не нађе му се сшрв; нема му ни трага ни стрёш, m. (ист.) vide сријеш. СТРВАН, вна, вно, н. п. пас, Sunb ber vom стрвити, стрвим, v. impf. (у Сријему) н, п. стівнй, на, но, (у Бачкој) н. п. слама, vide стрни. стрж, m. (у Имоск.) Urt ide, quercus ge nus. Стрж, f. (у Ц. г.) у дрвета под бјеликом или бакуљом. СТРЖАЈА, f. (у Хрватској) накрај лозе (вино- theton ovis: Ој ти овцо, стриго моја! СТРВНÔ жито, m. (у Лици) тако се зове зоб н пир (каришик); а шеница, кукуруз, раж, јечам и просо зове се сишно илимеко жито. |СТРИЗА, f. 1) baš udidnigel, segmentum panni. СТРА, f. vide стреха. 2) vide свита. СТРЕВА, f. (у Боци) што капље са стрехе кад| СТРИЗИЦА, f. dim. v. стриза. дажди, bie Dadtraufe, Dadrinne, stillicidium. Фатише се тврде Смреканице, feil (3. B. vom schnellen und geraden Fluge eines ogels), ut sagitta: полеће голуб сшре лимке к земљи. СТРЕЛИЦА, f. (ист.) vide стрјелица : Стрелица те устрелила Па он вади ногу из стремена -- СТРИЈЕКА, f. (јуж.) ber Miß, bie Mige, rima, cf. стрека, пруга. СТРИЈЕЛА, f. (pl. стријеле) 1) ber feil, sagit. ta. 2) громовна, Donnerfeil, fulmen. 3) понајвише pl. стријеле, греде које се изнутра исприкивају унакрст (од балвана на греде) кад се превлачи читава зграда. Овако утврђена Јаребичка црква у Јадру, која је сасјечена од дебелијех греда н 73 стопе у опанцима дугачка, 32 стопе широка, с кровом од једанаест редова шиндре високијем, превучена је читава на прекретима и ваговима 35 стопа, и сад још стоји као и прије што је стајала, а на пређашњему њезину мјесту сазидана је нова од камена. cf. прекрет, ваг. СТРИЈЕЉАЊЕ, П. (јуж.) basießen mit Pfeil und Bogen, jactus sagittae. СТРИЈЕЉАТИ, Стријељам, v. impf. (јуж.) 1) mit feilen [dießen, jaculor. 2) очима, er blict number, oculis configo. СТРИЈЕШ, m. (у Ц. г.) vide сријеш. СТРИКА, f. 1) hур. о. стрина. 2) (зап.) vide стријека. СТРИКО, m. hyp. v. стриц. Стриков, а, о, vide стричев. СТРЕПИТИ, ПИМ, v. impf. erzittern, erbeben, con- СТРИЛА, (зап.) vide стријела. СТРЕПЉЕЊЕ, П. bas Erzittern, tremor. cussio. СТРИЛИЦА, Е. (зап.) vide стрјелица. СТРЕСАТИ, стресам, v. impf. н. п. рој, Fetab=|сТРИНА, f. 1) очина брата жена, bes Metters schütteln, decutio. СТРЕСАТИ СЕ Стресам се, v. r. impf. fid düt= СТРЕХА, f. ber Dadvorfprung, pars tecti promi-| Grau, uxor patrui (fratris patris mei). 2) peче се средовијечној жени којој човјек не зна имена (као младој снаша и старој бака), ако ли ко рекне стрина какој жени која мисли да још није за то име, она му одговори: Стригли те ђаволи, нијесам ја још стрина. СТРИНИН, а, о, ber стрина, uxoris patrui. nens: шта ти стојиш под сшрехом, те не | СТРИЋи, стрижем, (стригох, стриже, стризиидеш у кућу? Сниска стреха, висок ђувегија СТРЕЦАЊЕ, П. verbal. v. стрецати. СТРЁцати, цам, v. impf. н. п. чир кад расте и гноји се, па као боцка. јах, стрйгао, гла, imperat. стризи) v. impf. scheren, tondeo. |стриц, стрица, m. i) Better (aters ruber), patruus. 