ВРАЧАЊЕ, p. 1) дав 28abrjаgеn, dіvіnаtіо, 2) бав (вРВЉЕЊЕ, n. Oas Secränge pon jintrömentеn Heren, incantatio.

Menschen, turba properantium. ВРАЧАР, врачара, т. 1) vidе врач. 2) бie um: | ВРВЬЕти, вём, v. impf. Gјуж.) mobiniträтеп,

gegend von Belgrad, die zwar in den Liedern wimmeln (von Renfen),confluo : врве људи; 10.be heißt, aber hügelig ist:

врви свијет; која врви да поврвн као Док ми гледа Крњо на Земуна,

овце на

солн ло (реку они који хватају A Маргета на Врачар на поље —

раке или рибу као пљунувши у оно што BPÀYAPA, f. 1) die Wahrsagerin, divina, cf, rara

први пут ухвате). pa. 2) die Zauberin, maga.

ВРВЦА, f. Sie Офnur, funiculus : ВРАЧАРЕВ, а, о, vidе врачаров.

Вуку му се за ногама врвце BPAYÀPHHA, f. die Wahrsagergebühr, quod divino BỘr, m. kpbau, ein Schöpfgefäß von Kürbis, datur.

haustrum e cucurbita. ВРАЧАРИЦА, f. vіdе врачара.

вргнути, нём, vidе врћи. ВРАЧАРов, а, о, Beg 28abrfayers, peremeifter, вргнути ск, нём се, vidе врѣн се. divini, magi.

ВРГОРАЦ, Вргорца, m. etact m Ruftenance ВРАЧАРСкӣ, кa, кӧ, 28abrfager-, divinorum, ma- unweit Heperba, nomen urbis : goram.

Ти отиди ка Врғорцу граду, ВРАЧАТи, врачам, v. impf. 3) таbrіаgеn, divi- Те савежи Жарића Асана nare. 2) heren, incanto.

ВРДАЊА, f. (у ц. г.) vide Вардања. ВРАЧЕв, а, о, vidе врачаров.

ВРДАЊЕ, n. Bas Tusmeiфеn, declinаtiо. ВРАЧЕвска молитва, f. (у Боцн) некака мо- ТВРДАТи, дам, у. impf. аивхињеіфеn jифеп, литва која се чита болесницима.

declinare. ВРАчи (Врачеви), m. pi. Die beiligen 2Cerite | ВРДник, Врдника, т. 5) село у Фрушкој горн.

(Kosmas und Damian), medici (Cosmas et 2) намастир код тога села (тај се намастир Damianus).

зове и Раваница). ВРАЦвинА, f. (понајвише се говори pl. Врач- ведниЧАHнн, m. Siner роr Врдник.

бине) bie pererei, Sauberei, artes magicae. ВРдничка кула, f. старе зидине на брду виВРАшки, кa, кo, teuftifф, diabolicus.

ше Врдника : Док је Врдничке куме (н. ВРБА, f. Pie 28eive (25aum), salix:То је на врби п, тако ће бити, или не ћу ни ја живљети

свирала (0. i, пibt8); Кад врба грожђем H T. A.), ewig, in aeternum.
роди (nie).

ВРДнӣчки, кa, кo, von Врдник.
ВРБАС, т. 1) вода у Босни, 2) село у Бачкој. |вёднути, нём, v. pf. ausmeiben, declinare.
ВРБИЦА (врбица), f. 5) dim. р. врба. 2) врбове ВРЕБАЊЕ, п. За8 Sauern, insidiae.

гранчнце које свештеник на Цвијети ују- ВРЁБАТи, вребам, v. impf. Lauern, insidior. тр послије миросања раздаје, бie Palm: [ВРЕБАч, врeбaчa, m. Sеr #aurer, insidiator. zweige, rami palmarum.

BPÈBA, f. Gewimmel, der Tumult, tumultus. ВРВљак, врбљака, m. Sіе 2&eisengegent, бав | ВРЁДАН, дна, дно, (нст.) vidе вриједан. Weidengebüsch, salictum.

