Page images
PDF
EPUB

жене

и у пасу шанковиша

ТАРАЦА, г. (у примор.) Sas pilater, via strata, ТонкоВР, а, о, vidе танковрх.

cf. калдрма : TAHKÒBPX, a, o, schlanken Wipfels, verticis te- Играло је дивно хоро nuis et gracilis :

На шарацу пред Котором Међу њима шанковрха јела

ТАРАЦКА, f. (у Барањи) мали топ, као што у TÀHKONPEAA, f. (ct.) die Feinspinnerin, quae Сријему многе општине код цркве имају, subtile net:

der Pöller, mortarium, cf. upahraja. Ја сам чуо да си шанкопрема — тіРЗА, f. нме женско, Хrauenname, nomen feTÀHKOCA, f. Frauenname, nomen feminae (q. d. minae. subtilis comae).

ТАРИГОРА, f. (у приповијеци) који гору таре. TÀHKOCABA, f. Frauenname, nomen feminae. ТАРИКАМЕН, m. (у приповијеци) који таре катанкост, тънкостн, f. vіdе танкоћа.

мен. cf. тaригора. танкдъA, f. Sie Dunne, subtilitas.

TAPKAHE, n. das Schüren (des Feuers), irritatio ТАНУШАН, шна, шно, dim. , танак.

ignis. TAHYABE, n. das Aufspielen, cantatio (fistulae). TÀPKATH, Kâm, v. impf. (Feuer) schüren, ruo. танцАти, цан, v. impf. auffpielen, cano ad mo-| ТАРЛАВУКА, f. Bas Beräufф, strepitus. dulos.

ТАРЛАВУКАЊЕ, n. Das Seräuf, strepitus. ТанцовоѣА, m. Bortänger, qui choream ducit: ТАРЛАБЎЖАти, лабучём, у. impf. Geräuf maВећ сам кокин шанцовоја

chen, strepo. ТАНЧЕЊЕ, p, vide тентање.

ТАРНӣ (тарнӣ), на, но, н. п. кола, Srафа тінчити, чим, (у Дубр.) vidе тентати. wagen, plаuѕtrum; коњи, cf, тарнични. тінчицА, f. 1) dim. 2. танка, 2) танка пушка: тіРНИЦв, Г. БеfФlagener Reierwagen, plаuѕtrum. Па шапчицу пушку доватно

ТАРНични, на, но, н. п. коњи, бie 2Baдeпpfera тањА, f. (у Сријему) мјесто гдје се риба de, equi vectarii.

cywy, Ort wo die Fische gedörrt werden, lo- TÀPHYTH, ràphêm, v. pf. (Feuer) schüren, ruo. cus piscibus torrendis.

ТАРПош, торпоша, т. еіnе Irt Seauenmйре, тањАР, тaњapa, m, рибар, који је на тањи. vittae genus. Тарпоше су носиле тањЁЊЕ, п. баѕ Dünnen, extenuatio.

од прије у Јадру и у Рађевини, и то је TAњЙР, тањйра, т. бer Seler, orbis, cf. тањур. може бити у свему свијету највећа женТАЊЙРАЧА, f. Trt pfel, pomi genus.

ска капа; она је округла као погача, и тањити, тањйм, v. impf. н. п. xљеб, дрво, гдјекоја је вра од аршина, па се не ноdünn machen, extenuo. .

сн одозго на глави, него саcтpar те стоји TAњЁР, тањўра, т. vіdе тањир.

од главе готово усправо, а испод грла је дртовОР, m, vide тaбoр :

жи подбрадњик да не спадне натрат. Кад Те је чадор силног цар'Мурата,

састраг духа вјетар, или кад хоће жена да Усред Турског силна щаобора

се сагне, онда треба да држи спријед тартондан, (у ц. г.) cf, ондан.

