СЊЕЖАНИЦА, f. (јуж.) вода од снијега, фпее>
waffer, aqua nivalis. У Херцеговинн на гдје-
којијем мјестима посленици пију све ље-
то сњежаницу, која тече из планина (и
за то, може бити, онамо има много CH-
пљивијех људи?).

сЊёти, сним, v. pf. (по југоз. кр.) vide снити.
сњетљив, а, о, (јуж.) vide главничав.
cô, còли, f. das Salz, sal.

COA, f. vide соха.

СОБА*, f. (pl. gen. côóâ) baš 3immer, cubile, con-
clave, diaeta, thalamus, cf. изба.
СÓБЕТ*, m. bas Saftmall, convivium :

Собеш чини Српски кнез Лазаре
СОБЕТИНА, f. augm. v. соба.
СОБИЦА, f. dim. v. соба.

сӧбни, на, но, н. п. врата, češ Rimmers, Sims
mer, conclavis.

СОБОВИЦА, f. планина у Шумадији од Ба

ничине до Крагујевца.

CÖBA, f. (pl. gen. сôва̂) bie Cule, noctua, ulula, cf. јенна, утина, ушара.

СОВИЉА, f. (у горњ. прим.) vide совјело. совин, а, о, ber Gule, noctuae.

совиЋ, т. бa Sunge ber сова, pullus no

ctuae.

СОВИЦА, f. dim. v. сова.

то и то украо, већ нека иде те се мири на лијепо с покраденијем. Овај човјек којега сок шаље лупежу зове се соко држица. Ако се лупеж поплаши, он иде те се с покраденијем намири, и тако ce то сврши тајно да ни покрадени ни лупеж не знаду ко је сок, јер му соџбину од покраденога узме и однесе сокодржица. Ако ли лупеж мисли да се не може доказати да је он то украо или се узда у се и у своје јако братство, он не ће ни да чује што му сокодржица каже; онда покрадени повиси соџбину, а сок ако је за цијело увјерен да је оно прави лупеж украдене ствари, он му опет пошаље сокодржицу. Ако ли лупеж и опет не призна, онда покрадени још повиси соџбину, и тако је повишује три четири пута, да кашто соџбина изиде већа него што украдена ствар вриједи. Најпослије сок ваља да изиде и пред кметовима да докаже да је онај на кога он говори заиста оно украо; ако он то докаже, онда лупеж ваља да плати осим покрађе и остале све трошкове, ако ли не докаже онда трошкове сок ваља да плати. 2) (у нах. Сок.) vide свједок.

совЈело, п. (у Дубр.) vide чунак (у разбоју), СОКОДРЖИЦА, f. (у Ц.г.) ber сок- Falter.

cf. совиља.

COBРА, f. vide софра.

СОКА, f. Frauenname, nomen feminae (Sogle).
Сокак*, сокака, m. bie Gaffe, platea, cf. y

лица.

СОВРЊА, f. 1) (у Боци) ситно камење што
се у зидању меће између великог каме-|сокачиЋ, m. dim. v. сокак.
ња. 2) (у Ц. г.) поврх зидова наставље-
на међа од ситнога камења.
СОВУЉАГА, f. augm. v. сова.

Содат, m. (у Дубр.) 1) vide солдат. 2) ber
Träger, bajulator.

СОДОРИНА, f. (у. Ц. г.) некака трава, eine
Art Pflanze, herbae genus.

СОЗИНА, f. планина између Црне горе и на-
хије Барске.

СОЙЉЕБНИК, m. (у Боци) пријатељ који ски-
Ме со и хљеб једе, cf. солоједник.
côɔ*, còja, m. der Stand, Rang, ordo, condi-
tio (civilis), cf. род:

Млади Урош соја господскога
СОЈКА, f. (у Сријему) vide креја.
СӦЈ-СРМАЛИ*, indecl.:

А по диби сој-срмали тканица, При тканици сој-срмали ножеви сок, сока, m. (loc. соку) 1) aft, succus. 2). bie Rafelate, muria casei.

сӦКНА, f. Grauenname, nomen feminae.
соко, сокола, m. (voc. соколе, pl. gen. co-
кола и. соколова) 1) ber alfe, falco. 2) град
у Србији (близу Дрине). 3) вода и брдо
у Ловћену. 4) зидине од старога града
у Црној гори. 5) cf. златоје.
СОКОЛАК, лка, m. hyp. v. соко: иди мој со-

колак (говоре дјеци кад их куда шаљу). СОКОЛАРИНА, f. Студеница је плаћала Турцима некакав данак који се овако звао и мјесто којега кажу да су се негда да

вали соколови.