ВРЕдити, дим, (нст.) vidе вриједити : ВРВов, а, о, 23eibena, i. 23. Raub, salicis. Поуз- Обрвнде вреде Каменице

дати се у кога као у врбов клин. ВРЕднокА, f. (нст. и јуж.) беt 243ertb, bie ВРБОВА, f. adj.:

Würdigkeit, dignitas. Кад су били на воду Врбову

ВРЁдовАЦ, овца, m. (у Срнјему) selbe 2BiefenПа објеси агу код Врбове —

raute, thalictrum flavum. ВРВОВAТи, врбујем, v. pf. и. impf. (у војв.) ВРЁБАНЕ, п. (ист.) vidе вријеђање.

werben (zum Kriegsdienste), perducere (ad BPÉ'BATH, Bpêhâm, (uct.) vide opnjehath : militiam).

Дика смеђа у срце ме вређа ВРБоВАТИ СЕ, врбујем се v. r. impf. jian- ВРЁЖА, f. (нст.) :) vidе вријежа. 2) (у Бачк.) werben lassen, do me (ad militiam).

лубенице и диње, бie Relonen, pepones, cf. BPBOBHHA, f. Weidenholz, lignum salignum. бостан. ВРБОВКА, f. 23 erb итд, соmрaгatio (delectus) ВРЁзнути, нём, v. pf. einen Otreib berfesen,

militum: отишао у врбовку (говорило се и baculo percutio (onomatop.): врезнуо га у Србији за времена Карађорђијева кад

батином по главн. ко отиде да изгони на војску људе који су | ВРЁло, п. Мie Ouеlе, bеr urfprung bes Supes, остали код кућа или с допуштењем отиш- fons, cf. врутак, извор.

ян кућама, па се још не повратнли). ВРЕМЕ, времена, н. (ист.) vidе вријеме. Bobonyil, m. die Zeit da die Weide ausschlägt BPÈMEHHT, a, 0; (act. n jyšk.) betagt, provectae

(mit fatyrischem Nebenbegrif), tempus quo salix aetatis, cf. временан. frondescit, cf. винобер.

ВРЕМЕШАН, шна, но, (у Барањи) vidе вреВРВЕти, (ист.) ВРВити, (зап.) вим, vidе врвљети.

BPÈHAK, #ka, m. eine Art Hautkrankheit, genus ВРВЈЕТи, (југоз.)

morbi eutaei. Болести ове највише има по

меңИТ.

тамо

нахији Пожаревачкој и ондје се зове ди из Хрватске приповиједали су ми да френга и френка.

под Велебитом има село Врзићи, н више ВРЕЊГА, f. vide Френга.

њега наврх Белебита мјесто које се зове BPÉBE, n. das Sieden, aestuatio.

Врзино коло, на коме виле играју. (Тај ВРЁо, врёла, лo, bein, fеrvіdus.

је био и на врзнну колу

говорн се за ВРЁоцв, п. dim. D. врело.

човјека, који је много учно —). Такови ВРЁСАК, cкa, m. (нст.) vidе вријесак.

ђаци послије зову се грабанцијаши, и ВРЁсло, п. (нст.) vidе вријесло.

иду са ђаволима и са вклама, и воде обBPETÈHAP, Bpetenápa, m. der Spindelmacher, qui лаке у вријеме грмљаве, олује и туче. fusos conficit.

Грабанцијашн су сви издрпанн („какав је ВРЕТЁНАРА, f. н. п. мјерица, котарица, бет издрпан, као грабанцијаш”). Sorb, worin bie Opinteln gethan werhen, spor- ВРзити, т. р. село у Хрватској под Веле

. , m ta fusis asservandis.

битом. ВРЕТЕНАРЕв, а, о, бев Opinkelmaфers, ejus qui | BPЙДАН, дна, дно, (зап.) vidе вриједан. BPETEHÁPOB, sconficit fusos.

BPйдити, дим, (зап.) vidе вриједити. ВРЁТЁНКА, f. (у воденицн) Oriding (3riebrab), ВРИТАЊЕ, n. (зап.) vidе вријеђање. tympanon.

