Page images
PDF
EPUB

голан ;

на

2) der Obsthåndler, Debstler, qui poma ven- (BPATÒNÂH, Bparoxána, m. der Muthwillige, peditat.

tulans. cf. врагулян. вдъЕ, n. дав Obit, poma: У своје вође кад ко |ВРАГдлАст, а, о, mutbmilig, petulans. хоће. .

ВРАгдлик, враголија, f. pl. Sie Seufeleien, neBÒRKA, f. der Obstbaum, pomus.

quitiae. вдъКАЊЕ, n. Bаѕ реrumfubren, duсtаtiо. ВРАгдлисАЊЕ, n. vіdе враговање. вотKATи, кам, v. impf. berumführen, duсtare : ВРАГдлиСАти, лишем, vidе враговатн.

квочка вобка пилиће, а не ће на једном мје-ВРАГдлити, лим, vidе враговати. сту да се смири.

| ВРАГдлит, т. (у. Дубр.) бie 93affеrnup, trapa вдъкоША, f. (у Бан.) овца која води друге natans Linn.(?)

овце, ein ёфаf bаѕ аnbern реrаиваеt unt ВРАГдлиЦА, f. vіdе ђаволнца. sie führt, dux (gregis).

| ВРАГблство, п. vіdе враговање. вдвЊАК, m. vіdе вотњак.

| ВРАГдьЁњЕ, n. vіdе враговање. вдч! interj. &aut um ein Rinә барои ҳи јадеп, ВРАГУЈйн, врагулйна, т. (у Боци) vidе вра

ѕоnuѕ аbіgеndi bоvеm, cf. ћеја, вочке. вбчия, m. dim. Е, во.

Пошљите ми малу ћецу да ме превезу ; вдчKE! vidе воч.

Mа су ћеца врагулини, утопиће те вошA, f. Winbetwort für вода, aqua sermone ВРАЖJЙ, жја, жје, tеuflif), diabolicus. infantium.

| ВРАЖогёнци, Враждгрнаца, m. pl. село вдшТАН, а, о, wäфfern, cereus: Држи као да лијевом бријегу Тимока у Црној ријеци су му руке вошшане.

(онуда се говори и грнац и мона). воштаницА, f. Sіе Вафsleinhano, ceratum. ВРАЈКОР, врајкора, m, Bag reicorp8, manus voвошТАРА, f. das Wachshaus, wo das Wachs lonum. BÒWTẬPHHųA, Igepreßt wird, cella ceraria(?). ВРАЈКОРАЦ, рца, m. Sеr $reicorift, volo. вошТАЦ! interj. (у Сријему) vidе пис! BPAJKÒPHJA, f. die Freicorps, volonum copiae. вдшТАЦ! удри га, fФlage! percute! cf. воштитн. | ВРАЈКӧРСкӣ, кa, кo, Srecorpse, volonum. вдшТЕЊЕ, п. vіdе вошћење.

ВРАН, m. 3) vidе гавран: вдштинА, f. (augm. p. восак) 1) bie 28афNotre- Ја два врана, два по Богу брата

Беrn, rесrеmеntа ceraria, ef. восковарина. 2) vidе вранац : 2) саће у коме нема меда.

Поткова му врана дебелога BÒLITHTH, TÂM, v. impf. 1) widsen, cero. 2) prü- 3) враг, кад му не ће нме да спомену : Мање

gen, verberare, cf.тући, бити: воштили су га. више, свак има свог врана. вдшKE, n. (у Славонијн) бав Жаппеntrаut (ftеr. BPAн, врана, но, (врани, на, но) fфwars, ater. Zinnkraut), equisetum.

BPAHA, f. (pl. gen. bpâná) die Krähe, cornix : BÒWIRÊHE, n. 1) das Wichsen, ceratio. 2) das Prü- Врана врани очију не вади; Викнуше geln, verberatio.

(грaкнуше) као на бијелу врану. ВР, връа, m, vidе врх.

