Page images
PDF
EPUB

Добро шврди Клобучкога града —
2) (по југоз. кр.) bebaupten, ajo, affirmo, cf.

Доказивати.

ТВРДИЦА, f. ber Kniđer, parcus.

ТВРДОВАЊЕ, n. baš Rniđern, illiberalitas.
ТВРДОВАТИ, Тврдујем, v. impf. Eniđern, illibe-
ralem esse: што шердујеш код толиког
блага ?

ТВРДОГЛАВ, a, o, ftarrföpfig, bartnädig, pertinax,
cf. јогунаст.
ТВРДОГЛАВСТВО, n. bie Sartnäcigfeit, pertinacia.
ТВРДОКОРКА, f. 1) крушка, 2rt 2irne, piri genus.
2) бундева, Urt Sürbiß, cucurbitae genus. |
ТВРДОСАН, а, о, (у Рисну) који тврдо спава,
einen festen Schlaf habend, qui arte et gravi-
ter dornit.

ТВРДОЋА, f. ber Seiz, avaritia, cf. тврђа.
ТВРДОУСТ, а, о, т.ј. коњ, bartmäulig, duri oris.
Тврдош, Тврдоша, m. пуст велики манастир
код Требиња на Требишници.

TвPBA, f. 1) die Festigkeit, firmitas. 2) der Geiz,
avaritia, cf. тврдоћа,

|ТЁБИСЁРКА, f. erbidteter Same eines Bogels,
avis ficta, cf. јатисерка.

ТЕВАБИЈА*, f. bas efolge, Cuite, comitatus:
Арам вама, моје шевабије —

ТÉВАТИ, тêвам, v. impf, н. п. шева тако бн-
ти, т. ј. ваља тако да буде, тако ће бити;
шевају доћи, тј. ваља да дођу, доћи ће,
dürfen, fortasse (venient):

Тева м' која сукобити беда, Те ме шева на мејдан зазвати тÈвдил *, beimlid, clam:

Да ја идем шевдил у Удбину ТЕГ, m.(loc.тéгу)))ber Зug, tractus:Примакли ти коњи на путу, а волови кад били на шегу (кад се напија); коњи једнаки (или неједнаки) на шегу. 2) (у Хрв.) va Sewidt, pondus: десет вагана тешкога шеға; крух лакога шега (т. ј. овас, ситна проха, и т. д.). 3) (у Хрв.) bie Caat, sementis, cf. yсјев, љетина: какви су шези у вас. 4) (у Ц. г.) vide повјесмо (cf. тежина).

теглеЋи, ћа, ће, н. п. во, Зид-Дd3, vectarius. ТВРЂАВА, f. (у Хрв.) Geftung, locus munitus,|теглити, лим, v. impf. 1) vide вући. 2) wiegen, cf. град.

ТВРЂЕЊЕ, n. 1) bas Särten, Keftmaden, firmatio. 2) das Behaupten, affirmatio.

TE, 1) acc. von ти (verhalt fid и тебе піе сам zu jecaм) dich, te. 2) und, et (bei Verbis, die jum nämliden Subjeft gehören): отишао ше донно воде; иди ше га зовни; узми ше једн. 3) (у Ц. г.) wie bas beutice fo für welcher, welche, welches, cf. шrro: Гледај брате, Кандићу Васиљу,

На дорату онога јунака,

Те је на нас загон учинио

[ocr errors]

valeo :

Сваки носи једну купу вина
Свака шегли по дванаест ока
Што је пуце под грлом бијелим,
Оно шегли шест литара злата
На пушци је тридесет карика,

Свака шегли по три литре злата

3) (у Рисну) wagen, pendo, cf. мјерити, п.

п. тегли ми то.

ТЁГЛИТИ СЕ, лим се, v. r. impf. н. п. клипка, zieben (ein piel), attraho, cf. клипак, вући

се.

3) Suffir ber zweiten Werfon plur.: јелше, теглица, f. (у Слав.) vide натега.

