тӥJеснӧ, n. adj. варошица на острву између|тӥКВИЦА, f. dim. v. тиква.
Задра и Шибеника; ту је мост на отоци тИКВУРИНА, f. augm. v. тиква.
морској.

ТИЈЕСТ, m. (у Боци) vide тијесак.
тӥЈесто, п. (јуж.) ber eig, massa (farinacea).
ТИЈЕШТЕЊЕ, n. bas Preffen, pressio.
тијештити, тијештим, v. impf. (у примор.)
н. п. грожђе, маслине, preffen, feltern, prelo

premere.

THJOM, adv. vide тихо:

Па је вили шијом бесједно —
А вук врану шијом бесидно

тик, (у Хрв.) н. п. моја је кућа шик до ње-
гове, ganz, paene, cf. баш.

Тикнути, нём, v. pf. vide таћи:
Момак викну, а ђогата шикну
Тӥла, f. Urt 2aum, arboris genus.
ТИЛЁСИНА, f. augm. v. тило.

тилЕСНИ, на, но, (зан.) vide тјелесни.
тили сум*, m. ber Žališman, signum magicum,
cf. хамајлија:

Она бије сваке шилисуме тило, п. (зап.) vide тијело. ТИЛОВИНА, f. polj von тила. тилут, тилута, m. (у Ц. г.) vide телуће. тилутицЁ, (у Боци) vide насатице. тÉМА, m. (нет.) vide Тимо.

тимар*, тимара, m.1) baš Striegeln, usus stri⇔ gilis in equis, labor strigilis. 2) (у Ц. ғ.) vide такум:

А војводи коња под шимаром

3) кнежина нахије Требињске, eine Gegenb in der Herzegowina, nomen regionis. 4) Art Rebngut, praedii beneficiarii genus, cf. заја

мет:

Одуз’о ми земљу и шимаре

li rado.

тӥкач, тикача, m. (у Сријему) vide ткалац. • ТИКВА, f. 1) (pl. gen. тикава) ber (lafden=) Rür biš, cucurbita lagenaria Linn. Тякава има од много руку: а) тиква водена, која је у дну широка, по том горе сужена па опет мало у дугуљ раширена; одоздо је затубаста да може управо стајати на земљи ; спошто се осуши, пробуши се одозго и извади се из не сјеме и сало, па се онда у њој носи вода свезавши је узицом ондје гдје је сужена. Овијех тикава има врло тиМАРЕЊЕ, n. bas triegeln, strigilis usus. великијех, да може пет шест и више ока| тимÁрити, тимарам, v. impf. ftriegeln, strigiводе у једну стати; али је једна врста од њих тако мала да не може ни литру во-| де узети, и ово се зове барушна шиквица, јер су у Србији од прије људи у њима носили барут о појасу. б) врг или кр-тӥме, мена, п. (зап.) vide тјеме бањ, који је у дну такођер широк, али има | ТИМЕЊАЧА, f. (зап.) vide тјемењача, држак танак и једнак : овом ce ТИКВОМ|ТИМЕШЦЕ, n. dim. V. тиме. пробушивши је са стране захвата и пије |ТИМЈАН, m. vide тамјан, вода, а кашто и вино. в) нашега или на-|тимо, m. (јуж.) hyp. v. Тимотије. шегача; она је доље округла или дугуљаста, али има врло дугачак држак. г) илосна, која је плосна готово као плоска; она се пробуши са стране па се у њој носи ракија и друго пиће. д) јургеша тимор, m. (у Далм.) ber Gelfen, rupes, сг. ка(Erompeten-Rürbiš), она је врло дугуљаста мењак, стјењак.

ТИМАРОВАТИ СЕ, марујем се, v. impf. (ст.) с
pußen, componere pennas :
Паун нам се шимарује

тимок, Тимока, т.б) Патe bes Grenzfluffes zwi=
schen Serbien und der Bulgarei:
На Тимоку златноме потоку
2) die Gegend am Timok.

m. Timotheus, Timotheus.

и на земљи не може друкчије стајати ДО ТИМОТИЈА,) полошке ; јургете зелене по варошима| ТИМОТИЈЕ, надијевају се месом и кухају за јело, а у тиМОЧАНИН, m. (pl. Тимочани) човјек из ТиСрбијн по селима ја сам гледао и овијех мока.