BP АНАЦ, нца, т. 3) Тех Харре (fфwareg Pfer), BP, praep. vide bpx.

equus аtеr. 2) (у Ц. г.) (pl. вранчеви) црна ' ВРАБАц, врапца, m. (pl. gen, врабаца) Беr Oper: тица водена, мало мања од гуске, art 28af= ling, passer : Ко се боји врабаца, нек не servogel, avis genus.

. сије проје.

ВРАНЕТИНА, f, augm. . врана. BPÀBALA, f. das Weibchen des Sperlings, passer BPÀHEII, m. Mannsname, nomen viri. femina. .

ВРАНЕША, f. (у Грбљу) нме кози, Зіеgеnnате, BPÂr, m. der Teufel, diabolus, cf. habo: ko c nomen caprae.

врагом тикве сије, све му се оглаву му- BP Анило, п. Schwärze, atramentum. пају ;Не да му враг мировати; Не лези вра- ВРАниловА ТРАВА, f. Der often, origanum vulже (кад се приповиједа да је ко што зло gare

Linn. једно за другим радно); Није му ни врага; BPAнин, а, о, беr frübe, cornicis. не ће му бити ни врага, e& febit ihm gar (BP Анино око, т. (у Сријему) Die Winbeere (©айnichts.

auge), paris quadrifolia. ВРАГАЪЁР, врагађўра, т. Питали бабу кад | BPAнити, враним, v. impf. јфwätzen, atro.

је ншла на панађур куда ће, а она пуна Гвианит, т. 1) ба8 Sümlein per Srbe, pullus радости одговорила: „ндем на панаѓур cornicis. 2) планина у Херцеговини више бур.А кад се вратила с панађура, онда Moctapa, ein Berg in Herzegowina, mons је запитали: „ђе си била бако ?” „На па- Hercegovinae. нађуру и на врагађуру(одговорила љу- ВРАндКА, f. име овци, (враноока ?) Офaf8na= тита, пошто је видјела да на панађуру не да me, nomen ovi indi solitum, нико ништа без новаца).

ВРАнота, т. во црн без биљеге, еіn fфwarger BPAGÒBÂbE, m. der Muthwille, petulantia. Ochs, bos ater. ВРАГОВAТи, врагујем, v. impf. Ruthmillen trеі: ВРАНЧЕ, вранчета, п. мали вран коњ, ein flei=

ben, petulаntem esse, cf. враголисати. ner Rappe, equulus ater.

nerea. .

tus.

[ocr errors]
[ocr errors]

ено

Док ето ти једног матнннна ,

23ruftbaum, jugаm textorium, и сшpaжње, На вранчешу коњу пеливану

на које је навијена пређа, Garnbaum, jugum:
BP Анчев, а, о, бет Харреn ѕеbrіg, equi atri. Доведи ми дугонокту другу
ВРАНЧИНА, т. augm. б. вранац :

Да прокопа на врашилу трубу
Па он узја бнјесну вранчину - ВРАТИНА, f. augm. D. врат.
ВРАнчит, m. dim. . вранац.

ВРітити, вратим, v. pf. 3) umFebrеп тафеп,
BPAHU, m. die Franzosen (Krankheit), lues ve- converto (reice capellas, Virg.). 2) zurückge-

ben, restituo : Зла жена зајма не враши. ВРАНЦАВ, а, о, benerif, morbo gallico corrup-| BPAтити ск, вратим се, v. r. pf. umfebren, re

vertor. ВРанцањЕ, n. Sав ХInfteten mit Staniofen, in- ВРАТит, m. dim. р. врат. fectio venerea.

ВРАТич, m. vіdе повратич. ВРАНЦАТн, цам, v. impf. mit rangofen anfteten, ВРАТИША, f. Der Зurtgeber, redditor: Hн враinficio morbo gallico.

шиша ни платнша. ВРАНЦАТИ СЕ, цам се,v.r. impf. penerif, wеrbеn, ВРАТЛА, вратала, п. р. планина у Херцего

infici morbo gallico. ВРАНЦљив, а, о, vidе вранцав.

