синџира, m. vide ланац, верига. СИНЏИРИЋ, m. dim. v. синџир. СИНЏИРЛИ ЗЁНо, n. bie Rettenfugel, globus catena junctus globo: СЙЊАВИТИ, Вим, v. impf. почело сињавити, verschießen, pallidiorem fieri. СИЊАВЉЕЊЕ, n. bas Merfdießen, zo pallidiorem fieri. СИЊАЕВИНА, f. голетна и безводна велика планина у Херцеговини између Колашнна, Дробњака и Мораче. СИЊАНИН, m. Giner von Снњ. СИЊАСТ, а, о, vide сињав. СИЊАЦ, Сињца, m. владичанско поље у Љешанској нахији: Да доведем преко Сињца Турке praetextio. СИРАК, сирака, m. (у Ц. г.) који нема никога Краљица ти удовица! А краљићи сирачићи! сЙРЕЊЕ, п. 5) баš Räfen, coagulatio. 2) (по неким мјестима као н. п. по Ваљевској нахиja) vide cap. 3) das träge Arbeiten, labor piger. 4) какво је то сирење? (fdmerzhaft) was ist das? quid rei est hoc? СИРЗБИЈАЛО, m. (у Хрв.) човјек који збија сир у мјешинама или у чабрицама. Ријеч је ова посмијешно састављена, али јој је значење смијешно; јер је сирабијало готово као и Кокан : Шетао је сирзбијало Од планинке до планинке, СИРИНИЋ, m. : И покупи Гору и Сириник сињгав, а, о, vide сињав. У Брдима су стру-|СИРИти, рам, v. impf. 1) Eäfen, zu Rafe mафен, ке сињгаве, а у Црној гори мушке црне а женске црвене и шарене. СЙЊГАВИЦА (струка), f. bie graue, cana: coagulo. 2) langsam und träge arbeiten: шra ти сириш? quid cessas? CHРHUик, m. weiße Schmincke, deren wichtigster Bestandtheil arsenicum album. gulum. CÁшÊнE, n. die Annahme an Sohnes Statt, ad-cйPĤшITE, n. das Käselab, der Labmagen, coaoptio. сињи, ња, ње, graulid, bau, coeruleus: кукавица, море, гром (пуче као сињи гром); што ћу, кукавац сињи ! Закукала сиња кукавица У сиње се море завезоше сињски, ка, ко, хоп Сињ. СИПА, f. (у Дубр.) ber intenfifd, sepia. СИРИЙ, на, но, н. п. недјеља, каца, Käfe=, casei. СИРНИЦА, Ғ. Крух који се у Кастелима мијеси о вазму (као о божићу браварица); име му је тако за то што по њему метну млад сир, те се тако заједно испече, Urt Weil= nachtsbrot mit Käse, cibi genus cum caseo. СИРЊАЈА, f. (у Сријему) vide рујница. | СЙСУН БЙСУН, У овој загонеци : Сисун бисун, сиров, а, о, 1) rob, frifd, crudus, н. п. дрво, пун бисера посут, а бесједом покривен. месо. 2) (у Зети) сирова ти! рече се ра- сИСУРИНА, f. vide сисетина. дину, а он одговори: Здрав био! или: си-|сит, а, о, 1) fatt, satur: Cuut гладну не раз- СИРОВИНА, f. frifdes Sol, ligna viridia, cruda. cens. СИРОМА, маа, m. vide сиромах. CHPÒMANITHHA, f. die Armuth, paupertas, cf. сиротиња. СИРОТА, f. (pl. спроте, сирота) bie 2Baife, batus parente. СИРОТАН, сиротана, m. vie Baife (aud hieren), orbus, cf. сирак. or-| von СИРОТАН, тна, тно, vermaifet, orbus. А камо ли кући у којој си ! Ал' је рада сирошиња раја СИРОТИЊСКИ, ка, ко, ber сиротиња, miserorum. СИРОТОВАЊЕ, п. дав сирота-fein, orbitas. bus sum: Сирошује сирота девојка СИРОЧАД, f. (coll.) bie Baifen, orbi, orphani. гладан. cùТ, m. (зап.) vide cjет. СИТА, f. (зап.) vide сјета. CúTA, f. 1) das Sumpf- oder See: Binsenkraut, scirpus palustris Linn. 2) eine Urt Sonig, mel sponte fluens, cf. самоток. 