такава сухијех гдје су мало више од срн-|ТИМОЧА́НКА, f. vide Тимочкиња.

једе пробушене и објешене те се у њима тимочки, ка, ко, von Тимок.

што држи н. п. со итд. Тикве се највн-| тимочкиЊА, f. жена из Тимока.

претин.

ше сију око плотова или се уза њих уда- тӥн, m. (y XpB.) die Scheidewand, paries, cf.
рају розге, да би им вријежа ишла у
виснну те тако да би им род висно и пра-|
во растао. 2) гдјекојн зову и бундеве ти-
кве. 3) дивља тиква, (у Дубр.) Gidtrübe,
bryonia. 4) der Schädel, calva.

тиквенӣ, на, но, н. п. сјеме, Rürbiš, cucur-
bitae, cucurbitinus.
ТИКВЁТИНА,
ТИКВИНА,

f. augm. v. тиква.

тиндирик, m. некаке трепетљике:
Међу ноге великог везира,
До везира триста шиндирика,
Везир држи тешка дегенека:
Ко помрси триста шиндирика
Да му удри триста дегенека —
тининини, у припјеву, cf. тананана.
тинити, тиним, v. impf. (у Хрв.) кућу пре-
грађивати, verdlagen, parietem duco per
—, cf. претинити.

тињ, m. (у Сријему) сијено, или папрат или

ТИСКАЊЕ, n. bas Drüđen, pressio.

слама, што се меће између два плота кад|тӥсиЋ, m. младо тисово дрво. се што оптињује. cf. оптињивати. TÈHÂHE, n. das Glimmen, ignis gliscens. ТИЊАТИ, Há, v. impf. glimmen, glisco: тиња ватра.

ТИЊЕЊЕ, n. vide оптињивање.

тињи, ња, њё, н. п. за тињи час, balb, burtig,
in kurzer Zeit, brevi, impigre.
тињити, тӥњим, v. impf. (у Сријему) vide on-

тињивати.

ТӥЊИЧИЦА, f. у овој загонеци: Тињичица | вињичица у њу поје витикос (дијете у колијевци).

ТИСКАТИ, кам, v. impf. 1) brüđen, premo. 2) (to=
Gen, trudo, cf. турати.

тиснути, нём, (тӥснух и тйскох, тисну и
тиште) v. impf. 1) brûđen, premo. 2) fteđen
immitto:

Пак је шишше у шпаг од доламе
3) verstoßen, detrudo:

Стару мајку у свијет шиснуо —
ТИСНУТИ СЕ, нём се, v. pf. fid merfen, se con-
jicere:

Дорину се шишше у рамена Тискоме се управ к планинама тисов, а, о, Cerdenbaum, larignus.

ТЙПА, f. у загонеци: Типа на шиии, а нигђе крпљена није? или: Типа на шилу, крпа на крпу, ни концем швено, ни иглом|ТИСОВАЦ, ТӥСОвца, m. планина у Цуцама : бодено? (кокош). У Тисовац тврди осванула

ТИПАВ, а, о, langfam unb unge didt (bei ber|ТЙСОВИНА, f. Cerdenbol, lignum larignum. Hrbeit), tardus et ineptus. тисово дрво, n. ber Cerdenbaum, pinus larix L.

ТИПАР, типарa, m. in ber Mebenart: по ти- тӥсто, п. (зап.) vide тијесто. пару, н. п. говори, т. ј. полако, господски | ТЙСУТЊИК, m. vide хиљадар.

(као из књиге, по шиаику ?), langfam,| ТӥСУЋА, f. (по југоз. кр.) Хaufenb, mille, cf.

lente.

ТЙПСА, f. vide стипса.

ТӥПСАЊЕ, n. vide стипсање.

ТИПСАТИ, сâм (типшем), vide стипсати.

хиљада: Једна смрт шисућа узрока.

TйTA! weg da (zu Kindern, daß sie etwas nicht angreifen sollen), vox impedientis infantem ne quid tangat.

TüP, fagt man zur Siege, bamit fie beim Melfen тити, тијем, v. impf. fett werben, pinguesco. ftill falte, vox sistentis capram ad mulgen-|тити, òћу, vide хенти : dum, cf. тирн.

