СКРПИТИ, пӣм, v. pf. 'jufammenfliđen, consarcino.|скуна́вити, скунабим, v. pf. an[daffen, acqui- СКРПЉАЊЕ, n. vide скрпљавање. го, cf. скунаторити: ја сам са свачим скуНабљен, verfeben. СКУНАТОРИТИ, рúм, v. pf. Eleinweife zufammen= bringen, minutim conquiro. СКРПЉАТИ, скрпљам, v. impf. vide скрп.љавати. | СКУЊИТИ РЕ, скўњим се, v. г. pf, niebergefla СКРУЖАВАТИ CE, скружавам се, v. r. impf. (y gen werden, dejici, affligi. скўп, m. (loс. скупу) јесу ли сви у скупу ? beifammen, simul : Батрић ето на скуп на Цетиње скуПА, jufammen, una: сви скупа. СКУПАЦ, пца, m. ber Seizbals, avarus, cf. тврдица: Лажац и скупац ласно се погоде. СКЎПИТИ, Скупити, пим, v. pf. verfammeln, cogo, congrego. СКЎПИТИ СЕ, Пӥм се, v. r. pf. 1) fid verfammeln, convenio. 2) fic jufammenzieben, contrahi : скупила се чоха. скупљање, п. баз Serfammeln, congregatio. СКУПЉАТИ, скупљам, v. impf. verfammeln, con grego. СКРУЖИТИ, скружим, v. pf. жито у решету, abfdutteln, excutio. У Хрватској даду дјевој-|СКУПЉАТИ СЕ, скупљам се, v. r. impf. 1) fid ци на коња решето жита, те скружује; versammeln, congregor. 2) sich zusammenzieпо том узме из њедара јабуку те пребаци ben, contrahi. преко куће ; у кући обведу је три пут око| СКУПОТИЊА, f. vide скупоћа. огњишта, по том сјарује главње (потн- СКУПОЋА, f. bie &beurung, caritas (annonae). че); а кад 'сјари главње, онда метанише| СКУПОЦЈЕН, a, o, foftbar, pretiosus. и пољуби земљу код огњишта. СКРУШИТИ, скрушим, v.pf.žermalmen, comminuo: скруши мало соли. СКРХАТИ, хам, (скрхао) v. pf. 1) breden, frango,| н. п. нож, кола, врат, ногу. 2) н. п. скрхај све у лонац, скрхали их све у айс, hineinwerfen, conjicio. СКРХАТИ СЕ, Хӑм се, v. pf. 1) berabftürzen, prae- СКРШИТИ, скршим, v. pf. breden, frango. СКРШЋАВАТИ, скршћавам, vide скршћати. СКЎАТИ, âм, v. pf. vide скухати. За калпаком од злата скувија, СКУДЛА, f. (у Ц. г.) даска што се њом кућа düler, discipulus, скупсти,кубём,v.impf.(jyж.)raufen,tupfen,vello: Повно се по коњу ђогату, Од муке му зубма гриву скубе СКУПШТИНА, f. bie Merfammlung, berlanbtag, comitia, concilium. СКУТ, скута, m. 1) ber Saum, ora, limbus: СКУТАТИ, там, vide сакрити. СКУТАЦ, скуца, m. dim. v. скут (понајвише у пјесмама pl. скуци): - Набрала сам скуце и рукавце Сави скуце и рукавце, мајци побјеже — СКУХАТИ, хам, v. pf. foden, fieben, coquo: Скухаши коме попару, т. ј. досадити му. СКЎЦАТИ, цам, v. pf. 1) н. п. обруч с каце, berabilopfen, decutio. 2) fleinweife aufbrin= gen (н. п. 20, 30 гроша), minutim colligo, cf. скунаторити. СКУЦАТИ СЕ, Скўцам се, v. г. pf. fdmady und mager werden (besonders durch ausschweifendes Leben, daher auch verächtlich); enervari. СКУЦКАТИ, кам, dim. v. скуцати. . скучити, скучим, v. pf.in bie Enge treiben, in angustias compellere. - слаб, а, о, fdwad, imbecillus; од зиме, од|СЛАВЉА, f. (у Ц. г.) vide славја : врућине, Eann fie nidt ertragen, impatiens Тек удриле славље у лугове frigoris, famis ; слаб на срцу (т. ј. гони га слављеЊЕ, п. 1) бas Geiern bes sausfeftes, ceна поље). cf. муанат. lebratio diei festi. 