Деше, неше;

Овамо ше Сијењска потеро

--

ТЁГЉЕЊЕ, n. bas Rieben, Otređen, tractus.
TEFÒBA, f. die Schwere, schwere Arbeit, ardua res.

TË, britte Perfon plur. Präf. von бити, cf. he: |ТЕГОТА, f. (у Ц. г.) vide тегоба.
они ше доћи ;

Шљедници ше чету опазити —

ТЕДА́РУЋ, m. н. п. живи на тедарућу, беqиет,
bene, commode.

TÈBE, dat. unò acc. von ти, tibi, te. Народ го-|ТЕДЕНА, у припјеву :
тово свуда говори шебе у обадва падежа, 0 јабуко, медена, зеленико редена

--

н. п. даћу шебе, и виђео сам шебе и тежа, f. bie Odwere, gravitas, pondus, cf. те. т. д., а књижевници почели су да разли- лоба.

Feldbauer, agricola.

кују дателни од винителнога, па пишу ТЁжак, тежака, m. ber Wđerimann, Wcfermann, дат. шеби, и по њима тако гдјекојн (особи-| то по варошима с ове стране Саве и Ду-| нава) говоре сад. По неким мјестима (као по Бачкој, по Банату и по Сријему, а може се чути и по Србији) народ додаје (у обадва падежа) још ка, а кашто и кар, н (у шали) карена, н. п. шебека, шебекар и шебекарена.

ТЕБЕКА,

ТЕБЁКАР, >cf. тебе.
ТЕБЕКАРЕНА,

теби, cf. тебе.

[blocks in formation]
[ocr errors]

ТЕЖАК, тешка, тешко, (тешки и. тешкӣ, кӑ,
ко, comp. тежи) 1) fdwer, gravis. 2) тешка
жена, [dwanger, gravidus, cf. трудан. 3) вр-
ло велики, žu groß, nimius :
У пићу је љута пијаница,
А у кавги шешка кавгаџија
4) zu viel, nimius: набуо од шешког
вања; од шешке врућине не зна шта да
ради. 5) Тежи хатер од силе, т. j. човјек
кашто учини коме што за љубав на што
би га ко тешко натјерао.

ТЕЖАТАК, тка, m. (ст.) vide тежатник:
Јер Власима Турци не вјерују,
А шеница шежашка не чека

--

спа

lus Linn.

ТÈЖАТНÉ, нá, но, т. ј. дан, BerÉ-, operarius, ТЕКУНИЦА, f. baš Erbjeiflein, mus noricus citel.
profestus.
ТÈжатнӥк, m. ber Berfeltag, dies profestus,ТЕКУЋА ВОДА, f. fließenbes Baffer, aqua viva.
TEAAA, f. (coll.) Kälber, vituli.

cf. тежатак.

тежаче, чета, п. ber Ucerburfd, agricola ado-|тÈліл*, телала, m. ber Serolo, Wušrufer, prae

lescentulus.

ТЁЖАЧКӣ, ка, ко, ber Wceršleute, agricola

rum.

TÉKÊHE, n. das Sehnen, desiderium loci.
TÈXÊHE, n. das (Feld-) Bauen, cultus (agri).
ТЕЖИНА, f. vide тежа.

Тежина, f. набијена кудјеља, gebrodener Sanf,
cannabis decorticata.

со; телали по Бнограду и сад носе различ-
не хаљине и друге ствари те продају, cf.
здур, телар:

Те он пушта лакога шелала
Телал вика града Вучитрна

TEJAAHHA, f. die Ausrufs-Gebühr, praeconis

merces.

|телалити, телӑлим, v. impf. aušrufen, pronuntio.

тежити, жим, v. impf. fid febnen, bingejogen werben nad einem Drte (з. 2. ber Speimat), тёлалов, а, о, beš телал, praeconis. desiderio duci : Све шежи на свој завичај: |тЕлалски, ка, ко, Wušrufer-, praeconum. Кол’ко Марко шежио на правду TEJALEHE, n. das Ausrufen, pronuntiatio.