тӥр, m. (у Дубр.) мах, teß, pulsus: Од првога шира, доброга сина, — тако честитају младенцима послије вјенчања без и какога устручавања и сам свештеник у цркви. ТИРАНИН, m. vide тирјанин:

-

И то зачу паша ширанине
Трећи тражи паша ширанине
ТИРАЊЕ, п. (зап.) vide тјерање.
ТЙРАТИ, рам, (зап.) vide тјерати.
ТИРАТИ СЕ, Рам се, (зап.) vide тјерати се.
ТИРИ! cf. тир!

ТӥРиплик, m. бијели конци, што се продају
по дућанима, labenjwirn, fila emta (non do-
mi facta):

-

Одбигла га мајка и љубовца, А не шила сестра Доротија ТИТИРИНГУСКЕ, у овој загонеци: Полећеле шиширингуске, тамо горјен по моли ш Бога, сусрете их опеченчело, ђе идете шиширингуске? Те идемо да идемо, тебе не питамо (варнице од огња и вериге). ТИТЊАЊЕ, П. verbal. v. титњати. ТИТЊАТИ, нам, v. impf. кад мало дијете спава, рече се: шишња, т. ј. гоји се, расте, zunehmen, crescere.

TйTOP, m. (xzízog) der Wohlthäter eines Klo-
fters, benefactor monasterii aut ecclesiae, cf.
приложник.

ТИТОРИЈА, f. (у Боци) vide нурија.
ТИТОРИН, m. ber Dermalter, curator:
Ал' ја немам благу шищорина
М. ТИТОРИТИ, рим, v. impf.pflegen, colo, у овој пје-

И бијела шириилика ТИРИТИНГУСКЕ, f. pl. cf. опеченчело (само у оној загонеци).

ТИРЈАНИН, m. ber Eyrann, tyrannus:

Сву ноћ свога коња шишорио HITйTÔPKA, f. die Wohlthäterin des Klosters, der Kirche, benefactrix.

Бре тавнице цара ширјанина
ТИРЈАНСКИ, a, o, tyrannifd, tyranicus:
Тирјанскога цара Сулејмана —
ТИРШЕ, шета, п. у ћурчија танка кожица ко-
ја се сијече на врло уске каншиће те се
њима шарају хаљине.

Tйc, m. Lerchenbaum, pinus larix Linn.
THCA, f. 1) bie Æeiß, Tibiscus. 2) планина :
Да идемо у Тису планину

И ту ћемо данас дановати
Па пођемо у Тису планину

ТИТРА, f. 1) игра у којој се округли камичци бацају из руке у висину и дочекују опет на руку и хватају у руку. У Вршцу ову игру играју женска дјеца са пет камичака,а у Црној гори играју је мушкарци с једанаест камена и дванаестим коњем, 2) pl. тӥтре (у шали) bie Joven, testiculi. 3) (у Хрв. око Перушића) vide кукурјак.

3) (у Ц. г.) н. п. „нијесам, шиса и вијек!” | ТӥТРАЛИЦА, f. 1) јабука што се њом титра, бег т. ј. никад.

ТИСАН, сна, сно, (зап.) vide тијесан.

2urfapfel, poinum jaculum. 2) vide титра 1. ТИТРАЊЕ, n. baš 2Berfen ber epfel in bie Jöbe

um fie wieber in bie Hanb aufjufangen, pro-] TJА, (у Хрв.) vide ћа, cf. тија. jectio promorum in altum, eorumque exceptio. ТЈЕЛЕСИНА, f. augm. v. тијело. ТИТРАТИ СЕ, рам се v. r. impf. 1) im Galle aus ТЈЕЛЕСНИ, на, но, förperlid, corporis. ber öbe auffangen, excipio projectum quid] ТЈĚМЕ, мена, п. (јуж) ber deitel, vertex. manibus. Дјевојке се титрају јабукама: ТЈЕМЕЊАЧА, f. (јуж.) 1) у дјеце на глави као узме дјевојка двије јабуке, па их брзо јед- путњица или красте, eine Urta am ну за другом баца у небо и дочекује у руке: Ropfe ber Rinber, pustularum genus. 2) vide Па се шишра златним буздованом тепелук 1. К'о ђевојка зеленом јабуком

2) ким, einen zum Reften baben, ludifico quem. ТИТРЕНКЕ, f. pl. baš Glittermerf, bie Quincaille, bracteae tremulae:

На синџирим' ситне шишреике
Што ђевојке носе о гръоцу

ТИТРИЦА, f. (у Барањи) біе gemeine Ramille,
matricaria chamomilla.