BPATло, т. (у Боци) као враша, н. п.
ВРАЊ, врања, т. 1) Ser Opuno, obturamentum. : брода на врашло (кад улази из мора у

2) (у Сријему) некака тица, као голуб грив- залив), бie Runsung, ostium.

њаш, 21rt Bogel, avis genus. 11 eti P. 1: 1 ВРАТНА, f. adj. намастнр у крајини НеготинВРАЊА, f. 3) варошица у југоисточној Србији:

ској. Опреми је Врани на Мораву

BPÁTHÂ KÔCT, f. os hyoideum. 2) у Црној горн брдо код Царева. Лаза. | BPAтнӣ, на, но, н. п. кост, жиле, рав-, colli. ВРАЊАК, врањка, m, (у Дубр.) Irt рlаnje, BPAтник, т. у Велебиту мјесто, с којега се herbae genus.

из Хрватске у Сењ ндућн море угледа. ВРАЊАЧА, f. брдо у Велебиту к Далмацији. ВРітник, т. (у ц. г.) довратник од камена, ВРАЊЁЊЕ, п. бав Офwärzen, atrаtiо.

ef. вратница. ВРАњй, ња, њё, Srüben-, д. 23. Reft, cornicis. | ВРАТНИЦА, f. (у Ц. г.) vidе довратник. ВРАњӣ мӯК, m. eine 21st (milben) Raum, porri BPAтницE, f. pl. 3) врата од прућа нсплетена, genus.

или од дрвета начињена, Вав Заttеrthot, porВРАЊИНА, f. острво у блату Скадарском (око ta clathrata. Вратнице понајвише стоје на 50 пушака).

путу, и затворају се да не иде марва у поВРАПЧЕВ, а, о, бев бреrling, passeris.

аље; или на тору. 2) (у Рисну) vide прагови. ВРіпчик, m. dim. р. врабац, passerculus. ВРАтно, n. adj. брдо у Ловћену. ВРАПЧЈЕ СЈЕМЕ, n. Tame einer Pflange, plantae | ВРАТӧВАН, вна, вно, (у Ц. г.) н. п. жито у коgenus.

ме има врата, па од xљеба таковога жита ВРАПЧЈй (врачји), чја, чје, pen Operlingen завраша човјек, т. б. опије се, mit gold gehörig, passerinus.

vermischt, lolium continens. BPÁTIYJÊ HÒKTI, m. pl. Name einer Pflanze, BPATÒNOM, m. I) (Scheltwort) du Halsbrecher! plantae genus.

audax. 2) y njemu, Name einer ZauberpflanBPÂC, m. (y bojb.) die Frais (österr. die “pac), je, herba ficta : epilepsia, cf. дјетиње.

Кад набрала костолома
BPAT, m. (loc. bpáry) :) der Hals, collum. y Костолома врашолома

Рисну кажу да не ваља дјецу за враи | BPATолдмиЈЕ, m. Bartbolomäив, Bartholomaeus.
љубити, да не буду зла. Узео га на свој| ВРАТОР, m. Ser Seater (2Rönd, Slofterbruper),
враш ; Има жену и ђецу на врашу ; На monachus latinus. cf. пратор.
Bpat na hoc! schnell, eilend, propere. 2) (y BPÂTOPÓB, a, o, des Fraters, monachi latini.
Ц. г.) vide љуљ.

ВРАТОРСКӣ, кa, кo, fratrifф, monachalis.
BPÁTA, n. pl. 1) die Thüre, fores. 2) das Thor, BPÂNA, f. (y 1/. r.) die Rückgabe, restitutio :
porta:

без плаће и без враће. Граду враща рано затворајте

| ВРАТАМ, ћма, т. (у приморју) у пословици: ВРАТАДЦА, т. pl. dim. р. врата.

Зајам враќам, vidе враћа.
BPÀTẬP, Bpatápa, m. der Chorwärter, janitor. ВРАЋАЊЕ, дав ИmFebren, conversio. 2) бав
ВРАТАРЕв,.

