Page images
PDF
EPUB

vidе четврт.

ope cultri. .

[ocr errors]

врсте н, п. има рибе, т. б. свакојаке, 2rt, ВртогЛАВАЦ, авца, т. 1) човјек вртоглав, genus.

der Schwindelkopf, homo temerarius. 2) Thua ВРСТАН, сна, сно, (врсни, на, но) 3) orbentli, налик на швраку, 2rt Bogel, avis quaedaт.

frugi: врсиан човјек. 2) werth, valet, cf. вртогЛАВИЦА, f. Der Офwinpei, vertigo. вриједан:

ВРТУНА, f. Ver Oturm, procella, cf. олуја, Лице јој је врсно Цариграда

визор. . ВРСТАЊк, п. баѕ Фtelen in Reih uno Sliev, ВРТЁник, врћеника, т. брдо између његуша collatio in ordine.

и Цетиња.
ВРСТАТИ СЕ, там се, v. r. impf. jih in Xeib uno ВРЪЁЊЕ, п. 1) Ba8 23obren, terebratio. 2) бав
Glied stellen, in ordine colloco:

Dreben, volutio.
А. Врешајше се, ето цара Мутапа. ВРТЕти, вртим, буж.) vidе вртјетн.

Б. Врстао се не врстао, нема нас више ВРТЕТи ск, вртим се, буж.) vidе вртрети се.
ВРСТЕЛЕзи (т. ј. врзи - те лезн), (fomif als)) ВРТИ, вргнём, у. impf. ) thun (ftеlеn, Tegen),

Feiertagsname, dies festus fictus joci causa: pono, cf. метнути :
А. Какав је данас светац ?

Немој пашо изгубит” владику,
Б. Врешелези!

Немој Зету земљу отровати, ВРСти CE, врзём се, v. r. impf. an einem Orte Е ти родит” нигда ништа не ће; kleben bleiben, adhaeresco.

Но ходи га врзи на откупе ВРТ, m, (по зап. кр.) per Garten, hоrtus, cf. 2) (у Ц. г.) vidе махнути: градина, башча.

Ножем вр же Николић Томашу —
ВРТАљ, вртаља, т. (у војв.) Vag 23 iert beit, врти, вршем, (връао, врла, врло) (у Бачкој)

vidе вријећн. .
ВРТАљЧЕ, чета, п, буре од четврти акова. ВРТИ СЕ, вргнём се, v. т. pf. на кога, wет
ВРТАЊк, т. 1) vidе враћање : Погинуло је nacharten, nachgerathen, imitor, cf. typura ce.

вршање, али није зајам. 2) баs 2Гufbreфen вёткіЊЕ, т. dim. , врћење.
der Nüße mit dem Messer, effractura nucis BPAKATH, Kâm, v. impf. als dim. v. sprjeru.

ВРЎЊА, f. поток у Херцеговачком приморју
ВРТАР, m. per Sartner, hоrtulanus, ef. башчован. између Омиша и Макарске.
ВРТАТИ, врћем, y, impf. 5) vidе враћати, 2) ора- ВРЎТАК, тка, m. 1) (у Хрв.) Vie Duele, fons,

xe, die Nüße aufbrechen, effringo nucem cf. извор, врело. 2) село у Бјелопавлићима.
cultro.

ВРӯя, врућа, ће, (врући, ћа, ће, сотр. врућн)
ВРТАТИ СЕ, врћём се, vidе враћати се. beiß, fervidus.
ВРТАЧА, f. 1) vidе долина :

ВРУКАЦ, ћца, т. у води оно мјесто гдје се
Уроднае боровнице

може да смрзне, in einem slupe per Према Прачи у вршачи

Ort wo es nicht friert, locus fluminis non 2) (y Cpnjemy) der Wasserwirbel, vortex, cf. congelans. вртлог, коловрат.

ВРӯтӣ, ёга, т. (ваља да се мисли огањ) (у ВРТЕНо, п. (око Сиња) vidе вретено.

Сарајеву) vidе врућица. cf. огањ.
ВРТЕТи, тим, (ист.) vidе вртјетн.

ВРУкЙНА, f. Die pige, aestus.
ВРТЕТИ СЕ, тим се, (ист.) vidе вртрети се. BPŅKALA, f. hißiges Fieber, febris ardens.
ВРТЁШКА, f. (у Шумад.) vidе обртаљка. ВРЎтичина,
ВРТИГӯз, m.

некака тнца, 2rt Begel, avis ВРУАЎштина, f. augi. D. врућнца. quaedam.