соколити, лим, v. impf. (y Ц. г.) anfeuern, er=
muntern, cohortor, cf. слободити:
Соколи их Мрђен поглавица

соколиЋ, m. 1) berjunge Galfe, pullus falconis.
2) (у Ц. г.) vide јастријеб.

СОКОЛИЦА, f. bas Beibden beš Galfen, falco femina:

Иде соко, води соколицу соколов, а, о, Žalfen, falconis. СОКОЉАНИН, m. (pl. Сокољани) iner von Соко. сòкоски, ка, ко, vоn Соко.

сок, m. 1) (у Ц. г.) онај који пронађе лупежа који је што украо или друго како зЛО учинио, Uušinber. Кад се онамо коме што украде, он објави шта ће дати ОНОМЕ СОЛАД, солда, m. (у Боци) vide солдин. који му лупежа пронађе (и ово што му солÀнӣ, на, нô, al}-, salinus, salarius, cf. сони. се даје зове се соџбина). Сок да се не солÄP, солара, m, ber Salzbänbler, negotiator би с лупежом без невоље омразно и да би се ствар тајно свршила, пошаље какога сОЛАРА, f. 00% Salzamt, praefectura annoчовјека те му каже да неко зна да је он nae, cf, сланица.

salarius.

СОЛАРЕВ, 1

СОЛАРОВ, a, o, bes солар, salarii.
СОЛДАТ, m. ber Bolbat, miles.
СОЛДАТИЈА, f. 1) bie Miliz, bie Militargrenze,
im Gegensaß der пaоpuja, des Bauernlands,
bes Provinziale, regio militaris. 2) baš
datenvolk, die Soldatesque, milites.
СОЛДАТИНА, f. augm. v. солдат.
солдатов, а, o, beš Golbaten, militis.
СОЛДАТСКИ, ка, ко, folbatıfd, militaris.
СОЛДАТУША, f. baš Golbatenweib, mulier

litaris.

[сомљи, ља, ље, Belôs, siluri.
сомов, а, о, Bels, siluri.
СОМОВИНА, f. Belsfleifd, caro siluri.
сомош, Сомоша, m. :

Од Сомоша шора Луторанског
ol-|СОМӱн, сомуна, m. ber laib (feinern Beijen=
brots), panis delicatior. Сомун је свагда у
кисело умијешен. У Србији се сомуни нај-
више зове оваки куповни хљеб. cf. самун.
СОМУНИНА, f. augm. v. сомун.
mi-|сомуниЋ, m. dim. v. сомун.

СОМУНЏИЈА, m. ber erFäufer von Eaiben Bei= jenbrotš, panarius negotiator.

сӧмчад, f. (coll.) Eleine Belfe, siluri parvuli. СОМЧЕ, чета, n. ein Kleiner Bels, silurus par

vulus.

сонй, на, но, vide солани.

CōПА, f. 1) ein Prügel, Rnüttel, fustis, cf. 6атина, кијача. 2) (у Дубр.) некака морска риба, salpa.

СОПИЛКА, f. (у Ц. г.) велика свирала, Urt großer Flöte, fistulae majoris genus. сопити, пим, v. impf. feuden, anhelo. Šalo=|сопљење, n. baš Reuden, anhelatio.

Ој Солило мој бијели граде солин, Солина, m. стари град у Далмацији од којега се и сад познају зидине, na, Salona.

СОЛИЊАНИН, m. Giner von Солин.

СОЛИОСКО ПОље, п. поље крај мора у Грбљу иза

alz

сопот, m. 1) извор и село у нахији Биоградској на путу из Биограда у Крагујевац. 2) извор у равноме Котару у Бенковцу. 3) извор код намастира под Острогом. 4) према Рисну више мора пећина, из које кашто, особито у прољеће, у један пут удари силна вода да би човјек рекао сав ће свијет потопити (а љети иду у њу с лучем за воду). 5) више Пожаревца брдо (испод којега такође има извора). Со-сопоЋани, m. pl. намастир у Србији, од којега сад зидине стоје:

Тројице, гдје се негда со морска градила. солити, лим, v. impf. falzen, sale condio. СОЛИТИ СЕ, Лӥм се, v. r. impf. fid mit verfeben, sal comparo. солдЈЕДНИК, m. ber mit uns 2rot unbalt ge= geffen, qui nobiscum salem comedit, cf. сонљебник.