2) Anrede an einen ältern Mann, patruus. cf. чича. СТРИЦКАЊЕ, П. dim. v. стрижење. СТРИЧЕВИЋ, m. vide братучед: Саричевићем капе позлаћене СТРИЧИЋ, m. vide цврчак. 1. стрНадица, f. Golbammer, emberiza critinella L. СТРНИНА, f. Стрно жито, bartes Getreibe. Ако си ми снопље повезао, Твоје овце по стрњики пасу СТРЈЕЛИЦА, f. 1) dim. v. стријела. 2) ber Don= |СТРЊИНА, f. (у Грбљу) vide стркач. nerfeil (ein vermeinter tein), fulmen, cf. СТРовалити, стровалим, v.pf. über den Squfen werfen, everto. грмљети. СТРЈЕЉАЧ, стрјељача, m. ber Офüge, jacula- сТРОВАЉИВАЊЕ, П. baš Umwerfen, eversio. tor : Здрав сшрјељач кад на банак сјед-| строваљивати, ваљујем, v. impf, über den Sau= не, у пећ погоди. fen werfen, everto. Стѓкати, стрчём, v. pf. berablaufen, decurro. | СТРКАЧ, стркача, m. (у Грб.љу) vide щащаровина. СТРОВО, n. ber aufen vom Sturme abgefût= telter Früchte, pomorum decussorum acervus: лежи сшрово (испод јабука, испод шљива и т. д.). СТРОЈИТИ, júм, v. impf. 1) vide штројити, 2) кожу, gerben, perficio corium, cf. чинити. СТРОКА, f. некакве овчије красте, које овце тако поморе као људе куга, eine Urt Schafblattern, morbus quidam ovinus, Kaжy да строка слабо удара у овце по брдо. витијем мјестима, него највише по равни, н. п. у Бачкој, у Сријему и у Србији око Саве и око Дунава. cf. штрока. СТРОКАВ, а, о, строкава овца, т. ј. болесна од строке, mit строка bebaftet, morbo строка dicto laborans, СТРОНИЦА, f. (у Рисну) слама којом се поши вају куће, baš trobfeil, funis stramineus. СТРОПОШТАТИ се, там се, v. pf. jufammenftür= zen, corruo, Строшити, строшим, v. pf. 1) jerbröfeln, contero. 2) ausgeben, erogo: Строши аро иљаду дуката СТРПАТИ, пам, v. pf. jufammenmerfen, conjicio. стрпети,*(ист.) пĤм, v. pf. aushalten, über sich стопити, (јуж.) gewinnen, sustineo : не могу СТРПЈЕТИ, (југоз.) сшриљеши да му не СТРПЉЕТИ, (јуж.))жем. ка стрпљив, а, о, gebulbig, patiens. crines. СТРУЖИЦА, f. dim. v. струга, - СТРУЖНИЦА, f. bie Sobelbanf, scamnum runci-| СТРУЧИНА, f. augm. v. струка, СТРЎжњак, m. кабао у који се овце на стру-| СТРУЧИЦА, f. dim. v. струка. зи музу, eine Zrt elffubel, muletrae genus. СТРУЈА, f. Frauenname, nomen feminae. СТРУЈАЊЕ, П. verbal. v. струјати. СТРУЈАТИ, ju, v. impf. н. п. вода у котлу, или струји котао (кад хоће да узаври; најприје струји, па ври, па онда кључа), von der Bewegung des Waffers vor dem Sieden, de motu aquae ante quam effervescat. СТРУК, m. (loc. струку) 1) ber Stängel, caulis. СТРЦАЉИЦА, ) f. bie Šprige, baš prigden, siphun- СТРЦАЊЕ, n. baš prigen, sparsio. СТРЦАТИ СЕ, Цам се, v. r. impf. fprigen (fpie: emico. 