Добро шврди Клобучкога града — Доказивати. ТВРДИЦА, f. ber Kniđer, parcus. ТВРДОВАЊЕ, n. baš Rniđern, illiberalitas. ТВРДОГЛАВ, a, o, ftarrföpfig, bartnädig, pertinax, ТВРДОЋА, f. ber Seiz, avaritia, cf. тврђа. TвPBA, f. 1) die Festigkeit, firmitas. 2) der Geiz, |ТЁБИСЁРКА, f. erbidteter Same eines Bogels, ТЕВАБИЈА*, f. bas efolge, Cuite, comitatus: ТÉВАТИ, тêвам, v. impf, н. п. шева тако бн- Тева м' која сукобити беда, Те ме шева на мејдан зазвати тÈвдил *, beimlid, clam: Да ја идем шевдил у Удбину ТЕГ, m.(loc.тéгу)))ber Зug, tractus:Примакли ти коњи на путу, а волови кад били на шегу (кад се напија); коњи једнаки (или неједнаки) на шегу. 2) (у Хрв.) va Sewidt, pondus: десет вагана тешкога шеға; крух лакога шега (т. ј. овас, ситна проха, и т. д.). 3) (у Хрв.) bie Caat, sementis, cf. yсјев, љетина: какви су шези у вас. 4) (у Ц. г.) vide повјесмо (cf. тежина). теглеЋи, ћа, ће, н. п. во, Зид-Дd3, vectarius. ТВРЂАВА, f. (у Хрв.) Geftung, locus munitus,|теглити, лим, v. impf. 1) vide вући. 2) wiegen, cf. град. ТВРЂЕЊЕ, n. 1) bas Särten, Keftmaden, firmatio. 2) das Behaupten, affirmatio. TE, 1) acc. von ти (verhalt fid и тебе піе сам zu jecaм) dich, te. 2) und, et (bei Verbis, die jum nämliden Subjeft gehören): отишао ше донно воде; иди ше га зовни; узми ше једн. 3) (у Ц. г.) wie bas beutice fo für welcher, welche, welches, cf. шrro: Гледај брате, Кандићу Васиљу, На дорату онога јунака, Те је на нас загон учинио valeo : Сваки носи једну купу вина Свака шегли по три литре злата 3) (у Рисну) wagen, pendo, cf. мјерити, п. п. тегли ми то. ТЁГЛИТИ СЕ, лим се, v. r. impf. н. п. клипка, zieben (ein piel), attraho, cf. клипак, вући се. 3) Suffir ber zweiten Werfon plur.: јелше, теглица, f. (у Слав.) vide натега. Деше, неше; Овамо ше Сијењска потеро -- ТЁГЉЕЊЕ, n. bas Rieben, Otređen, tractus. TË, britte Perfon plur. Präf. von бити, cf. he: |ТЕГОТА, f. (у Ц. г.) vide тегоба. Шљедници ше чету опазити — ТЕДА́РУЋ, m. н. п. живи на тедарућу, беqиет, TÈBE, dat. unò acc. von ти, tibi, te. Народ го-|ТЕДЕНА, у припјеву : -- н. п. даћу шебе, и виђео сам шебе и тежа, f. bie Odwere, gravitas, pondus, cf. те. т. д., а књижевници почели су да разли- лоба. Feldbauer, agricola. кују дателни од винителнога, па пишу ТЁжак, тежака, m. ber Wđerimann, Wcfermann, дат. шеби, и по њима тако гдјекојн (особи-| то по варошима с ове стране Саве и Ду-| нава) говоре сад. По неким мјестима (као по Бачкој, по Банату и по Сријему, а може се чути и по Србији) народ додаје (у обадва падежа) још ка, а кашто и кар, н (у шали) карена, н. п. шебека, шебекар и шебекарена. ТЕБЕКА, ТЕБЁКАР, >cf. тебе. теби, cf. тебе. ТЕЖАК, тешка, тешко, (тешки