ВРЙБАТи, врђам, (зап.) vidе вријеђати. ВРЕТЕНо, п. ) Sie Opinel, fasus. cf. бретено, ВРИБАТИ СЕ, вриђам се, (зап.) vidе врије

вртено. 2) вретено у кола воденичнога, ђати се.
vie 21 фje am Rublrave, axis. 3) (у Дубр.)|ВРИЖА, f. (зап.) vidе вријежа.
прорашљнка у црнога лука, Фатеntеn: ВРИЈЕД, т. (у Дубр.) vidе непоменик.
gel, germen cepae, cf. бачва.

| ВРИЈЕДАН, дна, дно, (јуж.) würkig, dignus. ВРЕТЕНЦЕ, n. dim. E. вретено.

| ВРИЈЌдити, дим, v. impf. (јуж.) werth jein, ВРЁти, врям, v. impf. 1) fieben, aestuo. 2) врн valeo: вриједи царева града.

нешто, e& ijt ein Setife, Sumult, | ВРИЈЕдност, вриједности, f. Der Berth, valor. tamultuantur. 3) ври комина, вино, gübren, ВРИЈЕЉАЊЕ, п. (јуж.) pas Initopen, aufreigen

fermentare. 1) ври вода, vidе извирати. der Wunde, divulsio, offensio. ВРЁКА, f. (нст. и јуж.) беr басt, saccus (права | ВРИЈЁЪАти, вријеђам, v. impf. (јуж.) aufreipen

је врећа од вуне, ако је од пртишта онда (die Wunde), rumpo, offendo. се зове чак, ако ли од костријети он-ВРИЈЕЪАТИ СЕ, вријеђам се, y, r. impf. (јуж.) да је apap ; apap и врећа једнаке су seine Wunde aufreißen, divello ipse vulnus величине, а џак је узак и дугачак. Све meum, offendere se. ово разликује се од торбе по томе што | ВРИЈЕЖА, f. (јуж.) 1) беr Фtengel (3. 3. Beg

је она мања и што има повраз или упрте). Kürbiffes, der Melone), scapus. 2) nacja bphВРЕМЁТИНА, f. angm. ь, врећа.

jexo! Scheltwort gegen Kinder, convicium ВРЁТИНА, f. augm. р. врећа :

in pueros. cf. врежа. Двије бабе за врећину сламе,

ВРИЈЕМЕ, времена, п. (јуж.) 1) дie Seit, temА два старца за печена јарца

pus; на вријеме, и rebter Seit, tempore: ВРЕБИЦА, f. dim p. врећа.

дошао на вријеме ; Вријеме град гради, ВРЕвЎРИНА, f. vіdе врећетина.

па га и разгради. ВРЖ, m. (по зап. кр.) у дрвету чвор (од гра- Врјеме гради низ Котаре куле, he), der Knoten, nodus.

Вр'јеме гради, вр'јеме разграђује ВРЖновит, а, о, vidе чворновит.

2) Better, tempestas: рђаво вријеме, лијеВРЗАЊЕ, p. 1) vidе вребање. 2) vidе врзење. по вријеме; киша, снијег, и још једно ВРЗАти, врзам, v. impf. vіdе вребати:

вријеме; Да он враа утве златокриле

А покрај ње крило оковано, ВРЗАти ск, врзам се, v. г. impf, vidе врсти Што јунака брани од времена, се: врва се око куће.

Од времена н од вјетра љута — BP3ÈBE, n. Kleben an einem Orte, rò haerescere. 3) женско вријеме, бie тoпatliфе Хеіnідина, ВРЗимицE, adv. (у Ц. г.) fleuperno, jactu, cf. menstruam, cf. прање, праница, мјесечина. хитимице, пустимичке.

ВРИЈЕС, m. (у Ц. г. говорн се и фриjec) vide ВРЗИНА, f. (у Шумад.) vide обала 2.

