Page images
PDF
EPUB

cИРЊАЈА, f. (у Сријему) vide pyјанца. Алiн сисУН БИСУН, у овој законеци : Сисун бисун, cЙРов, а, о, 1) rob, frif), crudus, н. п. дрво, пун бисера посут, а бесједом покривен.

месо. 2) (у Зети) сирова ти! рече се ра- сиСУРИНА, Г. vіdе cнсетина. дину, а он одговори: Здрав био! или: си- снег, а, о, 1) fatt, ѕаtur: Сиат гладну не разрово ти рамо!

бира. 2) снта година, fruФtbar, fertilis, cf. CHPÒBAHA, f. frisches Holz, ligna viridia, cruda. гладан. CHPÒBHILA, f. ein Stück frisches Holj, lignum re- CÅr, m. (3an.) vide cjer. ceps. .

сӣТА, f. (зап.) vide сјета. СИРОМА, маа, т. vide сиромах.

CÁTA, f. 1) das Sumpf- oder See: Binsenkraut, CHPÒMAX, m. der Urme, pauper, miser.

scirpus palustris Linn. 2) eine Art Honig, CÀPOMÂW, f. (coll.) die armen, pauperes. mel sponte fluens, cf. camorOK. 3) der Scrot, СИРОМАШАК, шка, m. hyp. b. сиромах.

grando рlumbеa, cf. сачма. СИРОМАШАН, Щна, шно, arm, pauper. сиTAH, тна, тно, ) tlein, minutus (Eleinfürmis, СИРОМАШИЦА, f. eine Irme, pauper.

fein): силан бисер ; cишна со, риба, дјесиромашки, кa, кo, bеr armen, pauperum. ца; cишно брашно ; cишни новци и т. д. CHPÒMALIITBO, n. die Armuth, paupertas, cf. 2) (у Грбљу) fatt, ѕаtur, cf. сиш, 3) снтно сиротиња.

жито, (у Лици) т. ј. шеннца, кукуруз, раж, CHPÒMAHITAHA, f. die Armuth, paupertas, cf. јечам и просо. 4) ситно грожђе, Xojine, сиротиња.

acinus passus. СИРОТА, f. (рі, сироте, сирота) pie 2Baife, or-cüТАН, тна, тно, (зап.) vide сјетан. batus parente. .

CÀTẬP, m. der Siebmacher, cribrarius. сHPдтан, сиротана, т. pie 2Baife (аиф von | ситити се, тим се, (зап.) vide сјетити се. 3bieren), orbus, cf. сирак.

сйтKA, f. Sag Oies, cribrum, cf. снто. СИРОТАН, тна, тно, bеrwаifet, orbus. ситКАРЁњк, п. (зап.) vide сјеткарење. сиротінов, а, о, бев сиротан, orbi.

| ситкАРИти, сйткарим, (зап.) vide сјеткарити. СИРӘтнњА, f. 5) pie Temuth, bas lent, miseria: ситни, т. vіdе ситниж. Сирошињо! н селу си тешка,

| ситнйж, ситнйжа м. (coll.) Sie Steinigteiten, Акамо ли кући којој си !

quisquiliae (auch von Kindern). 3) die Armen, miseri:

ситнинА, f. Sie SleinigFeiten, scruta. Ал' је рада сирошиња paja

ситнити, ним, v. impf. gerfleinern, minuo. CHPÒTHICKA MAJKA, f. (Waisen Mutter) Be-CHTHÀIA, f. 1) die Waldkirsche, cerasus silve.

nennung eines vornehmen Herrn, der die Ar- stris. 2) die Frucht davon, cerasum silvestre. men beschüßt.

| ситницА, f. 1) вода у Србији (у Косову): сиёдтињски, кa, кo, bеr сиротиња, miserorum. Уватно и Лаб и Сишницу сиротињски дТАЦ, п. (н, п. Новом Саду) 2Bai: 2) вода која извире испод Сађавца и утјеfenpater, orphanotrophus.

