воден, а, о, н. п. крушка, јабука, вино, müffеrіg, ipfel gejtansen uns fo angefauert gеtrunten aquosus.

wird, aqua acida. водЁНА НЕДЈЕЉА, f. Die erfte 23офе па) Oftеrn, вддњиКАВ, 1а, о, н. п. вино, јабука, крушка,

die weiße Woche, hebdomas prima a paschate, BÒAHHKACT, wäßerig, aquosus. ef. свијетла недјеља.

водњИЦА, f. (у горњ. прим.) у рала оно дрво водЕНБИКА, т. vide водени бик.

наврх којега је јарам (од прилике као у водёнӣ, на, но, н. п. суд, тиква, 28affere, кола што је оје). ef. вођница. aquaticus.

водовАЊА, f, (у ц. г.) vide oдoвaња. водёнӣ Бик, т. (у Сријему) Sie Xobrommel, вододЕРИНА, f. куд је вода одрла, Ser 28afardea stellaris.

serrif. воДЁнӣ кос, т. 2Гrt 23affеrроѕеl, avis aquaticae воддJАЖА, f. као мали јаз или јаружица, куд genus.

тече вода, особито од кишен од снијега, водвнӣ цвйJET, m. Sie Cintaggfliege, Sag ufer: Wassergang, iter, per quod aqua currit. aas, ephemera vulgata.

водокРШТЕ, п. (по зап. кр. највише говоре водќницА, f. 28ајTermüble, mola aquaria: По

кршћани, али сад уза њих и Хришћанн) двапут се у воденици говори.

vidе богојављеније : BOGÈHUYAP, m. der Mühler, molitor.

BOJÓHOWA, m. u. f. der Wasserträger, WasserводвниЧАРЕВ, а, о, vidе воденичаров.

trägerin, aquator, et mulier aquam ferens. BOÈHHYAPKA, f. die Müllerin, molae domina, BOHÓTTAJA, f. der Wegwart, die Wegewarte, cimolitoris uxor.

BÒ 4011.1ÂB, m. chorium intybus Linn. во дӯничаров, а, о, беg Rubler, molitоriѕ.

водоп.ЛАВАН, вна, вно, per deb erfфеттиng во ДЁНичиЦА, f. dim. . воденица.

ausgeseßt, diluviei obnoxius. водЁничиште, т. бer Ort wp eine Yükle ge: водопол, водопоја, т. мјесто гдје се стока standen, locus ubi mola fuit.

Troja, die Tränke, locus aquandis pecoribus, водѣнични, на, но, н. п. камен, коло, Mühl- cf. појило: (stein,-rad), molaris.

На водовој овце дојавише — воДЕЊлк, водењака, m. Gibaut, membrana водЎРИНА, f. augm. p. вода. ovarii, cf. кошуљица.

BỒ'b, m. der Führer eines Blinden, dux coeci. водЁЊАКА, f. (у Рисну) тиква у којој се носи воѣА, m. (у војв.) vidе вођ.

Boga, ein Kürbis, Wasser darin zu tragen, BÒ'ÁẬPKA, f.

cucurbita aquae ferendae. cf. водњака. вбъЕ, vidе овђе. BOÈHAYA, f. Art wäßeriger Birnen, piris genus, BÒLEB, a, o, des Führers, ductoris. cf. пљускача.

воБЕВинА, f. оно што доведу сватови, т. ј. водиЈЕР, водијера, т. (јуж.) бie 2Reptijte, vas

невјеста, н. п. камо та наша вођевина? foenisecae, cf. брушњача, тобалнца. вдъЕЊЕ, n. Sag Subren, duсtiо. водЙР, водйра, m, vidе водијер.

вдъИЦА, f. 1) у везу као прутак, ein Ctreif in водити, водім, v. impf. 5) führen, duco. 2) воду, Ser Otіferei, virga acu picta. 2) pl. вођице,

Leiten, duco. 2) челе воде саће (у кошни- Оer Зugel, habena, cf, дизген:
ци), einbauen, fіngеrе favos. 4) води крава ; Већ ухвати ІШарца за вођице -
кад је водила ова крава ? rincern, lasci-

Десном руком за вођице Шарца. vire in Venerem (da vaccis).

вдъницА, f. (у горњ. прим.) vidе водњица. водити ск, водим се, v. г. impf. 1) einanber | вбто, m. pertraulid) p. воб: Бјеж" у село воfo! fubren, duсі. 2) (у Боци) води се крава,

ef. паведрина. vidе водитн .

