Page images
PDF
EPUB

,

СТУДќницА, Г, 1) вода у јужној Србији која |стӰРити, рим, v. pf. Kerabwerfen, dejicio.

утјече у ибар с лијеве стране. 2) славни стӰти, стучём, v. pf. 3ertopen, contando, comСрпски намастнр близу те воде. 3) бie minuo. . Kalte, frigida:

cТУХАт, стухаћа, m. По Херцеговини приТе се напн воде сшуденице

повиједају да се стухаћи (као виле или СТУДЁНИЧАНИн, т. (pl. Студеничани) liner von ђаволи) налазе по великијем планинама и Студеница.

по камењацима, и имају на ногама гужСТУДќнички, кa, кo, pon Студеница. Села о- ве од људскијех жила , да им се ноге не

на око воде и намастира Студенице за Ка- клизају по страни и по камењу; кад се корађорђијева времена звала су се нахија ме прекине гужва, а он ухвати човјека и Сшуденичка, ан сад се зову Сшудени- извуче му жиле из ногу, те начини другу. чки срез.

стӯштити ск, ти се, v. г. pf. као наоблачиСТУДЕнклып, і, vide хладноков.

ти се, смрћи се, vidе натуштити се. СТУДЕти, (нст.)

СУ, (по југоз, кр.) vide ca, н. н. су два, су три СТУДити, (зап.) (студi, v. impf. Falt fein, друга. СТУДЈЕти, (југоз.)(frigeo: студи вријеме. СУБАША“, т. 1) vidе пољар. 2) беr untеrbајфа, стӰБЕти, буж.)

vicarius башае, рrо баша. За времена дастӰж, f. (у горњ. прим.) vide стега.

хнјнскога готово у свакоме селу у БиоСТУживањЕ, n. дав йеbеlfein, bie uebligteit, це: градскоме пашалуку био је начињен хан belFeit, nаuѕеа.

у коме је сједно субаша, који је чинио са СТУЖИВАТИ ск, стужује ми се, у. r. impf, bel сељацима шта му је воља. Овај је обичај sein, ekeln, fastidio.

у Србију дошао од Пасманције, али упрастёжити ск, стӱжи ми се, v. г. pf. übel fein, во не знам јели од њега постао. ekeln, fastidio.

СЎБАПІнн, а, о, бев субаша, рrоbаѕѕае. СТУВАЊЕ (стукање), т. да сту-agen, uѕus cУБАШОВАЊк, п. ба8 субаша: fein, status той vocis cry!

субаша. стÜKATи, учём, (v. impf. т.ј. вола, сту-faдеп, сӯБАшовATи, шујем, v. impf. субaшa fein, sum СТУКАТИ, кам, dico сту.

субаша. стӰКНУти, стукнём, Iv. pf.

, т.ј. вола, бет Офjen IcУБЕл, а, о, (нст.) vide субјел. СтӰКНУти, нём, (сту gurufen, bovi impero СУВЕЛАСТ, а, о, (ист.) vide субјеласт. voce сту.

сувил, а, о, (зап.) vide субјел. СТЎП, ступа, т. 1) беr pauptat, ramus, 2) бie cУБИЛАСТ, а, о, (зап.) vide субјеласт.

Оäule, columna, н. п. ступови од камена | cЎ Бит, т, у Хрватској приповиједају да се по црквама намастирским, cf. стуб.