3) ber drot, grando plumbea, cf. сачма. СӥТАН, тна, тно, 1) Élein, minutus (Eleinförmig, сЙТАН, тна, тно, (зап.) vide сјетан. ситнйж, ситнижа m. (coll.) bie Rleinigfeiten, 2) вода која извире испод Сађавца и утјече у Морачу: Па Сишницу воду прегазише Да ће чекат, бан-војводу Јанка, И његово свата пет стотина СИРЋЕТИТИ, Тӥм, v. impf. mit Çffig würzen, fäu= | СИТНОГОРИЦА, f. (у Хрв.) ситна шума, баš ern, aceto condio. Gehölz, nemus. СИРЋЕЋЕЊЕ, n. basäuern mit Effig, adfusio ситњење, n. baš Serfleinern, minutio. сито, n. vide ситка. СИТОВАЊЕ, П. (зап.) vide сјетовање. Твоји су зуби бисер сикани — СИЋИ, сичём (зап.) vide сјећн. СиЋи се, сичём се, (зап.) vide сјећи се. СЙЦАВАЦ, авца, m. (зап.) vide сјецавац. 1 сиЦАЛИЦА, f. (зап.) vide сјецалица. * сйцало, п. (зап.) vide сјецало. СЙЦАЊЕ, n. (зап.) vide сјецање. СЙЦАТИ, цӑм, (зап.) vide сјецати. СИЦКАЊЕ, n. dim. v. сицање. сицкати, кам, dim. v. сицати. СЙЧА, f. (зап.) vide сјеча. СИЧАН*, m. vide мишомор. СИЧИВА, n. pl. (зап.) vide сјечива. СИЧИМИЦЁ, (зап.) vide сјечнмице. сишче, чета, п. (у Сријему) прасе које још СЈЕДА, f. (јуж.) само у овој загонеци : Сједа СЈЕДАТИ, дам, v. impf. (јуж.) 1) fid fegen, con- сЈедити, дим, v. impf. (јуж.) 1) figen, sedeo. се сједнице; нема од сједнице ништа. шче-|сJÈднути, нём, vide сјести. СЈАКАТИ, сјачём, v. impf. cf. Божић. СЈАРА́НИТИ СЕ, сјараним се, v. r. pf. c ким, їс т. ј. потицати их у напредак, anfdüren, ignem reticio. СЈАРИТИ, јарим, v. pf. (у Хрв.) главње, т. ј. потаћи их у напредак, апфüren, ignem re ficio. СЈати, сјам (сјајем), v. impf. glanzen, leudten, fulgeo, ef. сијати. СЈАТИ, CE, Cјам се (сјајем) се, vide сјати. СЈАХАТИ, сјӑшем, v. pf. 1) с коња, abfteigen, ex equo descendo. 2) н. п. низ брдо, berabreiten, equo vectus descendo. СЈАХИВАЊЕ, П. verbal. v. сjахивати. СЈАХИВАТИ, сјахујем, v. impf. 1) с коња, абfteigen, ex equo descendo. 2) н. п. низ брдо, hinab reiten, equo vectus descendo. СЈАХТИТИ СЕ, тим се, V. г. impf. (у Ц. г.) vide сјајати се: Нек се сјахши Нијања планина CJÉBÉP, сјевера, m.(јуж.) 1) ber Morowinb, aquilo. 2) Norden, aquilo, septentrio. СЈЕВЕРИН, сјеверина, m. (у Боци) Vorbwinõ, aquilo. СЈЕВЕРИНА, f. (у Барањи) vide иње. СЈЕВЕРЉИВ, а, о, 1) вријеме, norbwinbig, cum ́aquilo saevit. 2) мjecтo, dem Nordwinde aus: gefekt, ubi aquilo saevit. СЈЕВЕРНИ (сјеверни), на, но, [(јуж.) nörolid), aquilonarius. следок, сједока, m. vide свједок: Не утече ока за сједока СЈЕЋА, f. (у Барањи) као одар или колибица над водом, одакле се риба хвата и бије оствама. CJÈBÊœE, n. (jyx.) das Sißen, sessio. СЈÈКИРНИ, на, но, (јуж.) н. п. држалица, уши, CJЕКНУТИ, нём, v. pf. (јуж.) 1) (у Ц. г.) fteden Него сјекни снагом и животом |