врнјесак. ВРЗино коло, п. Срби приповиједају да неки ВРИЈЕСАК, cка, т. (у Лици) трава која по

фаци, кад изуче дванаест школа, отиду врх Велебита мирнше, а по Мнци не, (њих 12 мора бити) на врзино коло (да зове се вришшина. cf. вријес. доврше са свијем и да се закуну. А гдје ВРИЈЕСАЦ, сца, т. (у Дубр.) vidе вријес. је то врзино коло, и шта је, Бог би га ВРИЈЕти, вршём, v. impf. (врхао, врхла, ло) знао), и ондје некакву особиту књигу ча- (yx.) 1) Getreide austreten (mit Pferden), тећн нестане једнога између њих два- tero frumentum. 2) (у Боци) кукурузе, vide наест (однесу га ђаволи или виле), али крунити. они не могу познати кога је нестало. Љу-|ВРИме, вримена, п. (зап.) vidе вријеме.

велико

ВРЙСАК, cкa, m. 1) vidе врнска: напао ми на је танак a Ayrauak, ein schlankes Pferb, дијете некакав врисак, т.ј. плаче, вришти;

equus gracilis. А за Ђурђем мушко чедо

ВРљнти, врљим, v. pf. vеrfеn, wegwerfen, jacio, Вриском вриштећи —

cf. бацнти, турнтн. 2) (зап.) vidе вријесак.

ВРљичиЦА, f. dim. в. врљика. BPÉCKA, f. ein durchdringendes Geschrei f. B. BÝ.ÃO, m. der an einem Auge beschädigt, saucius

von Kindern, wiehernden Pferden, sonus acer: altero oculo. стоји вриска дјеце ;

ВРљдок, а, о, vidе врљав: Има једно око, па Стаде вриска бијесних атова

и оно врљооко. ef. врљоокаст. ВРЙСНУти, вриснём, v. pf. auffreien, exclaтo. | ВРљдоклCт, а, о, vidе врљоок. ВРЙти, врім, (зал.) vidе врети.

BPMoiША, f. ријека, која тече нз Кома, н кад BPйти, вршём, (зап.) vidе вријећн.

се састане с Перућнцом у Хасу, оданде ВРЙШАК, шка, шко, (у војв.) 1) frifф, rесеns, се зове Лим.

cf. тазе, пријесан. 2) frifф, celer, cf. хитар, врНДАЊЕ, П. 1) das grobe Spinnen, netio окретан.

crassioris lini. 2) das Dahinplaudern, garritus. ВРЙшко, (у војв.) gefфwine, cito, cf. брзо : BPHДАТн, дам, v. impf. 3) прести на Оде вришко двору господскоме

bpereho, grob spinnen, nere crassius jinam. ВРИШТАЊЕ, n. Bаѕ рurbəringenje Oreien, cla- 2) daber plaudern, nugas profero. mor vehemens.

BPHДУ.ь, врндуља, т. највише се говори ВРИШТАТи, тим, v. impf, биефоrіngens fbreien, р. врндуља, и dim. врндўсиби, (саclamo acriter,

мотвори точкови као воденично камење, ВРИштИКА, f. (у Лици) vidе вриштина.

нли кола од таковијех точкова. На такоВРИштина, f. augm. b, вријесак, cf. црњушина. внјем точковима стоје понајвише Турски BPKA, f. das Knurren, f. B. der Kaße, murmur. Tonobh), eine Art Rades, aus einem Stücke, BPKATи, кам, v. impf. aufbegen, irritare, cf.

rotae genus. подбуњивати,

ВРНУТ, врнута, т. (у Дубр.) некака морска ВРКЕТ, т. (у ц. г.) мала лађица, еіn fleine8 puba, Art Seefisch, piscis quidam marinus. Schiff, navicula.

| ВРНУти, врнём, vidе вратитн. ВРКЕТит, m. dim. р. вркет.

| ВРНУТИ СЕ, врнем се, vidе вратити се. ВРКНУти, вркнём, v. pf. we sfbmettern, cum | ВРНЧАНИЦА, f. einer per Riemen, Sіе ат опанак strepitu avolo.

statt des Oberleders sind, lorum crepidae, cf. ВРКоч, вркоча, т. као куцош, Беr Otger, горњица. homo elegans.