тако звао Зриновић: CTỹTA, f. 1) ein hölzerner Mörser, die Stampfe, i Да мој побре од Субива бане !

mortarium lіgneum, tudicula. 2) eine Drafфі- cУВичини, т. бик који није добро уврнут, ne zum Hanfbrechen, machina cannabi fran- nicht vollkommen verschnittener Odys. gendae. 3) у воштарн, бie Preffe, tоrсulаr, cyБЈЕл, cf. тијесак. 4) (у Ц. г.) vide сукнја (а она- сувЈЕЛАСТ,

a, o, weißlich, subalbus. мо сакија). 5) (у Дубр.) vidе кучине. Cġbora, f. der Samstag, Sonnabend, dies SaCTŷTIÂHE, n. das Stampfen, Stoßen, tusio. turni, dies sabbathi. CTÝCÂbe, n. das Treten (in das Haus), ingressio. cÝBOTHIA, f. Maria Theresiopel, Theresiopolis. СТУПАТИ, пам, v. impf. н. п. јечам, ftampfen, cУБотиЧАНИН, m. (рі. Суботичани) finer pon tundo.

Суботица. СТУПАТИ, ступам, v. impf. trеtеn, calco. | СУБотички, кa, кo, von Суботица. СТУПАЦ (ступац), пца, т. 1) Bas Otüfäulфеn сӱв, сўва, во, (comp. cувьи) vide сух. am Schlitten, columellae trahae. 2) (y Nuna) cỹBÂA, f. (coll.) dürres Holz, Fauholz, ligna

arida. СТЎПИНА, f. augm. E. ступа.

|СУВАЈА, f. (у Бачк. и у Бан.) vide сувача. Ступити, ступим, v. pf, trеtеп, саlсо. СУВАЛИЈА, m. (у Сријему ну Бачк.) деr Rula СТУПИЦА, f. 5) dim. р. ступа. 2) vidе мишоловка. ler (von der Roßmühle), molitor, qui molam СТУПЧАница (гора), f.:

equariam exercet. Пријеђоше гору Суичаницу

сӯВА МУЊА, f. (у Рисну) муња из ведра нестӯРА, f. (у Ц. г.) vidе рогожина.

ба, као што се говори и пјева да бити cТУРАЊЕ, n. Bаѕ реrаbwerfen, dejесtiо.

може (Сину муња из неба ведрога): ТаСТӰРАТИ, стурам, v. impf. berabwerfen, deji- ко ме сува мука не осмудила ! cio.

CYBÁPAK, Pka, m. ein Stück dürres Holz, lignum стӰРАЦ, рца, т. (у Грбљу) кукуруз у комини aridum.

(а кад се ољушти онда је клас), bie Rol.cУВАТ, м. мјесто гдје се љети гоје говеда. be des türkischen Weizens fainmt Hülle, spica cf. eyвaтoвaти.

CỤBATKA, f. ein dürres Holz, liguum aridum.

vidе дирек.

zeae.

ти се.

. :

CÙBATOBAH E, n. das Mäften der Rinder, sagi- пољу, онда пљуну у њега; јер кажу да моnatio boum.

гу нзићи по човјеку некакви шклопци кад СУВAТовати, тујем, v. impf. с говедима битн нaгaзи на сугреб па не пљуне ую. Узео су

гдје на планини н гојити нx, Rinber mä: греб, т. і. утекао.

ften im Gebirge, saginare boves in silva. СУГУЊИЦА, f. (у Хрв.) некаки гуњ, art гую, СУВАЧА, f. Sie PXopmüble, mola equaria: Пуца pallii genus.

му серце (за ким, или за чим) као коби- СУД, суда, т. (pl. судови) баѕ Serimt, judiciли за сувачом.

um, jus. cУВАЧАК, чка, чко, dim. р. сув.

СУД, m. (рі, суди и. судови) 1) бав Sefäp, SieСУВЕзник, т. (у Далм.) vidе cпpежник.

fфire, vas. 2) (у Ц, г.) vide кошница : СУВЕРИЦА, f. (нст.) vide сувјернца.

и сто суда чела пријесједа сувиРИЦА, f. (зап) vide сувјернца.

СУДАРИти ск, рим се, v. г. pf, vidе подудариСУВИЦА, f. (у Рясну) грожђе које се кува у

морској води, па се осуши послије, ge-cУДАц, сўца, m. Ber XiФter, judex, cf. судија, dörrte Weintrauben, uvae tostae.

