СЈÈкотиЋи, m. pl. (у горњ. прим.) vide сјекутићи: Вукотићи вуку, сјекошики снјеку, сам баћа превраћа, низ крив поток обраћа. СЈÈкутиЋн, m. pl. (јуж.) само у овој загонеци: Сјекутићи сијеку, вукотићи вуку, сам баћа превраћа? (сјекутићису зуби, а баћа језик, него не знам шта су вукотићи). сJём, (у Ц. г.) vide осим.

СЈЁМЕ, мена, n. (pl. сјемена, gen. сјемена) (јуж.) ber ame, semen.

СЈЕМЕНИТИ СЕ, ним се, v. r. impf. н. п. лук, т. ј. прораста горе и цвати, in ben amen gehen, in semen ire.

слије да умре. На ово је налик и оно како су мрљавчевићи Гојковицу живу узидали кад су Скадар градили. СЈЕНОКОС, m. 1) bie Speumiefe, bie Seumab, pratum fenarium, cf. ливада, сјенокоша. 2) вријеме кад се сијено коси, bie Jeuzeit, Seuernte, fenisicium.

СЈЕНОКОША, f. (у Хрв.) vide сјенокос. сJЁЊАЈ, m. (у Ц. г.) доњи и горњи, т. j. нишан на пушци, baš Rorn, Ridtforn, bulla.

СЈЕњак, сјењака, m. (у Сријему) више сије-
на свучено на једно мјесто, гдје се обич-
но стока зими храни, cf. сјенара.

СЈЕМЁНКА, f. (јуж.) ein amenforn, granum,
semen, н. п. од бундеве, од тикве, од лу-|СЈЕНАРА, f. vide сјењак.
бенице, од диње, од краставца, од јабуке,
од крушке, и т. д.
СЈЁМЕЊАК, m. (jyæ.) das Stück das zum Samen
zurückbehalten wird, semen.
СЈЕМЕЊАЧА, f. (јуж.) baš tüd zum amen (von
weiblichen Pflanzen), semen.

СЈЁРА, f. (јуж.) дa Baffer, worin Bolle ge=
waschen worden, aqua in qua lana abluta
fuit.

сJен, m. (јуж.) ber dyatten, umbra: Клоним се и његова сјена.

СЈÈНАРА, f. (јуж.) гдје сијено стоји, ber eu= boben, fenile.

СЈЕНИНА, f. augm. v. сијено.

сЈёнит, а, о, н. п. (у Босни) човјек, т. j. кру-
пан, велики, fräftig, robustus.
СЈЁНИТИ СЕ, нӥм се, v. r. impf, н. п. сјене ми
се очи (према свијећи), baš it blenbet bie
Hugen, lux praestringit visum.

СЈЕНИЦА, f. (јуж.) 1) eine

eife, parus, сјенице имају бијеле и жуте. 2) варош у староме Влаху.

СЈЕНИЦА, f. (јуж.) bie laube, umbraculum, casa frondea.

СЈЕНИЧАНИН, m. (pl. Сјеничани) човјек из Cjè

нице.

СЈÈНИЧИЋ (сјеничнћ), m. (јуж.) eine junge
Reife, pullus pari.

СЈЕРЧАНИ (сјерчани), на, нô, von сијерак: Моја сјерчана тојаго!

СЈЁРЧАНИЦА, f. хљеб од сијерка, baš Prot von сијерак.

СЈЕСТИ, сједем (сједнем), (сно и. сјео, cjèла) v. pf. (јуж.) 1) fid fegen, adsido. 2) sich schlafen sezen (von den Hühnern), eo cubitum (de gallinis). 3) untergeben, occido: сјело сунце, cf. заћи, смирити се. 4) посадити, jemanb figen beigen, colloco, locum assigno, cf. посадити:

А уз Баја сједоше ђевојку
Сједе њега паша уз кољено
С десне стране уза рамо своје
сједе Зета Страннића бана —
CJЁТ, m. vide свјет:

Научи нас ти,

Мудру сјешу и науку

Да им мудре сјеше даваш

СЈЕТА, f. (у Перасту) bie Belmuth, maeror:
Сјеша га убила! cf. жалост.