вРНЧАЊк, п. 1) ба 2Inmaфen per pberriemen ВРКбЧЕЊЕ, т. баѕ fіф:3ieren, mollior incessus. Беѕ опанак, aptatio jororum superiorum ВРЕдчити ск, вркӧчим се, v. г. impf. као по crepidae. 2) das undeutliche Reben eines Miß

носити се, или кицошити се, jih sieren, vergnügten, mussitatio. mollius incedere.

ВРАЧАТИ, чам, v. impf. 1) опанке, pie OberrieВРАЁсина, г. (у Кривошнјама) некака болест men anmachen, lora superiora apto. 2) fornig

у којој се кашље, 2rt рutеn, tussis genus. reden, mussito. BPIỆT, f. die Steile, declivitas.

ВРЊИКА, f. вода у Хрватској, која извире BP ЛЁТАН, тна, тно, fteil, praeceps.

из Капеле, ну Плашкоме утјече у ДреBP лй, cf. връо: врли човјек. ef. хрлн.

туљу. ВРайна, f. die Subtigteit, probitas.

| връо, врла, врло, tutis, probus. cf. хръо, врлн. ВеличинА, m. vіdе добричина.

ВРъдвит, а, о, vidе врховит. ВРJo, febr, valde, cf. веома.

връӧвни, нa, нo, vidе врховни. ВРлдъA, f. vіdе врлина.

ВРПољЁЊЕ, п. инхиbіgеs teben, oper Oіреп, ВРАЎДАЊЕ, n. Bas Beben (uno shun) еіnеd, ber impatientia.

fi, пidot wobt bеfinеt, incessus hominiѕ аut | ВРПољити CE, љим се, v. r. impf. аlѕ dim. . bestiae minus bene valentis.

sprjeru ce, unrubig stehen oder sigen, imВРАЎДАТи, врлӯдам, v. impf. іф sebe (ober febe patiens sedeo vel incedo.

au8), wie einer Ser ji nimt wohl bеfinbet, ВРСАН, сна, сно, vidе врстан. incedo ut minus bene valens.

ВРСник, врсника, m. Sеr іt mit gleiden atters BP.LAB, a, o, am Auge beschädigt, laesus oculo, ift, aequalis, cf. вршњак. cf. връ0ок.

ВРСНИЦА, f. Sie mit mir gleichen Alters ist, ВР.БАЊк, п. 1) ба8 ОФlenbern, ambulatio. 2) Das aequalis, cf. вршњакиња: Werfen, jactatio.

Врсници се твоји поженнше, ВРЪАТн, врљам, v. impf. ) fФlenbern, ambulo. А врснице твоје поудаше, 2) werfen, jactare.

BPCHÒTA, f. die Ordentlichkeit, die Bravheit, BỊ.DHKA, f. die Stange zum Einzäunen, tignum frux (?). (pertica) sepiendo horto.

ВРСТА, f. 1) bie Reibe, series. 2) његова врста, ВРљЙКАШ, врликаша, т. (у. Хрв.) коњ који | feines gleiben, par. 3) (у Дубр.) од сваке

ope cultri.

врсте н, п. има рибе, т. б. свакојаке, art, вртоглАВАЦ, авца, т. 1) човјек вртоглав, genus.

der Schwindelkopf, homo temerarius. 2) Thya ВРСТАН, сна, сно, (врсни, на, но) 1) orbentliф, налик на швраку, Лrt Bogel, avis quaedaт.

frugi: врскан човјек. 2) werth, valet, cf. Вртоглавица, . Der Офwinpel, vertigo. вриједан:

ВРТУНА, f. Sеr turm, procella, cf. олуја, Лице јој је врсно Цариграда

визор. ВРСТАЊк, п. рas Otelen in Reih uno Sliev, ВРТЁник, врћеника, т. брдо између његуша collatio in ordine.

и Цетиња. ВРСТАТИ СЕ, там се, v. г. impf. jih in Xeib uns ВРЕЁЊЕ, п. 1) Sa8 23obren, tеrеbrаtіо, 2) бав Glied stellen, in ordine colloco :

Dreben, volutio.
А. Врешајше се, ето цара Мутапа. ВРТЕТи, вртім, біуж.) vidе вртјетн.