суђа. СУВишAK, шка, m. Sеr ueberfфир, quod reliquum | СУДБИНА, f. (код књижевника) Офiffal, farestat. .

tum, cf. усуд, судиште, суђење. СЎВИШЕ, $uriel, nimis.

СУДИЈА, 1) m. Ser XiФter, judex, cf. судац, судСЎ Вишњй, ња, ње, übermäpis, nimius: Сувиш- HHK. 2) f. das Gerichtswesen, res judiciaria: ња преша миша не ловн.

и да друга постане судија СУВЈЕРИЦА, f. (у ц. г.) 1) као мала вјера (с СЎДилин, а, о, бев Rihters, judicis.

Турцима), ein Fleiner 28affenitiaftano, exi-CӰДити, судим, v. impf. 1) (коме шта) riФten,
guae inducіae. 2) за кога се мисли да је и urtheilen, judico. 2) ту памет суди, ту сна-
Bjepa u nebjepa, ein Mensch von zweifelhafter ra cyau, entscheiden, decerno.
Treue, homo ambigua fide.

сӰДити cЕ, судим се, v. impf. por Serit fte: СУвовОР, т. планина у Србији.

ben, in judicio constitisse: суди се с њим СувдвиЦА, f. vide суховица.

ипо суде се. Сувдве, а, о, vide суховрх.

судит, m, dim. р. суд (сӯда). СУвдВРЪACT, а, о, vide суховрхаст.

| cУдиште, п. (у Боцн) ба Офіdfat, fatum, cf. СУВодол,

усуд. Суводола н Биора равна —

СУДни, на, но, н. п. дан, беr Sag bеg SeriФts, СУВозйд, m. (у Шибенику) vide сухозад.

dies judicii: СувдJEдица, f. vide сухоједица.

Већ кад мени судни часак дође СувдмаъИНА, f. vide сухомећина.

СУДник (судник), m. Ber XiФter, judex, cf. суСУВоЊАВ, а, о, vide сухоњав.

дија, суђа, судац. СУВоПАРАН, pнa, pнo, vide сухонаран. сўдница, f. (у Србији) баs SeriФt&baив, doСУВдтА, f. vide сухота.

mus in qua jus agitur. СУВоТАН, тна, тнo, vide сухотан.

сӯдњА, f. (у Ц. г.) сая фitjat, fatum, cf. суСУвотињА, f. vide сухотиња.

диште, суђење. СУВотдВАЊЕ, п. vide сухотовање.

судњи дан, т. (у Ц г.) беr jungjte Bag, dies СувотоВАТИ, сувотујем, vide сухотовати.

extremii judicii: cУВРітити, сувратим, v. pf. GuruffФlage, re- Није санак, него судњи данак jico :

сӯдовАН, вна, вно, н. п. вино, паф бет Хар Скочила је с коња големога,

riechend, redolens dolium. Суврашила скуте и рукаве

СУДОПЕРА, f. 1) крпа којом се судови перу, СУВРЊАВ, а, о, :

der Waschlappen, lacinia abstergendo serviens, Те ће наћи суврљаву јелу -

ef.беспара, опирњача, пачаура. 2) женско коКада нађе срерљаву јелу,

је пере судове, 216vafфweib, mulier аbluens. Веже Рњу Јели у расове

3) Schimpfwort für ein schmußiges FrauenzimСУВРСник, m.

mer, convicium in mulierem squalidam, cf. СӰВРСТ, f. (у Дубр.) н. п. није он његова су- лонцопера.

врсш, т. і. нијесу један према другоме СУДРНУт, а, о, vidе обијесан. (годинама или госпоством), glei), par : СУДРУЖАН, жна, жно, (у Славонијн) т. ј. А све сувреш од двадест година

жена, јфwanger, gravida, cf. трудан. СУГАРЕ, peтa, n. црно јагње, fфwareg gamm, СЎТА, m. (по југоз, кр.) vide судац. agnus niger.