тиЋ, m. (pl. gen. Тића) 1) ein junger Rogel, pul-] lus, avicula : Ранн шићи одлијећу. 2) (н. п. у кукуруза) онај мали струк који поред главнога струка израсте, Häuber, stolo, cf. тићити се.

ку-[

ТЈЕМЕШЦЕ, n. dim. v. тјеме.

TJЁНА, f. (у Босни и Херц.) н. п. на јајету, die Membrane, das Häutchen, membrana, cf. тјеница, опна.

ТЈЕНИЦА, f. dim. v. тјена, н. п. у јајета, поврх
млијека.

ТЈЕРАЊЕ, п. (југоз.) bas Ereiben, agitatio.
ТЈЁРАТИ, рам, v. impf. (југоз.) treiben, agito.
TJЁРАТИ CE, рам се, v. r. impf. (југоз.) 1) ram=
meln (von Hasen), coëo. 2) sich verfolgen (mit
Projeffen), persequi se in foro. cf. гонити се.
ТЈЕСКОБА, f. bie Enge, angustiae.
ТЈЕСКОБАН, бна бно, vide тјескотан.
ТЈЕСКОТА, f. (у Ц. г.) vide тјескоба.

ТИЋЕЊЕ, n. verbal. v. тићити се. ТИЋИТИ СЕ, ЋИМ се, v. r. impf. 1) н. п.тиће се ку - ТЈЕСКОТАН, Тна, тно, enge, angustus, cf. тијесан. ћим курузи, т. ј. поред главнога струка расту ма- | ТЈЕСНАЦ, тјеснаца, m. ber Engpaß, angustiae, њи (шићи), који се обично чупају, Meben :| cf. кланац.

fproffen treiben, stolones agere. 2) vide раз-| ТЈЕСНОЋА, f. bie Énge, angustiae.

метати се, поносити се.

ТИФТИК, m. (у војв.) vide мавез.

тӥх, а, о, ftill, tacitus: Тиха вода бријег рони.
ТИЦА, f. (pl. gen. тица) ber Mogel, avis, cf. тјеца.
ТИЦАЊЕ, m. bas Kübren, Unrübren, tactus.
тицати, тичём,v. impf.rübren, anrübren, attingo.
тӥчӑР, m. eine Ebene unter Лозница:

С војском сићи до поља Тичара,
На Тичару с војском Дрину прећи —
ТЙЧЕ, ета, n. vide тић,

ТЙШЁ, comp. v. тихо :

Тише, шише,

Биће кнше.

ТЈЕСТАВАН, вна, вно, (југоз) vide тјештан. тәети, òћу, vide хтјети.

ТЈЕЦА, f. (у Омишу и у Дубр.) vide тица. ТЈЕШЕЊЕ, п. (јуж.) 1) bas Derufigen, pacatio. 2) das Trösten, consolatio.

ТЈЕШИТИ, ШИМ, v. impf.(јуж) 1) berußigen, pa-
со, н. п. дијете. 2) tröften, consolor.
ТЈЁШТАН, а, о, (јуж.) н. п. руке, beteigt, mas-
sa illitus.

ткалац, лца, m. ber Beber, textor.
TRABA, f. die Weberin, textrix.

ТКАНИЦА, f. ein gewebter Gürtel, darpe, cin-
gulum textum.

ТКАНИЦЕ, f. pl. Hrt Frauengürtel, cinguli genus, cf. пафте.

ТКАНИЧИЦА, f. dim. v. тканица.

TкÁHE, n. 1) das Weben, textus. 2) das Gewebe,

textura.

ткати, чём (ткам, у Сарајеву и ткём), v. impf. weben, texo.

Binō=|тко, кога, vide ко.

ТИШЕЊЕ, п. (зап.) vide тјешење.
тишина, f. 1)bie Stille, silentium. 2) bie
stille auf Flüssen, silentium venti.
тӥшити, шим, (зап.) vide тјешити.
TĤшIKÂжE, n. das Beschwichtigen, zo sopire.
TỶшIKATH, Kâm, v. impf. beschwichtigen, sopio.
ТИШМА, f. (у Сријему) vide налога.
ТИШЊА, f. vide протисли.