2) das Feiern (des Helden), concelebratio. 3) das Läuten, pulsatio campa СЛАБА, f. adj. (у Ваљеву) vide срдобоља. narum. eiden, ilia, hypo-|СЛАВНА, f. Frauenname, nomen feminae: chondria, inguina, cf. слабобочина. слабити, бим, v. impf. fdmad maden, [dwäden, славољуб (Славољуб), m. Mannšname, nomen viri. СЛАВӰЈ, славуја, m. 1) bie Madtigall, luscinia, СЛАВУЈАК, Ујка, m. hyp. v. славуј. |СЛАГАТИ, слажем, v. pf. lügen, mentior. gen, dispono. 2) vergleichen, compono: ja cam сЛА́ГАТИ СЕ, Слажем се, v. r. impf. с кнм, fid gut vertragen, concordo. СЛАБОТИЊА, f. ein fdmader Menfd, debilis. СЛАВА, f. 1) ber Mußm, gloria. 2) устати у славу, cf. крсно име; baђer: Устали у славу без вина, fie find fid in bie Saare geratben. 3) слава и васлава, baš Sebet bei ber слава 2. сладак, слатка, слатко, (слатки, тка, ткõ,comp. Ја нијесам славе штампане видно ни у слађа) füß, dulcis. cf. сласт. каквој књизи, него је прости људи (осо-[сладити, сладим, v. impf. verfügen, dulcoro. слӑван, вна, вно, berüßmt, celeber. Славу слави Краљевићу Марко сладӰн, m. 1) (у Дубр.) сладак шипак, füßer СЛАДӰн, сладуна, m. Hrt ide, quercus genus. СЛАЂЕЊЕ, n. baš üfen, dulcoratio. СЛАВИТИ СЕ, Вӥм се, v. r. impf. berübmt fein, слажење, п. баз Serabfteigen, descensio. celebror. СлӑЗАК, слӑска, m. baš Sperabfteigen, descensus. слӑзити, зим, v. mipf. berabfteigen, descendo. слак, m. (у Дубр.) ber Rnöterid. СЛАКОМИТИ СЕ, мим се, v. r. pf. vide полако слӑмен, а, о, (у Ц. г.) н. п. кућа, Štrob>, stra-|слітковина, f. vide попонац. слӑмнӣ, нӑ, но, Štrob, stramineus; сламна СлӑМНИЦА, f. (у Боци) 1) vide слами ача. 2) од прилике као врећа напуњена сламом скоје се једе од бадњега дне до малога божића. СлӑМЊАК, m. од сламе што се меће на сто по чаршаву. СЛАТКОГРМ, m. (у Ц. г.) мало дрво које има црвен цвијет лијепога мириса, eine Urt Stauch, fruticis genus. СЛАТКОРАН, a, o, vide слаткохран. СЛАТКОХРАН, а, о, (у Ц. г.) који слатко једе, dem die Speisen gut schmecken, ciborum appetens, cf. злохран. слӑХАК, хка, хко, (comp. слӑкшй и слӑгљи) (у Хрв.) vide јефтин, цијене. СЛАМЊАЧА, f. ber Štrolfac, saccus stramento | слачица, f. ber Šenf, sinapi, cf. горушица, refertus, cf. сламница. СлӑМЧИЦА, f. dim. v. сламка. слӑн, слана, но, (сланӣ, на, нô) gefalzen, sallitus, salsus: пружити коме слану руку, (у Ц. г.) као ласкати (као марвинчету кад се пружи соли). СЛЕВАЊЕ, П. (ист.) vide слијевање. следити, дим, (ист.) vide слиједити. следити, следим, v. pf. zu Gife maden, glacio. слана, f. (асс. слану, pl. слане) ber Reif, pruina: | СлЕДИТИ CE, следим се, v. г. pf. zu Gife wer= Да не бију слане и шњегови слÁНАЦ, нца, m. 1) тако кажу у Буковику да den, glaciari. сЛЁЗОВАЧА, f. (у Сријему) велика, Balomalve, СЛЁЗОВИНА, f. (ист.) vide шљезовина. СЛАНДАРИТИ, рим, v. pf. н. п. гаће, vide слин- | СЛЁКА, f. (у Боци) luth, aestuum marinorum дарити. сланик, сланика, m. 1) баз alfaf, salinum, vide| која accessus: слека и одслека, cf. плима, ослед. слёме, п. (ист.) viđe шљеме. слёп, слепа, по, (ист.) vide слијеп. |СЛЕПАЦ, пца, m. (ист.) vide слијепац. СЛЕПАЧКИ, ка, ко, (ист.) vide шљепачки. СЛЕПЕТИ, ПИМ, (ист.) слијепљети. слепити, слепим, (ист.) vide слијепити. слепити, пим, (у Сријему) vide слепети. слӑНИЦА, f. 1) vide сланик 1. 