че у Морачу: СИРОТИЦА, f. dim. р. сирота.

Па Сишницу воду прегазнше сHPOтдваЊЕ, т. дав сирота-fein, orbitas. 3) ријека више Подгорице (у Турској). CHPOTÒBATH, pòtyjêm, r. impf. Waise sein, or- 4) у пјесми некака планина: bus sum:

Да ће чекат” бан-војводу Јанка, Сирошује сирота девојка

и његово свата пет стотина CẬPOYAA, f. (coll.) die Waisen, orbi, orphani. УСишницу зелену планину сирдчE, чета, т. дав 28aislein, orbus.

А кад бисмо Сишницом планином — СИРНЕ“, т. дer Eifts, acetum, cf. оцaт, кваснна. (ситно, (зап.) vide сетно. cИРБЕтнти, тим, v. impf. mit &fig mürgen, fäua | ситногоРИЦА, f. (у Хрв.) ситна шума, раз ern, aceto condio.

Gehölz, nemus. CÀPRERÊBE, n. das Säuern mit Effig, adfusio CÀTHÊbe, n. das Zeréleinern, minutio. aceli.

| сито, п. vіdе снтка. сӣPчит, m. dim. р. сирац.

ситоваЊЕ, n. (зап.) vide сјетовање. CÆCA, f. (pl. gen. cêncâ) die Brust, mamma. | ситоВАти, тујем (зап.) сјетоватн. сиСАК, cка, т. 5) vidе носац. 2) варош у Хр-| сйя, т. (у Грбљу) vide poмијенча. ватској, біреќ, Siscia.

сӣТАН, а, о, һур. р. ситан : сисАБКА, f. што се да дјетету дa cиса мјесто Твоји су зуби бисер сибани

сйвање, п. (зап.) vide сјећање. cИСАНА, f. (у Боци) vide сеисана.

сӣТАТА СЕ, ћам се, (зап.) vide сјећати се. «ЙСАЊЕ, п. баз бандеп, ѕuсtus.

| сити, сиђем (сидём), (сйшао, шла) v.pf. berabCÅCATH, câm (ciuiêm), v. impf.saugen, sugo, cf. kommen, descendo.

сити, сйчём (зап.) vide сјећн. сисётинА, f. augm. b. снса.

сйки CE, сйчём се, (зап.) vide сјећи се. сисица, f. dim, b, cнса.

| CйЦАВАЦ, авца, m. (зал.) vide cјецавац. систи, сидём (сиднём), (зап.) vide cјести, Ісйцилица, г. (зап.) vide cједалица.

сисе.

сати.

сува болест.

оствама.

сицило, п. (зап.) videcјецало.

|cЁДА, f. (уж.) само у овој законеци : среда сйцАЊЕ, П. (зап.) vide cјецање.

сједи у сједину граду, цар је проси, ОкосйЦАТи, цам, (зап.) vide cјецати.

ван је не да ? (овца у тору, курјак и пас). сицкањЕ, p. dim. b. сицање.

сәЁДАЛО, п. (јуж.) мјесто гдје сједају кокоши, сйцKATи, кам, dim. E. cицати.

der Hübner Schlafort, sedes gallinaria. сйчя, f. (зап.) vide сјеча.

слЁдіњь, п. (јуж.) ) ба8 Rieberfesen, consescИЧАН*, т. vіdе мншомор.

sio. 2) das Sißen der Hübner auf der Steige, сичивА, n. pl. (зап.) vide сјечнва.

sessio gallinarum. сичивица, f. (зап.) vide сјечивица.

слЁДАти, дам, v. impf. (јуж.) ) [іф береп, conсичИЈА“, г. (у Сријему ну Дубровнику) vide sido. 2) sich schlafen leben (von Hühnern),

consido. 3) einen Siß anweisen, colloco. сӣчимицё, (зап.) vide сјечнмице.

cЈЕДБА, f. (у Дубр.) бie Daat, satio: у нас нисйчKA, f. (зап.) vide сјечка.