2) (у Дубр.) тежи једну оку, wiegen, pondo|тёлар, телара, m. (у Ц. г.) vide телал: valere, cf. теглити.

ТЁЖИТИ, Жим, v. impf. 1) земљу, (Želb) bauen,

Три шелара млада поставио,
Телар виче од јутра до мрака
Он у војску избаци шелара —

colere (agrum). ТЁЗГА*, f. 1) bie Ber¥banf bes Zifdlers (cf. ТЕЛАРЕЊЕ, n. vide телаљење.

стружница), Оdneibers, u. a. 2) (у Вуко- телÁрити, тёларим, v. impf. vide телалити. вару) код воде оно мјесто гдје се граде | тÉлац, лца, m. рече се у шали за кога: лађе и воденице.

ТЁЗГЕРЕ*, f. pl. bie Erage, feretrum.

ТЕЗЈАЈ, m. vide тезга.

ТЁзмаЊЕ, n. baš Sieben, tractio.

ТЁЗМАТИ, мам, v. impf. (у Сријему) као вућн, н. п. не тезмај то дете, zieben, traho. ТЁЗМАТИ СЕ, Мам се, v. r. impf. (у Сријему) као вући се, fid fdleppen, trahi.

тёк, 5) faum, vixdum: шек се сунце родило, 2) тек да видим, nur um žu fеђеп,

[ocr errors]

solum. cf. истом. ТЁКАР, cf. истекар.

шелац Божји.

ТЕЛБИЗ*, телбиза, m. vide калпозан.
теле, лета, n. baš Ralb, vitulus.
ТЁЛЕЈ, m. (у Сријему) vide варак.
теленце, цета, n. dim. v. теле.
ТЕЛЁСИНА, f. augm. v. тело.
телесни, на, но, (ист.) vide тјелесни.
ТЁЛЕТИНА, f. 1) Raibfleifd), caro vitulina. 2) Ralb
fell, pellis vitulina.

ТЕЛЕЋАК, лећака, m. ber Manžen, sarcina.
телеЋи, ћа, hê, Ralbs-, fälbern, vitulinus.
ТЁЛЕШЦЕ, цета, n. vide теленце.

ТЁКЕ, 1) само, истом, cf. тек. 2) додају Хер-|телити, тели, v. impf, merfen (von ber Sub),

[blocks in formation]

-

Па још боја шекер заметнусмо Текне, нета, n. vide корито. Текнета граде Каравлашки Цигани, па их варошани у њих купују (н. п. за прање кошуља, мијешење хљеба и т. д.), а проста корита (н. п. за појење стоке, за лужење кошуља по селима и т. д.) граде сељаци сваки себи. ти́кнути, текне, v. pf. 1) einfallen, venit (redit) in mentein: текну ме ум (unb baš nämlice Eomifd: текну ме за врат). 2) (у Дубр. и шекнути, текнём) vide такнути, дарнути, прихватити, berüfren, tango: макар шта да оставиш, не ће шекнуши. ТЕКОВИНА, f. vide течевина. тікӱн, текупа, m. (у Ц. г. и у Зетн) баз Каб, rota, cf. коло, точак.

pario: ова крава шели све вочиће. ТЁЛИТИ СЕ, тели се, v. Г. impf. falben, pario. тело, п. (ист.) vide тијело.

ТЁЛУЋЕ", n. ber Küđen bes Meffers, dorsum cultri, cf. тилут.

ТЁЛФА*, f. (у војв.) ber Raffeefag, sedimentum

coffeae.

[merged small][merged small][ocr errors][merged small]

ТЕМЕЉНИК, мељника,

темељњак, темен така, m. vide темељак.

ТЁМЕЊАЧА, f. (ист.) vide тјемењача.
ТЁМЕШЦЕ, n. dim. v. теме.

Дивно ти је Туре погодило

Под шеиелак у чело јуначко—
ТЕПЕЛЕН, m. :

Опреми је к Тепелену граду —

темÉнити, теминим, v. impf. (у Рисну) vide тёпєлук, m. 1) filberne ober goldene gefticte

мислити. cf. тамин.