СЈЕТАН, тна, тно, [dwermüthig, maestus.

сәеничи, чја, чје, (јуж.) Meifen=, pari et pa-|СЈЕТИТИ СЕ, ТИМ се, v. г. pf. fid erinnern,

rorum.

сJÈнички, ка, ко, von Сјеница.

СЈЕНКА, f. (јуж.) vide сјен.

reminiscor.

СЈЕТКАРЁЊЕ, П. baš igen, sessio.

СЈЕТКАРИТИ, Сјеткарим, v. imp. dim v. cjeдитин, figen, sedeo.

сЈЕновит, а, о, 1) у Грбљу се приповиједа да
између великијех дрвета (букава, растова слётно, (ст.) webmûthig, maeste:
итд.) имају гдјекоја сјеновиша, која у се- И пошета сјешно невесело
би имају такову силу да онај који их по-|СЈЕТОВАЊЕ, П. 1) vide свјетовање:
Ја се млада бољем добру надам:
сијече одмах умре или дуго година до
смрти остане болестан; кад се ко боји да Од свекрова мудрој запов’једи,
није сјеновито оно дрво које је посје- Од свекрва мудру сјешовању
2) die Wehmuth, maestitia.
као, ваља да на пању негову живој ко-
коши осијече главу оном сјекиром којом
је дрво сјекао, па му не ће ништа бити,
ако би дрво и било сјеновито. 2) (у Бо-
ци) човјек сјеновит зове се онај који из-
губи свој сјен па као луд тумара по сви-
јету без сјена као и сјен без њега. Сови-
јем се слаже и оно што се приповиједа и
мисли да се при великијем грађевинама

може

СЈЕТОВАТИ, тујем, v. impf.u.pf. 1) свјето

вати:

Мајка сина свога сјешовала
Да се чува и да се сачува
Од ујамка и од урезника
2) betrauern, maereo:

Тако тужан Мићо сјешоваше
СЈЕЋАЊЕ, п. (јуж.) bas Erinnern, reminis-

сјен човјеку узидати па човјек по- centia.

СЈЕЧА, f. (јуж.) 1) abgeђauene 3weige als Bin=| СКАКУТАТИ, скакућем, dim. v. скакати. terfutter, frondes desectae pro pabulo hiber-| СКАЛА, f. (у Ц. г.) 1) vide стијена. 2) vide скела: по: остале козе на сјечи (ver Drt). 2) bas Mieberbauent, caedes:

Пак изађе на чардаку скаље, скаља f. pl. (у Слав.) комади од иверja, Holzabfälle, sarmenta.

скамЕНИТИ, НИМ, v. pf. Кога, verfteinern, ju Stein
machen, lapio.

СКАМЕНИТИ СЕ, нам се, v. r. pf. verfteinern, ju
Stein werden, lapidesco:
Усејину срце скамени се

СКАБЛИЦА, f. (у Рисну) у женске кошуље|СКАМИЈА, f. (pl. gen. скамија) (у војв.) біе 2anE горњи крај половина до појаса, који је од

љепшега платна него доњи (који се не ви-| СКАНИТИ СЕ, сканим се, vide наканити се.

СКАЊИВАЊЕ, n. ba 3aučern, cunctatio. СКАЊИВАТИ СЕ, скањујем се, v. r. impf. zaubern, cunctor.

СКАПАВАЊЕ,П. baš Umfommen, mors.

СКАДАРКА, f. 1) Жена из Скадра. 2) Urt Mebe СКАПА́ВАТИ, скапӑвам, v. impf. umfommen, per

тачина.