је никакве сједбе, т. і. не сије се ништа. сичкчета, п. (у Сријему) прасе које још соїди.ЛАЦ, сједноца, т. беr Oiper, sessor : сиса, бäusling, lactens, ef. одојче.

Не фали ми вечерњега сједиоца, СЈАЈАН, сјајна но, (сјајнӣ, на, но, comp. cja- Већ ми фали јутрењега ранноца. нији) slänjeno, fulgidus.

слЁдин, а, о, cf. сједа. CJÁJĀBE, n. das Glänzen, fulgor.

СОЁдити, дём, v. impf. (јуж.) ) преп, ѕеdeo. CJÁJATH CE, jûm ce, v. r. impf. glänzen, fulgeo. 2) wohnen, habito, sedeo. CJÁJHÔCT, cjájuocth, f. der Glanz, splendor. СЈЕдиште, п. (јуж.) беr Oig, ѕеdile. СЈАКАЊЕ, n. cf. Божић.

|cЈЁдник, сједника, m. (у Ц, г.) vide сједиште. сәAKATи, сјачём, v. inpf. cf. Божић.

слЁдницА, f. (јуж.) баѕ iper, sessio: прођн СЈАКАРИти, рим, v. pf. (у Сријему)) auxieben, се сједнице; нема од сједнице ништа.

exno. 2) paten, prehendo, cf. ухватити, шче-сәЁднути, нём, vide cјести. пити : сјакарише га у солдата.

|cЈЌдок, сједдка, т. vіdе свједок: сәАкнути, сјакнём, v. pf. сјај fagen, cf. Божић. Не утече ока за сједока сәйЊАН, њна, њно, овца, träФtis (pom Офafe), сәЁТА, f. (у Барањи) као одар нли колибица praegnans (ovis).

над водом, одакле се риба хвата и бије CJAPAнити cЕ, cjapaним се, v. P. pf. с ким, ji)

befreunden, necessitudinem jungere: СЈЌТЁње, п. (јуж.) баѕ біреп, ѕеѕѕіо.

Шњиме си се, кучко, старанила слёк, т. (у Хрв.) кућа од сјека, т. б. од дуCJAPЙВАЊЕ, п. бав Дnjören, ignis rеfесtiо. гачкијех ндебелијех брвана, која су на СЈАРИВАти, сјарујем, v. impf. (у Хрв.) главње, крајевима (и на углима од куће) усјечена

т. б. потицати их унапредак, аnfфuren, једно у друго; ако је ово тако сасјечено ignem reticio. .

да крајеви од брвана не стоје на пољу, сәАРИти, јарим, v. pf. (у Хрв.) главње, т. б. онда се зове слијеви сјек. Овакова кућа

потаћи их у напредак, аnfфuren, ignem re- или зграда у Јадру се зове на fершове. ficio.

слЁКАВАЦ, авца, т. vіdе бадаљ. сміти, сјам (сјајќи), v. impf. glängen, leuФten, cЈЕКАВИЦА, f. ) (у Ц. г.) vide cјецавац. 2) (у fulgeo, ef. сијати. .

Ayop.) eine Art Distel, cardui genus. СЈАти, ск, сјам се (сјајем) се, vide cјатн. CJÈKÂY, cjekáva, m. ein Werkzeug Metade ju САХАти, сјашём, v. pf. 3) с коња, abteigen, ex schneiden, instrumentum secando metallo.

equo descendo. 2) н. п, низ брдо, Беrаbreiten, слёкИРА, f. (јуж.) баs Beil, securis. equo vectus descendo,

cЈЕКИРЁтина, f. augm, p. cјекира. CJAXйвање, п. perbal. p. cјахивати.

| слЁКИРИЦА, f. ) dim. p. cјекнра. 2) (у Херц. CJAXйВАТИ, cjaxyjём, v. impf. D) с коња, ав: ay 4. c.) Urt Hülsenfrucht, legumenti genus.

fteigen, ex equo descendo. 2) н. п. низ брдо, слёкИРИште, n. (јуж.) Die Panobabe eines beils, hinab reiten, equo vectos descendo.

