ВРАЧАЊЕ, n. 1) bas Baßrfagen, divinatio. 2) baš | ВРВЉЕЊЕ, n. bas Bebrange von binftrömenben ВРАЧАР, врачара, m. 1) vide врач. 2) bie um= | ВРВЉЕТИ, ВÉм, v. impf. (јуж.) woßinftrömen, gegend von Belgrad, die zwar in den Liedern поље beift, aber bügelig ift: Док ми гледа Крњо на Земуна, А Маргета на Врачар на поље — ВРАЧАРА, f. 1) bie Babrfagerin, divina, cf. гата- wimmeln (von Menfden), confluo: врве људи; ВРВЦА, f. bie dynur, funiculus: ВРАЧАРИНА, f. bie 2abr agergebübr, quod divino, m. крбањ, ein datur. ВРАЧАРИЦА, f. vide врачара. ВРАЧАРОВ, а, о, bes Babrfagers, Sexenmeifters, divini, magi. ВРАЧАРСКИ, ка, ко, 23abrfager-, divinorum, mа- ВРАЧАТИ, врачам, v. impf. 1) mafrfagen, divi- ВРАЏБИНА, f. (понајвише се говори pl. Врâџ- döpfgefäg von Kürbis, haustrum e cucurbita. вргнути, нём, vide врћи. ВРГНУТИ CE, нём се, vide врћи се. ВРГОРАЦ, Вргорца, m. tant im Rüftenlanbe unweit Неретва, nomen urbis : Ти отиди ка Вргорцу граду, Те савежи Жарића Асана ВРДАЊА, f. (у Ц. г.) vide Вардања. ВРДАЊЕ, П. ба Husweiden, declinatio. ВРДАТИ, дам, v. impf. ausgumeiden fudent, declinare. ведник, Врдника, m. 1) село у Фрушкој гори. 2) намастир код тога села (тај се намастир зове и Раваница). |ВРДНИЧАНИН, m. Einer von Врдник. ВРДНИЧКА КУЛА, f. старе зидине на брду више Врдника: Док је Врдничке куле (н. п. тако ће бити, или не ћу ни ја живљети и т. д.), ewig, in aeternum. Врднички, ка, ко, von Врдник. ВРБАС, m. 1) вода у Босни. 2) село у Бачкој. вёднути, нём, v. pf. aušneiden, declinare. ВРБИЦА (врбица), f. 1) dim. v. врба. 2) врбове ВРЕБАЊЕ, n. baš Cauern, insidiae. гранчице које свештеник на Цвијети ују-|ВРЕБАТИ, врёбам, v. impf. lauern, insidior. тру послије миросања раздаје, bie Palm= |ВРЁБАЧ, вребача, m. ber faurer, insidiator. zweige, rami palmarum. ВРБЉАК, Врбљака, m. bie Beibengegenb, baš врбов, а, о, Beiben, 3. 2. laub, salicis. Поуз- Кад су били на воду Врбову ВРБОВАТИ, Врбујем, v. pf. и. impf. (у војв.) merben (zum Kriegsbienfte), perducere (ad militiam). ВРЁВА, f. Gewimmel, ber Zumult, tumultus. ВРЕДОВАЦ, овца, m. (у Сријему) gelbe Biefen= ВРЕЂАНЕ, П. (ист.) vide вријеђање. ВРБОВАТИ СЕ, врбујем се v. r. impf. fid an= |ВРЕЖА, f. (ист.) 1) vide вријежа. 2) (у Бачк.) werben lassen, do me (ad militiam). ВРБОВИНА, Е. Beibenbols, lignum salignum. ВРБОВКА, f. 23erbung, comparatio (delectus) militum: отишао у врбовку (говорило се и у Србији за времена Карађорђијева кад ко отиде да изгони на војску људе који су остали код кућа или с допуштењем отишли кућама, па се још не повратили). ВРБОПУЦ, m. bie Beit ba bie Beibe auslägt| (mit satyrischem