СКАТАР m. у пјесми (ваља да не ће бити сКИТЊА, f. baš Serum treiden, vagatio, cf. ски-
Скадар, него Котор, Cattaro):
Друго Добро бео град Скашара --
Ој Скамаре мој бијели граде
СКАЧАТУР, m. (у Дубр., а по осталијем кра-
јевима скакавица) ber dlogriegel, obex

скичаЊЕ, n. basdreien besdmeines, suis
clamor.

Па се скиде низ бијелу кулу скитање, n. bas Umber(treiden, bie lanbftreis derei, vagatio.

СКИТАТИ СЕ, скитам (скићем) се, v. r. impf. berumstreichen, vagor.

скитӑч, скитача, m. ber lanòftreider, erro. СКИТАЧИНА, f. 1) augm. v. скитач. 2) vide скит

ња: отишао у скишачину.

скитачица f. bie lanbftreiderin, vaga, errans. скитачки, ка, ко, Canbftreider, erronum. скитница, f. vide скитач.

СКИЧАТИ, ЧИМ, v. impf. fdreien rie ein drein, clamo (de sue).

склад, m. 1) vide складња. 2) међа између двије њиве, Gelomart, confinium.

СКЛАДАН, дна, дно, (у Дубр.) artig, humanus, decorus.

складност, складности, f. bie Wrtigfeit, huma-
nitas, decor.

СКЛАДНОЋА, f. (у Дубр.) vide складност.
СКЛАДЊА, f. vide кладња.
склањање, n. 1) baš Rufammenzieben, contrac-
tio. 2) das Bewegen zu etwas, permotio.
скліЊАТИ, њам, v. impf. 1) beugen flecto:
Руке склања па му се поклања
2) bewegen, permoveo. 3) као остављати,
terbringen, colloco.

un=

СКЛАПАЊЕ, n. bas Sufammenfügen, conjunctio. склаПАТИ, склапам, v. impf. zufammenfügen,

consero.

склӑт, m. (у Дубр.) ber Engelfifd, squatina.
склата, f. (у Сријему) Дummfopf, stultus:
склатиск, скољем се, v. r. pf. raufen, rixari.
иди, склашо, једна! cf. суклата.
склаЋ, m. (у Дубр.) vide склат.
СКЛЁНЗА, f. (у Паштровићима) vide свађа :
Нестаде спенза, настаде скленза.
СКЛЁНИЦА, f. bas ringlaš, poculum vitreum.
склÈПТАТИ, склёпћем (склептӑм), v.
pf. be-
drängen, urgeo.

СКЛЁПТАТИ СЕ, склёпћу (склёптају) се, v. pf.
око кога, beòrangen, urgeo: склептала се
око њега два три дужника.

склибити се, склибим се, v. г. impf. grinfenb
lachen, rideo ringens.

СклИБЉЕЊЕ, n. baš Srinfen, rictio ridentis.
СКЛИЗАВИЦА, f. vide клизавица.
склӥЗАК, ска, ско, fdlüpfrig, lubricus.
склити се, склам се, vide стаклити се.
скло, п. (у Дубр.) vide стакло.

склонит, а, о, feitwärts, abgelegen, devius.
склонити, склоним, v. pf. 1) beugen, flecto. 2)
кога на што, bewegen, permoveo. 3) unter=
bringen, collocо:

Која ће нас у гори склониши склонити се, склоним се, v. r. pf. као сакрити се: склони се ти гдјегод за неко вријеме.

склоп, склопа, n. ber Bufammenftof mebrerer Berge, concursus montium, commissura. склопити, склопим, v. pf. jufammenfügen,

committo.

Склопнице, f. pl. двије кашике (посна и мрсна), које се склопе једна у другу и носе ce o nojacy, das Paar Reiselöffel, cochleari

um par. СКЉУКАТИ, кам, v. pf. bineintbun, indere, cf. y

кљукати.