вджЁњЕ, n. Sas Subren (au Rans uno ju 28afTer), воднЦА, f. ) dim. p. вода. 2) 28eissajTer, aqua yectio, vectura.

lustralis ; у Боци велика водица зове се вожњА, f. Sie Sahrt, cas Sabren, vectura: сваки Богојављенска, а друга мала или за- коњн нијесу добри на вожњи. крашена.

воз, т. товар на колима или на саонима, BÒJHYẬP, m. der Weihwasserträger, camillus (?):

воз дрва, сијена, ein

Wagenvoll, Зашао од куће до куће као водичар. Кад currus (?). водичар отпоје Сиаси Господи, и по- вдЗАК, воска, воско, gut giebens, bеnе vеhеnѕ: кропн водицом по кућн, онда обично рече: ови коњн нијесу дебели, али су воски. „Што је попово да је готово : чанак граха возакАЊЕ, n. din. D. возање. и повјесма два, удо меса и чанак ораха и воз AKATи ск, возакам се, v. r impf. dim, p. пару на крст.”

возати се. водJE, vidе овдје.

воздькА, f. дрво (понајвише рачвасто) што водницА, f. (у. Ц. г.) некаква плава змија метне на њега пређа кад се навија.

6.opyma, Art Schlange, serpentis BÓ3ÂHE, n. das Fuhren, vectio, vectura. genus.

вдЗАР, возaрa, m. Ser Xuperer, remex, cf. возац: водЊАКА, f. (Рисну) vidе водењака.

Дај ти мене тридесет возара, водњИКА, f. 28affеr, bаѕ im 28inter über pols-| и пред њима возара Лазара

н.

п.

се

као

возАРЕв, а, о, vidе возаров.

А чауша Рељу Крилатицу, возАРИНА, f. Ser Suhrobn, vectura:

А војводу Обилић-Милоша Возарине пет стотин" дуката,

Овога обичаја у Сријему н у Бачкој и у B03ÁPOB, a, o, des Ruderers, remigis.

Банату као и многијех другијех сад нема, возАти, возам, v. impf. führen, vеhо.

ану Србији слабо, али у Херцеговини возАТи ск, возам се, у. г. impf. fahren, vehor. ну Црној горн и онамо по приморју има вдЗАЦ, вдеца, т. (у Боцн) vidе возар.

једнако. 6) у Хрватској војвода се данас возач, возача, т. који што вози на колима, зове шумар који иде на коњу. der Fuhrmann, qui vecturam facit.

вдовод-БАША, m. војвода у сватовима: возиДБА, f. Bas Subren, vectio.

Војвод-баше, браћо наша — возионицА, f. буре у којему се вози што војводин, а, о, бев војвода, той војвода.

(н. п. кљук), ба8 Suhrfap, Surfing, vаѕ возводиницА, f. Vie Srаи бев војвода, uxor той vectorium.

војвода. вдэнти, возйм, v, impf. 3) führen, veho. 2) на возводити, дім, v. impf. gum војвода тафен,

. лађи, хидеrn, remigare, cf. веслати.

appello тог војвода. возити CE, вӧзим, сe, v. г. impf. fahren, возводити cЕ, дим се, v. r. impf. fifür einen vehor.

војвода augeben, pro војвода ѕе gеrеfе. вдиловицА, f. намастир код Дунава близу возводиъ, . Софn бев војвода, filius тој војПанчева,

вода: вонловички, кa, кo, pon Вонловица.

Те војвода обједује, BÒHH, m. Mannsname, nomen viri.

Војводић му коња држи BÒHUA, m. Mannsname, nomen viri.

вдводиЦА, т. dim. E. војвода. вој, воја, т. ред у плетењу плота и остали војводовАЊЕ, П. Ба војвода fein, то еѕѕе војствари од прућа, Sie ®фіt, ѕtrаturа: довр

вода. ши тај вој, па ходи да ручамо.

вдоводовАти, дујем, v. impf. војвода jein, sum вдJAк, војака, т. (у војв, од Словака) vide војвода. војник: Млад војак стар просјак.