пош руком да не спадне предању; акад TAOCTBO, n. dle Geißelschaft, obsidium,

вјетар духа спријед, онда треба да га дрTÁNUJA*, f. Grundbrief, literae possessoriae. жи руком састраг, јер хоће вјетар подбрадтіпкАЊЕ, n. dim. b. табање.

њиком да откине главу, или да завали танкАти, кам, v. impf. dim. р. табати.

жену натраг; кад хоће жена да уђе на каТАР, т. (у Барањи) на вршају снтна искрше. ква врата, онда треба да се сагне и да уко

на слама као пљева, 3ertreteneg Otrov, stra- си главу. Тарпош је оплетен од бијеле лоmentum comminutum. .

зе, па је на лозу навучена велика капа од TÀPA, f. 1) eine der beiden Flüsse, die nach ihrer црвене чохе; по чоси је пришивена ша

Vereinigung die Drina ausmachen: Hawa мија (тако да се чоха н не види), а преТара не боји се Турскога цара :

ко шамије прибодена иглама (трепчанима Мутна тече Тара валовита

и колачарама) бијела марамица ; која 2) (у Хрв, у хришћ., а кршћани зову кро- је спријед сва искићена парама, трепчасна) vidе натра, разбој. 3) (у Ц. г.) троска нијем иглама, смиљем и ружама (начи(што остане кад се каква руда истопи), њеним): гдјекоје газдинске жене носе н ОФlate, scoria, cf. шлакња.

каицу спријед; а младе начине наоколо TÀPABA*, f. die Berplankung, septum tabulinum. око свега тарпоша као вијенац од руже ТАРАК, pкa, m, као велика перајнца (али ни- и од смиља ; острaг виси низ леђа један

јесу зупци у гомнан, него попријеко, као крај од шампје (накићен парама и осталиу гребена), што жене лан реде, 2Trt labв: јем бијелнјем новцима) и зове се аеро. raufe, pectinis linarii genus.

Прошавшнјех година (од 1903 — 1814) тарпоTAPAHA, f. Art Mehlspeise, cibi genus.

шн су готово са свијем укинути, и постаТАРАЊ, pња, m. Bas Sntrument per 38ttiфеr, ме су мјесто њих мање капе, с којима је

um die Vertiefung für den Boden in die Dau- лакше бјежати по шуми:
ben zu schneiden, scalpri genus (vietorum). На глави јој шариош од бисера :

ТАРтањ, m. (у Сријему) говори као у шар-тіштин, а, о, беr ташта, тђs ташта :

mun, in den Tag hineinsprechen, incompo. Када будеш у шашшине дворе site.

тіштина, f. (у Дубр.) ) бie geere, inanitas, ТАРЧУГ, тарчўга, т. еіnе gröpere Riementafфе, cf. празнина. 2) на таштину (н. п. попити

perae genus e corio: Мрка капа зла биље. wto), auf den nüchternen Magen, jejunus, cf. га: масан шарчуг, а јарета нема. cf. јан- наште срца. цик.

TAWKE, (y XpB.) in der Redensart: ja cam TÀC*, ràca, m. 1) eine Tasse, patella; racom ce јоште на ташће, т. б. нијесам ништа јео, на путу пије вода, а код куће и вино. Та

cf. наште срца. сови су понајвише од бакра па галансани тiШУН, н. п. кад забављају дјецу говоре (уа код господе (за вино) и сребрни па и дарајући дјетиње длане један о други): позлаћени, cf. саплак. 2) бie Saffe, Ber gel- Ташун, шашун танана, ler zur Kirchenkollekte, patella.

Ко шашуну њеба да,
TÀCHT, m. dim. 0. Tac.