СУБАЈА, m, vide судац. СЎГРАДИЦА, f. (у Дубр.) снтан град, бie Grau-| СУБЕ, п. (coll.) дав Geräth, vasa: суђе свакоpeln, grandines, cf. цигани, крупа.

јако. cýrpes, m. von Hunden oder Füchsen aufgescharr-CÝben, a, o, bestimmt, destinatus; ako byae

te Erde, terra effosa a cane aut vulpe: Hara- суђено;
зио на сугреб. Кад дјеца нађу сугреб у Ја те гледам суђен господару

vidе врсник.

те

СУБЁник, феника, м. Беr Beftimmte, destina-| сузвијањю, т. vіdе узбијање.

tus (ben bаѕ ёфitfal einem Räофеn аlѕ сузьйJATи, сузбијам, v. inpf. vіdе узбијати. Mann bestimmt hat):

СУзвити, сузбијем, у. pf. vіdе узбити. Злату ће се кујунџија наћи,

СЎзитиЦА, f. као зет, за којијем није кћи или А мени ће мој суђеник доћн —

сестра, него онако каква (назови-) роСУБЕНИЦА, f. Die Bejtimmte , destinata:

Anya, etwa Halb-set, quasi-set. Милица je Лазу субеница

Сӯзити, зим, v. impf. tbranen, lacrimo. СУБЕЊЕ, n. Das ©фiffal, sors, cf. судња, су- сӯзити, сӯзим, v. pf. н. п. кад се што пле

диште: од суђења се не може утећи. или знда, па горе ваља да се сузи, Народ наш мисли да је свакоме човјеку verengen, coarto. суђено шта ће му се у вијеку догодити сӯзицА, f. dim. р. суза. и каком ће смрти умријетн, и да се чо-сӯзник, т. (у Хрв.) vidе cпpежник. вјек од суђења не може сачувати. Тако се сәЈМА, f. (по југоз кр.) као страх, бie angft, приповиједа да је некакав цар имао кћер аngor : сұј ма ме је сама ноћу спавати; за коју му некекав гатар нян пророк ка- Узела га сума од Турака же да ће је ујести змија и да ће јој од сўКАмо, т. (у Хрв. у кршћана) vide чeкpк. тога бити смрт. Цар чувши то начини | СЎКАЛo, m. (у Сријему) vidе крцан. кћери својој двор од стакла у који се ни | СУКАЊЕ, п. баѕ Dreben, torѕiо. мрав није могао увући а камо ли змија, и сÜKATи, сучём, v. impf. 1) Sreben, torqueo. 2) из њега је никуд није пуштао на поље. Кад bеrроrmаlеn, emico, cf. сукњати, сукнути: царевој кћери дође суђен дан, она здра- Из носа му модар пламен суче ва читава занште грожђа да jеде. Слу- IcУКИЈА, f. Ser Rappen mit бет бie Rasung in ге јој одмах донесу велики грозд, у којему деr lіntе feftgeftopft miro, cf. сакија, ступа. је унутра била сакривена мала змијица | сӯКЛАТА, f. drор ипо ипдеfфift uno träg, conкоја је уједе и зада јој суђену смрт: vicium in hominem longum et pigrum. Нема смрти без суђена дана — СУКЉАЊЕ, n. Bаѕ реrроrmаlеn (Beg Хаифев, бес Када мени суђен данак дође

Bienen), provolatio. cÝśÊbE, n. das Richten, Urtheilen, judicium, cÝK.DATH, sâm, v. impf. herauswallen, ichießen, judicatio. .

рrоvоlvі: сукља дим из пећи ; сукљају сӯЖАЊ, жња, т. (ст. pl. сўжњи и, сужњеви) челе из кошнице.