соломун, m. Šalomon, Salomo: премудри ломун.

соломунов, а, o, Balomon, Salomonis. СОЛОМУНОВО СЛово, n. Drubenfuß, кад жене ба- | ју око какве гуте (особито око врата), онда пишу кашто чивитом и Соломуново сло

солун, Солуна, m. beffalonid, Thessalonica До Солуна сто сомуна, а од Солуна сто сомуна (ваља), а у Солуну су чакшире за марјаш.

СӦЛУФЕ*, сӧлӳФá, f. pl. vide зулови:

Пом’јешаемо брке и солуфе

Сопоћане наврх Рашке ладне cОПРА, f. vide Софра:

-

Гди је соира, ту је долибаша СòРИТИ, сӧрим, v. pf. (у Дубр.) оборити да се ваља и лупа, berabfollern, devolvo: coрила нешто мачка. cf. оборити, разорити. СОРИТИ СЕ, СӦРим се, v. г. р. (у Дубр.) 1)berabkollern, devolvi. 2) wiederhallen, wiederschalIen (von Sebirgen, als wenn fie jufammen= stürzten), resono:

Сорише се брда и долине COPTA, f. bie Gorte, attung, genus : сваке copme, allerlei, cf. врста, струка, рука.

СбЉА, f. (у војв.) 1) vide бјелутак. 2) bie Kiefel, СОРЦАТИ СЕ, цам се, v. г. р. (у Сријему) vide

Sraupeln, cf. цигани.

СОЉЕЊЕ, n. baš Valzen, sallitio.

сом, сома, m. ber Bels, silurus glanis. СОМИНА, f. Планина у Херцеговини:

Бјеше пошаʼ у лов у Сомину

сомиЋ, m. dim. v. сом.

сомиЋ, m. bas Kaudlod an ben zwei Dadfei= ten, fumarii genus.

сомли*, adj. indecl. н. п. сомли нож, т. j. у којега су коре (камзе) од сомова зуба (?): Па је сомли ножа повадно

пасти, стровалити се.

CÓCA, f. Frauenname, nomen feminae.
СОТОНА, f. (voc. сотоно) ber Satan, satanas.
сотонин, а, o, beš Vatans, satanae.

сотоњак, тоњака, m. ein redter Satan (fder=
baft), homo prосах.

|СОФА, f. (у горњ. примор.) vide лијеха:
У бостању три софе садиле:
Једну софу црвен гарофиља —
На сриједи софа од мерџана,
И на софи дрвце бадемово -

СОФИЈАНА, f. ein Grauenname, nomen feminae.[спанъати CE, ђам се, V. Г. pf. с ким, ic bes СОФРА", f. ber peifetifd, mensa, cf. трпеза, kannt machen, sich abgeben mit jemand, in faсинија, сто, астал. miliaritatem alicujus venire. cf. слизати се.

COXA, f. (acc. coxy, pl. сӧxe, cóxa) ein gabel=|СПАПУЉАТИ, љам, v. pf. (у Сријему) vide згњеförmiges Holz, pertica bifurca.

сочиво, п. 1) bie kinfe, cicer lens Linn. 2) (у
Дубр.)ülfenfrüdte, legumina, cf. вариво.
сдчити, чим, v. impf. 1) ausfinbig maden, Eup=|СПАРИВАЊЕ, n. baš Paaren, conjunctio.
peln (eine Draut), concilio. 2) (у Ц. г.) cf.
сок, angeben, deferre.

СÓЧИЦА, f. 1) dim. v. co. 2) (у Хрв.) vide co-|

Кад пођемо сиаши.

спахијин, а, о, без спахија, domini.
СПАХИЈНИЦА, f. bie utšfrau, uxor той спахија.
СПАХИЈНСКИ,
'kâ, xô, herrschaftlich, dominorum.
ка,
СПАХИЈСКИ,
СПАХИЛУК*, m.bas ut, bie Sperrfdaft,latifundium.
спахо, m. (у Рисну) жене зову дјевера.
СПАЧВА, f. vide студба.