ТЕМИЊЕЊЕ, n. vide мишљење.

ТЕМИШВАР, МИшвара, m. Semešmar, Temesvarinum.

ТЕМИШВАРАЦ, рца, m. Çiner von Темишвар.
ТЕМИШВАРКА, f. Gine von Темишвар.
ТЕМИШВАРСКИ, ка, ко, von Темишвар.
тёмниЋ, m. ein beil ber Sagobiner нахија,
nomen regionis.

темпло, п. (у војв.) ber fonoftas in ber Rir-
che, iconostasis templi graeci.
ТÈнін, m. u. f. in ber Rebenšart: на тена́ну|
(на тенани), bеі Жиñе, bequem, commode,
per otium.

ТЁНАЦ, нца, m. (у Боци) vide једогоња: Де-
бео као шенац.

ТЁНЕФ*, m. vide узица, врвца.
TÈHTÂHE, n. 1) das Schlendern ohne zu wissen wo
bin, deambulatio. 2) vide навраћање.
TEHTATH, TÂM, v. impf. 1) fchlendern ohne recht
zu miffen mobin, deambulo otiosus. 2) кога,|
vide навраћати.

Platte auf ben (meint rotben) Frauenmugen, ornatus tiarae muliebris, cf. тјемењача.) у дуге пушке крај доље од кундака, а у пјесмама и јабука у мале пушке, ber Glinten= und Pistolenkolben, manubrium flintae (fistu lae igniferae):

И покрили пушкам' шеиелуке —
тÈПЁЊЕ, n. bas perumfcweifen vagatio.
ТЁПКА, f. (у Лици) дивља или каква друга
крушка, која се не може јести док не у-
гњили, eine Irt 2irne, piri genus.

тÈпсиЈА* f. (pl. gen. тепсиja) ein Eupfernes Be=
đen, pelvis aenea: у тепсијама се пеку нај-
више пите, а и риба и месо.
ТЕПСИЈЦА, f. dim. v. тепсија.

тÈпсти се, тепêм се, v. r. impf. berumfmei=
fen, vagor.

TEP, vide re 2.

ТЕРАЗИЈЕ*, f. pl. 1) (у војв.) vide терезије. 2)
in Belgrad ein Stadtviertel.
ТЕРАЗИЈЦЕ, f. pl. dim. v. теразије.
ТЁРАК, рка, m. н. п. од хаљине или од цре-
Ваља, да Mufter, forma.
ТЁРАНКА,

тӗнути, нём, (по ист. кр. Србије) vide хтјети:
Сад ако се, курво, шенеш везат
ТЁНЏЕРА*, f. eine Wrt tiefer Eupferner fanne, ТЕРАНЦИЈА,

f. treit, lis, cf. распра.

scitellae genus: Ругао се лонац шенџеритЁРАЊЕ, п. (ист.) vide тјерање.
(што је црна).
ТЁРАТИ, рам, (ист.) vide тјерати.

ТЁНЏЕРИЦА (тенџерица), f. dim. v. тенџера. | ТЁРАТИ СЕ, рам се (ист.) vide тјерати се.

ТЁНЧИНА, m. augm. v. тенац.

ТЕЊАЦ, њца, m. vide тенац.

ТЕОДОР, m. beobor, Theodorus.

ТÈОДОРОВА СУБОТА, f. ber beoboršamftag (der erste in der großen Faffe, das Fest der

TEPBA, f. Streit, Prozeß, lis.
ТЁРЕ, (ст.) vide те 2:

Тере нама саде индат стигне
Од лаката шере до ноката
Они сједе шере пију вино

--

23äđerzunft), sabbathus S. Theodori, pisto-ТЕРЕЗИЈЕ, терезија, f. pl. bie dal age, libra,

rum patroni, cf. Теодоровица.

cf. мјернла.

ТЕОДОРОВИЦА, f. 1) Теодорова жена. 2) vi-| ТЕРЕЗИЈЦЕ, f. pl. dim. v. терезије.

de Теодорова субота.