Ser Sefangene, qui est in vinculis, cf. роб : СУКНЕЖИЦА, m. који се као зове кнез а ниПроцвиљео сужањ Милутине

је прави. У тавници бана Задраннна

СЎКНЕН, а, о, pon austuф, е раnnо domi Да дарује сужње по тамници

facto. сўЖАњски, кa, кo, per Gefаngеnеп, сарtіvоrum: СУКНЕЊАЧА, f. (у Црмн.) кошуља вунена, ein Да т' опростим сужањске тавнице

schafwollenes Frauenhemde, tunica lanea, cf. СЎЖАњство (сужањство), п. Бie Gefangen: цупа. schaft, captivitas.

сукништв, п. 2Bolengeug, pannus laneus. СУЖБАЊЕ, п. (у ц. г.) vide корубање. | сўкно, п. Вав хиф (бав pie Xrauen gu paufe cУЖВАти, бам, v. impf. (у Ц. г.) vide корубати. weben), pannus domesticus, vilior. СЎЖБИНА, f. (у ц. г.) vidе ољвина.

СУКНУти, сукнём, v. pf. 1) н. п. мач, сабљу, СУЖДРЕБАН, бна, бно, т.ј. кобила trätig (von fücken, stringo. 2) berausströmen, provolvor: der Stute), praegnans (equa).

сукнуше челе из кошнице. СЎЖЁње, п. баѕ bränen, lacrimatio.

сўкњА, f. Der Unterrot (ber Xrauen), tunica. сужЙВАЊк, п. баз Cinengen, coartаtiо. СУКњётинА, f. augm. E. сукњ СУЖИВАТи, сужујем, v. impf. pеrеngеn, coarto. | сӯкњицА, f. dim. b. сукња. сужњЁВАЊЕ, n. Das giegen im Sefängniffe, vin-| суковити, сукобим, vide скобити: cula, captivitas.

Добра копца сукобила Марка, су ЖњЁВАти, сужнујем, v. impf. бити сужањ, Сукоби га царев Алил-ага

im Sefängnije liegen, fфтафten, in vinculis | суковицА, f. (у Лнци) округла мала коба. esse, cf. тамновати.

cУКРітити сўкратни, v. pf. (у Рисну) vide СӯЖњИЧАР, m. vіdе сужањ :

скратити. Вндиш, брате, сужничара,

сўКРВИЦА, f. Die Raterie, bas fiter mit But, Сумњичара, тамничара,

sanguine mixtum pus. Јер не видим бела дана

СУКТАЊЕ, n. vide сукљање. СЎЗА, f. (рі, сӯзе, сўза) бie Sprine, Зühre, cУКТAТи, сукћем, v. impf. vide сукљати: сукlacrima.

fe зима у собу кроз врата. сӯЗАН, зня, зно, thränervou, lacrimans: Суз- СУЛАРСАТи, ншём, v. pf. угладити н. п. пећ, не и невољне! (кад се напија);

зид. "Е Нађе сувна н крвава Марка

суайтњА, f. каже се лијену човјеку (као да Нијесмо их сузне попраћали

ce yauwau), Schimpfwort gegen einen

trägen Renfфеn, convicium in hominem рі- ІсумJксА, f. (у Боци) различне ствари измиgrum, cf. суклата.

јешане заједно, тако и људи кад их је Сӯложник, m. Ber BeifФläfer, concubinus. заједно из различнијех мјеста, бав Зе: СУЛожницо, f. Die Beifфäferin, concubina. menge, mixtura. СЎата, f. Һур. р. Султана.

СЎМЛАТА, f. vіdе cуклата. СУЛтан, султана, т. бer Cultat, Sultanus. сумњА, f. vіdе сумња. CÙATAHA, f. Frauenname, nomen femiņae. СУМЊАТи, сумљам, vide сумњатн. СултанИЈА, f. Die Cultanin (Princeffe), regiа сумљАТИ СЕ, сумљам се, vide сумњати се. virgo :

СУМЊА, f. Ver Зweifel, dubitatio, cf. двојба. Молиле се двије сулшаније

СУМЊАти, сумњам, v. impf. зweifeln, dubito. Своме брату султан Ибраниу

СЎМЊАТи си, сумњам се, v. r. impf. 3weifen, Султанилин, а, о, беr Oultanin, regiae vir- dubito. ginis. .