скљунити, скљунам, v. pf. н. п. нос, bie 9łafe | скопчавати, скопчавам, vide скончавати. bangen laffen, demitto. СКОПЧАТИ, чам, vide сковчати. СКЉУНИТИ СЕ, скљуним се, v. r. pf. кад се скӦР, m. (у Ц. г.) некака змија, eine Urt dplan

н. п. скува зеље какво, па се слегне, nieberfinfen, cadere. CKHẦдHTH, AĤм, v. pf. 1). verschaffen, acquiro, ef. скунаторити. 2) начинити, саставити, н. п. пјесму, zufammenfegen, compono. СКОБА, f. bie Alammer (im diffbau), fibula, retinaculum, cf. скобла.

ge, serpentis genus. cf. беча. СКӦРАК, рка, m. шарена (по пепељавом прне пјеге) и брката бубина, мало тања од сршљена, али је дугачка колико и он, ако није и дуља, insecti genus.

сКОРАШЊИ, Ња, ње, neulid, unlängit, nupe

rus.

сковаљ, скобаља, m. риба некака, eine Wrt|СКОРЕТИ СЕ, рú се, vide окоретн се

Fisch, piscis genus.

скобити, скобим, vide срестн.

СКОБИТИ СЕ, скобам се, vide срести се.
СКОБЛА, f. vide скоба.

сково, m. (у Дубр.) eine Urt Meerfifd, piscis|

genus.

СКОВАТИ, скујем, v. pf. fdmieben, cudo.
СКОВИЈА, f. у пјесми, vide капа, cf, скувија :
У сковију међу очи црне —
СКОВРЉАТИ СЕ, љам се, т. г. pf. berabrofen,|

devolvi.

СКОВЧА́ВАЊЕ, n. baš Sufammenbefteln, confibu

latio.

СКОВЧА́ВАТИ, СКовчавам, v. impf. befteln, fibulo.
СКОВЧАТИ, чам, v. pf. zubefteln, fibulo.
скозан, зна, зно, trädtig (von ber Siege), prae-
gnans (capra).

скок, скока, m. 1) ber Oprung, saltus: Ja оком
а он скоком, er fiebt mir's an бен Индеп|
ab, cf. скакавица :

Скачу скока, мећу се камена

2) der Fall (im Mühlbau), casus aquae. скӧкнути, нём, dim. v. скочити.

СКОРИЦЁ, (у Боци) unlangft, пирег: ту ско-
рице био је код мене ; .cf. скоро.
СКОРО, unlängft, nuper, haud ita pridem ; од

скора.

СКОРОВЕЧЕРЊАК, m. (у Ц. г.) укор ономе ко-
ји није ништа имао па послије стекавшн
понио се, и значи: који је скоро стекао
вечеру и наједавши се понно се
СКОРОСАВ, m. Mannsname, nomen viri.
СКОРОСАВА, f. Frauenname, nomen feminae.
СКОРПИЈА, f. ber forpion, scorpio, scorpius. cf.

јакреп.
СКӦРУП, m. bie anne, flos lactis, cf. кајмак.
СКОРУШИТИ СЕ, скорӯшӣ се, v. pf. н. п. кад
се мало смрзне, fid überrinben, concrustari.
СКôСЈЕ, п. (у Боци) дрвље што се косијером
поткреше, те падне на тле, òie lbfälle beim
Abästen, frondes desectae.

скот, m. 1) bas ieb, pecus. 2) пасјн скоте! du Hundsrace! canis !

СкӦТАН, тна, тно, trädtig (von ber Sünbin, dem Fuchse, und andern verachteten Quadru peben), praegnans.

СКОКОВАЦ, овца, m. Mame eines Bafferfal :| СКОТИНА, f. augm. v. скот.

Les in bem Кафе Жеравија in ber Segenb|скОТРЉАТИ СЕ, Љам се, v. r. pf. berabrollen, Јадра, Dorf Тршић.

СКОЛИЈЕРИТИ, сколијерим, v. pf. umzingeln, circumsisto.