Wiedererstatten, restitutio.
BPATÁPOB, |a, o, des Thorwärters, janitoris,

BPÄKATH, v. impf. 1) umkehren machen, converBPATÀPHUA, f. die Thorwärterin, janitrix.

to, rejicio. %) wiedergeben, restituo. ВРАТАРЏИЈА, m. vіdе вратар :

ВРАВАти ск, ћам се, v. r. impf, umkehren, Вратарција од Барата града —

saepe revertor. ВРАТАшЦА, n, pl. vіdе вратаоца.

BPÂY, Bpáva, m. 1) Wahrsager, divinus, cf. ВРАтило, п. вратила су два: предње (или

погађаг, татар: Ако није врач, а он је шуање), на које се навија платно, беr погађач. 2) беrеnmeifter, magas.

[ocr errors]
[ocr errors]

ВРАЧАЊЕ, p. 1) дав 28abrfagen, dіvіnаtіо, 2) бав | ВРВЉЕЊЕ, n. Bas Bebränge bon bin(trömentеn Heren, incantatio.

Menschen, turba properantium. ВРАЧАР, врачара, m. 1) vidе врач. 2) bie um: ВРВЉЕти, вим, v. impf. (јуж.) mobintréтеп,

gegend von Belgrad, die zwar in den Liedern wimmeln (oon Renfфеп),содио: врве људи; ITO.be heißt, aber hügelig ist:

врви свијет; која врви да поврвн као Док ми гледа Крњо на Земуна,

овце на солн ло (реку они који хватају A Маргета на Врачар на поље —

раке или рибу као пљунувши у оно што BPÀYAPA, f. 1) die Wahrsagerin, divina, cf. rata- први пут ухвате). pa. 2) die Zauberin, maga.

BÊBIJA, f. die Schnur, funiculas: ВРАЧАРЕВ, а, о, vidе врачаров.

Вуку му се за ногама врвце BPAYAPAHA, f. die Wahrsagergebühr, quod divino Bør, m. kpban, ein Schöpfgefäß von Kürbis, datur.

haustrum e cucurbita. ВРАЧАРИЦА, f. vіdе врачара.

|ВРГНУти, нём, vidе врћи, ВРАЧАРОВ, а, о, Beg 28abriager, perenmeifters, вргнути СЕ, нём се, vidе врћи се. divini, magi.

ВРГОРАц, Вргорца, m. Otast im Ruftenlance ВРАЧАРСкӣ, кa, кo, 28abrfager-, divinorum, ma- unweit Heperba, nomen urbis : gorum.

Ти отиди ка Врғорцу граду, ВРАЧАТИ, врачам, v. impf. 3) wаbrіаgеn, divi- Те савежи Жарића Асана nare. 2) heren, incanto.

ВРДАЊА, f. (у ц. г.) vide Вардања. ВРАЧЕв, а, о, vidе врачаров.

ВРДАЊЕ, n. Вав 2usmeiben, declinаtiо. ВРАЧЕВСКА молитвА, f. (у Боци) некака мо- ТВРДАТИ, дам, y, impf. ausgumeibet бифен, литва која се чита болесницима.

declinare. . ВРАчи (Врачевн), m. p. bie beiligen derzte |ВРДник, Врдника, т. 5) село у Фрушкој горн.

(Kosmas und Damian), medici (Cosmas et 2) намастир код тога села (тај се намастир Damianus).

зове и Раваница). ВРАрвинА, f. (понајвише се говори рі. Врач- ведничанин, m. Einer pon Врдник.

бине) бie pererei, Sauberei, artes magicae. ВРдничка кўАА, f. старе зидине на брду виВРАШкӣ, кa, кo, teuflifф, diabolicus.

ше Врдника : док је Врдничке куме (н. ВРБА, f. die 28eibe (25ант), salix:То је на врби п, тако ће бити, или не ћу ни ја живљети

свирала (0. і. nibt8); Кад врба грожђем и т. д.), ewig, in aeternum.
роди (nie).