тÈоци, тёлаца, m. f. (coll.) Rälber, vituli. ТЁПАВ, а, о, ftammelnb, blaesus.

TÈPEM, vide Tepe:

Терем Бога молила

ТЕРЕТ, m. (у војв.) bie laft, Gradt, onus vehi-' culi, navis, cf. товар.

ТЁРЕТАН, тна, тно, н. п. кола, belaben, befrad= tet, oneratus.

ТЁПАВАЦ, авца, m. ber Stammler, blaesus. ТЁПАВИЦА, f. bie Stammlerin, blaesa. ТЁПАН, m. Таnnšname, nomen viri. TËNÂHE, n. das Stammeln, os blaesum. TÈPEŅE, f. pl. das Modell (der Goldarbeiter), ТЁПАТИ, пам, v. impf, ftammeln, balbutio, blae- proplasma (aurifabrorum), cf. калуп. sus sum. Неки који тепају, промијене p ТЕРЗИБАША", m. ber Redmeifter berneiber, на и, н. п. дрво кажу диво, крст кисш, sartorum collegii praefectus. ирси иист, сшрина сшина (пред и|ТЁРЗИБАШИН, а, о, beš терзибаша, sartoизоставе p) ит.д. А неки га (p) промије- rum collegii praefecti.

ТЕРЗИЈА*, m. (pl. gen. терзија) ber dneiber,

не на л, н. п. длво, клеш, алсш, сшли- ТЁРЗИБАШИНИЦА, f. bie Frau beš терзибаша, на и т. д., тако мијењају и друга слова н. uxor zой терзибаша. п. Љешо кажу јешо, цура шуја, чаша | маса или часа, жена зена и т. д. тӗпе, пета, п. (у Сријему) котрљ сврх тјемена у нега, cf. тепелук.

Тепелак, тепеока, m. (у Боци) vide тепе

лук:

sartor, cf. кројач. У Србији по селима терзије су сељаци као и остали људи, па кад коме треба што да му шије (н. п. гуњ, чакшире, зубун), он газове својој кући, те ондје ради.

dlagel, ber Riel beš i]тÈСТИЈА*, f. ein 2Bafferfrug, urceus, cf, крчаг.

Терзилан*, m. ber
therspielers u. f. w., plectrum:
Тамбурнце, моја дангубице!
Терзијане, мој голем зијане -
ТерзиЈин, а, о, beš dneibers, sartoris.

Kâ, Kô, Schneider-, sartorum.

ТЁРЗИЈНСКИ, ка, ТЁРЗИЈСКИ, ТЕРЗИЛИЦА, f. bie

dneiberin, vestifica.

ТЕРЗИЛУК, m. badneiberhanbwere, ars sartoria, vestificina. TÈPRHJA*, f. 1) der Mantelsack des Reiters, mantica equitis. 2) der Riemen am Sattel, woran der Mantelsack befestigt wird, lora manticae. cf. терћија.

ТЕРЛИДИБА, (*f. (ст.) Urt 3eug ju Rleibungen, ТЕРЛИДИВА, (texti genus:

4

По јелеку шерлидиба до земље — Казаћу ти што су дара дали : Два пашића двије шерлидиве ТЁРЛУЦИ*, тёрлука, m. pl. meidleberne schuhe der Frauen, calcei interiores

narum.

тёрно, vide те, тер :

Соко сједи, шерно гледн ТЁРЋИЈА*, f, vide теркија.

[ocr errors]

ТЁСАН, сна, сно, (ист.) vide тијесан. тӗсање, п. баз. Simmern,

atio.

[blocks in formation]

He we га Тода љубити TETÚBA, f. 1) die Sehne des Bogens, nervus : Запе стрелу за златну шешиву 2) die Saite von Sehnen, chorda, nervus. 3) (у Бјелопавл.) греда преко осталијех греда одоздо на тавану. У Тршићу у кући нашој овака се греда звала окагача. ТЕТИВИКА, f. (У Дубр.) bie tedwinbe, smilax aspera L.