вдоводскӣ, кa, кo, Sen војводе деbdrig, тобу војвода, т. 1) беr реrjpg, dux:

војводе. Пораниле три Српске војводе

| вдводство, п. 1) bie 2Burbe eines војвода, digОд Косова уз кршно приморје:

nitas to✓ BOjBoga. 2) deffen Gebiet, Herzogs Једно беше од Прилипа Марко,

thum, terra той војвода, ducatus : Друго бјеше Реља од Пазара,

А ти стриче, војевода Гојко ! Треће бјеше Милош од Поцерја

Мало л” тн је војводсшва твојега? Мудар бјеше војвода Момчило —

Мало л' ти је? Остало ти пусто ! Град градила три брата рођена,

Већ со туђе отимате царство До три брата три Мрњавчевића:

вдовоъЁњЕ, n. дав ©rnеппен зит војвода, той Једно бјеше Вукашине краље,

војвода appellatio. Друго бјеше Угљеша војвода,

BÒJAPAN, m. Mannsname, nomen viri. Треће бјеше Мрњавчевић Гојко — воЈЕВАЊЕ, n. Sa8 Wrieger, belligeratio. 2) у Херцеговини ну Црној Гори старје- волЁВАти, вдјујем, v. impf. Friegen, bellare.

, у

. шине од кнежина или племена зову се и вдэЕВодA m. у пјесмама мјесто војвода: данас војводе. 3) за Карађорђијева вре- А тн стриче, војевода Гојко мена кнежинске старјешине и управитељи вдино, у пјесмама налази се мјесто војно. звали су се војводе: оваки је војвода био вдJKA, f. (у примор.) vidе воћка : н. п. Стојан Чупић у Мачви, Милош Сто- онаранцо, војко племенита ићевић у Поцеринн, Антоније Богићевић возник, војника, т. See Rrieger, miles. у Јадру, Хајдук Вељко украјини Него- вбницА, f. Ver #ries, bie Wriegsheit, belli tеmраѕ. тинској и т. д. 4) и данас у Београду Тур- вониЦА, f. варош у Босни, eine @tast in 208ци својега старјешину зову војвода; nien, urbs Bosnae. овај војвода Турке затвора и за мање им вдонички, кa, кo, folatify, militaris. ствари суди, а за веће, гдје се тиче чи- војнички, кa, кo, von Војннца. стога суда, шаље их кадији, и кога нађе вбно, т. (ст.) муж, Gemabl, maritus : за право може избити. Првијех година Како не ћу бледа битн? Милошева владања оваки је војвода овако Војно ми је пијаница судио и Србима, али сад суди само

Typ-BÓJHOB, a, 0, (ct.) des Gemahls, mariti: цима. 5) војвода у сватовима, које понај- сели се војнова мајко — више бива ујак младожењин:

вбЈСКА, f. (dat. војсци, асс. војску) ) рав Кума куми Дебелић-Новака,

Жrie g8beer, exercitus. 2) отишао на војску, А прикумка Новаковић-Груја,

ins Feld, zu Felde, in bellum. 3) (y bon) die Старог свата Сибињанин-Јанка,

Reute, homines : на овом броду нема много Ађевера Краљевића Марка,

војске; у овоме је мјесту обична (gefälis)

жити волове.

на

војска; колико имаш војске у кућн; има познају, и кад она изнђе онда већ иду тра

много војске у кући, ef. чењад. војсковољА, m. (у ц. г.) peerführer, bellidux: волуЈАРКА, f. 1) некако крупно црно и бијело Војсковође војску поведоше —

грожђе, Buffelaugen, uvae genus, cf. волујар. BOJTA, f. (y BOjB.) eine Art Kartenspiel, lusus 2) vide волујара. quidam paginarum.

вдлӰЈСкӣ, кa, кo, vide воловски. вдштинА, f. augm. И, војска.

BÒLA, f.1) der Wille, voluntas: Apyrome ha вбәштити, војштим, v. impf. 1) на кога, frie- вољу, а себи невољу. 2) уговору се каш

gen, belligero. 2) (у Дубр.) с дјецом, т. ј. то узима као мјесто или, н. п. воља тн инати посла с њима, мучити се око њих, доћи, воља ти не доћи ; Bom' ти пити во ju thun haben, fatigari.

капу купити, 3) гуша у кокоши или утице, вбошкЁЊЕ n. Bas #riegen, belligeratio.

der Kropf der Henne, des Vogels, guttur. вбко, m. hyp. р. во, особито кад вабе теоце: вдЉАВЧА, f. намастир у Србији.