ВРУШКА гӧРА, f. vide Фруші;a mit allen 2b ВРТИЈЕЉКА, f. главица у Црној Гори:

leitungen . Побјегоше Турци низ нахију,

BPÏWIKAHA, f. eine Art Kirschen, cerasi genus.
Црногорци сташе на Врш'јељку ВРХ, врха, т. (у Херц. и врг), даф Oberite einer
ВРтити, тим, (зап.) vidе вртјети.

Sache, die Spige, der Gipfel, summitas, ca-
ВРтити CE, тим се, (зап.) vidе вртрети се.
BÚTJETH, TÂM, V. impf. (jyro3.) () bohren, terebro. BPX, praep. auf, über, supra: obykao Abuje 40-
2) н. п. главом, Sreben, vertere.

ламе једну врх друге; убио га врз себе, BPTJETH CE, тим се, v. r. impf. (јуж.) (1) т. б. на себн;

Breben, vertor: врши ми се мозак, еѕ fфwin- Он облачи од свиле кошуљу, delt mir, vertigine corripior.

Пола злата, пола. б'јела платна, BPTлог, m. Ser 2а(Termirbel, vortex, cf. ко- Врх кошуље зелену доламу ловрат, вртача.

BPXдвит, а, о, н. п. гора, ein Berg mit pielen ВРТЉАЊЕ, n, vidе врзење.

Spißen, cacuminosus (?). ВРТЉАТИ СЕ, љам се, (als dim. E. вртрети се) врховни, нa, нo, obert, summus:

vidе врсти се: вршња се око куће. Све врховни ага и спанја вётЊА, f. (у Дубр.) бол у костима, беr bеи: вРЦ, cf. трц врц. matismus, rheumatismus.

ВРЦАЊЕ, П. ) баѕ fфnelle Rin: uns Serbewe деп, BPTÒTAAB, a, o, schwindling, vertiginosus.

micatio. 2) das prißen, emicatio.

не

[ocr errors]

cunen. .

ВРЦАТи, цам, v. impf. fprisen, emico:

втЙЦА, f. (у Херц.) vidе тица. Црна крвца кроз кошуљу враа

вЎГА, f. (у Црној гори фуга) бie Beutelmeife, ВРЦАТи ск, цам се, v. P. impf. jid fфne bin- parus pendulinus. Bуга гнијездо своје обје

und herbewegen (f. B. wenn ein Mann ein сн о гранама. у Србији се каже: „Смрди Frauenzimmer nachäffen will), mico: Koja ce као вуга;" aу Црној гори нонуда по приврца она н врше (мисли се за кобилу, али морју вуге се једу, и кажу да им је месо се говори за жене, и значи: која је љута врло слатко. она је и за посао).

ВУГАСТ, а, о, affarbig, coloris cinerei. ВРЦКАЊЕ, n. dim. р. врцање.

вугДРАГ (Вукараг), m, Хаппname, nomen ВРЦКАТИ СЕ, кам се, dim, p. врцати се,

viri. ВРЧ, врча, m. (у Хрв.) vidе бокал.

BẰ3MAH, m. Mannsname, nomen viri. ВРЧАК, чка, т. vіdе мачак І.

BẰH20, m. Mannsname, nomen viri.
ВРЧАнци, врчанаца, m. pl. (у Барањи) опанци (вӯHн, m. ЭЛаппвпате, nomen viri.

који немају врнчаница, него су само набра- вӯИЦА, m. ЭЛаппвпame, nomen viгi.
ни унаокало, па се одозго вежу каишн- BЎЈА, m. (нст.) vide Byjo.
ма. У Бачкој се оваки опанцң највише но- вуЈАдин, т. ЭЛаппвпате, поmеn yiri.

ce. Art Fußbedeckung, calceamenti genus. BÝJÂK, m. Mannsname, nomen viri. BØYÂKE, n. 1) das Knurren, murmur. 2) das Un- BÝJAH, m. Mannsname, nomen viri.

sufriebenjein, murmur, cf. врнчање. вӯЈАН, јна, т, манастир у Србији у нахији ВРЧАЊЕ, n. vіdе перјање.

Рудничкој.
ВРЧАТи, чим, v. impf. 3) као мачка, или као вЎЈАНА, f. Srацеплате, поmеn feminae.

празно вретено кад се обрће, ғnurren, mur- ТвӯЈАШ, m. Лаппвпате, поmеn viri. Приповнmuro. 2) врчи на њега, Баt еtmав gegen ibn, једа се да је некакав Вујаш имао кућу murmurat, cf. врнчати.

негдје између Мучња и Јавора, па га све ВРЧАТи, чам, v. impf. (у Сријему) vide пepјати Турцн биједимн које за што и глобљавали,

(на гвоздену перанцу). Повјесма се врчају. а кад му се већ досади онда рече : BPчинА, f. (у Хрв.) per Rahttopf, matula, cf. Јаох Мучњу, мучан ти си! бокал, нокшир.