Unter-|тетиво, n. vide тетива:

femi

ebauen, exasci

TÈсати, тёшём, v. impf. bebauen, jimmern, exascio.

[ocr errors]

ТЁСКЕРА*, f. ber Bettel, dein, scheda, tessera.
ТЕСКОБА, Е. (ист.) vide тјескоба.
TÈCлA, f. eine Art Hacke (der Trogmacher), as-
ciae genus ad excavandum.

ТЕСЛАР, теслара, m. (у Сријему) бијела водена тица већа од патке, Urt 23affervogel, avis aquaticae genus.

ТЁСЛИЦА, f. dim. v. тесла.

тÉснити, тесним, (ист.) vide тијеснити. теставан, вна, вно, (ист.) vide тјеставан: Теставне јој обадвије руке, Месила је беле летурђије ТЕСТЕ*, ета, n. bas Dugens, duodecim. ТЕСТЕБАША*, m. bas Mufterftüd eines Dußenbs (baš nidt mit eingewicfelt ift), exemplum, specimen duodecim ejusdem generis rerum. ТЕСТЁРА, f. (у војв.) vide тестере. TECTÈPÂHE, n. das Sägen, serratura. ТЕСТЁРАТИ, рам, v. impf. fägen, serro, serram| 1. duco, cf. тетерисати.

[ocr errors][merged small][merged small][merged small]

Ја бих свашто, мајко, раскинуо До проклето дрндарско шешиво Пожикао жицом од шешива ТЁТИК*, m. vide лук.

ТЕТИН, a, o, ber Eante, amitae aut materterae. ТЁТИЦА, f. dim. v. тета.

ТЁТКА, f. очина или материна сестра, bie Šan: te, amita seu matertera.

тёткин, а, о, ber тетка, amitae et materterae. тетков, а, о, без тетак, mariti amitae aut

[merged small][ocr errors]

Тетово, п. мјесто у старој Србији к југоистоку. Турци у Тетову говоре Турски и Арнаутски, а Хришћани Српски,, и то боље него и у Крчави и у Гостивару. Око Тетова има села у којима су људи зако на Турскога а говоре Српски. ТЁТОШЕЊЕ, П. bas Pflegen, curatio. ТЁТОШИТИ, шим, v. impf. (у Сријему) pflegen,

foveo: како јој не би здраво дијете било, + кад све око њега шешоши. cf. његовати, снажити, блажити.

ТЁТРЕБ, м. (ист.) vide тетријеб. ТЁТРИБ, m, (зап.) vide тетријеб. ТЕТРИВАН*, тривана, m. ber Palanfin, sella gestatoria, lectica. Турски везири особито путују у тетриванима,

ТЕТРИЈЕБ, m. (јуж.) ber Wuer bn, tetrao. ТЕТРЉАН, m. 1) бијели, mambrium vulgare L. 2) модри, ballota nigra Linn.. 3) водени, stachys aquatica Linn.

ТЕТУРАЊЕ, П. 1) bas fümmerlide Leben, vita inops. J2) das Taumeln, tibubatio. тЕТУРАТИ, рам, v. impf. 1) Eummerlic lebent, parce ac duriter se habere. 2) taumeln, titubo: шешура као пијан.

тени, течём, v. impf. 1) fließen, fluo. 2) кућу, новце, erwerben, gewinnen, lucror. 3) бал ern, duro:

Дуго ти се име спомињало

Докле Мекло сунца и мјесеца

ТЕФЕРИЧ*, m. i) bie Canbfabrt, Canbpartie, epu-| ТЁШКАТИ CE, кам се, v. r. impf. говорити: lum rusticum: отишли на теферич. 2) баз Landhaus, villa :

[merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors]

шешко мени! bereuen (mit bem Morte
тешко!), poenitet.

ТЕШКО, 1) web, vae, male sit: шешко мени!
шешко њему! Тешко лонцу из села за-
чине чекајући. 2) ftarf, felt, valde:
И шешко се кнеже додворно,

За свашто се умолит' могаше
3) vide једва:

[blocks in formation]

Tñ, òu, tu.