и. тешкӣ, кӑ, ТЕЖАТАК, тка, m. (ст.) vide тежатник: -- спа lus Linn. ТÈЖАТНÉ, нá, но, т. ј. дан, BerÉ-, operarius, ТЕКУНИЦА, f. baš Erbjeiflein, mus noricus citel. cf. тежатак. тежаче, чета, п. ber Ucerburfd, agricola ado-|тÈліл*, телала, m. ber Serolo, Wušrufer, prae lescentulus. ТЁЖАЧКӣ, ка, ко, ber Wceršleute, agricola rum. TÉKÊHE, n. das Sehnen, desiderium loci. Тежина, f. набијена кудјеља, gebrodener Sanf, со; телали по Бнограду и сад носе различ- Те он пушта лакога шелала TEJAAHHA, f. die Ausrufs-Gebühr, praeconis merces. |телалити, телӑлим, v. impf. aušrufen, pronuntio. тежити, жим, v. impf. fid febnen, bingejogen werben nad einem Drte (з. 2. ber Speimat), тёлалов, а, о, beš телал, praeconis. desiderio duci : Све шежи на свој завичај: |тЕлалски, ка, ко, Wušrufer-, praeconum. Кол’ко Марко шежио на правду TEJALEHE, n. das Ausrufen, pronuntiatio. 2) (у Дубр.) тежи једну оку, wiegen, pondo|тёлар, телара, m. (у Ц. г.) vide телал: valere, cf. теглити. ТЁЖИТИ, Жим, v. impf. 1) земљу, (Želb) bauen, Три шелара млада поставио, colere (agrum). ТЁЗГА*, f. 1) bie Ber¥banf bes Zifdlers (cf. ТЕЛАРЕЊЕ, n. vide телаљење. стружница), Оdneibers, u. a. 2) (у Вуко- телÁрити, тёларим, v. impf. vide телалити. вару) код воде оно мјесто гдје се граде | тÉлац, лца, m. рече се у шали за кога: лађе и воденице. ТЁЗГЕРЕ*, f. pl. bie Erage, feretrum. ТЕЗЈАЈ, m. vide тезга. ТЁзмаЊЕ, n. baš Sieben, tractio. ТЁЗМАТИ, мам, v. impf. (у Сријему) као вућн, н. п. не тезмај то дете, zieben, traho. ТЁЗМАТИ СЕ, Мам се, v. r. impf. (у Сријему) као вући се, fid fdleppen, trahi. тёк, 5) faum, vixdum: шек се сунце родило, 2) тек да видим, nur um žu fеђеп, solum. cf. истом. ТЁКАР, cf. истекар. шелац Божји. ТЕЛБИЗ*, телбиза, m. vide калпозан. ТЕЛЕЋАК, лећака, m. ber Manžen, sarcina. ТЁКЕ, 1) само, истом, cf. тек. 2) додају Хер-|телити, тели, v. impf, merfen (von ber Sub), - Па још боја шекер заметнусмо Текне, нета, n. vide корито. Текнета граде Каравлашки Цигани, па их варошани у њих купују (н. п. за прање кошуља, мијешење хљеба и т. д.), а проста корита (н. п. за појење стоке, за лужење кошуља по селима и т. д.) граде сељаци сваки себи. ти́кнути, текне, v. pf. 1) einfallen, venit (redit) in mentein: текну ме ум (unb baš nämlice Eomifd: текну ме за врат). 2) (у Дубр. и шекнути, текнём) vide такнути, дарнути, прихватити, berüfren, tango: макар шта да оставиш, не ће шекнуши. ТЕКОВИНА, f. vide течевина. тікӱн, текупа, m. (у Ц. г. и у Зетн) баз Каб, rota, cf. коло, точак. pario: ова крава шели све вочиће. ТЁЛИТИ СЕ, тели се, v. Г. impf. falben, pario. тело, п. (ист.) vide тијело. ТЁЛУЋЕ", n. ber Küđen bes Meffers, dorsum cultri, cf. тилут. ТЁЛФА*, f. (у војв.) ber