СЈÈкотиЋи, m. pl. (у горњ. прим.) vide сјекутићи: Вукотићи вуку, сјекошики снјеку, сам баћа превраћа, низ крив поток обраћа. СЈÈкутиЋн, m. pl. (јуж.) само у овој загонеци: Сјекутићи сијеку, вукотићи вуку, сам баћа превраћа? (сјекутићису зуби, а баћа језик, него не знам шта су вукотићи). сJём, (у Ц. г.) vide осим. СЈЁМЕ, мена, n. (pl. сјемена, gen. сјемена) (јуж.) ber ame, semen. СЈЕМЕНИТИ СЕ, ним се, v. r. impf. н. п. лук, т. ј. прораста горе и цвати, in ben amen gehen, in semen ire. слије да умре. На ово је налик и оно како су мрљавчевићи Гојковицу живу узидали кад су Скадар градили. СЈЕНОКОС, m. 1) bie Speumiefe, bie Seumab, pratum fenarium, cf. ливада, сјенокоша. 2) вријеме кад се сијено коси, bie Jeuzeit, Seuernte, fenisicium. СЈЕНОКОША, f. (у Хрв.) vide сјенокос. сJЁЊАЈ, m. (у Ц. г.) доњи и горњи, т. j. нишан на пушци, baš Rorn, Ridtforn, bulla. СЈЕњак, сјењака, m. (у Сријему) више сије- СЈЕМЁНКА, f. (јуж.) ein amenforn, granum, СЈЁРА, f. (јуж.) дa Baffer, worin Bolle ge= сJен, m. (јуж.) ber dyatten, umbra: Клоним се и његова сјена. СЈÈНАРА, f. (јуж.) гдје сијено стоји, ber eu= boben, fenile. СЈЕНИНА, f. augm. v. сијено. сЈёнит, а, о, н. п. (у Босни) човјек, т. j. кру- СЈЕНИЦА, f. (јуж.) 1) eine eife, parus, сјенице имају бијеле и жуте. 2) варош у староме Влаху. СЈЕНИЦА, f. (јуж.) bie laube, umbraculum, casa frondea. СЈЕНИЧАНИН, m. (pl. Сјеничани) човјек из Cjè нице. СЈÈНИЧИЋ (сјеничнћ), m. (јуж.) eine junge СЈЕРЧАНИ (сјерчани), на, нô, von сијерак: Моја сјерчана тојаго! СЈЁРЧАНИЦА, f. хљеб од сијерка, baš Prot von сијерак. СЈЕСТИ, сједем (сједнем), (сно и. сјео, cjèла) v. pf. (јуж.) 1) fid fegen, adsido. 2) sich schlafen sezen (von den Hühnern), eo cubitum (de gallinis). 3) untergeben, occido: сјело сунце, cf. заћи, смирити се. 4) посадити, jemanb figen beigen, colloco, locum assigno, cf. посадити: А уз Баја сједоше ђевојку Научи нас ти, Мудру сјешу и науку Да им мудре сјеше даваш СЈЕТА, f. (у Перасту) bie Belmuth, maeror: СЈЕТАН, тна, тно, [dwermüthig, maestus. сәеничи, чја, чје, (јуж.) Meifen=, pari et pa-|СЈЕТИТИ СЕ, ТИМ се, v. г. pf. fid erinnern, rorum. сJÈнички, ка, ко, von Сјеница. СЈЕНКА, f. (јуж.) vide сјен. reminiscor. СЈЕТКАРЁЊЕ, П. baš igen, sessio. СЈЕТКАРИТИ, Сјеткарим, v. imp. dim v. cjeдитин, figen, sedeo. сЈЕновит, а, о, 1) у Грбљу се приповиједа да може СЈЕТОВАТИ, тујем, v. impf.u.pf. 1) свјето вати: Мајка сина свога сјешовала Тако тужан Мићо сјешоваше сјен човјеку узидати па човјек по- centia. CJÈRATH CE, hâm ce, v. r. impf. (jya) sich | erinnern, reminisci. CJÊÂи, сajèчên, v. impf. (jyж.)) hauen, schnei ben, seco. 2) воденицу, Беђauen, compungo. СЈÈЋИ СЕ, сијечём се, v. г. impf. (јуж.) ф schlagen, pugno: Па се бише и сјекоше с Турци — СЈЕЦАВАЦ, авца, m. (јуж.) т. ј. купус, ge= schnittenes Kraut, olus dissectum. СЈЁЦАЛИЦА, f. (јуж.) 1) eine Wrt Meffer, um Fleisch, Gemüse klein zu hacken, cultri genus. 2) чим се лан ситно пребија. СЈЕЦАЛО, n. (у Дубр.) vide кресиво. СЈЕЦАЊЕ, п. (јуж.) баз Балеп, sio, sectio. dneiben, seis СЈЕЦАТИ, цам, v. impf. (јуж.) н. п. купус, hauen, schneiden, disseco. СЈЕЦКАЊЕ, П. dim. v. сјецање. Кошљу једно мјесто гдје вода скаче с велике висине, cf. скоковац. CKAKABHULA, f. 1) der Schloßriegel, obex serae. 