СУБÈНИК, ђеника, m. ber Beftimmte, destina- суЗВИЈАЊЕ, n. vide узбијање.

tus (ben bas didfal einem Mäbфen als| СУЗБИЈАТИ, сузбијам, v. impf. vide узбијати.

Mann bestimmt hat):

Злату ће се кујунџија наћи,

А мени ће мој суђеник доћи

СУБЕНИЦА, f. bie Bejtimmte, destinata:
Милица је Лазу субеница -

Субење, n. baš dicial, sors, cf. судња, су-
диште: Од суђења се не може утећи.

сузбити, сузбијем, v. pf. vide узбити.

СЎЗЕТИЦА, f. као зет, за којијем није кћи или
сестра, него онако каква (назови-) ро-
дица, etwa salb-зет, quasi-зет.

Сўзити, зим, v. impf. thranen, lacrimo.
сýзити, сўзим, v. pf. н. п. кад се што пле-
те или зида, па горе ваља да се сузи,

Народ наш мисли да је свакоме човјеку berengen, coarto.

суђено шта ће му се у вијеку догодити | СЎЗИЦА, f. dim. v. суза.

и каком ће смрти умријети, и да се чо-|сўзник, m. (у Хрв.) vide спрежник.

вјек од суђења не може сачувати. Тако се | СУЈМА, f. (по југоз кр.) као страх, bie Ungft, прнповиједа да је некакав цар имао кћер angor: сујма ме је сама ноћу спавати; за коју му некекав гатар или пророк ка- Узела га сузма од Турака —

же да ће је ујести змија и да ће јој од| Сукало, п. (у Хрв. у кршћана) vide чекрк. тога бити смрт. Цар чувши то начини|Сукало, m. (у Сријему) vide крцан. кћери својој двор од стакла у који сени СУКАЊЕ, п. баз Dreben, torsio.

мрав није могао увући а камо ли змија, и | СУКАТИ, сучём, v. impf. 1) breben, torqueo. 2) из њега је никуд није пуштао на поље. Кад bervormallen, emico, cf. сукљати, сукнути : царевој кћери дође суђен дан, она здра- Из носа му модар пламен суче ва читава занште грожђа да једе. Слу- сукИЈА, f. ber lappen mit bem bie labung in ге јој одмах донесу велики грозд, у којему ber linte feftgeftopft mirb, cf. сакија, ступа. је унутра била сакривена мала змијица | СУКЛАТА, f. groß unbungeidict unb träg, conкоја је уједе и зада јој суђену смрт: Нема смрти без суђена дана Када мени суђен данак дође СУЂЕЊЕ, п. да$ Midten, Urtheilen, judicium, judicatio.

--

-

СўЖАЊ, жња, m. (ст. pl. сужњи и. сужњеви)
ber Gefangene, qui est in vinculis, cf. роб:
Процвнљео сужањ Милутине
У тавници бана Задранина
Да дарује сужње по тамници
СЎЖАЊСКИ, ка, ко, ber Sefangenen, captivorum:
Да т' опростим сужањске тавнице
СЎЖАњство (сужањство), n. bie Befangen=
schaft, captivitas.

СУЖБАЊЕ, п. (у Ц. г.) vide корубање.
СУЖБАТИ, бам, v. impf. (y Ц. г.) vide корубати.
СЎЖБИНА, f. (у Ц. г.) vide ољвина.
СУЖДРЕБАН, бна, бно, т.ј. кобила trädtig (von
ber Štute), praegnans (equa).
СУЖЕЊЕ, n. bas branen, lacrimatio.
СУЖИВАЊЕ, П. bas Einengen, coartatio.
СУЖИВАТИ, сужујем, v. impf. verengen, coarto.
СУЖЊЕВАЊЕ, П. bas Riegen im efängniffe, vin-
cula, captivitas.

СУЖЊЁВАТИ, Сужнујем, v. impf. бити сужањ,

vicium in hominem longum et pigrum. СУКЉАЊЕ, n. bas Servormallen (bes Raudes, ber 23ienen), provolutio.