ВРДнӣчкӣ, кa, кӧ, pon Врдник.
ВРБАС, т. 1) вода у Босни, 2) село у Бачкој. Јврднути, нём, v. pf. au@veiben, declinare.
ВРБИЦА (врбица), f. 3) dim. р. врба. 2) врбове ВРЁБАЊЕ, п. дав Rauern, insidiae.

гранчице које свештеник на Цвијети ују- ВРЁВАти, вребам, v. impf. [auern, insidior. тру послије миросања раздаје, бie Palm- ВРЕБАч, врeбaчa, m. Sеr gaurer, insidiator. zweige, rami palmarum.

BPËBA, f. Gewimmel, der Tumult, tumultus. ВРБЉАк, врбљака, т. бie Beibengegent, ба8 ВРЁДАН, дна, дно, (нст.) vidе вриједан. Weidengebüsch, salictum.

ВРЁдити, дім, (ист.) vidе вриједити : ВРБов, а, о, 28eibena, . 23. Raub, salicis. Поуз- Обрвице вреде Каменице

дати се у кога као у врбов клин. ВРЕднопA, f. (нст. и јуж.) беr Berth, pie ВРБова, f. adj.:

Würdigkeit, dignitas.

. Кад су били на воду Врбову

ВРЁдовАЦ, овца, т. (у Сријему) gette 2BiefenПа објеси агу код Врбове

raute, thalictrum flavum. ВРВОВАТн, врбујем, v. pf. и. impf. (у војв.) ВРЁБАНЕ, п. (ист.) vidе вријеђање.

werben (zum Kriegsdienste), perducere (ad BPÉBATH, Bpêhâm, (uct.) vide spajehath : militiam).

Дика смеђа у срце ме вређаВРВОВАТИ СЕ, врбујем се v. r. impf. jih an: | ВРЁКА, f. (нст.) 1) vidе вријежа. 2) (у Бачк.) werben laffen, do me (ad militiam).

лубенице и диње, бie Relonen, pepones, cf. BPBOBHHA, f. Weidenholz, lignum salignum.

бостан. ВРБовкА, f. 28 erБип 9, comparatio (delectus) | ВРЕЗНУти, нём, v. pf. einen Otrеф : perfegen,

militum: отишао у врбовку (говорило се и baculo percutio (onomatop.): врезнуо га у Србији за времена Карађорђијева кад

батнном по глави. ко отиде да изгони на војску људе који су | ВРЁло, n. Sie Duele, per dryprung peg Харев, остали код кућа или с допуштењем отиш- fons, cf. врутак, извор.

ли кућама, па се још не повратнли). ВРЕМЕ, времена, н. (ист.) vidе вријеме. BỊbonji, m. die Zeit da die Weide ausschlägt BPÈMEHHT, a, 0, (nct, n jym.) betagt, provectae

(mit fatyrischem Nebenbegrif), tempus quo salix aetatis, cf. временан. frondescit, cf. винобер.

ВРЕМЁШАН, шна, шно, (у Бараьи) vidе вреВРВЕти, (нст.) ВРВити, (зап.) вим, vidе врвљети.

ВРЕЊАК, њка, т. еіnе art pautfrantseit, genus ВРВЈЕти, (југоз.))

morbi eutanei. Болести ове највише има по

меңИТ.

нахији Пожаревачкој и ондје се зове ди из Хрватске приповиједали су мн да френга и френка.

под Велебитом има село Врзићи, и више ВРЕЊГА, f. vide Френга.

њега наврх Белебита мјесто које се зове ВРЁњЕ, n. баѕ Cieben, aestuаtiо.

Врзино коло, на коме виле играју. (Тај ВРЁо, врёла, лo, beip, fеrvіdus.

је био и на врзину колу

говори се за ВРЁоцв, т. dim. е. врело.

човјека, који је много учио -). Такови ВРЁСАК, cкa, m. (ист.) vidе вријесак.

ђаци послије зову се грабанцијаши, и ВРЁсло, п. (нст.) vidе вријесло.

иду са ђаволима и са внлама, и воде обBPETÈHẬP, Bpetenápa, m. der Spindelmacher, qui лаке у вријеме грмљаве, олује н туче. fusos conficit.