2) игра у којој се скаче ко може даље или више прескочити. 3) у блату Скадарскоме некаква риба, из које се вади авгутар. СКАКАЛИШТЕ, n. Ort no gefprungen morben, locus ubi olim saltatum est: Милошево скакалиште (у Јадру ниже Гњиле). скакало, п. ) (у Ц. г.) пријелаз на води гдје се прелази с камена на камен: На скакало више Подгорице 2) pl. скакала, cf. Краљевића скакала. СКАКАЊЕ, п. 1) Springen, saltatio. 2) bas Steigen, pretii augmentum. СКАКАТИ, скачём, v. impf. 1) fpringen, salto. 2) н. п. цијена, вино, fteigen, cresco. скакач, скакача, m. ber gute Springer, saltator. СКАКУТАЊЕ, n. dim. v. скакање. СЈЕЧА, f. (јуж.) 1) abgeђauene 3weige als Bin=| СКАКУТАТИ, скакућем, dim. v. скакати. terfutter, frondes desectae pro pabulo hiber-| СКАЛА, f. (у Ц. г.) 1) vide стијена. 2) vide скела: по: остале козе на сјечи (ver Drt). 2) bas Mieberbauent, caedes: СЈУТРА, (јуж.) morgen, cras. СЈӰТРАДАН, (јуж.) бeп ag barauf, postridie (fr. le lendemain.) СЈУТРАШЊИ, Ња́, ње, (јуж.) 1) morgeno, crastinus. 2) н. п. сјутра је недјеља, кад по сјутра дође прва недјеља, онда ће бити сјутрашњи дан: сјутра менна у сјуШрашњи дан теби. СЈУТРЕДАН, (vide сјутрадан. СЈУТРИДАН,) Све су наше скале затиснули 3) pl. скале, bie Štiege, scalae, cf. скалини, Кад погледа води у скалине, Ал' су води скале поквашене 4) (у Славон.) vide кришка: сијеци ту јабуку на скале. Пак изађе на чардаку скаље, скаља f. pl. (у Слав.) комади од иверja, Holzabfälle, sarmenta. скамЕНИТИ, НИМ, v. pf. Кога, verfteinern, ju Stein СКАМЕНИТИ СЕ, нам се, v. r. pf. verfteinern, ju СКАБЛИЦА, f. (у Рисну) у женске кошуље|СКАМИЈА, f. (pl. gen. скамија) (у војв.) біе 2anE горњи крај половина до појаса, који је од in ber dule, scamnum, cf. клупа. љепшега платна него доњи (који се не ви-| СКАНИТИ СЕ, сканим се, vide наканити се. ди). cf. кошуљац. СКАДАР, Дра, m. futari, Scodra: Град градила Скадар на Бојани у бијелу Скадру на Бојани СКАЊИВАЊЕ, n. ba 3aučern, cunctatio. СКАЊИВАТИ СЕ, скањујем се, v. r. impf. zaubern, cunctor. СКАПАВАЊЕ,П. baš Umfommen, mors. СКАДАРКА, f. 1) Жена из Скадра. 2) Urt Mebe СКАПА́ВАТИ, скапӑвам, v. impf. umfommen, per und Traube, vitis genus. СКАДАРСКИ, ка, ко, von Скадар. СКАДРАНИН, m. (pl. Скадрани) Çiner von Скадар: Што је сестра паше Скадранина СКАЗАЉКА, f. ber Seiger an ber Ur, index horologii, gnomon. СКАКАВАЦ, авца, m. 1) bie Seufdređe, locusta, cf. шашка. 2) у нахији Сокоској у селу eo, morior. тачина. СКАТАР m. у пјесми (ваља да не ће бити сКИТЊА, f. baš Serum treiden, vagatio, cf. ски- скичаЊЕ, n. basdreien besdmeines, suis Па се скиде низ бијелу кулу скитање, n. bas Umber(treiden, bie lanbftreis derei, vagatio. СКИТАТИ СЕ, скитам (скићем) се, v. r. impf. berumstreichen, vagor. скитӑч, скитача, m. ber lanòftreider, erro. СКИТАЧИНА, f. 1) augm. v. скитач. 2) vide скит ња: отишао у скишачину. скитачица f. bie lanbftreiderin, vaga, errans. скитачки, ка, ко, Canbftreider, erronum. скитница, f. vide скитач. СКИЧАТИ, ЧИМ, v. impf. fdreien rie ein drein, clamo (de sue). склад, m. 1) vide складња. 