Родила му шеница
TACAÀHCÂHE, n. das Stolziren, superbitio. и винова лозица
ТАСЛАНСАти, ишем, v. impf. tolgiren, super-| ТАШУВАЊЕ, n. perbal. . ташувати.
bio, cf. јордамнти:

TAINỹHATH, hâm, v.impf. lullen, sopire infantem. А субаше щаслаишу

cf, ташун. TÀCAAK, m. das unbearbeitete Stück Holf (um rámuu, râmâkâ, m. pl. (y bojl.) eine Mehl

daraus Schäfte, Wagenachfen u. f. w. ju ma: speise (etwa österr. Brotstrudel), placentae gechen), der Block, codex, lignum.

nus : Уредно као Наста шашке. ТАСЛАЧИНА, f. augm. р. таслак.

твар, f. Bas Befф &pf, creatura. cf. ствар. тасанЩА“, f. vide Пљевље :

ТВАРИзіњк, п. баѕ оftmаlige 20uf= unə Зumaфen, Па и треtу књигу оправно,

apertio frequens. У Таслину ну Фочу равну

ТВАРИЗАти, тварижём (тваризам), v. impf. Вfa TÂCT, ràcra, m. der Schwiegervater, socer, cf. ter auf- und zumacen, saepe aperire. пунац, старац.

ТВАРЦА, f. dim, b. твар. TÀCTOB, a, o, des Schwiegervaters, soceri. TBÔJ, TBÒja, teòje, dein, deine, dein, tuus. ТАТА (тата), m. vіdе отац.

TBÓP (TBôp), m. 1) Iltis, mustela putorius ТАТАР, m, vide Татарин.

Linn. 2) (у Паштр.) бјеланце размућено ТАТАРХн, тарана, т. (ст.) беr Xatar:Срап, што се меће на пријесну рану, Pflafter, Tatarorum res :

emplastrum, cf. творац. Ташарана од Татарбуцака

твОРАЦ, рца, m. (voc. творче) Офöpfer, creator. ТАТАРАНКА, г. (стријела) (ст.) деr kаtаrеnа твОРАЦ, рца, т. vіdе твор 2. pfeil, sagitta tatarica :

твӘРЕЊЕ, n. Вав Офaffen, creatio. Донеси мн стрелу Ташаранку

TBÒPH.10, n. die Einfassung des Käselaibs, ambiTÀTAPBYYÂK*, m. (der Tatarwinkel) ein Landes: tus (casei e cortice tiliae). Обично је да станаname, nomen terrae:

рица чобанима усирн по спрац уз ПетроТатграна од Татарбуцака

ве посте, па га метне у творило те стоји TÀTAPHH, m. 1) der Tatar, Tatarus. 2) der Latar

до Петрова дне. Творило начине чобани (Courier), tabellarins, eques tatarus.

од липове коре: огуле кору (с два или ТАТАРКА, f. т. б. татарканција.

три прста широку) с липића, па савију и TÀTAPKAHHHJA, f. der Tataren-Kandschu, flagellum

свежу те начине онолики комут колики tataricum,

ће сирац битн. ТАТАРСкӣ, кa, кo, tatarifф, tataricus. TBÒPATH, pâm, v. impf. 1) schaffen, creo. 2) (dafтітин (татин), а, о, бев тата, tatae.

fen, thun, facio. татиЦА, m. dim. 2, тата.

TBÒPOB, a, o, des Iltisses, mustelae putorii L. тіто, m. cf. златоје.

ТВРД, тврда, тврдо, (тврдӣ, да, до, соmр. тврTATOMẬP, m. Mannsname, nomen viri.

фи)) Баrt, durus. 2) н. п. град, конац, feft, firTATYAA,f.der Stechapfel, datura stramoniumLinn mus. 3) тврд од зиме, деr bie &&lte era ТАКАЦИЈА“, т. који прави капе од коже. tragen fann. 4) (у Дубр.) н. п. јело, ју. тaцлнЈЕ, f. pl. (у војв.) (#fterr. bie Xazeln), xa, didt, densus, cf.ryet. 5) knickerisch, karg, die Manschetten, manicae linteae.