ТИШТАН, а, о, (зап.) vide тјештан.
ТИШТАЊЕ, П. bas Drûđen, pressio.
Тӥштати, штӣ ме, v. impf. 1) brüđen, premo.
2) ängßtigen, fümmern, ango: то ме шишти.
ТИШТАТИ СЕ, тӥм се, v. r. impf. einancer
brüđen, premere se invicem: Два се ђеда
шишше, а између њих бијела пјена пиш-
ти (воденично камење и брашно).

ткогод, когагод, vide когод.

ткогот, когагођ, vide когођ.

ТЛАКА, f. (у хрв.) vide робија 1.

Tлána, f. das Durcheinanderträumen, somnia promiscua, cf. клапа.

тліпити, пйм, v. impf. сву ноћ сам

тлапно

којешта, burdeinanber träumen, somnio susdeque, cf. клапити.

ТліпЉЕЊЕ, n. bas Durdeinanberträumen, somnia promiscua.

тлачёЊЕ, n. i) bas Ereten, conculcatio. 2)(y Хрв.) das Fröhnen, praestatio operae servae. тлічити, тлачим, v. impf. 1) morauf treten, calco : Јелен попасе смиљ по загорју,

genus.

ТОВАРИТИ, рúм, v. impf, н. п. коња, кола, лађу, belaben, belaften, onero.

Више га шлачи него што га пасе — А. | ТОВАРИЈА, f. (у Лици) водени суд, налик на 2) (у Хрв.) frönnen, praesto operam servam. плоску, eine Urt 2Baffergefäß, vasis aquarii тлё,тала,(f. pl. (по југоз. кр.) ber 2oben, soтай, flum: на шлима; паде на шле; Паде тама од неба до шалаНа шле паде, и чашу испусти Скројно јој жути кавад до самијех тли И све их је с шлима поравнио ТЉЕНИЦА, f. (у Грбљу) vide тјеница. ТМИНА, f. augm. v. тама:

На њима се шмина уфатила

А у шмину пушке сијевају

-

ТОВАРИЦА, f. (у Дубр.) vide магарица.

ТОВАРНИ, на, но, н. п. кола, уже, Caft-, onera

rius:

Ошибују два коња шоварна

ТОВАРНИНА, f. bie Stride zur Defeftigung ber
Saumlast, funes firmando jumenti oneri.
ТОВАРСКИ, adv. (у Дубр.) vide магарећи.

ТМИЦА, f. (у Дубр.) vide тмина: куд ћеш та・ | ТОВАРЧЕ, чета, п. (у Дубр.) vide магаре. мо у шмицу?

ТОВАРЧИЋ (товарић), m. dim. v. товар 2.

ТМОРА, f. не иде киша, већ онако некака шмо-товити, вим, v. impf, н. п. коња, вола, gut ра. cf. натмурити се. füttern, fett machen, pabulum amplum praebeo.

ТМӰША, f. Žinterniß, caligo, cf. тама, невиђе- ТОВЈЕЛИЦА, f. (у Дубр.) ein tul one Reyne,

лица.

—:

Tô, n. 1) von тај, та, то, čaš, istud. 2) als conj. im
Madfan (felten), fo, -: ако ти дођеш, шо ће |
Nachsag
и он доћи, fo wiro aud er fommen, veniet
et ille: ако тако буде, шо смо ми пропали
(ако тако буде, пропали смо).
ТОБАЛИЦА, f. (у Хрв.) vide водијер.
тÓБЕ*, п. н. п. учинио шобе да не пије вина,
т. ј. зарекао сe, er bat ein Gelübbe getban,
spopondit, cf. завјетовати се.

ТОБОЖЕ, vorgeblid, fein follenb, simulate, non
ita ut oporteret; dem Namen nach, nomine,
non re. cf. токорсе.

тобожњи, ња, ње, vide токоршњи.

sediculae genus.