ansa securis, cf. држало : Од сјекире сје. СЈАхтити ск, тим се, v. r. impf. (у Ц. г.) vide киришше. сјајати се:

cЈЕКИРНӣ, на, но, (јуж.) н. п. држалица, уши, Нек се сјахши Нијања планина

Hacken-, Urt-, Beil-, securis, слЁВЁР, сјевера, m.(јуж.) :) Ser Toromino, aqui- сәёкнути, нём, v. pf. (јуж.) 1) (у Ц. г.) fteфen lo. 2) Norden, aquilo, septentrio.

(von der Schlange), pungere: cjekuu ka' СЈЕВЕРИН, сјеверина, m. (у Боци) norbino, змија из круга; cf. ујести. 2) сјекну ме (н, п.) aquilo.

у крстима, т.ј. забоље ме у један пут, ftефеп, СќВЕРИНА, f. (у Барањи) vidе нње.

pongo. 3) сјекну куга, т. і. удари, појави се, СЈввЁРљив, а, о, 5) вријеме, поr minbig, cum ausbrechen (von der Pest), erumpere. 4) (y

aquilo saevit. 2) Mjecto, dem Nordwinde aus: Дубр., ну ц. г.) vidе креснути. 5) anteen= gefeßt, ubi aquilo saevit.

gen, intendere: сәЁВЁРНӣ (сјевернӣ), на, но, (јуж.) nörsli), Него сјекни снагом и животом aquilonarius. .

и прекини синџир гвожђе љуто

[ocr errors]

Нишан

[ocr errors]

сэЁкотики, m. pl. (у горњ, прим.) vide cјеку- слије да умре. На ово је налик и оно ка

тићи: Вукотићи вуку, сјекошики сијеку, ко су Мрњавчевићн Гојковицу живу узн

сам баһа превраћа, низ крив поток обраћа. дали кад су Скадар градили. слЁКУтити, m. pl. (јуж.) само у овој заго- cЈЕндкос, т. 5) Sie peuwiefe, bie peumat, pra

неци: Сјекутићи снјеку, вукотићи вуку, сам tum fenarium, ef. ливада, сјенокоша. 2) баћа превраћа? (сјекутићнсу зуби, а ба- вријеме кад се снјено коен, бie Peugeit,

ћа језик, него не знам шта су вукотићи). Heuernte, fenisicium. сэЁм, (у Ц. г.) vide ocим.

СЈЕндкоША, f. (у Хрв.) vide cјенокос. сэЁМБ, мена, п. (pl. cјемена, gen, cјемена) сәЁњАЈ, т. (у ц. г.) доњи н горњи, т. ј. (јуж.) деr @ame, semen.

на пушци, дав Sorn, Ribtforn, СЈЕМЕНити се, ням се, v. r. impf. н. п. лук, bulla.

т. б. прораста горе и цвати, іn bеn ©атеn cЈЁњак, сјењака, т. (у Сријему) више сије. geben, in semen ire.

на свучено на једно мјесто, гдје се обичСЈЕМЁНКА, f. (јуж.) ein CamenFort, granum, но стока зими храни, cf. сјенара.

semen, н. п. од бундеве, од тикве, од лу- слЁНАРА, f. vіdе cјењак. бенице, од диње, од краставица, од јабуке, сэЁРА, f. (јуж.) даѕ Затеr, worin Bole ge= од крушке, и т. д.

waschen worden, aqua in qua lana abluta сэЁМЕЊАк, т. (јуж.) ба ёtudf sas sum Фатен

fuit. zurückbehalten wird, semen.

слЁРЧАНӣ (сјерчанӣ), на, но, вон снјерак: Mof. (jyx.) das Stück zum Samen (von ја сјерчана тојаго ! weiblichen Pflanzen), semen.

|cЈЕРЧАНИЦА, f. Хљеб од сијерка, дав Brot сэЁн, т, (јуж.) беr @batten, umbra: Клоним рон сијерак. се и његова сјена.