сӯ мӦРАН, pнa, pнo, (у Сријему и у Бачк.) н. СУЛтанов, а, о, бев Фuftanѕ, ѕultаnі.

п. човјек, вријеме, buftеr, tristis. СЎлтанскӣ, кa, кo, fultanifф, sultanicus. CỒMIIOP, m. der Schwefel, sulphur. СЎлтипита“, f. eine 2Гrt &ифеn, placentae genus: СУМПОРАЧА, f. gefфwefelter Rappen, pannus (laСулсиииише на гужву савите

cinia) sulphuratus (-ta). СУЛУД,

a, o, etwas geschossen, mit dem ge- cỹMPÂK, m. vide cympayje, cỹ.NYAAH, lunden Verstande etwas jerkriegt, sub. CYMPAYÁBABE, n. das Dämmern, crepusculum. СУУДАСТ,) stultas.

СУМРАЧАВАТИ СЕ, сумрачава се, у. г. impf. СУЛУдник, m. (у Боцн) Ber gbot, stultus, cf. dämmern, advesperascit. сулудњак.

СУ МРАЧАК, чка, m. vide сумрачје. СУЛУдница, f. сулуда жена или дјевојка, сӯМРАЧинА, f. (у Боцн) vidе мрклица. die Thörin, stulta.

СУМРАчити CE, сумрачи се, . г. pf. vide смраСУЛУдњак, m. Ber Xbor, ѕtаltus, cf. сулудник: Чити се. о јуначе Божиј сулудкаче

CẰMPÂYJE, n. die Abenddämmerung, crepusculum: СУЛУндар*, сулундара, m. Die Хаифrübre am Сунце зађе, сумрачје се вата Ofen.

СУМУЗГА, f. (у ц. г.) кад се снијег и град и СУАЊЕ, p. vide сукљање.

кнша угруша: не може се да иде од суСУЉАТИ, љам, vide сукљати.

музге. СУМАвањк, пбав Norfinnen, excоgіtаtіо. СЎНАХНЦЕ, т. (у Боци) vide сунашце: СУМАВАТи, сумавам, v. impf. (у Ц. г.) erfin: устани мало сунахце пеп, excogito, cf. сумати.

СЎНАЧни, на, но, (у Паштр.) н. р. заход, неСУМАКНУТИ СЕ, сўмакнём се, v. г. pf.:

ток, vide сунчани. Утекоше три Кајова сина,

| СЎНАшЦЕ, п. dim. р. сунце. и стари се Кајо сумакнуо

CụHET*, m. die Beschneidung, circumcisio. СУМАНит, а, о, vide сумахнит.

СЎНЕТити, тим, v. impf. befфneiben, circumCYMÀHKATH, Kâm, v. pl. entziehen, subtraho: СУМАКАТИ,

Цар сунеши до два своја сина Нијесам му зобн суманкала

СУНЁтлиА", m, vide сунеција: СУМАРАК, рка, т. (у Барањн) vide сумрак. А за њима Туре сунешлију СУМАТИ, мам, v. pf. (у ц. г.) befФliepen, de-| сўНЕТЁЊЕ, n. bas 23efфneiben, circumcisio. сеrno, cf. помислити,