товЉЕЊЕ, n. baš Mäften, pabuli ampli praebitio. тоговиЋ, (у Ц. г.) in ber Mebensart : није шоговић, т. ј. није за тај посао, er taugt nidt dazu, non est ad id idoneus,

ТОДА, f. (hyp. v. Тодора) Frauenname, nomen
feminae.

тодИЦА (Тодица), f. dim. v. Тода :
Љуби ме Тодо Тодице,

Љуби ме душо и срце —

тодор, m. vide Теодор: Жив ми Тодор да се чини говор (кад се што само говори узалуд).

ТОДОРА, f. Grauenname, nomen feminae.

ТоБолац, блца (у Боци шобоца), m. 1) ber le=|ТОДОРОВА УЛИЦА, f. брдо између Црмнице и derne Beutel, Schnurbeutel (aus einem Stü Паштројевића.

đe), crumena. 2) (но југоз. кр.) свака кеса : ТОДОРЧИЋ, m. dim. v. Тодор.

У лакомца три шобоца.

тобӧчиЋ, m. dim. v. тоболац.

ТОБЏИБАША*, m. ber OberFanonier, tormentariorum praefectus.

ТОБЏИЈА*, m. ber Ranonier, emittens tormenta, miles tormentarius.

товџијин, а, o, beš Ranonierš, tormentarii militis.

|тожли, ја, је, (у Далм. особито код кршћана) у заклињању мјесто Божји (као да се не би гријешило спомињући име Божје), н. п. по лице шожје! имена MH можјега! с. брод, бор.

To3! fagt man zum Pferd um es zurückzukom= manbiren, vox ad equum ut regrediatur. cf.

тос.

ТОБЏИЈНИЦА, f. beš Ranoniers Grau, uxor militis тозање, n. vide тоскање.
tormentarii.
ТӦЗАТИ, зам, v. pf. vide тоскати.

1

товџизиски, ка, ко, Kanonier-,tormentariorum.bl. vide докољенице.
TòьŅĀJUCKÝ,

ТОБЏИЛУК*, m. ber Ranonierbient, ars militis тозлучине, f. pl. augm. v. тозлуке.
tormentarii.
ТОЈАГА, f. vide батина .

тов, това, m. bie Žettigleit, pinguitia: широк од тòЈАШКЕ, vide тољашке.

шова.

ТÔВАН, вна, вно, wollbeleibt, carnosus:
Товни коњи, а бијесни Турца
TÒBAP, m. 1) die Saumlast, onus jumenti (macht
100 DÉa). 2) (у Дубр.) vide магарац: Не
зна шовар што је мајдонос. Не зна шовар
што је петрусин. 3) (у Дубр.) некака мор-
ска риба, Wrt id, piscis genus,
ТОВАРАЦ, товарца, m. dim. v. товар 1:

Шта је теби баба у шоварцу,

У шоварцу на малом магарцу - на
ОВАРЕЊЕ, n. bas Zuflaven, Zelaften, oneratio. 1

ТОЈАШКИ, adv. vide тољашки.

ТӦКАЛИЈА*, m. ber bie токе tragt, qui ornatum токе dictum habet :

Све атлије и све шокалије токе*, тока, f. pl. 1) eine Wrt filbernen (аиф messingenen) Kürasses, der zur Zierde vorne angeschnallt wird, ornatus loricae argenteae. 2) eine Art knopfartiger, länglicher Platten, die vorne an die Dolama genähet werden, laminae vesti adsutae splendoris caussa. 3) (y Хрв. и Далм.) седам до девет сребрнијех колутова, као гужве око 1/، аршина

широке, које о пулчазима висе на ђечер-[томвтино поље, п. равнина наврх Маљена. ми с лијеве стране низ прси, а кад се|ТОМИЦА (Томица), m. dim. v. Тома,

ђечерна спучи, онда стоје посред прси- томо, m. (јуж.) hyp. v. Тома.

jy. cf. пулчаз.

ТОКМАК*, m. vide ћулумак.

ТОКМАЧИЋ, m. dim. v. токмак.

тӧкнути, нём, v. pf. dim. v. уточити.
ТÔКОРСЕ, vide тобоже.
ТдкоРШЊИ, ња, ње, го депаnnt, fein follenb,
qui immerito nomen hoc gerit: камо тај
наш шокоршњи господар? cf. тобожњн.