Raffeefag, sedimentum coffeae. ТЕМЕЉНИК, мељника, темељњак, темен така, m. vide темељак. ТЁМЕЊАЧА, f. (ист.) vide тјемењача. Дивно ти је Туре погодило Под шеиелак у чело јуначко— Опреми је к Тепелену граду — темÉнити, теминим, v. impf. (у Рисну) vide тёпєлук, m. 1) filberne ober goldene gefticte мислити. cf. тамин. ТЕМИЊЕЊЕ, n. vide мишљење. ТЕМИШВАР, МИшвара, m. Semešmar, Temesvarinum. ТЕМИШВАРАЦ, рца, m. Çiner von Темишвар. темпло, п. (у војв.) ber fonoftas in ber Rir- ТЁНАЦ, нца, m. (у Боци) vide једогоња: Де- ТЁНЕФ*, m. vide узица, врвца. Platte auf ben (meint rotben) Frauenmugen, ornatus tiarae muliebris, cf. тјемењача.) у дуге пушке крај доље од кундака, а у пјесмама и јабука у мале пушке, ber Glinten= und Pistolenkolben, manubrium flintae (fistu lae igniferae): И покрили пушкам' шеиелуке — тÈпсиЈА* f. (pl. gen. тепсиja) ein Eupfernes Be= тÈпсти се, тепêм се, v. r. impf. berumfmei= TEP, vide re 2. ТЕРАЗИЈЕ*, f. pl. 1) (у војв.) vide терезије. 2) тӗнути, нём, (по ист. кр. Србије) vide хтјети: f. treit, lis, cf. распра. scitellae genus: Ругао се лонац шенџеритЁРАЊЕ, п. (ист.) vide тјерање. ТЁНЏЕРИЦА (тенџерица), f. dim. v. тенџера. | ТЁРАТИ СЕ, рам се (ист.) vide тјерати се. ТЁНЧИНА, m. augm. v. тенац. ТЕЊАЦ, њца, m. vide тенац. ТЕОДОР, m. beobor, Theodorus. ТÈОДОРОВА СУБОТА, f. ber beoboršamftag (der erste in der großen Faffe, das Fest der TEPBA, f. Streit, Prozeß, lis. Тере нама саде индат стигне -- 23äđerzunft), sabbathus S. Theodori, pisto-ТЕРЕЗИЈЕ, терезија, f. pl. bie dal age, libra, rum patroni, cf. Теодоровица. cf. мјернла. ТЕОДОРОВИЦА, f. 1) Теодорова жена. 2) vi-| ТЕРЕЗИЈЦЕ, f. pl. dim. v. терезије. de Теодорова субота. тÈоци, тёлаца, m. f. (coll.) Rälber, vituli. ТЁПАВ, а, о, ftammelnb, blaesus. TÈPEM, vide Tepe: Терем Бога молила ТЕРЕТ, m. (у војв.) bie laft, Gradt, onus vehi-' culi, navis, cf. товар. ТЁРЕТАН, тна, тно, н. п. кола, belaben, befrad= tet, oneratus. ТЁПАВАЦ, авца, m. ber Stammler, blaesus. ТЁПАВИЦА, f. bie Stammlerin, blaesa. ТЁПАН, m. Таnnšname, nomen viri. TËNÂHE, n. das Stammeln, os blaesum. TÈPEŅE, f. pl. das Modell (der Goldarbeiter), ТЁПАТИ, пам, v. impf, ftammeln, balbutio, blae- proplasma (aurifabrorum), cf. калуп. sus sum. Неки који тепају, промијене p ТЕРЗИБАША", m. ber Redmeifter berneiber, на и, н. п. дрво кажу диво, крст кисш, sartorum collegii praefectus. ирси иист, сшрина сшина (пред и|ТЁРЗИБАШИН, а, о, beš терзибаша, sartoизоставе p) ит.