опколити,

devolvi, cf. сковрљати се. скотски, adv. viebifd, pecudis more. СкÓЦАТИ СЕ, скоцам се, v. r. pf. bart werben, duresco, cf. смрзнути се (као косш ?). uth!), га- | скочањити св, скочањим се, v. г. pf. смрз

сколити, скӧлим, v. pf. 1) бијес те сколио!
fdilt man ben Joun ( bid bie
biem tibi! 2) vide опколити:
Сколи Марка са четири стране
СКОМРАЧЕЊЕ, П. baš Rargen, Gilzen, tenacitas.
СКОМРАЧИТИ, чам, v. impf. filjen, Eargen, tenax

sum.

скдновити, бим, v. pf. vide скунаторити.
СКОНЧАЊЕ, n. baš nbe, finis : доћи ће и ње-
му скончање.

СКОПАК, пка, m. eine burdaden abgenünte
Saue, ligo usu corruptus.

СКОПАТИ, пӑм, v. pf. (у Боци) pađen, prehen-
do, cf. докопати, шчепати.
СКОПАТИ СЕ, па се, v. г. р. н. п. мотика, burd |

Hacken sich abnügen, fodiendo corrumpor. Скопљак, Скопљака, m. човјек из Скопља. Скопље, n. nom. propr. einer Štabti) (fupi) in Macebonien. 2) у Босни близу Травника. скопост, скопости, f. (у Ц. г.) vie Caune, ingenium : не знаш му скопосши. cf. ћуд. СКОПЧАВАЊЕ, n. vide сковчавање.

нути се или онако отврднути као кочањ, cf. скоцати сеe, erbarten, duresco. Скочац, скочца, m. (у приповијеци) који скаче, Springer, saltator.

СКОЧЕ, скочета, n. baš Sunge von скот. Скочивӱк, m. брдо између Цринице и Паштровића.

СКОЧИ-ЂЕВОЈКА, f. стрменита и висока стнјена крај мора у Паштровићима између Будве и Кастел-ластве. Приповиједа се да је оданде скочила дјевојка у море да је Турци не би заробили.

скочити, скочим, v. pf. 1) fpringen, salio. 2) ftei=

fen, amotio.

СКРАДИН, Скрадина, m. у Далмацији близу у-|СКРётање, п. баз Defeitigen, auf bie Deite [daf= тока ријеке Крке у море, мала варошица и више ње на бријегу зидине од старога градића, Scardona.

СКРАДИНСКИ, ка, ко, von Скрадин.
СКРАДИЊАНИН, m. Giner von Скрадин.
СКРАЈ, von, ab:

--

То зачуо чобан скрај оваца СКРАЈА, (д. і. с краја) vom Manbe weg, a margine.

CKPÂJHĤ, нâ, Hô, Rand-, qui in margine est.
ње,)

СКРАЈЊИ, ња,
СКРАПЕЖ, m. ријека у Србији (у Рудничкој|
нахији).

СКРАСИТИ, скрасим, v. pf. не ће он тамо скра-
сити, er mirb bort nidt lange bleiben, non ibi
manebit diu.

СКРАТИ, âм, vide скрхати.

СКРАТИ CE, âм се, vide скрхати се.
СКРАТИТИ, скратам, v. pf. vide укратити.
СКРАЧАТИ СЕ, ча ми се, v. pf. скрачало му
се да Бог да! као присјело му!
СКРБ, f. (особито по зап. кр.) bie Gorge, cura,
cf. брига, шкрб: није га скрб.
СКРБАН, бна, бно, forgfältig, qui curam adhibet.
СКРБИТИ, бим, v. impf. vide бринути се,. cf.
шкрбити: не скрбише ви за то !
СКРБИТИ СЕ, скрбим се, v. г. impf. (у Лици)
Gorge baben, solicitum esse, cf. бринути се.
СКРБЉЕЊЕ, П. baš Gorgen, cura.

СКРБНИК, m. ein forgfältiger Menfd, ber Refor=
get, curator.