СУКЉАТИ, љам, v. impf. beraušmallen, [dießen, provolvi: сукља дим из пећн; сукљају

челе из кошнице.

СУКНЕЖИЦА, m. који се као зове кнез а НИје прави.

СЎКНЕН, а, о, von Sauštud), e panno domi

facto.

СУКНЕЊАЧА, f. (у Црмн.) кошуља вунена, ein schafwollenes Frauenhemde, tunica lanea, cf.

џупа.

СУКНИШТЕ, П. Bolenzeug, pannus laneus.
CýкнO, n. das Tuch (das die Frauen zu Hause
weben), pannus domesticus, vilior.
Сукнути, сукнём, v. pf. 1) н. п. мач, сабљу,
jücken, stringo. 2) herausströmen, provolvor:
сукнуше челе из кошнице.

СУКЊА, f. ber Unterrod (ber Frauen), tunica.
СУКЊЁТИНА, f. augm. v. сукња.
СУКЊИЦА, f. dim. v. сукња.
СУКОБИТИ, сукобим, vide скобити:
Добра копца сукобила Марка,
Сукоби га царев Алил-ага

im Befangniffe liegen, fdmadten, in vinculis| СУКОБИЦА, f. (у Лици) округла мала кӧба. esse, cf. тамновати.

СУКРАТИТИ СУкратим, v. pf. (у Рисну) vide скратити.

СУКРВИЦА, f. bie Materie, bas iter mit lut,

sanguine mixtum pus.

СУКТАЊЕ, n. vide сукљање.

СУКТАТИ, сукһём, v. impf, vide сукљати: сукке зима у собу кроз врата.

СЎЗАН, ЗНЗ, ЗНО, thranenvoll, lacrimans: Суз-| СУЛÀИСАТИ, ишем, v. pf. угладити н. п. пећ,

не и невољне! (кад се напија); Нађе сузна и крвава Марка Нијесмо их сузне попраћаля

trägen Meniden, convicium in hominem pi-|сумЈЕСА, f. (у Боци) различне ствари изми

a, o, etmas gefdoffen, mit bem де=|СУМРАК, m. vide сумрачје. СУЛУДАН, funben Berftanbe etmas jerfriegt, sub-|СУМРАЧАВАЊЕ, n. baš Dämmern, crepusculum. СУЛУДАСТ, stultus. СУМРАЧА́ВАТИ се, сумрачава се, v. r. impf.

Сўлуднӥк, m. (у Боци) ber &bor, stultus, cf. bämmern, advesperascit.

СУМРАЧАК, чка, m. vide сумрачје.
Дјевојка, | СУМРАЧИНА, f. (у Боцн) vide мрклица.
СУМРА́ЧИТИ СЕ, сумрачи се, v. r. pf. vide смра-

cyn, m. Urt Fischaun, aggeris genus. СЎПАРНИК, m. ber Biberfader, adversarius. СУПАРНИЦА, f. bie Biberfaderin, adversaria. СУПИШТЕ, m. гдје је суп био, Drt wo einft ein cyn gewesen.

СУПОДЕРИЦА, f. код Вуковара долина, гдје

СУРГЎНИСАТИ, ишем, vide протјерати.
СУРДОМА, m. (у Бачкој) vide сурдума.
СУРДУК, m. (у Сријему) vide јаруга, провалија
(гдје је н. п. пут између два брда).
СУРДУМА, f. (у војв.) од абаџијнског суќна с ру-
кавима до сниже појаса хаљина као гуњац,
Art Bauernrock, pallii genus.
СЎЪРЖИЦА, f. vide суражица.

СЎРИНА, f. (у Лици) од црнога сукна муш-
ка хаљина с рукавима (као у Србији гуњ),
eine Art Mantel, pallii genus.

СЎРКАСТ, a, o, graulid), albidus, cf. сур.
СЎРЛА, f. ber Küffel, rostrum (suis), cf. кн-
ша, ћуша.