.

parcus. тічKA, f. Die @tube (6. 3. Оer Sifole, Xebe), ТВРДАЦ, тврца, m. Der Spider, parcus, cf, тврfulerum, statumen, cf. притка, тркља.

дица. ТАЧКАш, тачкаша, m, vide причаник. ТВРДИЈА, г. (у Уж. н.) Дrt Birnen, piri genus, ТАША, m. (ист.) vide Ташо. Támo, m. (jyx.) Mannsname, nomen viri. ТВРДИНА, г. дie parte, durities: дајде мале о

Härte, ТАшт, а, о, leet, vacuus, н. п. коњ, во н т. д. не тврдине.

(т. ј. празна трбуха — гладан). cf. празан. | ТВРДнти, тврдим, y, impf. ) Баrt, felt тафеп, ташта, f. vіdе пуница.

befestigen, firmo:

[ocr errors]

cf. град.

Добро шврди Клобучкога града TÈBACÊPKA, f. erdichteter Name eines Vogels, 2) (по југоз, кр.) Берацpten, ajo, affirmo, cf. avis ficta, cf. јатисерка. доказивати.

TeBÁbyJA*, f. das Gefolge, Suite, comitatus : ТВРДица, f. Der Snister, parcus.

Ар: м вама, моје шевабије ТВРДовАЊЕ, П. бав Жnifern, illiberalitas. тİBATн, тёвам, v. impf, н, п, шева тако биТВРДовATи, тврдујем, v. impf. Fridern, illibe- ти, т. б. ваља тако да буде, тако ће бити;

гаlеni esse: што шврдуј еш код толиког шевају доћи, тј. ваља да дођу, доћи ће, блага ?

dürfen, fortasse (venient): TBPÆÒraab, a, o, starrköpfig, hartnäckig, pertinax,

Тева и која сукобити беда, cf, joryнacт.

Те ме шева на мејдан зазвати TBPAÒRAABCTBO, n. die Hartnäckigkeit, pertinacia. TÈBAAN*, heimlich, clam: ТВРДокОРКА, f. 5) крушка, 2Гrt Birne, piri genus. Да ја ндем шевдим у Удбину

2) бундева, Art Surbip, cacurbitae genus. | ТЕГ, mm.(loc.тегу))) er Зug, tractus:Примакли тн ТВРДосАН, а, о, (у Рисну) који тврдо спава, коњи на путу, а волови кад били на шегу

einen festen Schlaf habend, qui arte et gravi- (кад се напија); коњи једнаки (или нејеter dor nuit. .

днаки) на шегу. 2) (у Хрв.) да$ SeviФt, тврддкА, f. Der Sieii, avaritia, cf. тврђа. pondus: десет вагана тешкога шега; крух ТВРДдуст, а, о, т.ј. коњ, bartmäulis, durioris. лакога шега (т. ј. овае, ситна проха, и ТВРДош, Тврдоша, т. пуст велики манастир т. д.). 3) (у Хрв.) Vie @aat, sementis, cf. )код Требиња на Требишници.

сјев, љетина: какви су шези у вас, 4) (у TBÊBA, f. 1) die Festigkeit, firmitas. 2) der Geiz, Ц. г.) vidе повјесмо (cf. тежина). avaritia, cf. тврдоћа.

| тєглЁТӣ, ћа, ће, н. п. во, Зug-Офs, vectarius. ТВРЂАВА, f. (у Хрв.) Seftung, locus munitus, Jтёглити, лим, v. impf. 1) vide вући. 2) wiegen,

valeo : твРБЁње, п. 1) бав ürten, Seftmaфen, firma- Сваки носи једну купу вина tio. 2) das Behaupten, affirmatio.