2) међа између двије њиве, Gelomart, confinium. СКЛАДАН, дна, дно, (у Дубр.) artig, humanus, decorus. складност, складности, f. bie Wrtigfeit, huma- СКЛАДНОЋА, f. (у Дубр.) vide складност. un= СКЛАПАЊЕ, n. bas Sufammenfügen, conjunctio. склаПАТИ, склапам, v. impf. zufammenfügen, consero. склӑт, m. (у Дубр.) ber Engelfifd, squatina. СКЛЁПТАТИ СЕ, склёпћу (склёптају) се, v. pf. склибити се, склибим се, v. г. impf. grinfenb СклИБЉЕЊЕ, n. baš Srinfen, rictio ridentis. склонит, а, о, feitwärts, abgelegen, devius. Која ће нас у гори склониши склонити се, склоним се, v. r. pf. као сакрити се: склони се ти гдјегод за неко вријеме. склоп, склопа, n. ber Bufammenftof mebrerer Berge, concursus montium, commissura. склопити, склопим, v. pf. jufammenfügen, committo. Склопнице, f. pl. двије кашике (посна и мрсна), које се склопе једна у другу и носе ce o nojacy, das Paar Reiselöffel, cochleari um par. СКЉУКАТИ, кам, v. pf. bineintbun, indere, cf. y кљукати. скљунити, скљунам, v. pf. н. п. нос, bie 9łafe | скопчавати, скопчавам, vide скончавати. bangen laffen, demitto. СКОПЧАТИ, чам, vide сковчати. СКЉУНИТИ СЕ, скљуним се, v. r. pf. кад се скӦР, m. (у Ц. г.) некака змија, eine Urt dplan н. п. скува зеље какво, па се слегне, nieberfinfen, cadere. CKHẦдHTH, AĤм, v. pf. 1). verschaffen, acquiro, ef. скунаторити. 2) начинити, саставити, н. п. пјесму, zufammenfegen, compono. СКОБА, f. bie Alammer (im diffbau), fibula, retinaculum, cf. скобла. ge, serpentis genus. cf. беча. СКӦРАК, рка, m. шарена (по пепељавом прне пјеге) и брката бубина, мало тања од сршљена, али је дугачка колико и он, ако није и дуља, insecti genus. сКОРАШЊИ, Ња, ње, neulid, unlängit, nupe rus. сковаљ, скобаља, m. риба некака, eine Wrt|СКОРЕТИ СЕ, рú се, vide окоретн се Fisch, piscis genus. скобити, скобим, vide срестн. СКОБИТИ СЕ, скобам се, vide срести се. сково, m. (у Дубр.) eine Urt Meerfifd, piscis| genus. СКОВАТИ, скујем, v. pf. fdmieben, cudo. devolvi. СКОВЧА́ВАЊЕ, n. baš Sufammenbefteln, confibu latio. СКОВЧА́ВАТИ, СКовчавам, v. impf. befteln, fibulo. скок, скока, m. 1) ber Oprung, saltus: Ja оком Скачу скока, мећу се камена 2) der Fall (im Mühlbau), casus aquae. скӧкнути, нём, dim. v. скочити. СКОРИЦЁ, (у Боци) unlangft, пирег: ту ско- скора. СКОРОВЕЧЕРЊАК, m. (у Ц. г.) укор ономе ко- јакреп. скот, m. 1) bas ieb, pecus. 2) пасјн скоте! du Hundsrace! canis ! СкӦТАН, тна, тно, trädtig (von ber Sünbin, dem Fuchse, und andern verachteten Quadru peben), praegnans. СКОКОВАЦ, овца, m. Mame eines Bafferfal :| СКОТИНА, f. augm. v. скот. Les in bem Кафе Жеравија in ber Segenb|скОТРЉАТИ СЕ, Љам се, v. r. pf. berabrollen, Јадра, Dorf Тршић. СКОЛИЈЕРИТИ, сколијерим, v. pf. umzingeln, circumsisto. опколити, devolvi, cf. сковрљати се. скотски, adv. viebifd, pecudis more. СкÓЦАТИ СЕ, скоцам се, v. r. pf. bart werben, duresco, cf. смрзнути се (као косш ?). uth!), га- | скочањити св, скочањим се, v. г. pf. смрз сколити, скӧлим, v. pf. 1) бијес те сколио! sum. скдновити, бим, v. pf. vide скунаторити. СКОПАК, пка, m. eine burdaden abgenünte СКОПАТИ, пӑм, v. pf. (у Боци) pađen, prehen- Hacken sich abnügen, fodiendo corrumpor. Скопљак, Скопљака, m. човјек из Скопља. Скопље, n. nom. propr. einer Štabti) (fupi) in Macebonien. 