2) (у Боци) слепӥЋ, слепића, m. (у Сријему)1) vide слисолара. 3) (у Дубр.) сољена кожа, јепац 2. 2) слепићи у шљивику, т. j. мали се послије не може добро осушити, и те- шљивићи, који из земље око шљива изжа је. никну, bie Sebenfproffe, Kauber, stolo. СлӑНКАМЕН, m. у Сријему село и у њему слан СлЁПИЦА, f. (ист.) vide шљеница. извор, а више њега зидина од старога | СЛЕПЉЕЊЕ, П. (ист.) vide слијепљење. градића: Нагао као зец на Сланкамен.| СЛЕПОТА, f. (ист.) vide шљепота. Код Сланкамена има мала црквица за ко-|СЛЕПОЋА, f. (ист.) vide шљепоћа. ју се приповједа да ју је зидао Змајог-|СЛЕПЧОВОЂА, m. (ист.) vide шљепчовођа. њени Вук, који је ондје сједно. слёсти, слёзём, (ист.) vide сљести. СЛАНКАМЕНАЦ, нца, m. Giner von Сланкамен. СЛЕТАЊЕ, n. (ист.) vide слијетање. СЛАНКАМЁНКА, f. 1) ein Frauenzimmer von Слан- СЛЁТАТИ, слећем, (ист.) vide слијетати. камен. 2) грожђе : бијела сланкаменка, Wei=| слётети, (ист.) )слетим, v. pf. 1) berabflie= Be lägbeere, црна, fdwarze зapfner. СЛЁТИТИ, (зап.) СЛАПИТИ, пӣм, v. pf. vide зграбити, шчепати.|СЛЕТЈЕТИ, (југоз.))тјети : gen, devolo. 2) vide салеСЛАПТАТИ СЕ, слӑпћем се, v. г. pf. cf. склеп тати се. СЛАСТ, f. bie üßigfeit, Xolluft, dulcedo, vo-| luptas, cf. сладост. слӑти, шљём (шаљём), v. impf. fdiđen, mitto СЛАТИНА, f. 1) гдје извире или пишти вода Па је слеће са четири стране. слётнути, слетнем, v. pf. dim. v. слетјетн. СЛЕЋЕТИ, слётим, (јуж.) vide слетјети. слёЋи, слёжём (слёгнём), v. pf. 1) (око Имоскога) момка и дјевојку, žufammenfübren (Braut und Bräutigam), committo conjuges, cf. свести. Кад (кум и дјевер) слегу момка и дјевојку, једно другоме одријеши (предњима) крајеве од хаљина које ће 2) слећи раменима, bie dfeln zuđen, nihil certi respondere. СЛЁЋИ СЕ, Слёжём (слёгнём) ce, v. r. pf. 1) fid jufammenlegen, componi; fig. : се скидати. Кад се ђого слеже по земљици СЛИНЕ, слина, f. pl. ber Mg, mucus. 2) jufammenftrömen, confluo : слеже се сви-|слинити, ним, v. impf. rogen (weinen), тисит јет. СЛИВА, f. vide шљива. сливање, п. (зап.) слијевање. СЛИВАТИ, сливам, (зап.) vide слијевати. САЙВЉЕ, n. vide Сливње: Они иду Сливљем зеленијем СЛИВЊЕ, n. 1) поље у Херцеговини: Сведи војску низа Сливње равно 2) варош некаква (ваља да је у нији?): отишао на Сливње (на панађур). слйд, m. (зап.) vide слијед. слйдити, дим, (зап.) vide слиједити. слиз, m. (зап.) vide шљез. edo plorando. СЛИНКАЊЕ, П. dim. v. слињење. СЛИНКАТІ, кам, v. impf. dim. v. слинити. слино, m. bu Mogfinb, mucide! СЛИЊЕЊЕ, n. bas Hogen, pueri mucidi fletus. |слип, слипа, по (зап.) vide слијеп. СЛИПАРИТИ, рим, v. pf. н. п. гаће, von fid