Свака шегли по дванаест ока TE, 1) acc. don ta (verhält sich zu tebe wie cam Што је пуце под грлом бијелим,

ju jecam) dich, te. 2) und, et (bei Verbis, die Оно шегли шест литара злата fum nämlichen Subjekt gehören): othmao me На пушци је тридесет карика, донно воде; иди ше та зовни ; узми ше Свака шегли по три литре злата једи. 3) (у Ц. г.) wie bas beutfфе fo für 3) (у Рисну) vägen, pendo, cf. мјеритн, п. welcher, welche, welches, cf. uro: Гледај брате, Кандићу Васиљу,

тёглити се, лём се, v. r. impf. н. п. клипка, На дорату онога јунака,

sieben (ein @piel), attraho, cf. клипак, вући Те је на нас загон учинио

се. 3) бићir Ber gweiten Perfon plur.: јелае, тїг лица, f. (у Слав.) vidе натега. деше, неше ;

TËTAÊLE, n. das Zieben, Strecken, tractus. Овамо е Снјењска потеро

Teròba, f. die Sowere, schwere Arbeit, ardua res. тӣ, рritte Perfon plur. Präf. Don бити, cf. ће: твготА, f. (у Ц. г.) vidе тегоба. они ше доћи ;

ТЕДАРУт, m, н. п. живи на теларућу, беquет, Шљедници ше чету опазити —

bene, commode.

. ТЕБЕ, dat. ипд асс. роп ти, tibi, tе. Народ го-тӣДЕНА, у припјеву :

тово свуда говори шебе у обадва падежа, о јабуко, шедена, зеленико редена н. п. даћу шебе, и виђео сам шебе и тёЖА, f. Die Офwere, gravitas, pondus, cf. те. т. д., а књижевници почели су да разли

поба. кују дателни од винителнога, па пишу тёЖАк, тежъка, m. Ber 2ter#mann, Idtermann, дат. шеби, и по њима тако гдјекоји (особи- Feldbauer, agricola. то по варошима с ове стране Саве и Ду-тЁКАК, тешка, тешко, (тешки и, тешки, ка, нава) говоре сад. По неким мјестима (као ко, comp. тежі) :) fфwer, gravis. 2) тешка по Бачкој, по Банату и по Сријему, а може жена, fфwanger, grаvidus, cf. трудан. 3) врсе чути и по Србија) народ додаје (у о- ло велики, зи ухор, nimius: бадва падежа) још ка, а кашто и кар, и У пићу је љута пијаница, (у шали) карена, н, п. шебека, шебе. А у кавги шешка кавгација кар и шебекарена.

4) 84 viel, nimius: набуо од шешког спаТЕБЕКА,

вања; од шешке врућине не зна шта да ТЕБЁКАР, cf, тебе.

ради. 5) Тежи хатер од силе, т. з. човјек TEBEKÁPEHA,

кашто учини коме што за љубав на што тёви, cf. тебе.

би га ко тешко натјерао. ТЕБИКА,

ткаЖАТАК, тка, т. (ст.) vidе тежатник : ТЕвЙКАР, ef. тебе.

Јер Власнма Турци не вјерују, тевикАРЕНА,

Ашеница щежащка не чека

п, тегли ми то.

rum.

merces.

тёЖАТни, на, но, т. б. дан, 2Bert, operarius, ТЕКЎНИЦА, f. Bas Erbieiflein, muѕ nоricus citel. profestus.

lus Linn. . TÈKATHÂK, m. der Werkeltag, dies profestus, TÈKÝKÂ BÒAA, f. fließendes Waffer, aqua viva. cf. тежатак.

TÈNÂA, f. (coll.) Kälber, vituli. твж АЧЕ, чeтa, n. деr tеrburfф, agricola ado-| тӯлал”, телала, m. Bеr реrоfo, udrufer, praelescentulus.

со; телали по Биограду и сад носе различТЕЖАчкӣ, кa, кo, Der 21tersleute, agricola- не хаљине и друге ствари те продају, cf.

здур, телар: TÉRÊHE, n. das Sehnen, desiderium loci.

Те он пушта лакога шелала тёЖЕЊЕ, п. ба8 (Sel-) Bauen, cultus (agri). Телал вика града Вучитрна ТЕЖИНА, f. vіdе тежа.