Грабанцијашн су сви издрпанн („какав је ВРЕТЁНАРА, f. н. п. мјернца, котарица, беr нздрпан, као грабанцијаш”).

Sorb, worin bie pinveIn gethan wеrbеn, spor- ВРзиви, м. р. село у Хрватској под Велеta fusis asservandis. .

битом. ВРЕТЕНАРЕв, а, о, бев Opinelmaфers, ejus qui | BPЙДАН, дна, дно, (зап.) vidе вриједан. BPETEHÁPOB, Sconficit fusos.

ВРИдити, дим, (зап.) vidе вриједитн. ВРЕТЁНКА, f. (у воденицн) Origins (riebrab), ВРИТАЊЕ, n. (зап.) vidе вријеђање. tympanon.

ВРЙБАТи, врђам, (зап.) vidе вријеђати. ВРЕТЕНо, п. 1) бie Opinel, fasus. cf. бретено, вРИБАТИ СЕ, врӣђам се, (зап.) vidе врије

вртено. 2) вретено у кола воденичнога, фати се.
бie 2фе am Rublrate, axis. 3) (у Дубр.)|ВРИЖА, f. (зап.) vidе вријежа.
прорашњика у црнога лука, Фатеntеn: | ВРИЈЕд, т. (у Дубр.) vidе непоменик.
gel, germen cepae, cf, бачва.

ВРИЈЕДАН, дна, дно, (јуж.) wrbig, dignus.
ВРЕТЕНЦЕ, т. dim. E. вретено.

ВРИЈЌдити, дим, v. impf. (јуж.) Werth fein, ВРЁти, врям, v. impf. 3) fieben, aestuo. 2) врн valeo: вриједи царева града.

тамо нешто, её ijt ein Setife, Sumult, | ВРИЈЕдност, вриједности, f. Der 2Berth, valor. tamultuantur. 3) ври комнна, вино, gübren, ВРИЈЕТАЊЕ, п. буж.) дав 2nitopen, aufreigen

fеr mеntаrе. 4) ври вода, vidе извирати. der Wunde, divulsio, offensio. ВРЁТА, f. (нст. и јуж.) бer Dat, saccus (права | ВРИЈЁВАти, вријеђам, v. impf. (јуж.) aufreigen

је врећа од вуне, ако је од пртишта онда (die Wunde), rumpo, offendo. се зове чак, ако ли од костријети он- ВРИЈЕЪАТИ СЕ, вријеђам се, т. е. impf. (јуж.) да је apap ; apap и врећа једнаке су seine Wunde aufreißen, divello ipse vulnus величине, а пак је узак и дугачак. Све meum, offendere se. ово разликује се од торбе по томе што | ВРИЈЕЖА, f. (јуж.) ) Оer Otengel (3. 3. Se8

је она мања и што има повраз или упрте). Kürbiffes, der Melone), scapus. 2) nacja bphВРЕПЁТИНА, f. augm. ь, врећа.

jexo! Scheltwort gegen Kinder, convicium ВРЁБИНА, f. augm. , врећа :

in pueros. cf. врежа. Двнје бабе за врећину сламе,

| ВРИЈЕМк, времена, п. (јуж.) 1) бie Beit, temА два старца за печена јарца

pus; ha epujeme, ju rechter Zeit, tempore: ВРЕБИЦА, f. dim p. врећа.

дошао на вријеме ; Вријеме град гради, ВРЕЗЎРИНА, f. vіdе врећетина.

па га и разгради. ВРЖ, m. (по зап. кр.) у дрвету чвор (од гра- Вр'јеме гради низ Котаре куле, he), der Knoten, nodus.

Вр'јеме гради, вр'јеме разграђује ВРЖновит, а, о, vidе чворновит.

2) 2Bеttеr, tempestas: рђаво вријеме, лијеВРЗАЊЕ, p. 1) vidе вребање. 2) vidе врзење. по вријеме ; Киша, снијег, и још једно ВРЗАти, врзам, v. impf. vіdе вребати:

вријеме; Да он врза утве златокриле

А покрај ње крило оковано, ВРЗАти ск, врзам се, v. г. impf, vidе врсти Што јунака брани од времена, се: врва се око куће.