Nebenbegrif), tempus quo salix frondescit, cf. винобер. лубенице и диње, bie Melonen, pepones, cf. бостан. BРЁЗНУТИ, нём, v. pf. einen Streid verfegen, ВРЕЛО, n. bie Quelle, ber urfprung bes lupes, ВРЁМЁШАН, Шна, шно, (у Барањи) vide вре менит. ВРЕЊАК, њка, m. eine 2rt Sautiranheit, genus morbi cutanei. Болести ове највище има по ВРЕТЕНАРА, f. н. п. мјерица, котарица, ber ВРЕТЕНÁРЕВ, ( a, o, beš pinbelmaders, ejus qui ВРЁТЁНКА, f. (у воденици) Drilling (Eriebrab), ди из Хрватске приповиједали су ми да под Велебитом има село Врзићи, и више њега наврх Белебита мјесто које се зове Врзино коло, на коме виле играју. (Тај је био и на врзину колу говори се за човјека, који је много учно —). Такови ђаци послије зову се грабанцијаши, и иду са ђаволима и са вилама, и воде облаке у вријеме грмљаве, олује и туче. Грабанцијаши су сви издрпанн („какав је издрпан, као грабанцијаш”). ВРЗИЋи, m. pl. село у Хрватској под Веле- ВРИДАН, дна, дно, (зап.) vide вриједан. ВРЕТЕНО, п. 1) бie pinbel, fusus. cf. бретено, вРИБАТИ СЕ, ВРиђам се, (зап.) vide вријевртено. 2) вретено у кола воденичнога, ђати се. bie u de am üblrabe, axis. 3) (у Дубр.) ВРИЖА, f. (зап.) vide вријежа. прорашљика у црнога лука, gel, germen ceрае, cf. бачва. ВРЕТЕНЦЕ, n. dim. v. вретено. amenften=|ВРИЈЕД, m. (у Дубр.) vide непоменик. ВРИЈЕДАН, ДНА, дно, (јуж.) würbig, dignus. (die Wunde), rumpo, offendo. ВРИЈЕБАТИ СЕ, вријеђам се, v. r. impf. (јуж.) seine Wunde aufreißen, divello ipse vulnus meum, offendere se. ВРЁТИ, Врим, v. impf. 1) fieben, aestuo. 2) ври тамо нешто, es ift ein Getöfe, umult, tumultuantur. 3) ври комина, вино, göbren, fermentare. 4) ври вода, vide извирати. ВРЕЋА, f. (ист. и јуж.) ber a, saccus (права | ВРИЈЕЂАТИ, вријеђам, v. impf. (јуж.) aufreißen је врећа од вуне, ако је од пртишта онда се зове џак, ако ли од костријети он- | да је apap; арар и врећа једнаке су величине, а џак је узак и дугачак. Све ово разликује се од торбе по томе што | је она мања и што има повраз или упрте). ВРЕЋЕТИНА, f. augm. v. врећа. ВРЁЋИНА, f. augm. v. врећа: Двије бабе за врећину сламе, А два старца за печена јарца ВРЁЋИЦА, f. dim v. врећа. ВРЕЋУРИНА, f. vide врећетина. - ВРЖ, m. (по зап. кр.) у дрвету чвор (од гранe), der Knoten, nodus. ВРЖНОВИТ, а, о, vide чворновит. ВРЗАЊЕ, n. 1) vide вребање. 2) vide врзење. Да он врза утве златокриле ВРЗАТИ СЕ, врзам се, v. r. impf, vide врсти се: врза се око куће. ВРЗЕЊЕ, П. Kleben an einem Orte, zo haerescere. ВРЗИМИЦЁ, adv. (у Ц. г.) fdleubernb, jactu, cf. хитимице, пустимичке. ВРИЈЕЖА, f. (јуж.) 1) ber Štengel (3. 23. beš Rürbiffe, ber Melone), scapus. 