wer= fen, ausziehen, detraho. Маћедо-|СлипАЦ, пца, m. (зап.) vide слијепац. слипачкӣ, ка, ко, (зап.) vide шљепачки. сліпити, пим, vide слипарити. слипити, слипам, (зап.) vide слијепити. |слипити, пим, (зац.) vide слијепљети. слипица, f. (зап.) vide шљепица. слипЉЕЊЕ, П. (зап.) vide слијепљење. СЛИПОТА, f. (зап.) vide шљепота. СЛИПЧОВОЂА, m. (зап.) vide шљепчовођа. слисти, слизем, (зап.) vide сљестн. СЛИЗАТИ СЕ, слижем се, v. r. pf. с ким, (tabelnb) in Verbinbung fommen, Consortio jungi:сли зао се с њом. СЛИЗОВИНА, f. (зап.) vide шљезовина. СЛИЈЕВАЊЕ, П. vide саљевање. СЛИЈЕВАТИ, Слијевам, v. impf. vide саље- слÉтаЊЕ, п. (зап.) vide слијетање. слӥЈЕД, m. (у Ц. г.) н. п. чела остави слијед (од воска и меда), біе Oput, vestigium. слиједити, дим, v. impf. (у Дубр.) folgen, sequor. СЛИЈЕЂЕЊЕ, П. bas olgen, secutio. сай кз, m. (у Дубр.) vide шљез. САЙЈЕЗ, сайЈеп, слијепа, по, (слијепи, па, по) (јуж.) blino, coecus: Не плаче слијеа што није лијеп, него што не види бијели свијет. СЛИЈЕПАЦ, іца, m. (јуж.) 1) ber linbe, coe-| cus. 2) bie linbfdleide, caecilia, cf. слепић. САИЈЕПИ МИШ, m. 1) bie Glebermauš, vespertilio. 2) bie linbelub, linoemaus (ein piel), myinda, lusus vaccae: да се играмо слијеиога миша, cf. тутмиш. слијепити, слијепим, v. pf. (јуж.) jufammen= fleiben, conglutino. СЛИЈЕПИТИ, Пим, vide слијепљети. СЛИЈЕПЈЕТИ, Пӥм, (југоз.) vide слијепљети. СЛИЈЕПЉЕЊЕ, п. (јуж.) баз 23linbmerben, Er= blinden, oculorum amissio. СЛИЈЕПЉЕТИ, Пим, v. impf. (јуж.) blind werben, oculis capior : Како који слијепи, све горе СЛИТАТИ, слићем, (зап.) vide слијетати. слити, слијем, (слит и сливен) vide салити: Ни су вите ни чекићем бите, Но у Млетке у калупу слише СЛИЧАН, чна чно, 1) paffenb, angemeffen, con gruens: 2) чему, н. п. лопати, т. ј. као лопата, äbnlid), similis, cf. налик. СЛИШАТИ, шӑм, v. pf. (по школама) prüfen, examino. слобода, f. 1) ber Muth, animus. 2) Моја кућа моја слобода, Greibeit, libertas. СЛОБОДАН, дна, дно, 1) н. п. човјек, mutßig, be= berzt, animosus. 2) јели слободно? ift es er= Iaubt? licetne ? словодити, дим, v. impf. кога, Muth einfpre= chen, addo animum. СЛОБОДИЦА, f. dim. v. слобода: Моја кућица моја слободица. СЛОБОДИЧИЦА, f. dim. v. слободица: Своја кућица своја слободичица. СЛОБОДЊАК, слободњака, m. н. п. банов слободњак, ber Greifaß, libertus. СЛОБОЂЕЊЕ, П. baš Ermuthigen, animi additio. СЛОВАЦ, вца, m. планина у Србији. слово, п. (pl. gen. слова) 1) ber Rudftabe, li tera. 2) das слово, der Buchstab c, litera s. словце, п. 1) dim. v. слово. 2) (у Сријему) vide поскурњак. слог, слога, m. 5) у њиви оно између два разopa, baš ucerbeet, lira. 2). vide лијеха: два 5) н. п. у пјевању кад пјева двоје заједно сложити CE, сложим се, v. r. pf. c ким, einig 4) служи ли та црква? ift Gottesbient in dieser Kirche? (d. i. wird er darin je gehalten), celebraturne templum, an desertum est. 5) vide славити : А. Кога ти свеца служиш ? Б. Светога Николу (нли Никољ дан). Службу служи славни кнез Лазаре, Службу служи светог Амосија СЛУЖИЦА, f. (у Боци) dim. v. слуга: Ваша служица!