СУНЁЦИЈА”, m. Der 23efфneiber, circumcisor. СЎМАхнит, а, о, (у Дубр.) vide сулуд. CÒH'HEP*, m, der Schwamm, spongia. СЎМАЦАН, цна, цно, f. (у Хрв.) т. б. мачка, сӯНИЦА, f. (у Боци) bie pimbeere, morum Idae

trächtig (von der Kaße), praegnans (felis). um, cf. малина. CÒMEGA, f. Grenzscheide continium:

| СЎНоВРАТ, т. (у Дубр.) бie naraiffe, narcissus. А док јунак па сумеfu викну

СЎНоВРАТ,

über Hals und Kopf, praeceps. На сумеfu Турској и каурској - СУНоВРАТИЦЁ,

. СУминути, сумӣнём, v. pf vіdе проћи: | СУНУти, сўнём, v. pf. ein menig siepen, fфütten, Јере бјеше суминуо Баја

fundo. . сумиња, г. Хrauenname, nomen feminae. СУНЦЕ, n. Sіе боппе, ѕоl. Кога сунце види сўмит, in per Repenart у сумит, vide суми- ујутру неумнвена, осам му је дана назатка. тице.

cỹHQOKPÊT, m. die Sonnenblume, helianthus СЎМити, мим, v. impf (у ц. г.) vide сумати. annuus Linn. cf. сунчаник. СӰМитицE, (у Рисну) кад би два човјека ле. | СУНЧАни, на, но, Шоппеп-, solis, cf. суначни.

гла један до другога, али гдје су једнога сунчаник, сунчаника, т. 1) біе вопперифе, ноге ондје другога да буде глава, онда би horologium solarium. 2) (у Паштр.) vide

леже сумишице, cf. сумит. сунцокрет. СЎМицЁ, vide нaсумце :

СЎНЧАНИЦА, f. Der Connentrab (im Simmer), Сумице га по планини тражи

solis radius (cubile illustrans).

cido :

смислити.

се казало :

cor.

Сунчаница, Г. (у Боци) vide сунчарица. |СУРГУНИСАти, ншём, vide протјерати.
СЁНЧАЊЕ, п. бав боппеп, аргiсаtiо.

СУРдбмА, т. (у Бачкој) vide сурдума. СУНЧАРИЦА, f, (у Рисну) вртеж у глави од | СЎРДУК, m. (у Срнјему) vide jaруга, провалија

cyaya, de: Sonnenstichy, solstitialis morbus, (гдје је н. п. пут између два брда). cf. сунчаница.

СУРДУМА, f. (у војв.) од абацијнског сукна с руСЁНЧАти ск, чам се, v. г. pf. fifonnen, apri- кавима до сниже појаса хаљина као гуњац,

Art Bauernrock, pallii genus. СЎНЧЕв, а, о, Ser Conne, solis :

СУЪРЖијЦА, f. vide суражица. Да он узме сунчеву сестрицу

СЎРИНА, f. (у Лици) од црнога сукна мушСӯHчквит, m. (ст.) боппеnjоbn, solis filius : ка хаљина с рукавима (као у Србији гую),

Проси сунце за свог сунчевића eine Art Mantel, pallii genus. судчити, суочим, v. pf. саставити кога с кнм сӯРКАСТ, а, о, grauli, albidus, cf. сур.

да говори један другом у очи, gegenber: | СЎРЛА, f. Der Ruffel, rostrum (suis), ef. кнstellen (zwei Aussagende), konfrontiren, com - ша, ћуша. pono.

СЎРАЙ, у пјесми мјесто сури: Cỹil, m. Art Fischzaun, aggeris genus.

А ја старац сурли орле, CÒIIAPHÂK, m. der Widersacher, adversarius. УФатићу препелицу — СУПАРНИЦА, f. Die Biterfaфerin, adversaria. CỤPOAULA, f. ein wenig verwandt, quodammodo Сёпиштв, т. гдје је суп био, Art wp einft ein propinquus. суп gemefen.

СУРСАБов, т. (у војв.) per Grobjyneider, sarСУПддЕРИЦА, f. код Вуковара долина, гдје tor vulgaris.

је негда бара била, и око ње виноградн. | СЎРУТКА, f. Das &&fewaffеr, bie Rolfen, serum СУПдЗНАТИ, знам, v. pf. vіdе познати:

lactis. Таде Раде суиознаде љубу

СУРУчЙЦА, f. Opierftaube, spiraea filipendula. СУполник, m. (у Боци) који с киме заједно съсік, сусака, т. (у Сријему) vidе крбањ.