Од времена н од вјетра љута Bř3ÈbE, n. Kleben an einem Drte, rò haerescere. 3) женско вријеме, бie monatlibe Reinigung, ВРЗимицE, adv. (у Ц. г.) fleuperno, jactu, cf. menstruam, cf. прање, нраница, мјесечина. хитимице, пустимичке.

ВРИЈЕс, m. (у Ц. г. говорн се и фриjec) vide ВРЗИНА, f. (у Шумад.) vide обала 2.

вријесак. ВРЗино коло, п. Срби приповиједају да неки |ВРИЈЕСАК, cка, т. (у Лици) трава која по

ђаци, кад изуче дванаест школа, отиду врх Велебита мирише, а по Мнци не, и (њих 12 мора бити) на врвино коло (да зове се вришшина. cf. вријес. доврше са свијем и да се закуну. А гдје | ВРИЈЕСАЦ, сца, т. (у Дубр.) vidе вријес. је то врзино коло, и шта је, Бог би га | ВРИЈЕти, вршём, v. impf. (врхао, врхла, ло) знао), и ондје некакву особиту књигу ча- (yx.) 1) Getreide austreten (mit Pferden), тећи нестане једнога између њих два- tero frumentum. 2) (у Боци) кукурузе, vide наест (однесу та ђаволи или виле), али крунити. они не могу познати кога је нестало. Љу-|ВРИме, врймена, р. (зап.) vidе вријеме.

ВРЙСАК, cка, т. 1) vidе врнска: напао ми на је танак a Ayrauak, ein schlankes Pferd,

дијете некакав врисак, т.ј. плаче, врншти; equus gracilis. . А за Ђурђем мушко чедо

| ВРљити, врљим, v. pf. wеrfеп, редwerfen, jacio, Вриском вриштећи

cf. бацити, туритн. 2) (зап.) vidе вријесак.

ВРљичиЦА, f. dim. . врљика. BPÅCKA, f. ein durchdringendes Geschrei z. B. Bø.bo, m. der an einem Zuge beschädigt, saucius

von Kindern, wiehernden Pferden, sonus acer: altero oculo. стоји вриска дјеце;

ВРљдок, а, о, vidе врљав: Има једно око, па Стаде вриска бијесних атова

и оно врљooкo, cf. врљоокаст. BPйснути, вриснем, v. pf. auffфreien, exclaтo. | ВРљдокАст, а, о, vidе врљоок. ВРЙти, врӣм, (зап.) vidе вретн.

ВРМоША, f. ријека, која тече нз Кома, н кад ВРЙти, вршём, (зап.) vidе вријећн.

се састане с Перућицом у Хасу, оданде ВРЙШАК, шка, шко, (у војв.) 1) frifф, rесеns, се зове Лим. cf. тазе, пријесан. 2) frifф, celer, cf. хитар, вЙНДАЊЕ, п. 1) Sa8 grobe Opinnen,

das Spinnennetio окретан.

crassioris lini. 2) das Dahinplaudern, garcitys. ВРИшко, (у војв.) gefфvino, cito, ef. брзо: BPHДАТИ, дам, v. impf. 1) прести на велико Оде вришко двору господскоме

вретено, grоb jpinnen, nere crassius Jinam. ВРИШТАЊЕ, n. Bag ourhoringenje Oreien, cla- 2) daher plaudern, nugas profero. mor vehemens.

BPHдӰь, врндуља, т. највише се говори ВРИШТАТА, тим, у. impf, биефоrіngens foreiet, рі. врядуми, н dim. врндуњићи, (саclamo acriter.

мотвори точкови као воденично камење, ВРИштикА, f. (у Інци) vidе вриштина. или кола од таковијех точкова. На такоВРИштинА, f. augm. b. вријесак, cf. црњушина. внјем точковима стоје понајвише Турски BPKA, f. das Knurren, f. B. der Kage, murmur. Tonosh), eine Art Rades, aus einem Stücke, BPKATи, кам, v. impf. aufbegen, irritare, cf.

rotae genus. подбуњиватн.