пое воко пос! мa вoкo ма! Што гоћ вољАН, љна, љно, (вољни, на, но) 1) frei, sui воко буче, себи за врат баца.

juris: вољан си, и Fannit e8 thun, per te вдлАК, вбка, m. (pl. води, gen. волака) 3) һур. stat; Тако имао од куда давати и вољно

р. во : Ожени се, стаће ти волак на ногу ; мен невољноме ! За здравље свакога јуОтисни, потисни, воци ти корисни (кад се нака брата Ришћанина вољнога и невољшто тешко удруштву ваља или тура пред нога (кад се напија). 2) guter. Raune, guter собом);

Dinge, laetus: Молићу вам молитвицу

Вољан буди царе господине За све куће добре среће

BÒLAHů Boke! (verwundernd) guter mächtiger За тежака иволака

Gott! bone Deus! 2) (у Дубр.) некака морска риба, Irt Bee: вдЊЕТи, волим (вољу), v. impf. (јуж.) lieber fisch, piscis quidam marinus.

фоЦеп, malo : Волим мастан капати него вблаЊЕ, п. игра у којој се баца штап по гладан плакати. Говори се и кај вољеши,

земљи да се премеће, ein Birtenpiet, ludi am liebsten wollen: genus.

Ја би буриу највољела вдлАР, волара, т. 1) који чува волове, Оф- Ја би Јанка највољела

fenbirt, babulcus. 2) владичанско око у језе-вољнцА, f. dim. ь, воља. ру Скадарскоме.

вонТАЊЕ, n. vіdе вотање. волАРСкй, а, о, Офfenbirten-, bubulcorum.

вонTATи, там, y. impf. vide вoтaтн. вблATи се, волам се, y, r. impf. т. ј. штапо- воњ, вдња, т. 1 (по зап. кр.) деr Serum, odor,

Bama, eine Art Hirtenspiel, ludi genus. вдЊА, f. (cf. мирис, задах. BÒÂNI, m. Ochsenname, nomen bovi indi solitum. BÒH ÂHE, n. 1) das Riechen, odor. 2) das Riechen, вдлети, волим (нет.) vidе вољети.

odoratio. волна, ја, је, (по југоз, кр.) lieber woЙene, воЊАти, њам, v. impf. (по занад. кр.) ) воmalens :

њам ружу, rіефеп, odoror. 2) ружа воња, Ја сам волиј изгубити главу

rieфen, oleo, ef. мирисаты: Ни лук јео, ни Него цару поклонити пару

луком вољао вдлиКАЦ, кца, m. (у Дубр.) 2Irt pitanje, tribulus. воейнТА, f. Der Bulben, florenus, cf. Форинта. волити, волим, (зап.) vidе вољетн.

воРТАЊЕ, n, vide вoтaње. волдвод, m. (у Дубр.) eine airt рlаnje, herbae | воРГАти, там, vide вoтaти. genus.

вӧСАК, cка, т. (loc. воску) дав 28acb8, cera: волдводница, г. волови што нду за кравом као у вёску, jiфеr, tutus.

кад води крава, Die Sreier per läufigen Жи, восковАРИНА, f. (у Србијн) Die 23аф#trebern, vaccae proci.

rесrеmеntа cerearia, ef. воштина. вдловски, ка, кӧ, н. п. месо, Офjen:(Sleifф), восковіРІНJA, т. којн восковарину купује, caro bubula. ef. волујскн.

der die Wachstrebern kauft, qui emit recremenвдловскӣ ЈЕзик, т. бie Офjenjunge, anchusa ta cerearia. officinalis Linn.

вота, f. (у војв.) некака игра, 2Irt ©piels, ludi BÒJOBOKO ÖKO, n. das Ochfenauge, ehrysanthe

genus, cf. Фота. mum leucanthemum Linn.

BÓTÁHE, n, das Narren, ductatio. волдДЕР, т. 1) брдо између Гроцке и села воTATи, вотім, v. impf. (у војв.) кога, паr

Колара. 2) гдјекоја се брда тако зону и по ren, bei der Nase herumführen, ducto.

другнјем мјестима, н. п. у Хрватској. вотњак, п. 1) Беr рhtgarten, pomarium. 2) се. волоПАТША, f. мјесто за пашу ораћим воловн- ло у Рађевинн (близу Лознице). 3) зидине

ма,
wa, Ochsenweide, pascuum bovillum.