о Јаворе, јадан ти си ! врчиЦА, f. (p Cријему) vidе гвоздена перајица. да падну кускуни с неба, ВРЧМАНИЦА, f. (у Ц. г.) vidе врнчаница.

Вујашу би се о врату објеснян. ВРЧМАЊЕ, n. (у ц. г.) vide врнчање.

BỒJETA, m. Mannsname, nomen viri. BPчMATи, мам, v. impf. (и ц. г.) vidе врнчати. ТвӯJко, m. ЭЛаппвпате, поmеn viri. ВРША, f. (у Паштр.) vidе вршка.

вую, т. (јуж.) 1) һур. р. Вук. 2) һур. р. ВРША, f. (у Имоск.) vidе вршка.

Вунца. ВРШАВА, f. 2Barfфаи, Varsovia.

ВУЈЧЕта, т. Mannsname, nomen viri. BËTIÂJ, m. (loc, bpmájy) eine Schicht Garben, die BÙJYHH, m. Mannsname, nomen viri.

auf einmal ausgetreten wird, stratum. BỹK, m. 1) der Wolf, lupus. 2) Mannsname, noВРШАК, шка, m, vidе вршчић і.

men viri. Кад се каквој жени не даду дјеBPMALI, wa, m. die Stadt Werscher (im Banat). ца онда надјене дјетету име Вук, јер мисВРАЧки, кa, кo, pon Вршац.

ле да им дјецу вјештице једу, а на вука ВРШВА, f. (по југоз, кр.) vidе вршка.

да не ће смјети ударити (за то су и мени ВРШЕЊЕ, ) ба uѕtrеtеn, trituratio. 2) Sie овако име надјели). 3) (у ц. г.) у пушке Erfüllung, perfectio.

оно гдје стоји кремен, vidе чељустн, чеВРШИДБА, f. Bag 2Гutreten, iriturаtiо.

љуске. ВРШИКА, f. 1) на лози као кончићи који су нај- вЎКА, f. Sluр bеі Вуковар.

више на крају рачвасти, Хеbеngіntе, бав Вукадин, m. Лаппвпате, поmеn viri. Rebengäbelchen, clavicula. 2) y jaja bpx 3a. BỳKÂJAO, m. Mannsname, nomen viri.

owinact, die Spiße am Ei, acumen ovi. BỳKAA, m. Mannsname, nomen viri. ВРІШити CE, врши се, y, r. impf. in Crfulung |вӯКА», m. Mannsname, nomen viri.

geben, perficior : врши се воља Божја. вӯКАН, m. Лаппвпате, поmеn viri. ВРШКА, f. Bie kiforenje, nassa, cf. врша, вршва. вЎКАНА, f. Srацептате, поmеn feminae. BPILAÂBE, n. das Treten, calcatio.

вЎКАНОВАЦ, Вукановца, m. поток у Тршићу. ВРШЉАТИ, љам, v. impf. кога, као газити кога, вӯКАС, m. ЭЛаппвпате, поmеn viri. досађиватн му, trеtеn, calcare.

вЎКАЦ, кца, m. ЭЛапngname, nomen viri. ВРШІник, т. vіdе црепуља.

вӯКАЧ, Вукача, т. 9Xann#пате, поmеn viri. ВРШЊАК, вршњака, m, vidе врсник,

ВУКАШин, т. ЭЛаппӧпате, потеn yiri. ВРШЊАКИЊА, f. vіdе врсница:

BỒKEDA, m. Mannsname, nomen viri. Отвор врата, седмакнњо,

BÝKAA, m. Mannsname, nomen viri. Материна вршњакињо

BYKMAH, m. Mannsname, nomen viri. ВРШЧАнин, m, #iner point Вршац.

BÝKMùb, m. Mannsname, nomen viri. випчин, ш. 1) dim. , врх, 2) dim. , врг. BÝKMÚP, m. Mannsname, nomen viri.

јер су

[ocr errors][ocr errors]

BỒKMHPA, f. Frauenname, nomen feminae, узму врана ждријепца без биљеге, па га
вӯ КоВА META, f. знаци од зида без креча и одведу на гробље и преводе преко гробо-

земље, који је ишао од Бијеле горе (више ва у којима се боје да није вукодлак: јер
Грахова — преко Цуцa, Kчевске планине, кажу да такови ждријебац не ће, нити
поврх Пљешиваца, преко Острога, плани- смије, пријећи преко вукодлака. Ако се о
не Бјелопавлићске и Мораче доње) до Куч. ком увјере и догоди се да га ископавају,
кога Кома. Од једнога краја до другога онда се скупе сви сељаци сглоговијем ҡо-
ове мeђе пријекијем путем има око чети- љем (јер се он само глогова коца боји:
ри дана хода; а кад би се ишло преко за то говоре кад га спомену у кући: „на
гудура н литица поред ње, било би мно- путу му броћ и глогово трње»
го више. Од онога по којега се имену и бротњаци покривени глоговим трњем — ),
ова међа зове, ништа се више у народу