СКРБОТАТИ, скрбоћем, v. impf. у загонеци:| Што златни голубићи испод земље скрbofy?

СКРВАВИТИ, скрвавим, v. pl. у пјесми мјесто
окрвавиши:

Који би ти ваљ’о у невољи
И за тебе пушку опалио
Или своје сабље скрвавио
скѓвити, скрвим, v. pf. blutig maden, cruento: |
Не скрви ми моје име красно
СКРЕНУТИ, скренем, v. pf. fort, wegruđen, amo-

veo, removeo.

CKPECÁBAHE, n. das Abästen, frondium desectio. СКРЕСАВАТИ, скресавам, v. impf. abäften, frondes deseco.

СКРЁСАТИ, скрещем, v. pf. 1) дрво, bie 3weige ablauen, decido frondes : попни се на то дрво, те га скреши говедима, 2) гумно, bebaden, sarrio. 3) пушку, Geuer geben, ab= feuern, emitto telum.

СКРЕТАЊ, тња, m. (у Слав.) неколика усука-| на листа дувана, einige in einanbergebrebte Blätter Tabak, folia herbae nicotianae intorta: од скретња дуванџија реже (на каку дрвету или у шаку) кад хоће да пуши само онолико колико му ваља да напуни лулу. Скретањ дуванџије имају и у Србији, али онамо нијесам чуо да се тако (или како друкчије) зове.

СКРЁТАТИ, скрећем, v. impf. megruđen, removeo. Скривити, скравим, v. pf. verbreden, delinquo, admitto.

| СКРИЖАЛИНА, f. (у Дубр.)

СКРИЊА, f. (у зап, кр.) vide ковчег, сандук:
Ми играмо и пјевамо

СКРКНУТИ СЕ, не се, v. г. pf. 1) ф verbidten, conspissari: скркла се тарана у лонцу. 2) dunkel werden (in einem neu belaubten Balbe), obscuror.

СКРЛЕТИТИ СЕ, тим се, v. r. impf. glübenb ( a r= lachroth) werden, candescere:

Те се љуто гвожђе скрлешило скрмити, скрмам, v. pf. beim Steuern. СКРНАВАН, вна, вно, befubelt, pollutus :

Сабља ти је од свашта скрнавна СКРНАВИТИ, скрнавим, v. impf. vide скврнити: Не ћу о њи сабље скрнавиши СКРНАВЉЕЊЕ, n. vide скврњење. СКРЊИВАЊЕ, n. baš Manfen, pampinatio. скрЊИВАТИ, скрњујем, v. impf. виноград, ran= fen, pampino, cf. заламати.

СКРОБ, скроба, m. 1) eine urt bunnen Webm=

e, puls farinacea. 2) (у Сријему) од брашна и од масти, чиме се скроби пређа, да се боље тка, ŠtärÉmebl, amylum, cf. помаз, шкроб.

СКРОБИТИ, бим, v. impf. т. j. пређу, ftärfen,
вунена се пређа метне (као) у киселицу
од мекиња, па се осуши и протре се; а
пртена се, скроби на разбоју скробом од
шенична брашна и масти.

СКРӦБУТ, m. ((у Боци) бијела лоза, bie Balo
СКРОБУТИНА, f. rebe, clematis vitalba, cf. пави-
тина, скромут.
СКРОБУТАЧА, f. :

Сагнаше их ломној Скробушачи |СКРовит, а, о, verftect, abgelegen, reconditus: У Крушевцу мјесту скрвишоме СКРОВИШТЕ, n. ber Odufort, asylum. Скроз, adv. пробно га скроз, прошло тане. cкpoз, durch und durch, per omnes partes. СкРоЈити, скројим, v. pf. jufdneiben (bas Rleiv), seco (pannum ad formulam). СКРОЈКА, f. Н. П. лопта од четири скројке, der Schnitt, segmentum.. СКРОМӰТ, m. (у Херц.) vide скробут. |СКРОМУТИНА, f. (у Ц. г.) vide скромут.