слЁсти, сједём (сједнём), (сно и. cjёо, сје. сэЁНАРА, f. (јуж.) гдје снјено стојн, беr рейз ла) v. pf. (јуж.) 1) fit fegen, adsido. 2) boden, fenile.

sich schlafen regen (von den Hühnern), co cuСЈЁНИНА, f. augm. р. сијено.

bitum (de gallinis). 3) untergeben, occido: соёнит, а, о, н. п. (у Босни) човјек, т. б. кру- сјело сунце, cf. зави, смиритн се, 4) попан, велики, fräftig, robustus.

canuta, jemand sigen heißen, colloco, locum СЈЁнити ск, нём се, V. r. impf. н. п. сјене ми assigno, cf. посадити :

се очи (према свијећн), баѕ gibt blenbet bie А уз Баја сједоше ћевојку Augen, lux praestringit visum.

Сједе њега паша уз кољено слЁница, f. (јуж.)) eine Reife, parus, cјенице с десне стране уза рамо своје

имају бијеле и жуте. 2) вароші у староме Сједе зета Страннића бана Влаху.

сэЁТ, m, vide свјет: сэЁница, f. (јуж.) бie gaube, umbraculum, casa Научи нас ти, frоndеа. .

Мудру сјешу и науку – СЁНИЧАнин, т. (рі. Сјеничани) човјек из Сje- Да им мудре сјеше даваш нице.

СЈЕТА, f. (у Перасту) бie 23e\muth, maeror : СәЁничит (сјеничић), т. (јуж.) eine junge Сјеша га убила ! cf. жалост, Meise, pullus pari.

CJĒTAH, tha, tho, schwermüthig, maestus. сэЁничи, чја, чје, (јуж.) Reifen, pari et ра- сәЁтити ск, тим се, v. r. pf. fib erinner, rorum. .

reminiscor. слЁнички, кa, кo, von Сјеница.

CJETKÁPÊHE, n. das Sißen, sessio. СЈЁНКА, f. (уж.) vide cјен.

cЈЕТкірити, сјеткарим, v. imp. dim p. cје. сукновит, а, о, 1) у Грбљу се приповиједа да дитн, figen, ѕеdeo,

нзмеђу великијех дрвета (букава, растова слЁтно, (ст.) webmütbig, maeste: нтд.) имају гдјекоја сјеновиша, која у се- и пошета сјешно невесело би имају такову силу да онај који их по-слЁтовАЊв, т. 1) vide свјетовање: сијече одмах умре или дуго година до Ја се млада бољем добру надам : смрти остане болестан; кад се ко бојн да Од свекрова мудрој запов'једи, није сјеновито оно дрво које је посје- Од свекрва мудру сјешовању као, ваља да на пању негову жөвој ко- 2) die Wehmuth, maestitia. коши оснјече главу оном сјекиром којом слЁТоВАТн, тујем, v. impf. и. pf. 1) свјетоје дрво сјекао, па му не ће ништа битн, ако би дрво и бяло сјеновито, 2) (у Бо- Мајка сина свога сјешовала ци) човјек сјеновнт зове се онај који из- Да се чува и да се сачува губи свој сјен па као луд тумара по сви- Од ујамка и од урезника јету без əјена као и сјен без њега. С ови- 2) betrauern, maereo: јем се слаже и оно што се приповиједа и Тако тужан Мито срещоваше мисли да се при великијем грађевинама сәйтАЊЕ, п. (јуж.) баѕ @rintern, reminisможе сјен човјеку узидати па човјек по- centia,

,

вати:

[ocr errors]

слЁНАТИ СЕ, ћам се, т. г. impf. (јуж) jiф Кошљу једно мјесто гдје вода скаче с erinnern, reminisci.