Б. Врстао се не врстао, нема нас виние ВРТЕТи ск, вртим се, (јуж.) vidе вртјети се. ВРСтёЛЕзи (т. ј. врзи - те лезн), (fomif als)| BPTи, вргнём, v. impf. ) thun (fteen, Teset),

Feiertagsname, dies festus fictus joci causa: pono, cf. метнути :
А. Какав је данас светац ?

Немој пашо изгубит” владику,
Б. Врешелези!

Немој Зету земљу отровати, ВРСти CE, врзём се, v. r. impf. an einem Orte Е ти родит” нигда ништа не ће; kleben bleiben, adhaeresco.

Но ходи га врзи на откупе ВРТ, m. (по зап. кр.) per Garten, hоrtus, cf. 2) (у Ц. г.) vidе махнути: градина, башча.

Ножем врже Николић Томашу ВРТАљ, вртаља, т. (у војв.) дав 23 iert be il, вёти, вршем, (връао, врла, врло) (у Бачкој) vidе четврт.

vidе вријећи. ВРТАљЧЕ, чета, п, буре од четврти акова. ВРТИ СЕ, вргнём се, v. pf. на кога, вет ВРТАЊк, п. 1) vidе враћање: Погинуло је nacharten, nachgerathen, imitor, cf. typhth ce.

вршање, али није зајам. 2) Tag Tufbеефеп вЙТКАЊЕ, n, dim. Е, врћење. der Nüße mit dem Messer, effractura nucis BÝTKATH, Kâm, v. impf. alg dim. E. вртјетн.

ВРӯЊА, f. поток у Херцеговачком приморју ВРТАР, m. per Görtner, hоrtulanus, cf. башчован. између Омиша и Макарске. ВРТАТИ, врћем, y, impf. 3) vidе враћати. 2) ора- ВРЎТАК, тка, т. 1) (у Хрв.) Sie Ouelle, fons,

xe, die Nüße aufbrechen, effringo nucem cf. извор, врело. 2) село у Бјелопавлићима. cultro.

ВРӯт, врућа, ће, (врући, ћа, ће, comp. врући) ВРТАТИ СЕ, врћем се, vidе враћати се. heiß, fervidus. ВРТАЧА, f. 1) vidе долина :

ВРУКАЦ, ћца, т. у води оно мјесто гдје се Уродиле боровнице

може да смрзне, in einem Slupe дer Према Прачи у вршачи

Ort wo es nicht friert, locus fluminis non 2) (y Cpnjemy) der Wasserwirbel, vortex, cf. congelans. вртлог, коловрат.

ВРӯтӣ, ёга, т. (ваља да се мисли огањ) (у ВРТЕНо, п. (око Сиња) vidе вретено.

Сарајеву) vidе врућица. cf. oraь.
ВРТЕТи, тим, (ист.) vidе вртјетн.

ВРУТИНА, f. Sie pige, aestus.
ВРТЕТи ск, тим се, (нст.) vidе вртјети се. BPÝKHILA, f. bißiges Fieber, febris ardens.
ВРТЁШКА, f. (у Шумад.) vidе обртаљка. ВРЎтичиНА,
ВРТИГӯз, m.

f. augm. E. врућнца.
некака тица, 2Irt Togel, avis ВРУАЎштина,
quaedaт.

ВРУШКА гӧРА, f. vide Фрушia mit allen Ab ВРТИЈЕЉКА, f. главица у Црној Гори:

leitungen. Побјегоше Турци низ нахију,

ВРЎшкињА, f. eine airt firfфеn, cerasi genus. Црногорци сташе на Врш'јељку — ВРХ, врха, т. (у Херц. и врг), дав Зberftе einer Вётити, тим, (зап.) vidе вртјети.

Sache, die Spiße, der Gipfel, summitas, caВРтити CE, тим се, (зап.) vidе вртрети се. ВРТЈЕти, тим, v. impf. (југоз.))) boyren, terebro. ВРХ, praep. auf, über, supra: обукго двије до2) н. п. главом, Sreben, vertere.