д. А неки га (p) промије- rum collegii praefecti. ТЕРЗИЈА*, m. (pl. gen. терзија) ber dneiber, не на л, н. п. длво, клеш, алсш, сшли- ТЁРЗИБАШИНИЦА, f. bie Frau beš терзибаша, на и т. д., тако мијењају и друга слова н. uxor zой терзибаша. п. Љешо кажу јешо, цура шуја, чаша | маса или часа, жена зена и т. д. тӗпе, пета, п. (у Сријему) котрљ сврх тјемена у нега, cf. тепелук. Тепелак, тепеока, m. (у Боци) vide тепе лук: sartor, cf. кројач. У Србији по селима терзије су сељаци као и остали људи, па кад коме треба што да му шије (н. п. гуњ, чакшире, зубун), он газове својој кући, те ондје ради. • dlagel, ber Riel beš i]тÈСТИЈА*, f. ein 2Bafferfrug, urceus, cf, крчаг. Терзилан*, m. ber Kâ, Kô, Schneider-, sartorum. ТЁРЗИЈНСКИ, ка, ТЁРЗИЈСКИ, ТЕРЗИЛИЦА, f. bie dneiberin, vestifica. ТЕРЗИЛУК, m. badneiberhanbwere, ars sartoria, vestificina. TÈPRHJA*, f. 1) der Mantelsack des Reiters, mantica equitis. 2) der Riemen am Sattel, woran der Mantelsack befestigt wird, lora manticae. cf. терћија. ТЕРЛИДИБА, (*f. (ст.) Urt 3eug ju Rleibungen, ТЕРЛИДИВА, (texti genus: 4 По јелеку шерлидиба до земље — Казаћу ти што су дара дали : Два пашића двије шерлидиве ТЁРЛУЦИ*, тёрлука, m. pl. meidleberne schuhe der Frauen, calcei interiores narum. тёрно, vide те, тер : Соко сједи, шерно гледн ТЁРЋИЈА*, f, vide теркија. ТЁСАН, сна, сно, (ист.) vide тијесан. тӗсање, п. баз. Simmern, atio. He we га Тода љубити TETÚBA, f. 1) die Sehne des Bogens, nervus : Запе стрелу за златну шешиву 2) die Saite von Sehnen, chorda, nervus. 3) (у Бјелопавл.) греда преко осталијех греда одоздо на тавану. У Тршићу у кући нашој овака се греда звала окагача. ТЕТИВИКА, f. (У Дубр.) bie tedwinbe, smilax aspera L. Unter-|тетиво, n. vide тетива: femi ebauen, exasci TÈсати, тёшём, v. impf. bebauen, jimmern, exascio. ТЁСКЕРА*, f. ber Bettel, dein, scheda, tessera. ТЕСЛАР, теслара, m. (у Сријему) бијела водена тица већа од патке, Urt 23affervogel, avis aquaticae genus. ТЁСЛИЦА, f. dim. v. тесла. тÉснити, тесним, (ист.) vide тијеснити. теставан, вна, вно, (ист.) vide тјеставан: Теставне јој обадвије руке, Месила је беле летурђије ТЕСТЕ*, ета, n. bas Dugens, duodecim. ТЕСТЕБАША*, m. bas Mufterftüd eines Dußenbs (baš nidt mit eingewicfelt ift), exemplum, specimen duodecim ejusdem generis rerum. ТЕСТЁРА, f. (у војв.) vide тестере. TECTÈPÂHE, n. das Sägen, serratura. ТЕСТЁРАТИ, рам, v. impf. fägen, serro, serram| 1. duco, cf. тетерисати. Ја бих свашто, мајко, раскинуо До проклето дрндарско шешиво Пожикао жицом од шешива ТЁТИК*, m. vide лук. ТЕТИН, a, o, ber Eante, amitae aut materterae. ТЁТИЦА, f. dim. v. тета. ТЁТКА, f. очина или материна сестра, bie Šan: te, amita seu matertera. тёткин, а, о, ber тетка, amitae et materterae. тетков, а, о, без тетак, mariti amitae aut Тетово, п. мјесто у старој Србији к југоистоку. Турци у Тетову говоре Турски и Арнаутски, а Хришћани Српски,, и то боље него и у Крчави и у