велике висине, cf. скоковац. сэќти, свјечём, v. ішpf. (јуж.)) Байеп, freie | СКАКАВИЦА, f. 5) Ser ОФlopriegel, obex serae. 2)

Sen, seco. 2) воденицу, bebauen, compango. игра у којој се скаче ко може даље или СЈёти ск, свјечём се, v, r. impf. (јуж.) іф више прескочити. 3) ублату Скадарскоdlagen, pugno:

ме некаква риба, из које се вади авгутар. Па се беше и сјекоше с Турци — CRÀKA NÀUITE, n. Ort wo gesprungen worden, loсэЁЦАВАЦ, авца, т. (јуж.) т. ј. купус, де: cus ubi olim ѕаltatum est: Милошево скаschnittenes Kraut, olus dissectum.

калишше (у Јадру ниже Гњиле). соёЦАЛИЦА, f. (јуж.) 1) eine 2Trt оnеffеr, um cКАКАЛО, п. 1) (у Ц. г.) пријелаз на води гдје Fleisch, Gemüse klein zu haden, cultri

се прелази с камена на камен: genus. 2) чим се лан ситно пребија. На скакало више Подгорице слЁЦАло, т. (у Дубр.) vidе кресиво.

2) pl. скакала, ef. Краљевића скакала. СЈЁЦАЊЕ, n. (јуж.) бав ранен, фneiper, seis-| скакАЊЕ, п. 1) ба8 бpringen, saltatio. 2) ба sio, sectio. .

Steigen, pretii augmentum. сёЦАТн, цам, v. impf. (јуж.) н. п. купус, скАКАТн, скачём, v. impf. 1) јpringen, salto. bauen, schneiden, disseco.

2) н. п. цијена, вино, fteigent, eгesco. соёЦКАЊЕ, p. dim. p. cјецање.

CKÅKÂY, Ckakáva, m. der gute Springer, saltator. СлёцKATи, кам, dim. p. cјецати.

СКАКУТАЊЕ, т. dim, p. скакање.
СЈЁЧА, f. (јуж.) :) абдеђацепе Зmeige als Bin: cКАКЎТАТИ, скакућем, dim. р. скакати.

tеrfutter, frоndеs dеѕесtae pro рabulo hiber-| СКАЛА, f. (у Ц. г.) 1) vide стијена. 2) vide скела: по: остале козе на сјечи (per Ort). 2) Das Све су наше скале затиснули Niederbauen, caedes:

3) рl, скале, Sie Ctiege, scalae, ef. скалини. Што би Турак” за сјече исјече,

Кад погледа води у скалине, За предаје што би то предаде

Ал су води скале поквашене — СЈЕЧйва, п. pl. (јуж.) Офneive:Snjtrumente, 4) (у Славон.) vidе кришка : сијеци ту јаinstrumenta sectoria.

буку на скале. СЈЕЧйвиЦА, f. (јуж.) оно гвожђе што се скАЛАБЎРИти, скалабурим, v. pf. смијеша

њим сијече воденица, беr эReipel sum Зе: ти стварн које н не нду заједно, бафеп, bauen des Mühlsteines, scalpram.

die nicht zusammen passen, unter einander miСЈЌчимицё, adv. (јуж.) mit Ser Офneice, se- fchen, verwirren, res discrepantes permiscundum aciem.

cere: cасма је много скалабурио, не знам слЁЧКА, m, (јуж.) беr püterling, ѕtrаmеntum како ће раскласти. concisum.

СКАЛини, скалина, m. pl. (по зап. кр.) bie СЈЎТРА, (јуж.) morgen, cras.

Steppe, scalae, cf. скала, басамак: СЈЎТРАДАН, (јуж.) беn Xag Barauf, postridie и отиде уз скалине, (fr. le lendemain.)

Пак изађе на чардаку — cЈЎТРАШЊй, ња, ње, (јуж.) ) morgeno, cras-| СКАЊЕ, скаља f. pl. (у Слав.) комади од ивер

tinus. 2) н. п. сјутра је недјеља, кад по ja, Holzabfälle, sarmenta. сјутра дође прва недјеља, онда ће бити скаменити, ним, v. pf. кога, perfteiner, gu @tein сјушрашњи дан: сјутра мени а у сју-тафеn, lapio. шрашњи дан тебн.