тH, dat. v. тĤ (verhält sich zu reбn wie тe ju
тебе), 1) bir, tibi (als enelitica). 2) дао сам
ши сину, beinem Gohn, tuo filio: бно сам
щи код куће; видно сам ши брата. 3) fdein=
bar pleonastisch (das griech. roi):
Ђено синоћ на коваку бјесмо,
Господску ши вечер вечерасмо,
Лијепу ши ђевојку виђесмо !
Добро ми је рано поранити !
Чарна горо, пуна ши си лада! —
тиган, тигана, m. (у Дубр.) vide шерпиња,
cf. тигањ.

ТЁФТИК, m. (у Ц. г.) vide тетик.
ТЁФТИШ*, тефтиша, m. bie Unterfudungsfom>
mission, das Untersuchungs Kommando an
Ort und Stelle, quaestio (de latronibus). Teo-
тиши су од прије бивали особито посли-
је ратова кад се појаве многи хајдуци: на
то одређени Турци изиђу у народ пак се
намјесте на једноме мјесту и ондје саби-
ју сав народ у оборе (као стоку) и му-
чећи га и уцјењујући ишту да им се издаду
хајдуци, па ако им се ко изда, набију га
на колац. На тефтишима се губе и други
људи осим хајдука који се нађу да су кри-
ви, а глобљавају се готово сви.
ТЕФТИШЁЊЕ, n. baš тефтиш-balten, quaestio. тигањица, f.)

тигањ, тигања, m. тава, ber Ziegel, catillus
figlinus.
тигањиЋ, m.)

dim. v. тигањ.

ткФтишити, тефтӥшим, v. impf. тефтиш | тӥГРИЋИ, m. pl. junge Siger, pulli tigridis: balten, quaestionem habeo.

ТЁХАРИЦА, f. (у Дубр.) колач с бијелијем јајетом у сриједи за ускрс као лук за боuh, eine Art Osterkuchen, spirae genus. тёциво, n. vide течевина : Неправедно шeциво на треће кољено не слазн. ТЁЦИКУЋА, f. u. m. ber Paushälter, bie

Наврани се тигро с шигрићима тигро, m. hyp. v. тягар:

Наврани се шигро с тигрићима ТИЖИКА, f. (у Сријему) lungenfuct, phthisis pulmonalis.

|тиJ, тија, тијо, vide тих. Saus|ТИЈА, (у Хрв.) vide тја. ТИЈАНА, f. планина:

bälterin, pater et mater familias. ТЕЧА, m. (у возв.) hyp. v. тетақ. ТЁЧАН, чна, чно, (у Барањи) [фmadbaft,

у Тијани високој планини ju-тилек, т. у пјесми,ber auf (bes Baffers), lapsus: Занесе га шијек воде ладне

cundi saporis: тако је данас било шечно јело, да већ не може боље бити. ТЕЧЕВИНА, f. bas Érmorbene, res quaesita meo labore, cf. тециво, теџбина.

TÈYÈHE, n. 1) das Fließen, flumen. 2) das Erwerben, lucratio. 3) das Dauern, duratio. тӗчиЋ, m. ber тетка Goon, filius amitae aut

[blocks in formation]

TйJEлO, n. (jyж.) 1) der Leib, Körper, corpus:

Тако ми се шијело не разлијевало као пјена морска. 2) Seflectsglieb, membrum gentile.

THJEHE, n. das Fettwerden, pinguefactio.
TӥЈЕСАК, ска, m. (по југоз. кр.) bie Preffe
( . . el-), torcular.

ТИЈЕСАН, сна, сно, (тијесни, на, но, comp.
тјешњи) (јуж.) г) enge, Епарр, angustus. 2)
(у Ц. г.) човјек, т. ј. који не
отрпи кад му се што неповољно рекне,
gallensüchtig, stomachosus.

може да

тиЈеснити, тијесним, v. impf, enge maden,

angusto.

« PreviousContinue »