од намастира (у селу Вотњаку, на инјевом вдлуЈАК, m. планина у Херцеговинн.

бријегу ријеке тире), ef. затроношити. волуJAP, волујара, т. vіdе волујарка 1. вотњачң, т. dim. p. вотњак. волӯJAPA, f. некаква авијезда, коју ратари вдъAP, n, J) Оer Objtliebbaber, аnаnѕ pomorum,

голан :

на

2) der Obsthåndler, Debstler, qui poma ven- (BPATÒNÂH, Bparonáha, m. der Muthwilige, peditat.

tulans. cf. врагулнин. вожE, n. дав ОБt, ipoma: У своје вође кад ко ВРАГдлАст, а, о, mutbmilig, petulans. хоће.

ВРАголнЈЕ, враголија, f. р. бie Seufeleien, neвдъКА, f. Ser ОБftbaum, pomus.

quitiae. вдъКАЊЕ, n. Bаѕ реrumrubren, duсtаtiо. ВРАгдлиСАЊЕ, n. vіdе враговање. вдъКАТИ, қам, v. impf. berumführen, duсtare: ВРАгдлиСАти, лишём, vidе враговати.

квочка вобка пилиће, а не ће на једном мје- ВРАГдлити, лим, vidе враговати. сту да се смири.

ВРАГдлит, т. (у Дубр.) бie 23affеrnup, trapa вдъкошA, f. (у Бан.) овца која води друге natans Linn.(?)

овце, ein ёфаf ba8 апреrn реrаиваеђt unt | ВРАГдлиЦА, f. vіdе ђаволнца. sie führt, dux (gregis).

ВРАГблство, п. vіdе враговање. вотЊАК, m, vide вотњак.

ВРАГдЉЕЊЕ, n. vіdе враговање. воч! interj. &aut um ein Rinә барои ҳи јадеп, ВРАГУЈйн, врагулйна, т. (у Боци) vidе вра

ѕоnuѕ аbіgеndi bоvеm, cf. ћеја, вочке. вбчия, т. dim. , во.

Пошљите ми малу ћецу да ме превезу ; вдчKE! vidе воч.

Mа су ћеца врагушини, утопиће те вбША, f. Winterwort für вода, aqua sermone | ВРАЖЈй, жја, жје, tеuftifф, diabolicus. infantium.

ВРАЖогPHци, Враждгрнаца, m. pl. село вдшТАН, а, о, wäfern, cereus: Држи као да лијевом бријегу Тимока у Црној ријеци су му руке вошшане.

(онуда се говори в грнац и монац). воштаницА, f. die 2Вафsleinvano, ceratum. ВРАЈКОР, врајкора, т. дas Sreicorp8, manus voвдшТАРА, 2f. das Wachshaus, wo das Wachs lonum. BÒWITÂPhyqa,sgepreßt wird, cella ceraria(?). ВРАЈКОРАЦ, рца, m. Ser Sreicorift, volo. вошТАЦ! interj. (у Сријему) vide пнс! ВРАЈКОРИЈА, f. Die Sreicorpв, volonum copiae. вдшТАЦ! удри га, јФlage! percute! ef. воштитн. | ВРАЈКОРСкӣ, кa, кo, Srecorp8-, volonum. вдшТЕЊЕ, п. vіdе вошћење.

ВРАН, m. 1) vidе гавран: BÒMTHAA, f. (augm. 6. Bocak) 1) die Wachstre:

Ја два врана, два по Богу брата Бbern, rесrеmеntа ceraria, cf. восковарнна. 2) vidе вранац : 2) саће у коме нема меда.

Поткова му врана дебелога вдштити, тим, v. impf. ) wifen, cero. 2) рей

3) враг, кад му не ће нме да спомену : Мање gein,verberare, cf.тући, бити: воштили су га. више, свак има свог врана. вдъЕ, n. (у Славонији) ра8 Жапnenfraut (@ftеr. BPAн, врана, но, (врани, на, но) fфwark, ater. Zinnkraut), equisetum.

ВРАНА, f. (pl. gen. врана) Sie #räbe, cornix : BÒLTRÊHE, n. 1) das Wichsen, ceratio. 2) das Prü- Врана врани очију не вади; Викнуше geln, verberatio.

(грaкнуше) као на бијелу врану. ВР, връа, т. vіdе врх.