СӰРЛӣ, у пјесми мјесто сури:
А ја старац сурли орле,
Уфатићу препелицу

СЎРОДИЦА, f. ein wenig vermanbt, quodammodo
propinquus.

СУРСАБОВ, m. (у војв.) ber
tor vulgaris.

robjdneiber, sar

је негда бара била, и око ње виноградн. | СУРУТКА, f. baš Räfewaffer, bie Molfen, serum СУПОЗНАТИ, знам, v. pf, vide познати: lactis.

Таде Раде супознаде љубу

СУРУЧИЦА, f. pierftaube, spiraea filipendula. СУПОЈНИК, m. (у Боци) који с киме заједно сусак, сусака, m. (у Сријему) vide крбањ. стоку пасе и поји (у Црној гори и око- сЎСЕД, m. (ист.) vide сусјед. линама велика је невоља љети за појење | СУСЕДА, f. (ист.) vide сусједа. стоке: кашто тјерају стоку на воде на СУСЕДСТВО, п. (ист.) vide сусједство. Турској земљи, па се једни с Турцима би-сӰсид, m. (зап.) vide сусјед.

ју док други за њима стоку поје).

СУСИДА, f. (зап.) vide сусједа.

СУПРАСАН, сна, сно, т.ј. крмача, traditig (von СУСЕДство, п. (ист.) vide сусједство.
der Sau), praegnans (porca).
СУПРАШИЦА, f. (у Ц. г.) vide прпор 1.
СЎПРЕДАК, Супретка, m. vide прело.
СУПРЕТ, m. (у Ц. г.) vide попрет.
СУПРОТ, деден, contra, cf. супроћ.
СУПРОТИВШТИНА, f. (у Славон.) bie
fpenftigfeit, contumacia: код њега је

СУСЈЕД (сусјед), m. (по југоз. кр.) ber Mady=
bar, viciuus, cf. коншија.

супротивштина.

--

СУСЈЕДА, f. (по југоз. кр.) bie Madbarin, vi-
cina: Шћерца удата сусједа назвата ;
Сусједа ме сваки данак кара
Biber=|сУСЈЕДИН, а, о, ber Madbarin, vicinae:
сама И тадар сам сукњу изгубила,
Да је моја не бих ни жалила,
Него ми је сусједина била —
СУСЈЕДСТВО, n. bie Madbarfdaft, vicinia:
Уз кољена ђеца јањичари,

СУПРОТИТИ СЕ, тим се, v. r. impf. коме, fid
miberfeßen, obsisto.
СУПРОЋ, vide супрот:

Ако буде супроћ мача

Супрок јеле жуту дуњу

СУПРОЋЕЊЕ, n. bas Biberfegen, ber repugnatio.

СУПРУГА, f. vide тојага.

. У сусједсшво вуци н бауци — СЎСНЕЖИЦА, cf. (ист.) vide сусњежица.

Diber/tanb,|суснижица, f. (зап.) vide сусњежица. СЎСЊЕЖИЦА, f. (јуж.) фneegeftöber mit Re: gen, Glatteis, nives mixtae pluviis.

СУР, сура, ро, (сурн, ра, ро) bag (von gar=|СУСРЕМЧИНА, f. (у Бачк.) пас који није ни

be), coloris pallidi :

за лов ни за овце (Ни торни ни ловни). СУСРЕСТИ, сретем (сретнем), v. pf. begegnen, obviam fio, occurro.

СУСРЕТ, m. 1) отишао му на сусрет, entge=
gen, obviam. 2) бити кога на сусрет, }u=
erst auf den Rücken, dann entgegen auf
die Brust, verbero in tergo et vice versa.
СУСРЕТАЊЕ, n. baš Segegnen, occursus.
СУСРЕТАТИ, Там, v. pf. begegnen, obviam fio.
СУСРЕЋА, f. bie Wegegnung, occursus:
Дај ми Боже данас у сусрећу,
У сусрећу из горе ајдуке —
Кога гође сретем у сусрећи

СУСТРЕМИНА, f. (у Сријему) стоји хаљина на
њој као сустремина.
СЎСТАВИТИ, Вӥм, v. pf. 1) н. п. од плате, abz
Gieben, detraho. 2) н. п. крв, vide уста-

вити.