TEAÀAHHA, f. die Ausrufs-Gebühr, praeconis тёжина, f. набијена кудјеља, ѕеbroфener panf, cannabis decorticata.

твлілити, тёлалим, v. impf. aurufen, pronunтёжити, жим, v. impf. fi) febner, Fingejogen tio.

werden nach einem Orte (z. B. der Heimat), TÈANOR, a, o, des renan, praeconis. desiderio duei: Све шежи на свој завичај: ТЕЛА.лскӣ, кa, кo, 2ludrufer-, praeconum. Кол'ко Марко шежио на правду

тклањЁње, п. Ваз 2Turufen, pronuntіаtіо. 2) (у Дубр.) тежи једну оку, mie gen, pondo (тёЛАР, телара, т. (у ц. г.) vidе телал: valere, cf. теглитн.

Три шелара млада поставно, твжити, жим, v. impf. 5) земљу, (Selb) Байеп, Teлaр внче од јутра до мрака colere (agram).

Он у војску избаци шелара TÈ3rA*, f. 1) die Werkbank des Tischlers (cf. TENÁPÈHE, n. vide tema.nexe.

стружница), Офneiberв, и. а. 2) (у Вуко-телАРИти, тёларим, v. impf. vіdе телалити. вару) код воде оно мјесто гдје се граде тёЛАЦ, лца, т. рече се ушали за кога: лађе и воденице.

шелац Божји. TÈREPR*, f. pl. die Trage, feretrum.

тёлыйз", телбйза, т. vіdе калпозан. ТЁзЈАЈ, т. vіdе тезга.

тёлк, лета, п. баѕ alb, vitulus. тёзмањк, n. Bаѕ Зieben, trасtiо.

ТЕЛЕЈ, m. (у Сријему) vidе варак. ТЁЗМАТи, мам, v. impf. (у Сријему) као вућн, | ТЕЛЁнцE, цета, n, dim. B. теле.

н. п. не тезмај то дете, зieben, traho. ТЕлЁсинА, f. augm. p. тело. тЁЗМАТи ск, мам се, у. е. impf. (у Сријему) тёЛЕСнӣ, на, но, (нст.) vidе тјелесни. као вући се, fit fФleppen, trahі.

тёЛЕТина, f. 5) Raibfleifф, caro vitulina. 9) Sal6: ТЁК, ) faum, vixdum: шек се сунце родило,

fell, pellis vitulina. а -. 2) тек да видим, пие ит зu fеђеп, телЁТак, лећака, m. Ser Rangen, sarcina. solum, cf. Hстом.

тёЛЕтӣ, фа, ће, &albв-, Fälbern, vitulinus. ТЕКАР, cf. истекар.

тёЛЕПІЦЕ, цета, п. vіdе теленце. тÜKE, 1) само, истом, cf. тек. 2) додају Хер- тӯлити, тёлн, v. impf, wеrfen (bon Ser Sup),

цеговци и Арнаути кад говоре, н. п. ше- pario: ова крава шели све вочнће. ке Божја вјера;

ТЁлити ск, тёлӣ се, v. r. impf. Falben, pario. Теке немој да заденеш кавгу

тӯло, п. (ист.) vidе тијело. Теке мн је ђогат непотковат

TÈAỘTE", n. der Rücken des Messers, dorsum текЁлнЈА, f. :

cultri, cf. тилут. Текла вода шекелија

TÊADA", f. (y BOJR.) der Kaffeesat, sedimentum Пије ли се шекелија

coffeae. TÈKEP, vide tek:

тќЉЕЊЕ, п. баѕ malben, partus vaccae. Па још боја шекер заметнуемо

тѣљиг, m. 1) (у Србијн) око два добра прТЕКНЕ, нета, п. vіdе корито. Текнета граде ста пошироко дрво које се савнје кози