ламе једну врх друге; убио га врх себе, ВРТЈЕти CE, тим се, v. r. impf. (јуж.) ft) т. ј. на себн;

prehen, vertor: врши ми се мозак, еѕ fфwin- Он облачи од свиле кошуљу, delt mir, vertigine corripior.

ІІола злата, пола. б'јела платна, BPT.nor, m. der Wasserwirbel, vortex, cf. Ro- Врх кошуље зелену доламу ловрат, вртача.

Врховит, а, о, н. п. гора, ein Berg mit pielen ВРТЉАЊЕ, n, vidе врзење.

Spigen, cacuminosus (?). ВРТЉАТИ СЕ, љам се, (als dim. р. вртјети се) ВРХовни, на, но, оberit, summus:

vidе врсти се: вршња се око куће. Све врховни ага и спанја ВётЊА, f. (у Дубр.) бол у костима, беr beu: вРЦ, cf. три врц. matismus, rheumatismus.

ВРЦАЊк, п. 1) баѕ fфnelle pin: unt реrbеwеден, BPTÒr.AAB, a, o, schwindling, vertiginosus. micatio. 2) das Sprigen, emicatio.

не

curen.

ВРЦАти, цам, v. impf. fptigen, emico: втЙЦА, f. (у Херц.) vidе тица.
Црна крвца кроз кошуљу врача

вӯГА, f. (у Црној горн фуга) Sie jeutelmeife, ВРЦАТА СЕ, цам се, v. P. impf. ji, fфne bina parus pendulinus. Bуга гнијездо своје обје

und berbewegen (f. B. wenn ein Mann ein си о гранама. у Србији се каже: „Смрдн Frauenzimmer nachäffen will), mico: Koja ce као вуга;" aу Црној гори и онуда по приврца она н врше (мисли се за кобилу, али морју вуге се једу, и кажу да им је месо се говори за жене, и значи: која је љута врло слатко, она је и за посао).

| ВӯГАст, а, о, ајфfarbig, coloris cinerei. ВРЦКАЊЕ, n. dim. р. врцање.

вугДРАГ (Вукараг), т. ЭЛаппвпате, поmеn ВРЦКАТИ СЕ, кам се, dim, p. врцати се,

viri. ВРЧ, врча, m. (у Хрв.) vidе бокал.

BẰMAH, m. Mannsname, nomen viri. ВРЧАК, чка, т. vіdе мачак І.

BẰHAO, m. Mannsname, nomen viri.
ВРЧАнци, врчанаца, m. pl. (у Барањи) опанци вунн, m. Rаппӧпате, nomen viri.

који немају врнчаница, него су само набра- вӯИЦА, m. ЭЛаппвпате, поmеn yiri.
ни унаокало, па се одозго вежу каишн- вӯЈА, m. (нст.) vide Byjo.
ма. У Бачкој се оваки опанци највише но- | ВУЈАдин, т. Этапngname, nomen viri.

ce. Art Fußbedeckung, calceamenti genus. BŅJAK, m. Mannsname, nomen viri.
BÉYÂBE, n. 1) das Knurren, murmur. 2) das Un- BÝJAH, m. Mannsname, nomen viri.
sufriepenjein, murmur, cf. врнчање.
,

вуЈАН, јна, m, манастир у Србији у нахији ВРЧАЊЕ, n. vіdе перјање.

Рудничкој.
ВРЧАТи, чим, v. impf. 1) као мачка, или као |ВУЈАНА, f. Srацеплате, поmеn feminae.

празно вретено кад се обрће, fnurren, mur- вЎЈАШ, m. ЭЛаппвпате, nomen viri. Приповнmuro. 2) врчи на њега, Баt etwas gegen in, једа се да је некакав Вујаш имао кућу murmurat, ef. врнчати.

негдје између Мучња и Јавора, па га све * ВРЧАТи, чам, v. impf. (у Сријему) vide пepјати Турцн биједили које за нито и глобљавали,

(на гвоздену перанцу).Повјесма се врчају. а кад му се већ досади онда рече: ВРчИНА, f. (у Хрв.) деr Rahttopf, matula, cf. Јаох Мучњу, мучан ти си! бокал, нокшир.