СУСТАЛИЦА, f. живинче које одмах сусша

He, der leicht ermüdet, debilis.

СУСТАЛИЧИНА, f. augm. v. сусталица.

је највећи сабор вилама, H кажу да је ондје вила видјела човјека гдје бројн воде по планини, па му казала да ће их мучно све избројити, јер их има више него ли у години дана, и тако се не зна колико у њој има вода, него обично кажу да их има преко 370. СУТРА, vide cјутра.

сӳстао, ала, ало, (part, praet. v. сустати) mü- СУТРАВЕЧЕ, ben benb barauf, altero vespere: be, fatigatus:

Па сусшала коња одјахао

Сӳстати, станêм, v. pf. ermüben, defatigor.
СЎСТИГНУТИ, нём, vide сустићи.
СЎСТИГНУТИ СЕ, нём се, v. r. pf. vide
стићи се:

---

cу

Док се силна сустигнула војска СЎСТИЗАЊЕ, n. baš Ginbolen, assecutio. СЎСТИЗАТИ, СТижем, v. impf. einbolen, asse

quor.

Ја не пођох оно вече,
Него пођох сушравече
|СЎТРАДАН, vide сјутрадан.

СУТРАШЊИ, Ња, ње, vide сјутрашњн.
СУТРЕДАН, vide сјутредан.
СУТРИДАН, vide сјутридан.

СӰТРӰСАН, сна, сно, као пијан, benebelt, temu

lentus.

СУТУКА (сутука), f.(у Боци) н. п. не ваља чинити то и то, сушука је, може ти се догодити (von TO и то, unheilbringend, infaustum. ben|СЎТУРИЦА, f. као пола Турчин: тако у Србији зову оне људе закона нашега, који не говоре чисто Српски, него заносе на Бугарски или на Арнаутски, а готово сви знаду Турски.

СЎСТИЗАТИ СЕ, стижем сe, v. r. impf.
bem Mferbe) mit bem bintern Žuße an
vorderen anstoßen, offendere pede posteriori
anteriorem.

СўстиЋи, стигнем, v. pf. einbolen, assequi.
СУСТИЋИ СЕ, стигнем се, v. r. pf. (von bem

Mferbe) mit bem Sinterfuße an ben Borber=|СӰЋЕСКА, f. кланац између Жупе и Никшн-
fuß anstoßen, offendo pedem anteriorem po-
steriore.

СўстопицЁ, (у Ц. г.) vide устопице.
СУСТРИМАК, Ймка, m. (у Ц. г.) ber 3witter
(Mulatte), hibrida (meistens von Thieren),
cf. мелез.

СЎТАРЊИ, Ња, ње, vide сутрашњи.
СЎТВАРА, f. У Боци у селу Морињу вода, за
коју се приповиједа да сваке године око
Петрова дне протече много јача и су-
бјеласта, и тако тече око двије недјеље

дана.

СУТИКА, f. (у Боци) догађај, пригода, baš
Greigniß, casus: зла сушика.
СУТИНА, f. брдо у Далмацији од Сиња к за-
паду. Села са западне стране овога бр-
да зову се Загорје, а с источне Огорје.
СУТЈЕСКА, f. 1) кршћански манастир у Бос-
ни. 2) тијесно мјесто на путу крај Лима
између Плава и Ђурђевијех ступова. cf.
сућеска.

СУТЛИЈА*, f. ein Seridt von Heis unb Wild,
fubl zu effen, cibi genus.

сутон, m. tiefe Dammerung, crepusculum ob

scurius.

СУТОРИНА, f. 1) узак комад Турске земље

ћа. cf. сутјеска.

сӳх, суха, хо, (сӯхӣ, ха, хо́, comp. суши)trođen, dürr, siccus, aridus.

СУХА БОЛЕСТ, f. bie Dörrfudt, Huse rung, tabes, cf. сушица.