стоку пасе и поји (у Црној Гори и око- | сӯСЕД, т. (ист.) vide сусјед.
линама велика је невоља љети за појење сӯСЕДА, f. (ист.) vide сусједа.
стоке: кашто тјерају стоку на воде на сӯсудство, т. (ист.) vide сусједство.
Турској земљи, па се једни с Турцима би- сӯсид, m. (зап.) vide сусјед.

ју док други за њима стоку поје). СӯсидА, f. (зап.) vide сусједа. СУПРАСАН, сна, сно, т.ј. крмача, träфія (pon | сўCEдство, п. (нст.) vide сусједство. der Sau), praegnans (porca).

СЎСЈЕД (сусјед), т. (по југоз. кр.) беr RaфСУПРАШИЦА, f. (у ц, г.) vide прпор 1.

bar, vicinus, cf. коншија. СУПРЕДАК, супретка, т. vide прело. сӯСЈЕДА, f. (по југоз. кр.) бie Лафbarin, viСУПРВт, m. (у ц. г.) vide пoпрет. .

cina : Шћерца удата сусједа назвата ; СУПРОТ, gegen, contra, cf. супроћ.

Сусједа ме сваки данак кара СУПРОтивштинА, f. (у Славон.) бie 28iber: сӯСЈЕдин, а, о, беr афbarin, vicinae:

jpenftigfeit, contumacia: код њега је сама И тадар сам сукњу изгубила, супротивштина.

Да је моја не бих ни жалила, СУПРОтити CE, тим се, т. r. impf. коме, ji) Него ми је сусједина била — widerseßen, obsisto.

сӯСЈЕдство, п, бie афbarfфаft, vicinia: СУПРОя, vide супрот :

Уз кољена ђеца јањичари, Ако буде суироf мача

У сусједство вуци н бауцн Суироf јеле жуту дуњу

СЎСНЕЖИЦА, ef. (нст.) vide cycњежица. СУПРОТЕЊЕ, П. Вав 2Biberfegen, Ber 2Biseritano, сӯснижиця, г. (зап.) vide cycњежнца. repugnatio.

СЎСЊвжицА, f. (јуж.) Офneesertüber mit Re: СУПРУГА, f. vіdе тојага.

gen, Glatteis, nives mixtae pluviis. СУР, cypa, po, (сӯрӣ, ра, ро) Бар (on SarcyCPEMчина, f. (у Бачк.) пас који није ни be), coloris pallidi :

за лов ни за овце (Hн торни ни ловни). Отуд дође сура тица, те га удари — СУСРЕСти, сретём (сретнем), v. pf. Бедеулеп, Сура сукња, модри конци

obviam fio, occurro. СУРАЖИЦА, f. жито у којему има више ражи | СУСРЕТ, m. 1) отишао му на сусрет, entge=

Hero menude, mit Roggen vermischter Wei- деп, оbvіат. 2) бити кога на сусрет, зи8en, triticum mixtum secali, cf. наполнца, erst auf den Rücken, dann entgegen auf суържица.

die Brust, verbero in tergo et vice versa. СУРАЦ, рца, m. (у Боцн) Irt Rebe ипь Хraube, cУСРЕТАЊЕ, П. даѕ Bеgедпеп, occursus. vitis et uvae genus.

CÝCPETATH, Tâm, v. pf, begegnen, obviam fio. СУРВАTи се, вам се, v. г. pf. gufammеnftürgen | СУСРЕТА, f. Die Begegnung, occursus: corruo.

Дај ми Боже данас у сусрећу, СУРГУН, m, vide протјераница: учинили га У сусрећу из горе ајдуке — сургун, т. б. протјералн га.

Кога гође сретем у сусрећи

[ocr errors]
[ocr errors]
« PreviousContinue »