о Јаворе, јадан ти си ! врчица, f. (p Cријему) vidе гвоздена перајица. Да падну кускуни с неба, ВРЧМАНИЦА, f. (у ц. г.) vidе врнчаница. Вујашу би се о врату објеснян. ВРЧМАЊЕ, n. (у Ц. г.) vidе врнчање.

ву.

ÝJETA, M. Mannsname, nomen viri. ВРЧМАТи, мам, v. impf. (н Ц. г.) vidе врнчатн. вуJко, m. ЭЛаппвпате, поmеn viri. ВРША, f. (у Паштр.) vidе вршка.

вӯЈю, m. (јуж.) 1) һур. р. Вук. 2) һур. р. ВРША, f. (у Имоск.) vidе вршка.

Вунца. BPILABA, f. Warschau, Varsovia.

ВУЈЧЕта, т. ЭХаппвпате, nomen viri. BÈIIIÂJ, m. (loc. bpmájy) eine Schicht Garben, die BÌuyuh, m. Mannsname, nomen viri.

auf einmal ausgetreten wird, stratum. BÝK, m. 1) der Wolf, lupus. 2) Mannsname, noВРШАК, шка, m. vіdе вршчић і.

men viri. Кад се каквој жени не даду дјеBPILAI, uma, m. die Stadt Werschek (im Banat). ца онда надјене дјетету іме Вук, јер мисВРШАЧки, кa, кo, pon Вршац.

ле да им дјецу вјештице једу, а на вука ВРІШВА, f. (по југоз. кр.) vidе вршка.

да не ће смјети ударити (за то су и мени BÚILÊ HE, 1) das Uustreten, trituralio. 2) die овако име надјели). 3) (у ц. г.) у пушке Erfüllung, perfectio.

оно гдје стоји кремен, vidе чељусти, чеВРШІНДБА, f. Sag uѕtrеtеn, triturаtiо.

љуске. ВРШИКА, f. ) на лози као кончићи који су нај- вӯКА, f. Sluр bеі Вуковар.

више на крају рачвастн, Xebenzinte, дав | Вукадин, m. Rann&name, nomen viri. Rebengäbelchen, clavicula. 2) y jaja bpx 3a. BÝKAJAO, m. Mannsname, nomen viri. ошнљаст, pie pige am fi, acumen оvі.

BỒKAA, m. Mannsname, nomen viri. ВРІшити ск, врши се, v. r. impf, in Norfulung |вӯКА», m. Лапngname, nomen viri.

деђеп, perficior : врши се воља Божја. ВУКАН, m. Лаппӧпате, nomen viri. ВРШКА, f. Die Sifbreufe, nassa, cf. врша, вршва. ТвЎКАНА, f. frauenname, nomen feminae. BÌILIHÂbE, n. das Treten, calcatio.

ВУКАНОВАЦ, Вукановца, m, поток у Тршићу. ВРШЊАТи, љам, v. impf. кога, као газити кога, вӯКАС, m. ЭХапngname, nomen viri. досађиватн му, trеtеn, calcare.

ВӯКАЦ, кца, m. Rangname, nomen viгi. BPшник, m, vide црепуља.

ВУКАЧ, Вукача, т. 97ann8пате, поmеn viri. ВРШЊАК, вршњака, т.

vide
врсник,

вуКАШин, m. Rann$name, nomen viri. ВРІШЊАКИЊА, f. vіdе врсница :

вӯКЕЉА, m. ЭЛаппвпате, потеn viri. Отвор' врата, седмакнњо,

вукит, т. Эгапngname, nomen viri. Материна вршњакињо

BYKMAH, m. Mannsname, nomen viri. ВРІЧAНин, т. @iner von Вршац.

BÝKMûb, m. Mannsname, nomen viri. ВРШІчин, ш. 1) din. 2, врх. 2) dim, b, врг. | вЎКмЙР, m. ЭХапngname, nomen viri.