ТОМРУЦИ*, Тӧмрука, m. pl. vide кладе.
тон, m. (ст.) бas Serfinfen, submersus:
Тоном тоне, тонући бесједн

TOHKA, f. Frauenname, nomen feminae.
тонути, тонем, v. impf. 1) zu runbe деђеп,
verfinfen, mergor. 2) fig.:

Кудије га бичем удараше,
Кошуља му у месо шоњаше

ТОЛАВА, f. код куће у Тршићу звали сута-|тон, ш. (у Грбљу) Serud, odor: Каква бач

ко једну кокош, а и једну жену у селу, којој је право ние било Аница. тдлаш, толӑша, m. у загонеци : Заћерах шолаша, а шолаш грбошу, а грбоша бјелошу, а бјелоша бјеж те дома. тӧлдос, само у овој загонеци : Оздо шолдос, озго молдос, а у средн мнѣнволдос шолдос? (т. ј. корњача). толи, vide акамоли :

--

Од свакога, шоли од Турчина толики, ка, ко, 1) fo viel, tantus. 2)fo groß,

ва таки и шоњ дава. cf. тоња.

ТОЊА, f. 1) Mrt Betters, tempestatis genus:
попала га шоња. г) (у Ц. г.) рђав мн-
pHc, ber Geftanf, foetor.

ТоњањЕ, п. бas Štinfen, foetor.
тоњати, њам, v. impf. (у Боци) ftinfen, foe-
teo, cf. смрдјети.

топ*, топа, m. (pl. gen. тӧпова) bie Ranone, tormentum (bellicum) : мало га није у шоп бацно, т. j. врло га искарао и испсовао. tantus.|топал, пла, пло, lauwarm, tepidus. толико (толико), fo viel, tantum: шолико|топал*, топала, m. ber Cabme, claudus, cf. и чини, gleidviel, nihil interest, ТОЛИЦИНА, f. (у Рисну) fo viele, tanti.

хромо.

топаласт, а, о, vide хром.

ТОЛИЦИЊА (толициња) f. (у Боци) vide то-|топити, пим, v. impf. 1) fdmelzen, liquefacio. 2) ову њиву шопи вода, überfdmemmen, inundo.

лицина.

толич, (у Далм.) vide отолич.

толишни (толишни), на, нô, dim. v. толики. | топити CE, пúм се, у. г. pf. н. п. топи се сниTÖAKOBATH, Kуjêm, v.impf. auslegen, interpre

jer, aufthauen, schmelzen, liquesco. топия, m. dim. v. топ.

топлик, топлика, m. т. j. вјетар, (ст.) ber Südwind, warmer Wind, ventus tepidus: Тоилик вјетар у стре' ударио,

А бијели снијег окопнно

• толмачев, а, о, bes Dolmetfd, interpretis.
ТОЛМАЧЁЊЕ, П. bas Dolmetfden, interpretatio.|топлина, f. bie laue Bärme, tepor.

толмачити, толмачим, v. impf. bolmetfcen,|топлити, лам, v. impf. н. п. ногу, руку, гла

interpretor, ef. тумачити.

ТОЉА, f. (у Сријему) дрво што се привеже| уз косиште кад се жито коси,

жито управо.

да обара

j. косити,

ТОЉАГА, f. (у Ц. г.) vide тојага.
ТоЉАЊЕ, n, verbal. v. тољати.
тољати, тољам, v. impf. жито, т.
да управо пада, cf. тоља.
ТОЉАШКЕ, ((у Ц. г.) н. п. ударио га пуш-
ТОЉАШКИ, (ком шољашки, т. ј. као тоља-
гом, mie mit einem Rnüttel, ut fusti.
TÒMA, M. Ehomas, Thomas: Свети Тома ће-
ра планинке дома.

TÓMA, m. (ист.) vide Томо.

ТОМАНИЈА, f. Frauenname, nomen feminae.
ТОМАЧЕЊЕ, Дa Huslegen (ber beiligen

interpretatio.

drift),

ТОМАЧИТЕЉ, m. (у Дубр.) који учи дјецу
Бога молити, беr Husleger (ber beil. Odrift),
interpres.

ТОМАЧИТИ, ЧИМ, v. impf. (у Дубр.) aušlegen
(die heilige Schrift), interpretor.
Томаш, m. Mannšname, nomen viri (von Тома).