(у Рисну, као још мање него слуга). caya, f. Schleim, pituita. СлуЗАВ, а, о, fdleimig, pituitosus. слӱзити, зим, v. impf. triefen, rinnen, manare, н. п. слузи крава, скоро ће се отелити. Слуктити, тим, v. impf. vide слухтити. СЛУКЋЕЊЕ, П. verbal. v. слуктити. зи=|сЛУПАТИ, слупам, v. pf. 1) zufammenfdlagen, confringo. 2) начинити којекако, jufammenfdu= ftern, imperite conficere. слӦмити CE, сломим се, v. r. pf. 1) breden, СЛУТА, f. (у Сријему и у Бачк.) ein Dumm= fopf, stupidus, stipes. слУТА, f. (voc. слуто) ein 2 ner (?), ominator : Слути слушо, наслутићеш. |слутити, слутим, v. impf. alnen, burd Dor= würfe, oder überhaupt durch Reden, gleichsam berbeifûbren, ominor. cлýтHA, f. die Uhnung, Herbeiführung durch Vorberfagen, omen. Слутов, слутова, (у Ц. г.) који слути особи то што зло, од прилике као злослуш, ber Unglücksprophet, vates mali, CлYREнE, n. das Ahnen, ominatio. А у говору је у једин. броју мушкога рода, а у множ. опет женскога, н. п. мој слуга, моје слуге и т. д.). 2) (у Дубр.) говорен жене | слуцАТИ, слўцам, v. impf. (у Бан.) н. п. тр слухтити, тӥм, v. impf. alš dim. v. слушати. СЛУЦАЊЕ, ". баз Yuštefen, selectio. и дјевојке, н. п. слуга ваша! слугин, а, о, beš Dieners, servi. СЛУЖАВКА, f. vide слушкиња. Служавник, m. (у Сријему) Saffeebrett, Präfen= tirteller, Rrebenfteler,repositorium,cf. поднос. ску, т. ј. избирати, одбирати, aušlefen, seligo. СЛУЧАВАЊЕ, П. baš Éreignen, casus. СЛУЧА́ВАТИ СЕ, случава се, v. r. impf. fid er= eignen, accidit saepius, cf. догађати се. СЛУЧАЈ, m. (loc. случају) vide догађај. СЛУЖАР служара, m. (у Грбљу) служари се случајно, zufällig, casu. ондје зову они људи који на каком сабо- случити CE, случи се, vide догодити се. ру, н. п. код цркве кад је слава, ГОТОВЕ | СЛУШАЊЕ, п. 1) зören, auscultatio. 2) baš јело и послужују. Gehorchen, auscultatio. СЛУЖБА, f. 1) ber Dient, ministerium : Служба | СЛУШАТИ, шам, v. impf. 1) zubören, borcen, ausније дружба. 2) ber Bottesbienft, sacra, cf. cultor. 2) gehorchen, ausculto. летурђија. 3) у пјесмама има и мјесто кр-|СЛУШАТИ СЕ, шамо се v. r. impf. cinanber 5ö: сно име: Службу служи светог Амосија 4) (у Дубр.) bie Dienerfdaft, Dienitleute: моја служба; има многе службе у кући. СЛУЖБЕНИК, m. (у Дубр. и у Хрв.) vide слуга. СЛУЖБЕНИЦА, f. vide слушкиња. СЛУЖЕЊЕ, П. verbal. v. служити. СЛУЖЕЊЕ n. verbal. v. слузитн. служити, служим, v. impf. 1) кога, коме, bienen, ministro. 2) вино или ракију, fdenten, ren, obtempero alius alio: Кад смо се састали, да се слушамо. СЛУШАч, слушача, m. ber Sörer, auditor. слушкињин, а, o, ber Magb, ancillae. frebenzen, ministro. 3) летурђију, мису, Bot-|слушче, чета, m. ein junger Diener, servalas. tesdienst halten, sacra celebro : И наши ће задужбине служиш, Од вијека до суда Божјега Сљёз, m. vide шљез. СЕСТИ, слёзём, v. pf. (јуж.) vide шљести ; Па он слезе низ кулу високу --- |