СЎХАРА, f. планина.

СӰХИ БôЈ, m. (у Ц. г.) кад није око плијена, него онако, leer, inanis.

СУХИ КАШАЉ, m. ber trocne Souften, tussis

sicca.

СУХОВИЦА, f. сухо вријеме кад нема кише ни
снијега, bie Dürre, siccitas.
СУХОВРХ,
СУХОЕР
СУХОВРХАСТ, а, о, burren Bipfels, verticis aridi:
У Бишћанску високу планину,
Бено има суховрха јела —
сӯхО ГРОЖЂЕ, П. ;) Mofinen (große uno fleine),
accini passi. 2) отишао у сухо грожђе, er
ift zu Grunb geridytet, periit: опремно га у
сухо грожђе. 3) cf. банати се.
сухозид, m. vide сухомеђина.
СУХОЈЕДИЦА, f. vide сухотиња.
СУХОМЕЂИНА, f. зид без креча и земље, au-
er als Befriedigung ohne Mörtel, maceria.
СУХОЊАВ, a, o, etmas burr, subaridus, maci-
lentus.

из Херцеговине у море, који раздваја СУХОПАРАН, рна, рно, unvermadt, ungewürzt, Дубровачку државу од Боке као што је condimento carens.

са сјеверне стране раздваја Клек од Дал-|суХОТА, f. ber trođne Drt, bas Erođne, aridum: мације. 2) у пјесми некака со (може бити да је морска):

И имаше солн сушорине СУТӦРМАН, m. планина која граничи с Црном гором, Турском Арбанијом и Аустријом. На овој планини приповиједају да !

сједи у сухоши; унеси то амо у сухому да
не кисне; хоћете нам дати мало сухоше
(питају путници (у Ц. г.) кад на киши до-
ђу пред чију кућу);

Он не чека да ђемија дође
Баш да дође брегу и сухоши

2) òörren, arefacio. 3) чаше, т. ј. пити врло, ausstechen, exsiccare.

СЎХОТАН, тна, тно, ber nidts bat als Faften=|СУШити, сушим, v. impf. 1) trođnen, sicco. fpeifen, cibis pinguioribus destitutus. СУХОТИЊА, f. bie Motbfafte, jejunium ex egestate. СУХОТОВАЊЕ, П. Даз сухотан-fein, zo carere cibis pinguioribus.

СУХОТОВАТИ, Хотујем, v. impf. aus Noth faften, prae miseria jejuno.

СУЧЕДАВАЊЕ, n. vide догађање.

сўШИЦА, f. 1) (у Дубр.) суха кожа, getrođnes tes el, pellis siccata. 2) ријека која извире испод планине Гарча, и више Спужа утјече у Зету (сушнијех година стане у вирове). 3) vide суха болест.

СУЧЕДАВАТИ СЕ, сучèдава се, v. r. impf. (у сЎШНИК, сушника, m. ber Erođne, siccus: (у|сушник,

Дубр.) vide догађати се. СУЧЕДИТИ СЕ, сучеди се, v. г. pf. (у Дубр.) vide догодити се.

СУЧЁЛИТИ СЕ, сучели се, v. г. pf. кад су
двије ствари (н. п. куће) окренуте лицем
(челом) једна другој, mit ber Sorberfeite
einander gekehrt sein,

СУЧЕЉАВАЊЕ, n. verbal. v. сучељавати се.
СУЧЕЉАВАТИ СЕ, сучељавам се, vide шчеља.

вати се.

суџук, m. (pl. gen. суџука) 1) vide кобасица.
2) (у војв.) Moftmurft.

СУША, f. bie Dürre, ariditas, siccitas.
СЎШАН, шна, шно, н. п. година, bürt, sic.
cus, aridus.

Е се облак подигнуо сушник
СУШНИЦА, f. bie Erođne, sicca:

А сушница те сијева муња
суштен, а, о, т. ј. кучка, tradtig (von ber
Hündinn), praegnans (canis).