2) у Босни близу Травника. скопост, скопости, f. (у Ц. г.) vie Caune, ingenium : не знаш му скопосши. cf. ћуд. СКОПЧАВАЊЕ, n. vide сковчавање. нути се или онако отврднути као кочањ, cf. скоцати сеe, erbarten, duresco. Скочац, скочца, m. (у приповијеци) који скаче, Springer, saltator. СКОЧЕ, скочета, n. baš Sunge von скот. Скочивӱк, m. брдо између Цринице и Паштровића. СКОЧИ-ЂЕВОЈКА, f. стрменита и висока стнјена крај мора у Паштровићима између Будве и Кастел-ластве. Приповиједа се да је оданде скочила дјевојка у море да је Турци не би заробили. скочити, скочим, v. pf. 1) fpringen, salio. 2) ftei= fen, amotio. СКРАДИН, Скрадина, m. у Далмацији близу у-|СКРётање, п. баз Defeitigen, auf bie Deite [daf= тока ријеке Крке у море, мала варошица и више ње на бријегу зидине од старога градића, Scardona. СКРАДИНСКИ, ка, ко, von Скрадин. -- То зачуо чобан скрај оваца СКРАЈА, (д. і. с краја) vom Manbe weg, a margine. CKPÂJHĤ, нâ, Hô, Rand-, qui in margine est. СКРАЈЊИ, ња, СКРАСИТИ, скрасим, v. pf. не ће он тамо скра- СКРАТИ, âм, vide скрхати. СКРАТИ CE, âм се, vide скрхати се. СКРБНИК, m. ein forgfältiger Menfd, ber Refor= СКРБОТАТИ, скрбоћем, v. impf. у загонеци:| Што златни голубићи испод земље скрbofy? СКРВАВИТИ, скрвавим, v. pl. у пјесми мјесто Који би ти ваљ’о у невољи veo, removeo. CKPECÁBAHE, n. das Abästen, frondium desectio. СКРЕСАВАТИ, скресавам, v. impf. abäften, frondes deseco. СКРЁСАТИ, скрещем, v. pf. 1) дрво, bie 3weige ablauen, decido frondes : попни се на то дрво, те га скреши говедима, 2) гумно, bebaden, sarrio. 3) пушку, Geuer geben, ab= feuern, emitto telum. СКРЕТАЊ, тња, m. (у Слав.) неколика усука-| на листа дувана, einige in einanbergebrebte Blätter Tabak, folia herbae nicotianae intorta: од скретња дуванџија реже (на каку дрвету или у шаку) кад хоће да пуши само онолико колико му ваља да напуни лулу. Скретањ дуванџије имају и у Србији, али онамо нијесам чуо да се тако (или како друкчије) зове. СКРЁТАТИ, скрећем, v. impf. megruđen, removeo. Скривити, скравим, v. pf. verbreden, delinquo, admitto. | СКРИЖАЛИНА, f. (у Дубр.) СКРИЊА, f. (у зап, кр.) vide ковчег, сандук: СКРКНУТИ СЕ, не се, v. г. pf. 1) ф verbidten, conspissari: скркла се тарана у лонцу. 2) dunkel werden (in einem neu belaubten Balbe), obscuror. СКРЛЕТИТИ СЕ, тим се, v. r. impf. glübenb ( a r= lachroth) werden, candescere: Те се љуто гвожђе скрлешило скрмити, скрмам, v. pf. beim Steuern. СКРНАВАН, вна, вно, befubelt, pollutus : Сабља ти је од свашта скрнавна СКРНАВИТИ, скрнавим, v. impf. vide скврнити: Не ћу о њи сабље скрнавиши СКРНАВЉЕЊЕ, n. vide скврњење. СКРЊИВАЊЕ, n. baš Manfen, pampinatio. скрЊИВАТИ, скрњујем, v. impf. виноград, ran= fen, pampino, cf. заламати. СКРОБ, скроба, m. 1) eine urt bunnen Webm= e, puls farinacea. 2) (у Сријему) од брашна и од масти, чиме се скроби пређа, да се боље тка, ŠtärÉmebl, amylum, cf. помаз, шкроб. СКРОБИТИ, бим, v. impf. т. j. пређу, ftärfen, СКРӦБУТ, m. ((у Боци) бијела лоза, bie Balo Сагнаше их ломној Скробушачи |СКРовит, а, о, verftect, abgelegen, reconditus: У Крушевцу мјесту скрвишоме СКРОВИШТЕ, n. ber Odufort, asylum. Скроз, adv. пробно га скроз, прошло тане. cкpoз, durch und durch, per omnes partes. СкРоЈити, скројим, v. pf. jufdneiben (bas Rleiv), seco (pannum ad formulam). СКРОЈКА, f. Н. П. лопта од четири скројке, der Schnitt, segmentum.. СКРОМӰТ, m. (у Херц.) vide скробут. |СКРОМУТИНА, f. (у Ц. г.) vide скромут. |