2) пасја вриjexo! Scheltwort gegen Kinder, convicium. in pueros. cf. врежа. ВРИЈЕМЕ, времена, п. (јуж.) 1) bie Reit, tem- Врјеме гради низ Котаре куле, А покрај ње крило оковано, Од времена и од вјетра љута 3) женско вријеме, bie monatlide Meinigung, menstruum, cf. прање, праница, мјесечина. ВРИЈЕС, m. (у Ц. г. говори се и фријес) vide вријесак. ВРЗИНА, f. (у Шумад.) vide обала 2. ВРИЈЕСАК, ска, m. (у Лици) трава која по Оде вришко двору господскоме ВРИШТАЊЕ, П. baš vurdbringenbe dreien, clamor vehemens. ВРИШТАТИ, Тӥм, v. impf. bur oringenb [dreien, clamo acriter. ВРИШТИКА, f. (у Лици) vide вриштина. ВРИШТИНА, f. augm. v. вријесак, cf. црњушина. ВРКЕТ, m. (у Ц. г.) мала лађица, ein fleines ВРКЕТИЋ, m. dim. v. вркет. је танак а дугачак, ein fdlantes Mferb, equus gracilis. врљити, врљим, v. pf. werfen, wegwerfen, jacio, cf. бацити, турити. ВРЉИЧИЦА, f. dim. v. врљика. вР.ьо, m. der an einem Auge beschädigt, saucius ВРЉООК, а, о, vide врљав: Има једно око, па вӗНДАЊЕ, n. 1) das grobe Spinnen, netio Мотвори точкови као воденично камење, ВРНУТ, врнута, m. (у Дубр.) некака морска риба, 2rt Seefifd, piscis quidam marinus. ВРНУТИ, врнем, vide вратити. ВРНУТИ СЕ, врнем се, vide вратити се. ВРКНУТИ, вркнем, v. pf. megfdymettern, cum | ВРНЧАНИца, f. ciner ber Riemen, bie am опанак strepitu avolo. Вркоч, вркоча, m. као кицош, ber Stußer, homo elegans. ВРКОЧЕЊЕ, П. баз fid=Žieren, mollior incessus. ВРЛЕСИНА, f. (у Кривошијама) некака болест ВРЛОЋА, f. vide врлина. ВРлудаЊЕ, п. бaз Beben (uns bun) eines, ber statt des Oberleders sind, lorum crepidae, cf. горњица. BPHчAHE, n. 1) das Anmachen der Oberriemen без опанак, aptatio lororum superiorum crepidae. 2) das undeutliche Reden eines Mißvergnügten, mussitatio. ВРНЧАТИ, чам, v. impf. 1) опанке, Die Dberrie= men anmachen, lora superiora apto. 2) zornig reben, mussito. ВРЊИКА, f. вода у Хрватској, која извире из Капеле, и у Плашкоме утјече у Дретуљу. връо, врла, врло, tüdtig, probus. cf. хръо, врли. ВРЪòвит, а, о, vide врховит. връовни, на, но, vide врховни. ВРПОЉЕЊЕ, П. unrubigesteђen, ober Sigen, impatientia. fid nidt woll befinbet, incessus hominis aut|врпољИТИ СЕ, љим се, v. r. impf. als dim. v. bestiae minus bene valentis. ВРЛУДАТИ, врлӱдам, v. impf. id gefe (over febe auš), wie einer ber fid nidyt woll befinbet, incedo ut minus bene valens. вРáАB, a, o, am Auge beschädigt, laesus oculo, cf. врљоок. ВРЉАЊЕ, п. 1) baš dlenbern, ambulatio. 2) vaš 2Berfen, jactatio. врљати, врљам, v. impf. 1) {dlenbern, ambulo. 