СПАХИЈА, m. (pl. gen. спахија) 1) ber Grunb=|СПЕВА́ВАЊЕ, п. (ист.) vide спјевавање. berr, dominus fundi. У Србији су били, а у Бо- спЕВА́ВАТИ, спèвавам, (ист.) vide спјевавати. сни и у Херцеговини ваља да су и сад спахи- | СПЁВАТИ, вам, (ист.) vide спјевати. је најбољи људи за народ. Босански су бе- спенЂЕ, f. pl. vide спенза :

гови готово сами спахије од свијех онијех

Саенђе су му помањкале

cf. новци, благо, трошак:
Али ти бабо не даде,

Али ти сиензе нестаде
Сегменима спензу небројену

--

земаља; и готово сви имају своје куле и дво-|СПЕНЗА, f. (по југоз. кр.) baš Selo, рecuniae,
рове по селима у Босни и у Херцеговини, и
тамо сједе. Гдјекоји још имају стара Српска
подријетла, н. п. Љубовићи, Виданћн, Бран-
ковићи, Вилиповићи, Тодоровић и т. д.,
али опет не спомињу радо да су кад Србљи
били, премда ни данас не зна Турски ни од
стотине један, него говоре Српски као и о-
стали Србљи. Спахије узимају десешак
од жита и у новцима од ожењенијех гла-
ва (око два гроша) главницу (у име де-
сетка од поврћа и од осталијех усјева и
другијех ситница). Спахије обично иду у
јесен и зими по својим селима, те купе глав-
ницу и десетак. Они немају нигдје својијех
намјесника по селима, нити је обичај да им
се што ради. Кад спахија дође у село, он од-
јаше код каквога газде, гдје је пространа и
лијепа кућа, па му сви сељаци дају за је-|
ло што треба. Слабо који спахија иде по
селу да гледа колико је који набрао, него
пита н. п. Е Радонца! колико си ти ове
године набрао кукуруза ?” Ако Радоица
рече да је набрао 20 товара, а он- пита
његова сусједа јели то истина ; ако сусјед
каже да јест, а он онда рече: „Е море|
на твоју душу.” Ако ли Радоица одговори
да је посијао доцкан, па убила слана куку-
рузе, или даје поплавила вода, или побила| СПИЊАТАК, тка, m. (у Книњу) vide пријечњак.
туча, па није набрао ништа, онда спахи- СПИРА, m. (ист.) vide Спиро.

спЁНЏАТИ, џам, v. pf. (у примор.) vide потро-
шити: Ми и остали што спенџали, то
Бог намирио! (кад се наздравља).
спёти, (с педи (?), т. ј. да буде знјев велики)
обичај је по Бачкој рећи кад се уђе жени
гдје снује.
спЕТЉАВАЊЕ, n. bas SufammenÉnüpfen (mit
Zwirn), confibulatio.

СПЕТЉАВАТИ, спетљавам, v. impf, jufammen-
binden (mit Zwirn), confibulo.
спетЉАТИ, љам, v. pf. zubäfeln, zu nöpfen, fibulo.
СпЕчалити, спечалим, v. pf. mübfam ermerben,
jufammenbringen, operose comparo.
спешати, шам, (ист.) vide спјешати.
спивÁвĀЊЕ, п. (зап.) vide спјевавање.
спИВА́ВАТИ, спивавам, (зап.) vide спјевавати.
СПЙВАТИ, вам, (зап.) vide спјевати.
спЙЛА, f. 1) (у Дубр.) bie Söble, caverna, cf.
пећина. 2) планина Граховска:
Од Трубјеле до Саиле камене
СПИЉА, f. vide спила 1:
И полетну с ђевојчицом
У те сииље камените

ја (тјешећи и себе и њега) каже: „Даће Бог | СПИРАЊЕ, п. баз 2bfpülen, delutio.

до године.” Осим поменутога десетка и | СПИРАТИ, спирам, v. impf. abfpülen, deluo. главнице давала се спахијама на винограде | СПИРИДОН, m. Špiricion, Spiridion. шулумина, на свиње жировница (по ко- | СПИРИНЕ, f. pl. (у Сријему) vide сплачине. ју пару од свакога свињчета по колико му се спÉРИТИ, спирим, v. pf. anfaden, succendo: каже да их ко има), на кошнице ко их је држао од сваке по онолико по што је онда ока меда или десету кошницу ко их МНОГО ИМА, по нешто на воденице и на казане; али се на

спирно све, т. ј. потрошно. СПИРО, m. (јуж.) hур. v. Спиридон. СПИСАТИ, спишем, v. pf. verfaffen, conscribo: списао книгу.

списивање, n. bas dreiben, Merfaften, conseriptio.

СПИСИВАТИ, Списујем, v. impf. fdreiben, ver= faffen, conscribo.