2) лијепа струка, von fdönem 2ßudie, sta. СТРЦНУТИ, нём, v. pf. fprigen, spargo semel, turae pulcrae, ef. раст, стас. 3) (понајвише pl. струкови) на уже навезано много СТРЧАТИ, ЧИМ, v. pf. berablaufen, decurro. гвозденијех кука (као удица) што се за- стРЧАТИ СЕ, стрчимо се, у. г. pf. jufammen= пне преко Дунава или Саве те се хвата- Iaufen, concurro. ју велике рибе. СТРУКА, f. 1) ein grober Mantel ber Montene= griner und Herzegowiner (wie ein Shawl), pallii genus. 2) камџија од три струке, еіпе breifade Rarbatide, triplex. 3) Wrt, Battung, сваке струке, allerhand, omnifarius, cf. Bp ста. струн, а, о, vide струњав : Те се маши у струне зобнице СТРУНАР, m. ber Serarbeiter von Siegenwelle, qui e lana caprina ephippia, saccos etc. conficit, cf. мутавџија. CтPшIÊHE, n. das Emporsträuben (des Haars), cтéшити, шâ, v. impf. sträuben (das Haar), eri- СТРУНИТИ СÈ, струним се, v. г. pf. 1) Urt aud: СТРУЊА, m. vide стунар. СТРУЊАВ, а, о, von Siegenbaaren, e lana caprina: 0 рамену сшруњаве бисаге СТРУЊАРА, f. т. ј. торба од костријети, vide] струњица. сТЎБЛИНА, f. 1) ein boler aufrester Stamm als Wasserbehälter, truncus cavus aquae colligendae. Гдје вода из земље слабо извире ондје се одозго метне стублина и у земљу се око извора укопа, пак се из ње послије вода захвата. cf. убао. 2) (у Рисну) шупље велико дрво, од којега би се споменута стублина могла начинити. СТУБОКОМ, von Bruno aus, funditus: пропао сшубоком. Стуга, f. (у Рисну) од шупља дрвета суд, као каца, н. п. за жито, ein bobler Daumstamm (als Behälter für Getreide), labri genus. Baudgrimmens, ventris perversio et dolor. |стуглина, f, (у Рисну) дебело шупље дрво, СТРУЊИВАЊЕ, п. дав 2efommen von einer Urt cf. стублина. СТРУЊИВАТИ СЕ, струњујем се, v. r. impf. eine rare. СТРУЊИЦА, f. eine große Zafe (Cornifter) von њара. СТРЎЊИЧАР, m. који прави струњице, беr bіе СТРУП, m. (у Ц. г.) красте у дјеце по глави, catura, СТУДАН, дна, дно, (у Боци) vide студен: студЁн, f. (lос. студени) bie Rälte, frigus. cal-|СТУДЕНАЦ, нца, m. извор из којега се водя захвата, bie Quelle, fons. СТРУЧАТИ, ча́м, v. impf. (у Боци) у кади га-|СТУДЕНИ, m. adj. (у Дубр.) )onat Movember, зити грожђе, Beintrauben treten, calco. mensis November. СТУДЕНИЦА, f, 1) вода у јужној Србији која|стурити, рим, v. pf. berabwerfen, dejicio. Те се напи воде студенице СТУДЕНИЧАНИН, m. (pl. Студеничани) Çiner von Студеница. студенички, ка, ко, vоп Студеница. Села она око воде и намастира Студенице за Карађорђијева времена звала су се нахија Студеничка, а и сад се зову Студенички срез. СТУДЁНКЛЕП, m. vide хладноков. СТУДЕТИ, (ист.) СТУДИТИ, (зап.) студи, v. impf. falt fein, СТУДЈЕТИ, (југоз.)