ВРНӰт, врнута, т. (у Дубр.) некака морска ВРКЕТ, т. (у ц. г.) мала лађица, еіn fleine8 phóa, Art Seefisch, piscis quidam marinus. Schiff, navicula.

| ВРНУти, врнём, vidе вратитн. ВРКЕтит, m. dim. р. вркет.

| ВРНУТИ СЕ, врнём се, vidе вратити се, ВРКНУти, вркнем, v. pf. we gfhmettern, cum ВРНЧАНИЦА, f. einer per Riemen, sie aт опанак strepitu avolo.

statt des Oberleders sind, lorum crepidae, cf. ВРКоч, вркоча, т. као кецош, беt ©tuger, горњица. homo elegans.

вРНЧАЊЕ, п. 1) Sa8 2Inmaфen Set Oberrieтen ВРКочЁЊЕ, т. баѕ ji:3ieren, mollior incessus. Seg опанак, aptatio Jororum superiorum BPKдчити CE, вркочим се, v. e. impf. као по- crepidae. 2) das undeutliche Reben eines Miß

носити се, нли кицошнең се, fit sieren, vergnügten, mussitatio. mollius incedere.

ВРАЧАТИ, чам, у. impf. 1) опанке, бie OberrieВРАЁсинА, f. (у Кривошнјама) некака болест men anmachen, lora superiora apto. 2) zornig у којој се каші.ље, 2Гrt рutеn, tussis genus.

. reden, mussito. BP.LÊT, f. die Steile, declivitas.

ВРњИКА, f. вода у Хрватској, која извире ВРЛЁТАН, тна, тнo, jteil, praeceps.

из Капеле, ну Плашкоме утјече у ДреВРЛй, cf. връо: врли човјек. ef. хрли.

туљу. ВРайнА, f. Pie Subtigteit, probitas.

ВРъо, врла, врло, tubtis, probus. cf. хръо, врлн. ВеличинА, m, vide дoбpичина.

ВРъовит, а, о, vidе врховит. ВРЛо, febr, valde, cf. веома.

Връӧвни, нa, нo, vidе врховни. ВР.АдъA, f. vіdе врлина.

ВРПољЁњЕ, п. ипеubiges Otеђеп, обен біреп, ВРАЎДАЊк, п. За8 Seben (unə oyun) еіnеѕ, ber impatientia.

sich nicht wohl befindet; incessus hominis aut BÉTOLHTH CE, LÂM ce, v. r. impf. als dim. v. bestiae minus bene valentis.

sprjeru ce, unruhig stehen oder fißen, imВРЛӰДАТи, врлудам, v. impf. і, деђе (обеr febe patiens sedeo vel incedo.

au8), wie einer реr ji nimt mobt bеfіnset, ВРСАН, сна, сно, vidе врстан. incedo ut minus bene valens.

ВРСник, врсника, м. беr mit mit gleiben alters BP.BAB, a, 0, am Uuge beschädigt, laesus oculo, ift, aequalis, cf. вршњак. cf. вр.љоок.

BỊCHHUA, f. die mit mir gleichen Alters ist, ВРАЊк, п. ) ба8 ФФlentеrn, ambulаtіо, 2) саѕ aequalis, cf. вршњакнња : Werfen, jactatio.

Врсници се твоји поженише, ВРЊАти, врљам, v. impf. D) fФlenbern, ambulo. А врснице твоје поудаше.2) werfen, jaetare.

BPCHÓRA, f. die Ordentlichkeit, die Bravheit, BỊ.LHKA, f. die Stange zum Einzäunen, tignum

frux (?). (pertica) sepiendo horto.

ВРСТА, f. 1) бie Reibe, series. 2) његова врста, ВРљЙКАШ, врликаша, т. (у. Хрв.) коњ који | feines gleiben, par. 3) (у Дубр.) од сваке

« PreviousContinue »