BP АНАЦ, нца, т. 1) беr арре (fфwareg Pfer6), ВР, praep. vіdе врх.

equus аtеr. 2) (у Ц. г.) (pl. вранчеви) црна ВРАБАЦ, вранца, m. (pl. gen, врабäца) bеr Oper:

тица водена, мало мања од гуске, Дrt 23af= ling, passer: Ко се боји врабаца, нек не

servogel, avis genus. сије проје.

ВРАНЕТИНА, f, augm. о. врана. BPÀBHIĻA, f. das Weibchen des Sperlings, passer BPÀHEIII, m. Mannsname, nomen viri. femina.

ВРАНЕША, f. (у Грбљу) име кози, Зіеgеnnате, BPÂr, m. der Teufel, diabolus, cf. habo: Ko c

nomen caprae. врагом тикве снје, све му се о главу лу- ВРАнило, п. ©фwärje, atramentum. пају ;Не да му враг мировати; Не лезн вра- ВРАниловА ТРАВА, f. Der Toten, origanum vulже (кад се приповиједа да је ко што зло једно за другим радно); Није му ни врага ; BPAнин, а, о, беr fräbe, cornicis. не ће му бити ни врага, es felt iђт даr (BPAнино око, п. (у Сријему) Die @inbeere (Санnichts.

auge), paris quadrifolia. ВРАГАЪЁР, врагађўра, т. Питали бабу кад Тве Анити, враним, v. impf. fфwärzen, atro.

је ишла на панаѓур куда ће, а она пуна Гвианит, т. 1) ба8 Sublein per Srbe, pullus радости одговорнла: „ндем на панаѓур cornicis. 2) планина у Херцеговини више fyp.” А кад се вратила с панаѓура, онда Mocrapa, ein Berg in Herzegowina, mons је запитали: „ђе си била бако ?” „На па- Hercegovinae. нађуру и на врагађуру” (одговорила љу- | BPAнокА, f. име овци, (враноока ?) Офafgna= тита, пошто је видјела да на панаѓуру не да me, nomen ovi indi solitum, нико ништа без новаца).

ВРАнотА, т. во црн без биљеге, еіn fфwater BPATÒBÂbE, m. der Muthwille, petulantia. Ochs, bos ater. ВРАГдВАти, врагујем, v. impf. Ruthwіllеn trei: BP АнЧЕ, вранчета, п. мали вран коњ, ein flei:

Беп, реtulаntem esse, cf. враголисати. ner Rappe, equulus ater.

gare Linn.

nerea.

Винн.

ено

*1

Док ето ти једног матнннна

23ruftbaum, jugum textorium, истражње, На вранчешу коњу пеливану

на које је навијена пређа, Garnbaum, jugum: ВРАНЧЕВ, а, о, бет Харреn gehörig, equi atri. Доведи ми дугонокту другу ВРАНЧИНА, m. augm. . вранац :

Да прокопа на врашилу трубу Па он узја бијесну вранчину —

ВРАТИНА, f. augm. v. врат. ВРАнчин, m, dim. р. вранац.

ВРітити, вратим, v. pf. 3) umtebeen mафеп, BPAHI, m. die Franzosen (Krankheit), lues ve- converto (reice capellas, Virg.). 2) zurückge

ben, restituo : Зла жена зајма не враши. ВРАНЦАВ, а, о, benerif, morbo gallico corrup-1 BP Aтити ск, вратим се, v. г. pf. umfebren, retus.

vertor. ВРАЦАЊЕ, n. Bag Inftесtеn mіt Stankofen, in- ВРАТит, m. dim. р. врат. fectio venerea.

ВРАТич, т. vіdе повратич. ВРАНЦАти, цам, v. impf. mit Transfer аnуteten, ВРАТИША, f. Der Зurtgeber, redditor: Hн враinficio morbo gallico.

шиша ни платиша. ВРАНЦАТИ СЕ, цам се,v.r. impf. penerif bеrbеn, ВРАТА, вратала, п. р. планина у Херцего

infici morbo gallico. ВРАНЦљив, а, о, vidе вранцав.

ВРАтло, т. (у Боци) као враша, н. п. ВРАЊ, врања, т. 1) Ser брить, obturamentum. : брода на врашло (кад улази нз мора у

2) (у Сријему) некака тица као голуб грив- залив), бie Runsung, ostium. њаш, аrt togel, avis genus.