(frigeo: студи вријеме. СТУЂЕТИ, (јуж.) Стуж, f. (у горњ. прим.) vide стега. СТУЖИВАЊЕ, П. bas lebelfein, bie uebligfeit, le belfeit, nausea. СТУЖИВАТИ СЕ, стужује ми сe, v. r. impf. ûbel fein, efeln, fastidio. стужити се, стужи ми се, v. r. pf. ûbel fein, efeln, fastidio. minuo. СТУХАЋ, стухаћа, m. По Херцеговини при- друга. субаша. СЎБАША*, m. 1) vide пољар. 2) ber Unterbafda, vicarius башае, pro баша. За времена дахијнскога готово у свакоме селу у Биоградскоме пашалуку био је начињен хан у коме је сједно субаша, који је чинио са сељацима шта му је воља. Овај је обичај у Србију дошао од Пасманџије, али управо не знам јели од њега постао. СУБАШИН, а, о, без субаша, probassae. стукање (стукање), m. ба$ сту-Šagen, usus|СУБАШОВАЊЕ, n. baš субаша:fein, status той vocis сту! СТУКАТИ, ӳЧём,(v. impf. т. j. вола, сту-fagen, СУБАШОВАТИ, Шујем, v. impf. субаша fein, sum СТУКАТИ, кам, (dico сту. стукнути, стукнём, ( v. pf. т. j. вола, бет Ddfen | СУБЕЛ, а, о, (ист.) vide субјел. стукнути, нём, сту zurufen, bovi impero СУБЕЛАСТ, а, о, (ист.) vide субјеласт. voce сту. субил, а, о, (зап.) vide субјел. стӯп, ступа, m. 1) ber Hauptaft, ramus. 2) bie сўбиласт, а, о, (зап.) vide субјеласт. äule, columna, н. п. ступови од камена|сўБИЋ, m. у Хрватској приповиједају да се по црквама намастирским. cf. стуб. тако звао Зриновић: СТУПА, f. 1) ein bölgerner Sörfer, bie Stampfe, Да мој побре од Субика бане! mortarium ligneum, tudicula. 2) cine Mafi-|СУБИЧИНА, m. бик који није добро уврнут, ne zum Hanfbrechen, machina cannabi fran- nicht vollkommen verschnittener Ochs. gendae. 3) у воштарн, біe Preffe, torcular, СУБЈЕЛ, cf. Tиjecаk. 4) (y II. r.) vide cykuja (a ona? CYBJECT, a, o, weißlich, subalbus. тијесак. Ц. сукија (а она- сӰБЈЕЛАСТ, субаша. мо сакија). 5) (у Дубр.) vide кучине. СУБОТА, f. ber Samftag, Gonnabenb, dies SaСТУПАЊЕ, n. bas tampfen, Stoßen, tusio. turni, dies sabbathi. СТУПАЊЕ, n. baš Ereten (in baš Paus), ingressio. СУБОТИЦА, f. Maria-berefiopel, Theresiopolis. СТУПАТИ, пӑм, v. impf. н. п. јечам, ftampfen,|СУБОТИЧАНИН, m. (pl. Суботичани) Çiner von tundo. СТУПАТИ, ступам, v. impf treten, calco. СТУПАЦ (ступац), пца, m. 1) bas tünfäulden am dlitten, columellae trahae. 2) (у Лици) vide дирек. СТУПИНА, f. augm. v. ступа. ступити, ступим, v. pf, treten, calco. Пријеђоше гору Сшуичаницу cio. Суботица. СУВАЈА, f. (у Бачк. и у Бан.) vide сувача. СӰВА МУЊА, f. (у Рисну) муња из ведра не- aridum. СТУРАЦ, рца, m. (у Грбљу) кукуруз у комини (а кад се ољушти онда је клас), bie Rol=[СУВАТ, m. мјесто гдје се љети гоје говеда. be des türkischen Weizens sammt Hülle, spica cf. «уватовати. zeae. CYBATKA, f. ein dürres Holz, liguum aridum. СУВАТОВАЊЕ, П. baš äften ber