2) merfen, jactare. ВРБИКА, f. bie Stange zum Ginzäunen, tignum (pertica) sepiendo horto. ВРЉИКАШ, врликаша, m. (у Хрв.) коњ који вртјети се, unrubig fteђen ober figen, impatiens sedeo vel incedo. BPCАН, сна, сно, vide врстан. ВРСНИК, врсника, m. ber. mit mit gleiden Witers ВРСНИЦА, f. bie mit mir gleiden Wlters ift, ВРСТА, f. 1) bie Weiße, series. 2) његова врста, feines gleiden, раг. 3) (у Дубр.) од сваке genus. врсте н. п. има рибе, т. j. свакојаке, Irt, ВРТОГЛАВАЦ, авца, m. 1) човјек вртоглав, ber drinbelfopf, homo temerarius. 2) тица налик на швраку, Urt ogel, avis quaedam. ВРТОГЛАВИЦА, f. ber drinbel, vertigo. ВРТУНА, f. ber Sturm, procella, cf. олуја, вијор. ВРСТАН, сна, сно, (врсни, на, нô) 1) orbentlid, frugi: врстан човјек. 2) werth, valet, cf. вриједан: Лице јој је врсно Цариграда — BÈCTATH CE, Tâm ce, v. r. impf. sich in Reih und А. Врстај ше се, ето цара Мутапа. ВРСТИ СЕ, врзём се, v. r. impf. an einem Orte BPT, m. (по зап. кр.) ber arten, hortus, cf. ВРТАљ, вртаља, m. (у војв.) дas iertheil, vide четврт. ВРТАЉЧЕ, чета, п. буре од четврти акова. ВРТАЊЕ, n. 1) vide враћање: Погинуло је вршање, али није зајам. 2) ба ufbreden ber Müße mit bem effer, effractura nucis ope cultri. ВРТАР, m. ber Gartner, hortulanus, cf. башчован. ВРТАТИ СЕ, Врћем се, vide враћати се. Уродиле боровнице Према Прачи у вршачи 2) (у Сријему) ber Zaffermirbel, vortex, ef. ВРТЕНО, п. (око Сиња) vide вретено. ВРТИЈЕЉКА, f. главица у Црној гори: ВРТЈЕТИ СЕ, Тӥм се, v. r. impf. (јуж.) fid ВРТЛОГ, m. ber Baffermirbel, vortex, cf. ко- ВРТЉАТИ СЕ, Љам се, (alš dim. v. вртјети се) ВРТОГЛАВ, a, o, fdwinbling, vertiginosus. ВРЋЕНИК, врћеника, m. брдо између Његуша Bé¤ÊHE, n. 1) das Bohren, terebratio. 2) das ВРЋЕТИ, вртим, (јуж.) vide вртјети. Немој пашо изгубит владику, Е ти родит' нигда ништа не ће; Ножем врже Николић Томашу врти, вршем, (връао, врла, врло) (у Бачкој) vide вријећн. ВРЋИ СЕ, вргнём се, v. г. pf. на кога, wem nadarten, nadgerathen, imitor, cf. турити се. Вркање, n. dim. v., врћење. врткати, кам, v. impf. alš dim. v. вртјетн. ВРУЉА, f. ПОТок у Херцеговачком приморју између Омиша и Макарске. ВРУТАК, тка, m. 1) (у Хрв.) біе Duelle, fons, cf. извор, врело. 2) село у Бјелопавлићима. ВРУЋ, врућа, ће, (врући, ћа, ће, comp. врући) beiß, fervidus. ВРУЋАЦ, ѣца, m. у води оно мјесто гдје се не може да смрзне, in einem luße ber ВРУЋИ, ёга, m. (ваља да се мисли огањ) (у ВРУЋИЦА, f. bigiges Gieber, febris ardens. - mit allen Ab ВРУЋУШТИНА, f. augm. v. врућица. bin= ВРЦАТИ, цам, v. impf. fprigen, emico: ВРЦКАЊЕ, n. dim. v. врцање. ВРЦКАТИ СЕ, Кам се, dim. v. врцати се. віч, врча, m. (у Хрв.) vide бокал. ВРЧАК, чка, m. vide мачак 1, ВТИЦА, f. (у