ВРАТНА, f. adj. намастир у крајини НеготинВРАЊА, f. 5) варошица у југоисточној Србији: ској. Опреми је Врањи на Мораву

BPÁTHA KÔCT, f. os hyoideum. 2) у Црној Гори брдо код Царева. Лаза. ВРітни, на, но, н. п. кост, жиле, аls-, colli. ВРАЊАК, врањка, т. (у Дубр.) Irt Pflange, BPAтник, m. у Велебиту мјесто, с којега се herbae genus.

из Хрватске у Сењ идући море угледа. ВРАЊАЧА, f. брдо у Велебиту к Далмацији. ВРітник, т. (у ц. г.) довратник од камена, ВРАЊЕЊЕ, n. Вав Офоärzen, atrаtiо.

ef. вратница. ВРАњй, ња, ње, Жrübenz, 8. 23. Reft, cornicis. BPAтницА, f. (у ц. г.) vidе довратник. ВРАЊӣ мӯК, m. eine 2Гrt (wilben) gaud, porri BPAтницE, f. pl. 3) врата од прућа нсплетена, genus.

или од дрвета начињена, Вав Gatterthor, porВРАЊИНА, f. острво у блату Скадарском (око ta clathrata. Вратнице понајвише стоје на 50 пушака).

путу, и затворају се да не иде марва у поBPÁNYEB, a, o, des Sperlings, passeris.

ље; нян на тору. 2) (у Рисну) vide прагови. ВРАпчит, m. dim. р. врабац, passereulus. ВРАтно, n, adj. брдо у Ловћену. ВРАПЧЈЕ СЈЕМЕ, n. Tame einer Pflange, plantae | BPAтовАН, вна, вно, (у Ц. г.) н. п. жито у коgenus.

ме има врата, па од xњеба таковога жита ВРАпчJй (врачји), чја, чје, деп бperlingen завраша човјек, т. б. опије се, mit gold gehörig, passerinus.

vermischt, lolium continens. BPÁTIYÊN HÒKTU, m. pl. Name einer Pflanze, BPATÒNOM, m. 1) (Scheltwort) du Halsbrecher! plantae genus.

audax. 2) y njemy, Name einer Zauberpflan: BPÂC, m. (y bojb.) die Frais (österr. die bpac), 3e, herba ficta: epilepsia, cf. дјетиње.

Кад набрала костолома BPÁT, m. (loc. bpáry) :) der Hals, collum. y Костолома врашолома

Рисну кажу да не ваља дјецу за враш | BPATолдмиЈЕ, т. 2artbolomüив, Bartholomaeus. љубитн, да не буду зла. Узео га на свој| ВРАТОР, m. Ser Seater (2nün, Slofterbruper), враш ; Има жену и ђецу на врашу; На monachus latinus. cf. пратор. Bpar na hoc! schnell, eilend, propere. 2) (y BPÂTOPÓB, a, o, des Fraters, monachi latini. Ц. г.) vide љуљ.

ВРАТОРСкӣ, кa, кo, fratrif, monachalis. BPÁTA, n. pl. 1) die Thüre, fores. 2) das Thor, BPÂRA, f. (y II. r.) die Rückgabe, restitutio : porta:

без плаћен без враfе. Граду враща рано затворајте

ВРАТАМ, ћма, т. (у приморју) у пословици: ВРАТАМЦА, n. pl. dim. р. врата.

Зајам враќам, vidе враћа. BPÀTẬP, Bparápa, m. der Thorwärter, janitor. ВРАТАЊЕ, 1) bag umFebren, conversio. 2) рав ВРАТАРЕв,.

Wiedererstatten, restitutio. BPATÁPOB, |a, o, des Thorwärters, janitoris,

BPAKATH, v. impf. 1) umkehren machen, converBPATÀPHILA, f. die Thorwärterin, janitrix. oto, rejicio. 2) wiedergeben, restituo. ВРАТАРЏИЈА, m. vіdе вратар :

BPÄRATH CE, tâm ce, v. r. impf, umkehren, Вратарција од Барата града

saepe revertor. ВРАТАШЦА, n, pl. vіdе вратаоца.

BPÂY, spáva, m. 1) Wahrsager, divinus, cf. ВРітило, п. вратила су два: предње (или погађаг, гатар: Ако није врач, а он је

шуаље), на које се навија платно, беr погађач. 2) perenmeifter, mаgus.

1