СКАмснити CE, нім се, v. r. pf. perfteinern, su СЈУТРЕдан, 1

Stein werden, lapidesco : vide cјутрадан. СЈУТРИдан,

Усејину срце скамени се Скарлица, f. (у Рисну) у женске кошуље | cКАМИЈА, f. (р. gen, cкамија) (у војв.) bie Bant

горњи крај половина до појаса, који је од in Ser Офule, scamnum, cf. клупа. љепшега платна него доњи (који се не вн-| скінити се, сканим се, vidе наканити се. ди). cf. кошуљац.

СКАЊйвањЕ, в. дав Зацвеrn, cunctatio. СКАДАР, дра, м. Сfutari, Scodra:

СКАЊйВАТИ СЕ, cкaњујем се, v. г. impf. 3аи: Град градила Скадар на Бојанн —

dern, cunctor. у бијелу Скадру на Бојани

СКАПАВАЊЕ,n. Pаѕ umtommen, mоrѕ. скідіРКА, f. 1) жена из Скадра. 2) 2rt Xebe cКАПАВАти, скапавам, v. impf. umtommen, perund Traube, vitis genus.

eo, morior. скадАРСкЙ, кa, кo, pon Скадар.

СКАПАТи, пљёмv. pf. н. п. од глади, од зиСКАДРАнин, m. (рі. Скадрани) Ciner pon Ска- me, umkommen, pereo.

СКАПУЛАти, лам, v. pf. erbаttеr, rеttеn, salvo, Што је сестра паше Скадранина

cf. спасти, сачувати :

Авизан на пола CKABÁLKA, f. der Zeiger an der Uhr, index ho

скашулан. rologii, gnomon.

CRÀCATH, câm, v. pf. herabtraben, gradu tolatili CKÀKABAH, âbqa, m. 1) die Heusdrece, locusta, descendo:

cf. шашка. 2) у нахији Сокоској у селу Не да скасаш Турку низ Котаре

дар:

тачина.

serae.

чити,

consero.

скАТАР m. у пјесми (ваља да не ће бити ІскитњА, f. Das perum/treiben, vagatio, cf. ски

Скадар, него кошор, Cattaro): Друго добро бео град Скашара CKÁYAHE, n. das Screien des Schweines, suis ој Скашаре мој бијели граде

clamor, СКАЧАТӰР, т. (у Дубр., а по осталнјем кра- скичати, чим, v. impf. fфreien wie ein Офwein, јевима скакавица) беr Фloprieget, obex clamo (de sue).

склад, т. 1) vide складња. 2) међа између Скачити, чим, v. pf. н. п. пушку с клина, двије њнвe, Selomart, confiniani. berabhafen, berabheben, demo.

складан, дна, дно, (у Дубр.) artis, humanus, СКВАРА, f, vide цувара.

decorus, сквісити, сім, v, pf. D) befeuten, humeсtо : складност, складности, f. Die 21stigteit, huma

подај му јабуку, нека скваси уста. 2) (у nitas, decor. Дубр.) vidе умочити.

СКЛАДніпA, f. (у Дубр.) vide складност. сквӦРАЦ, рца, m. (у Дубр.) vidе чворак. складњА, f. vіdе кладња. скBPчити, чим, v. pf. (у Сријему) vidе згр- склањањк, п. 1) баѕ Зufammenzieben, contrac

tio. 2) das Bewegen zu etwas, permotio. скЁЛА,* f. ) Sie ueberfahrt, Ser Art Ser ueberfube, склаЊАти, њам, v. impf. 1) beugen flecto:

trajectus. 2) das Schiff auf dem man über- Руке склања па му се поклања fährt, navis quа trajicio, cf. шћела. 3) ске- 2) Беvеgеt, permoveo. 3) као остављати, ип: ne, das Baugerüst, machina aedificationis, terbringen, colloco. cf. лазила,

CKAÁMAHE, n. das Zusammenfügen, conjunctio. скЁЛАРИНА, f. Sa8 ueberfahrtgelo, Sad Suhrgelt, склАПАТи, склапам, v. impf. gufammеnfügen,

naulum. CKÈARDHJA, m. der Fährmann, portitor. CKAAT, m. (y Ay6p.) der Engelfisch, squatina. СКЕЛЕЦилин, а, о, без Sükетаппв, роrtіtоriѕ. ІсклАТА, f. (у Сријему) Jummtopf, stultus: , І.