СПИСКАТИ, кам, v. pf. 1) vergeuben, consumere per| luxuriam. 2) коме за душу, verberben, pessumdo.

СПИЦА, f. (pl. gen. спица) 1) bie peide (am Have), radius. 2) (у Ц. г.) vide шуљак ; ба=| ber спица меса, т. j. ћевап, али се говори и за плијен од сто говеди или оваца. спич, m. племе у нахији Барској (до Паштровића).

СПЈЕВАВАЊЕ, n. (јуж.) baš Didten, excogitatio cantilenae, zolois.

СПЈЕВА́ВАТИ, спјевавам, v. impf. (јуж.) bid= ten, cantilenam facio.

CпJÈвати, вам, v. pf. (јуж.) т. ј. пјесму, ein Rieb bicyten (verfaffen, juerft fingen), facio carmen: спјевати коме за душу, verberben, pessumdo, ef. спискати.

СПЈЕШАТИ, Шӑам, v. pf. ослабити, малаксати,
изгубити снагу, fdmad merben, debilitor.
сплав, m. 1) bas Klog, bie &löge, ratis. 2) (у
Сријему) с млијека, біе Бабne, flos lactis,
cf. повлака.

СПЛАВАЊ, вња, т. брдо у Ваљевској нахн-
ји на путу Лозничкоме.
Сплавати, вӑм, v. pf. vide сплахати.
сплавити, ви́м, v. pf. 1) bjdöpfen (3. 23. bie

СПОЉА, adv. von aufen, extrinsecus.
спомен, m. 1) bas nbenen, memoria. 2) баз
Gedenken im Gebete, commemoratio.
спомÉНАК, нка, m. hyp. v. спомен: Ни спо-
Менка није било.

abne), demo. 2) сламу са жита на гумну, megtebren, deverro. 3) сјекиру, vide заварити. СПЛАКА, f. (у Ц. г.) мала барица н. п. од ки-|СПОМЕНИВАТИ СЕ, менујем се, v. r. impf. (у me, Pfüße, lacuna.

СПЛАКАЊЕ, n. cas 2bfpülen, ablutio.

Сплакати, сплачём, v. impf. abfpúlen, abluo: сплачи судове.

Ц. г.) vide спомињати се:

Тај се хоће вјечно спомениваш споменути, споменем, v. pf. ermäßnen, com

memoro.

сплакнути, сплакнём, v. pf. н. п. судове, ab=[СПОМЕЊИВАТИ, мењујем, v. impf. vide спомиfpülen, abluo.

сплӑснути, нê, v. pf. н. п. оток, (von bere-
schwulst) abnehmen, decresco.
СПЛАТА, f. 1) bie Wlätte (ein plattes Fabrzeug|
jum ueberfenen auf lûffen), ponto, cf. ске-
ла. 2) на Лиму као мали сплав од дасака на
чему се превози.

СПЛӑХАТИ, хам, v. pf. као надвладати, н. п.
једва га сплахаше и ухватише, vide ca-

плахати.

Сплӑхтати, там, v. pf. vide склептати :
Тада скоче пашине делије,

Сви силахшаше те га ухватише сплӑЧИНЕ, сплачина, f. pl. bas

vies, cf. помије.

pülidt, elu

сплести, сплётём, v. pf. zufammenfledten, con

texo.

њати:

Да ти славу Божу спомењујеш
СПОМИЊАЊЕ, n. vide помињање

СПОМИЊАТИ, њем, vide помињати.
СПОНА, f. 1) н. п. на кошуљи, bie dlinge (zum
Heftel), retinaculum e filo, 2) Fußschlinge,
ußftric (für ferbe),pedica. 3)(у Хрв. и Далм.)
vide копча.

СПôНКА, f, vide спона 1.

СПОНТАТИ, там, v. pf. (у Рисну) сионшало те! т. ј. да умре на пречац (клетва женска).

СПОПАСТИ, паднем, v. pf. апpađen, anfallen, invado.

СПОР, а, о, 1) н. п. хљеб, lange bauerno, durans. 2) споро иде, ез деђt langfam von Statten, lente.

сплести се, сплетём се, v. г. pf. fid verwi=|СПОР, m. vide спориш.

deln, se impedire: силеше се те паде. сплёт, m. (loc. сплету) 1) bie Spaarfledyte, gra

dus:

СПОРЕД, vide поред:

Међу њима тица ластовица,
Според ње су два сокола сива

СПОРЕДНИК, споредника, m. (у Ц. г.) vide по-
редник :