Каравлaшки Цигани, па них варошани у или овци око врата те о њему доље вињих купују (н. п. за прање кошуља, мије- си звоно. 2) (у Хрв.) савијен прут, којешење хљеба н т. д.), а проста корита (н. га се крајеви доље забоду у јарам волу п. за појење стоке, за лужење кошуља по око врата, cf. тељига. селима и т. д.) граде сељаци сваки себи. І тіљИГА, f, 1) (у црмн.) vide тeљнг 2. 2) нетёкнути, текне, v. pf. 1) einfalen, venit (redit)

in mentem: tekuy me ym (und das nämliche Газе Турци Тењигу планину tomij: текну ме за врат). 2) (у Дубр. и тёме, мена, п. (нст.) vidе тјеме. шекнуши, тёкнём) vidе такнути, дарну- тќMEљ, m. (9єukkov) Оer Bruno, fundamentum. ти, прихватити, bеruрrеn, tango: макар шта темвљак, темељака, т. темељан човјек, ein да оставиш, не ће шекнуши.

ternfetter Renfф, robustus, cf. темељњак. тёковина, f. vіdе течевина.

тёмѓЉАН, љна, љно, н. п. човјек, Fernsefun, тӣКУН, текупа, т. (у Ц. г. ну Зетн) ба8 ЭХав, ( stark, valens. rota, cf. коло, точак.

ТЕМЁљнт, а, о, vidе темељан.

кака планина:

per otium.

.

ТЕМЕЉнӣк, мељника,

Дивно тя je Type погодило

m, vidе темељак. темвљњак, темељњака,

Под шепелак у чело јуначкотёмЕЊАЧА, f. (ист.) vidе тјешењача.

ТЕПЕЛЕН, m. : тёмЕШЦЕ, П. dim. 2, теме.

Опреми је к Текелену граду — TEMйнити, тёминим, v. impf. (у Рисну) vidе тёплук, т. ) filberte бреr goloene geftitte мислити, cf. тамин.

Platte auf den (meiit rothen) Frauenmüßen, ТЕмињЁЊЕ, П. vіdе мишљење.

ornаtuѕ tіагае muliebris, cf. тјемењача.4) у Темишвар, мишвара, m. Semeswar, Temesya- дуге пушке крај доље од кундака, а у пјеrinum. .

смама и јабука у мале пушке, деr ѕlіntеn= ТвмиваРАЦ, Pца, m. Winer von Темишвар. und Pistolenkolben, manubrium flintae (fistu. ТемишвАРКА, f. Eine pon Темишвар.

lae igniferae): темЙШВАРСкӣ, кa, кo, Don Темишвар.

и покрили пушкам” шешелуке TÈMHUR, m. ein Theil der Jagodiner Haxhja, TènèHE, n. das Serumschweifen vagatio. nomen regionie.

тёпқA, f. (у Лици) дивља или каква друга тёмпло, п. (у војв.) Оer Зfonoftas in Ser Rin- крушка, која се не може јести док не уde, iconostasis templi graeci.

CHHAH, eine Ort Birne, piri genus. TÈHAH, m. u. f. in der Rebensart: Ha tehány TÈNCHJA* f. (pl. gen. rènchjá) ein kupfernes Be(на тенанн), bei Rupe, bequem, commode, den, pelvis aenea : у тепсијама се пеку нај

више пите, аи риба и месо. тӣНАЦ, нца, т. (у Боци) vide jeдогоња : Де- тёпсӣЦА, f. dim. . тепсија. бео као шенац.

| ТЁПсти ск, тепём се, v. r. impf. berumfфwei: тЁНЕФ", т. vіdе узица, врвца.

fen, vagor. TÈHTABE, n.1) das Schlendern ohne zu wissen wo: TĖp, vide te 2.

Бin, deambulatio. 2) vidе навраћање. ТЕРАэнЈв", г. р. ) (у војв.) vidе терезнје. 2) TÈHTATH, Tâm, v. impf. 1) idhlendern ohne recht in Belgrad ein Stadtviertel.