суштӣ, та, тê, н. п. сушти ђаво, сушти отац,
cf. чити,ipsissimus.

сушци, сўшака, m. pl. bie bürren Beinbees
ren, die man besonders lies't, um daraus Li-
queur zu machen, uvae sicciores.
СФАТИТИ, Тӥм, vide схватити :

Ма да видиш Вуксановић Куна
Како сфаши сјајна џефердана
СХАРЧИТИ, ЧИМ, v. pf. vide потрошитн :
Све сам, царе, за ђога схарчио
схватити, тим, v. pf. 1) faffen, prehendo. 2)bins
reichen, sufficio, pertineo.

-

СЎШАР, сушара, m, који што суши, н. п. ри6y, der z. B. Fische dörrt, qui torret pisces. СЎШАЦ, шца, m. (у Боци) снијег који је са сХВАЋАЊЕ, n. baš Pinlangen, extensio justa. свијем сух на великој зими, ber Årođne,siccus. сХВАЋАТИ, Һам, v. impf. 1) faffen, prehendo. СУШЁНИЦА, f. (у Дубр.) смоква која се су- 2) hinreichen, attingo, sufficio. ши, Feige bie gebörrt wirb, ficus torrenda. СХРАНИТИ, схрӑним, v. pf. vide сачувати: СУШЕЊЕ, u. bas Erođnen, Dörren, siccatio, are- Алал њему злаћени дукати factio. Ако д’јете срани и подрани сушило, п. (у Дубр.) bas Erođnen, siccatio,|СЦИПАТИ СЕ, Сціпа се, v. г. pf. н. п. вода, febr cf. сушење: прање и сушило кошуља. feft zufrieren, congelari.

T

TĀ, 1) interj. òоф, sane: ша не ћеш ти то]ТАБАК, табака, m. (у Дубр.) vide дуван. учинити, већ ако ја умрем; ша немој| ТАБАКАНА*, f. bie Berberei, officina coriaria. ТАБАН, m. 1) bie oble, solea, cf. стопа : У ширину од триста шабана

човјече; ша помози ако си човјек ! А. Ђе си бно ?

Б. Та ишао сам да зовнем Мирка, па га нема код куће.

А. Јеси ли ручао ?

Б. Та јесам (али —).

-, et

-

sowohl

als auch

2) conj. et
ша по шијн, ша по врату, bas ift ja (im
Grunbe) alles eins. 3) на некијем мјестима
(у пјесмама) не значи ништа, него се са-
мо дода да је пуна врста, н. п.
На руци му три златна прстена,
Та сва три му цркла на прстима
Кад погледа војвода Грунца
Та ђе Чупић грозне сузе лије
Чупић слуша па сузе прољева
Та од јада гледајућочнма —
тӑ, тога, (у Ц. г.) vide тај.

TA, diese hier, diefe da, ista, fem. von raj.
ТАБАК, m. 1) ein Bogen (Papier), plagula. 2) ber
Reberbereiter, Serber, cerdo, coriarius,cf.кожар.

:

2) (у Боци) ударац по табану (а наш шабан онамо се зове поилаш): Сто шабана по туђу поплату не боле; Одбили му 12 шабана по поплату. 3) ein beil bes

fluges, pars aratri. 4) vide табанџе. 5) у бразди дно.

ТАБАНЏЕ*, џета, п. baš dlog an ber Glinte, claustrum, cf. гвожђа.

ТАБАЊЕ, n. bas Ereten, Stampfen, calcatio.
TABAPKA, f. die Kühlwanne (beim Branntwein-
brennen), lacus.

ТАБАТИ, бам, v. impf. treten, ftampfen, calco.
ТАБАЧИНА, f. (у Боци) vide табакана.

ТАБИЊА, f. (у Дубр.) некака морска риба,
der Zungenfisch, solea.

ТАБЛА, f. (у војв.) 1) bie &afel, tabula, н. п. у школи. 2) у шуми; на њивама.

таблица, f. dim. v. табла.

тавља, f. Behäufe für bie Ranone, casa tormenti.