нди, склашо, једна ! ef. сукмата. CKEJRUAJCKÚ,' {râ, kô, Fährmanns, portitoris. Ckahta ce, chòtênce, v. r. pf. raufen, rixari. скЁндЕРИЈА, f. Das Gebiet pon Ofutari: склая, т. (у Дубр.) vide склат.

Даћу тебе земљу Скендериjу склЁнзА, f. (у Паштровићнма) vide свађа: cКЕРЕпити, пим, v. pf. н. п. двије лађе, cf. Нестаде спенза, настане скленза. кереп.

склќницА, f. Das grintglas, poculum vitreum. скЁРЛЕт*, м. беr фаrlаф, coccum, coccinum. склЁПТА'Ти, склёпhем (склёптам), v. pf. Без скЁРЛЕТАН, тна, тнo, von ©фаrlаф, coccineus,

drängen, urgeo. coccinus :

СклёпТАТи ск, склёпћу (склёптајӯ) се, v. pf. Огрнули скерлешне бињише

око кога, Беоrаngеn, urgео : склептала се скидањЕ, n. Bas 216nehmen, demtio.

око њега два три дужника. скидАти, скидам, v. impf. 1) bеrаbnehmen, de-I скливити cЕ, склйбим се, v. r. impf. grinjeno mo. 2) н. п, хаљину, кошуљу, а взieben, lachen, rideo ringens.

скливљЁње, . дав Зrinfen, rictio ridentis. Те ти скидај Његошевић Мата склЙЗАВИЦА, f. vіdе клизавица. скЙКА, f. Bas Creien per фwеine, suum cla- склйзак, ска, ско, јФlupfris, lubricus.

| склйти ск, склйм се, vide стакмити се. скйкнути, скікнём, v. impf, auffфreien (vom скло, т. (у Дубр.) vide стакло. Soweine), clamorem tollo.

склонит, а, о, feitwärts, abselegеn, deviця. скинути, нём, v. pf. 1) bеrаbnehmen, demo. склонити, склоним, v. pf. 1) Бендеп, flecto. 2) 2) ausziehen, exuo :

kora na uro, bewegen, permoveo. 3) unter: Те он скиде Његошевић Мата

bringen, colloco: Бајо скиде Бега Љубовића –

Која ће нас у гори склониши скинути ск, нем се, ч. г. impf. Беrаbfteigen, склонити CE, склоним се, v. г. pf. као descendo :

крити се: склони се ти гдјегод за неко Па се скиде низ бијелу кулу

вријеме. скйтіЊЕ, n. Bаѕ umbеrjtrеіфеп, бie gansftreie | склоп, склопа, n. Sеr Зufammenitop mebrewer cherei, vagatio.

Berge, concursus montium, commissura. скитАТИ СЕ, сктам (cкићем) се, v. г. impf. | склопити, склопим, v. pf. 8ufammеnfügen, berumstreichen, vagor. .

committo. скитач, скитача, т. беr ganoftreiфеr, erro. склопниць, f. р. двије кашике (посна и мрсскитачиНА, f. 1) augm, p. скитач. 2) vide скит- на), које се склопе једна у другу и носе ња: отишао у скишачину.

ce o nojacy, das Paar Reiselöffel, cochleariCRITÀYAHA f. die landstreicherin, vaga, errans. скЙТАчки, кa, кo, Sanoftreiber:, erropom. скљУКАТИ, кам, v. pf. bineintђип, indere, cf. ускътницА, f. vide скитач.

кљукати.

exuo :

mor.

ca

um par.

.

« PreviousContinue »