3u wіffеr mobin, deambulo otiosus. 2) кога, тЕРАзйце, f. pl. dim. . теразије. vidе навраћати.

ТЁРАК, рка, т. н. п. од хаљине или од цретёнути, нём, (по ист. кр. Србије) vide хтјети: ваља, бав эRufter, forma. Сад ако се, курво, шенеш везат

ТЁРАНКА, В. Фtreit, lis, cf. распра. TÈHŅEPA*, f. eine Art tiefer kupferner Pfanne, TÈRÂHYHJA,

scitellae genus: Ругао се лонац шeниери тӣРАЊк, п. (нст.) vidе тјерање. (што је црна).

тЁРАТИ, рам, (нст.) vidе тјерати. тёнЩЕРИЦА (тенцёрица), f. dim. . тендера. |ТЕРАТи ск, рам се (ист.) vidе тјерати се. тёнчиНА, m. augm. b. тенац.

TÈPBA, f. Streit, Prozeß, lis. тќЊАЦ, њца, m. vіdе тенац.

тёРЕ, (ст.) vidе те 2: тёодоР, m, Speopor, Theodorus.

Тере нама саде нядат стигне тёодОРОВА СЎвота, f. Ber gbeoporg: Camtas Од лаката шере до ноката

(der erste in der großen Farfe, das Fest der Они сједе шере пију вино Bäckerzunft), sabbathus S. Theodori, pisto- TEPÈ3HJE, repèanja, f. pl. die Schalwage, libra, rum patroni, cf. Теодоровица.

cf. мјерила. тӣодоровица, f. ) Теодорова жена. 2) vi- ТЕРӯзӣЩЕ, f. pl. dim. 2. терезије. de Теодорова субота.

TÈPEM, vide repe: тёоци, тёлаца, т. f. (coll.) &&ber, vituli. Терем Бога молила TĚLAB, a, 0, ftammelnd, blaesus.

TÈPET, m. (y BOMB.) die Past, Fracht, onus.vehi.' тёПАВАЦ, авца, m. Bеr tammler, blaesus. culi, navis, cf. товар. тёПАВИЦА, f. Die Otamlerin, blaesa. тЌРЕТАН, тна, тно, н. п. кола, Беlаsеn, bеfram: ТЕПАН, m. Mannsname, nomen viri.

tet, oneratus. TÈDIABE, n. das Stammeln, os blaesum.

TÈPEJE, f. pl. das Modell (der Goldarbeiter), TĒGATH, nâm, v. impf, stammeln, balbutio, blae. proplasma (aurifаbrоrum), cf. калуп.

Bus sum. Неки који тепају, промијене е тврзиБАША”, m. Ser Зефтеiftеr bеr Офneiber, на и, н. п. дрво кажу диво, крсш киcш, sartorum collegii praefectus. ирса ииси, сирина сшина (пред и тёРЗИБАШин, а, о, бев терзибаша, sartoизоставе р) нт.д. А неки га (р) промије- rum collegii praefecti. не на м, н. п. диво, кәсш, алсш, сили- ТЕРЗИБАШиница, . дie Seau bes терзибаша, на ит. д., тако мијењају и друга слова н. ихог тої терзибаша. п, њещо кажу јещо, цура шуја, чаша тЁРЗнЈА“, т. (рі. gen, терзија) беr Офneiber,

шаса нан цаса, жена вена ит. д. sartor, cf. кројач. У Србији по селима тертёпк, пета, n. (у Сријему) котрљ сврх тјемена знје су сељаци као и остали људи, па кад у цега, cf. тепелук.

коме треба што да му шнје (н. п. гую, тёкляк, тепеока, т. (у Боцн) vidе тепе- чакшнре, зубун), он газове својој кућн, лук:

те ондје радн.

« PreviousContinue »