Гостивару. Око Тетова има села у којима су људи зако на Турскога а говоре Српски. ТЁТОШЕЊЕ, П. bas Pflegen, curatio. ТЁТОШИТИ, шим, v. impf. (у Сријему) pflegen, foveo: како јој не би здраво дијете било, + кад све око њега шешоши. cf. његовати, снажити, блажити. ТЁТРЕБ, м. (ист.) vide тетријеб. ТЁТРИБ, m, (зап.) vide тетријеб. ТЕТРИВАН*, тривана, m. ber Palanfin, sella gestatoria, lectica. Турски везири особито путују у тетриванима, ТЕТРИЈЕБ, m. (јуж.) ber Wuer bn, tetrao. ТЕТРЉАН, m. 1) бијели, mambrium vulgare L. 2) модри, ballota nigra Linn.. 3) водени, stachys aquatica Linn. ТЕТУРАЊЕ, П. 1) bas fümmerlide Leben, vita inops. J2) das Taumeln, tibubatio. тЕТУРАТИ, рам, v. impf. 1) Eummerlic lebent, parce ac duriter se habere. 2) taumeln, titubo: шешура као пијан. тени, течём, v. impf. 1) fließen, fluo. 2) кућу, новце, erwerben, gewinnen, lucror. 3) бал ern, duro: Дуго ти се име спомињало Докле Мекло сунца и мјесеца ТЕФЕРИЧ*, m. i) bie Canbfabrt, Canbpartie, epu-| ТЁШКАТИ CE, кам се, v. r. impf. говорити: lum rusticum: отишли на теферич. 2) баз Landhaus, villa : шешко мени! bereuen (mit bem Morte ТЕШКО, 1) web, vae, male sit: шешко мени! За свашто се умолит' могаше Tñ, òu, tu. тH, dat. v. тĤ (verhält sich zu reбn wie тe ju ТЁФТИК, m. (у Ц. г.) vide тетик. тигањ, тигања, m. тава, ber Ziegel, catillus dim. v. тигањ. ткФтишити, тефтӥшим, v. impf. тефтиш | тӥГРИЋИ, m. pl. junge Siger, pulli tigridis: balten, quaestionem habeo. ТЁХАРИЦА, f. (у Дубр.) колач с бијелијем јајетом у сриједи за ускрс као лук за боuh, eine Art Osterkuchen, spirae genus. тёциво, n. vide течевина : Неправедно шeциво на треће кољено не слазн. ТЁЦИКУЋА, f. u. m. ber Paushälter, bie Наврани се тигро с шигрићима тигро, m. hyp. v. тягар: Наврани се шигро с тигрићима ТИЖИКА, f. (у Сријему) lungenfuct, phthisis pulmonalis. |тиJ, тија, тијо, vide тих. Saus|ТИЈА, (у Хрв.) vide тја. ТИЈАНА, f. планина: bälterin, pater et mater familias. ТЕЧА, m. (у возв.) hyp. v. тетақ. ТЁЧАН, чна, чно, (у Барањи) [фmadbaft, у Тијани високој планини ju-тилек, т. у пјесми,ber auf (bes Baffers), lapsus: Занесе га шијек воде ладне cundi saporis: тако је данас било шечно јело, да већ не може боље бити. ТЕЧЕВИНА, f. bas Érmorbene, res quaesita meo labore, cf. тециво, теџбина. TÈYÈHE, n. 1) das Fließen, flumen. 2) das Erwerben, lucratio. 3) das Dauern, duratio. тӗчиЋ, m. ber тетка Goon, filius amitae aut TйJEлO, n. (jyж.) 1) der Leib, Körper, corpus: Тако ми се шијело не разлијевало као пјена морска. 2) Seflectsglieb, membrum gentile. THJEHE, n. das Fettwerden, pinguefactio. ТИЈЕСАН, сна, сно, (тијесни, на, но, comp. може да тиЈеснити, тијесним, v. impf, enge maden, angusto. |