Херц.) vide тица. ВУГАСТ, а, о, aid fatbig, coloris cinerei. ВУЗМАН, m. Mannšname, nomen viri. ВРЧӑнци, врчанаца, m. pl. (у Барањи) опанци |вуин, m. Mannšname, nomen viri. који немају врнчаница, него су само набра- вӱИЦА, m. Mannšname, nomen viri. ни унаокало, па се одозго вежу канши- |ВУЈА, m. (ист.) vide Byjo. ма. У Бачкој се оваки опанци највише но- вуЈадин, m. Mannšname, nomen viri. ce. Art Fußbedeckung, calceamenti genus. BYJAK, M. Mannsname, nomen viri. ВРЧАЊЕ, п. 1) бaš Rnurren, murmur. 2) vaš Un= |ВУЈАН, m. Mannšname, nomen viri. zufriebenfein, murmur, cf. врнчање. ВРЧАЊЕ, n. vide перјање. ВРЧАТИ, ЧИМ, v. impf. 1) као мачка, или као празно вретено кад се обрће, fnurren, murmuro. 2) врчи на њега, bat etmas gegen ibn, murmurat, cf. вричати. * ВРЧАТИ, чам, v. impf. (у Сријему) vide перјати ВРЧИЦА, f. (р Сријему) vide гвоздена перајица. ВРЧМАТИ, мам, v. impf. (и Ц. г.) vide врнчатн. ВӰЈАН, јна, m. манастир у Србији у нахији ВУЈАНА, f. Frauenname, nomen feminae. Вујашу би се о врату објесили. ВӰЈЧЕТА, m. Mannšname, nomen viri. ВРШАЈ, m. (loc. вршају) eine didt Barben, bie вузчин, m. Жаппšname, nomen viri. auf einmal ausgetreten wird, stratum. ВРШАК, шка, m. vide вршчић 1. tabt Berdeg (im Danat). ВРШАЦ, шца, m. bie ВРШАЧКИ, ка, ко, von Вршац. ВРIВА, f. (по југоз. кр.) vide вршка. ВРШЕЊЕ, 1) baš Uuštreten, trituratio. 2) bie ВРШИДБА, f. баз Wuštreten, trituratio. BYK, m. 1) der Wolf, lupus. 2) Mannsname, nomen viri. Кад се каквој жени не даду дјеца онда надјене дјетету име Вук, јер мисле да им дјецу вјештице једу, а на вука да не ће смјети ударити (за то су и мени овако име надјели). 3) (у Ц. г.) у пушке оно гдје стоји кремен, vide чељусти, чељуске. ВРШИКА, f. 1) на лози као кончићи који су нај-вука, f. luß bei Вуковар. аппšname, nomen viri. annšname, nomen viri. Grauenname, nomen feminae. више на крају рачвасти, Siebenzinte, baš Вукадин, m. Mannšname, nomen viri. Mebengabelden,clavicula, 2) у јаја врх за- вукајло, m. Mannšname, nomen viri. ошиљаст, біе Špige am Vi, acumen ovi. BYKAA, M. Mannsname, nomen viri. ВРШИТИ СЕ, врши се, v. r. impf. in Érfüllung Вукаљ, m. geђen, perficior : врши се воља Божја. ВУКАН, m. ВРШКА, f. bie Žifdreufe, nassa, cf. врша, вршва. ВЎКАНА, f. ВРШЉАЊЕ, П. baš Sreten, calcatio. ВУКАНОВАЦ, ВРШЉАТИ, љам, v. impf, кога, као газити кога, досађивати му, treten, calcare. ВРПІНИК, m. vide црепуља. ВРШЊАК, вршњака, m. vide ВРШЊАКИЊА, f. vide вреница : врсник. Отвор’ врата, седмакнњо, Материна вршњакињо ВРШЧАНИН, m, Ciner von Вршац, вішчиЋ, ш. 1) dim. v. врх. 2) dim. v. врг. Вўкановца, m. поток у Тршићу. |