Rinber, sagi-| natio boum. СУВАТОВАТИ, тујем, v. impf. с говедима бити гдје на планини и гојити их, Minber mäften im Gebirge, saginare boves in silva. СУВАЧА, f. bie Moßmüble, mola equaria: Пуца му срце (за ким, или за чим) као кобили за сувачом. СУВАЧАК, Чка, чко, dim. v. сув. СӳВЕЗНИК, m. (у Далм.) vide спрежник. СУВИРИЦА, f. (зап) vide сувјерица. СУВИЦА, f. (у Рисну) грожђе које се кува у пољу, онда пљуну у њега; јер кажу да мо- СУГУЊИЦА, f. (у Хрв.) некаки гуњ, суд, суда, m. (pl. судови) 0a Seridt, judici- суд, m. (pl. суди и. судови) 1) bas efäß, Ge: ти се. морској води, па се осуши послије, де: СудАЦ, суца, m. ber Midter, judex, cf. судија, dörrte Weintrauben, uvae tostae. суђа. СУВИШАК, шка, m. ber leber[duß, quod reliquum | СУДБИНА, f. (код књижевника) restat. СЎВИШЕ, }uviel, nimis. сувишњи, ња, њê, übermäßig, nimius: Сувиш- СУВОБОР, m. планина у Србији. СУВОВР, а, о, vide суховрх. Суводола и Бнора равна — сувозид, m. (у Шибенику) vide сухозид. СЎВОПАРАН, рна, рно, vide сухопаран. СУВОТА, f. vide сухота. СЎВОТАН, тна, тно, vide сухотан. СУВОТИЊА, f. vide сухотиња. СУВОТОВАТИ, сувотујем, vide сухотовати. Скочила је с коња големога, Суврашила скуте и рукаве СУВРЉАВ, а, о, : Бе ће наћи суврљаву јелу Када нађе срврљаву јелу, Веже Рњу Јели у расове СУВРСНИК, m. vide врсник. СУВРСТ, f. (у Дубр.) н. п. није он његова суврсш, т. ј. нијесу један према другоме (годинама или госпоством), gleid), par: А све сувост од двадест година СУГАРЕ, рета, п. црно јагње, {dwarzes lamm, agnus niger. СЎГРАДИЦА, f. (У Дубр.) ситан град, bie Graupeln, grandines, cf. цигани, крупа. СУГРЕБ, m. von Sounben ober Güdfen aufgefdarr=| te Erde, terra effosa a cane aut vulpe: Haraзно на сугреб. Кад дјеца нађу сугреб у dicfal, fa tum, cf. усуд, судиште, суђење. СУДИЈА, 1) m. ber Midter, judex, cf. судац, судHHK. 2) f. das Gerichtswesen, res judiciaria : И да друга постане судија судиЈин, а, u, bes Midters, judicis. судити, судим, v. impf. 1) (коме шта) ricten, urtheilen, judico. 2) ту памет суди, ту снага суди, entfdeiben, decerno. Судити се, судим се, v. impf. vor Seridt fte: ben, in judicio constitisse: суди се с њим uno суде се. судиЋ, m. dim. v. суд (суда). СЎдиште, п. (у Боци) баз усуд. dicfal, fatum, cf. Ўдница, f. (у Србијн) baš Sericts aus, domus in qua jus agitur. СУДЊА, f. (у Ц. г.) baš dicfal, fatum, cf. cyдиште, суђење. СЎДЊИ ДАН, m. (у Ц г.) ber jungfte Zag, dies extremii judicii: Није санак, него судњи данак СӰДОВАН, вна, вно, н. п. вино, nad em a riechend, redolens dolium. СУДОПЕРА, f. 1) крпа којом се судови перу, СУДӗнут, а, о, vide обијесан. сӳБЕ, n. (coll.) bas Geräth, vasa: суђе свако- СУБЕН, а, о, beftimmt, destinatus: ако буде суђено; Ја те гледам суђен господару |