па раскопају гроб, и ако у њему нађу:чоданас не чује, осим што гдјекојн додају: вјека да се није распао, а они га избоду међа Вука магнищога; него се припо- онијем кољем, па га баце на ватру те изговиједа да је она овако постала: Била три ри. Кажу да таковога вукодлака нађу у брата и једна сестра, па сваки од браће гробу а он се угојно, надуо и поцрвењео хтио сестру да узме за се, и не могући се од људске крви („црвен као вампир”). Byу томе између себе друкчије погодити кодлак долази кашто и својој жени (а осоуговоре: један да аревићује имакине, бито ако му је лијепа и млада) те става други да гради цркву на Дуке, а трећи с њоме; и кажу да оно дијете нема костида саставља ријеку Цијевну с Морачом, ју које се роди с вукодлаком. А у вријеме па који свој посао најприје сврши, онај глади често га привиђају око воденица, да је узме. Трећи брат сврши свој посао око амбара житнијех и око чардака и конајприје и узме сестру за се, од првога шева кукурузнијех. Кажу да све нде са остане ова међа мало недовршена, а од својнјем покровом преко рамена. Он се другога у Бјелопавлићском пољу камење, може провући и кроз најмању рупицу, за које је вађено у Винићcкoме хуму, па гдје то не помаже од њега врата затворати стигне глас оне који су га вукли да је као ни од вјештица. ef. вједогоња. Цијевна с Морачом састављена, ондје га вӯкоДРАЖ, f. вода у нахији Ваљевској, која и оставе.

утјече у Саву код села Ушћа. Вуковар, Вуковара, m. Otast in Birmien, nо- вукӧДРЖИЦА, f. (у Паштр.) дрво на коме је men urbis.

врло често и ситно трње; по имену мнвуковіРАЦ, рца, m. Ciner ppt Вуковар. сли се да вук крозаю не би могао проћн, вуковАРСвӣ, кa, кo, von Вуковар.

него да би га задржало ; и заиста је вӯковац, Вуковца, т. 3) 2nhänger eines Вук, доста тешко кроза» ићи, јер ово трње

assecla той Вук. 2) (у Боцн) 2rt Overte није све на једну страну обрнуто, већ неко die man für die besten hält, gladii genus op- напријед неко натрат, неко упријеко, и timum : Мач вуковац, чарак Ђурковац и тако кад би човјек повукао, с једнога се сабља димишкиња (ваља);

свлачи, а на друго навлачн. Вукодржица обедрици два мача вуковца

се сади по међи мјесто ограде. 2Гrt Dorn: и да имаш два мача вуковца

strauch, sentis genus.
BịKOBOJE, m. Mannsname, nomen viri. BÝKOJE, m. Mannsname, nomen viri.
ВукодлАК, m, вампир, беr Затруt, vampyrus, вукдJЕдинА, f. See 2Wolfbip, admorsum luрi:

(das Vulcolacsae im Udelung a. v. Vampyr). (приповиједају) кад жена трудна једе меса
Вукодлак се зове човјек у кога (по при- од овце, или од козе, коју је вук јео, он-
повијеткама народнијем) послије смрти 40 да по њезином дјетету, кад се роди, изи-
дана уђе некакав ђаволски дух, и оживи ђу некакве ране, које се зову вукоједина.
га (повампири се). По том вукодлак из- Вукоједина се кади намечетом и тијем се
лази ноћу из гроба н дави људе по кућа- лијечи.
ма и пије крв њихову. Поштен се човјек вЎКолА, m. ЭЛаппвпате, поmеn viri.
не може повампирити, већ ако да преко |вукдМАН, m. ЭЛапngname, nomen viri.
њега мртва прелети каква тица, или дру- ВУКОСАВ, m. Shanngname, nomen viri.
го какво живинче пријеђе: за то свагда ВУКОСАВА, f. Srauenname, nomen feminae.
чувају мрца да преко њега што не прије- вӯКОТА, т. ЭЛаппвпате, поmеn viri.
ђе. Вукодлаци се највише појављују зими вукотини, т. p. cf. сјекутићи (само у оној
(од Божића тамо до Спасова дне). Како загонеци).
почну људи много умнрати по селу, онда (вЎКСАН, p. 9Xann&name, nomen viri.
почну говорити да је вукодлак у гробљу вӯКША, m. Shann&name, nomen viri.
(а гдјекоји почну казивати да су га гдје вӯЛЕ, m. ЭЛаппвпате, nomen viri.
ноћу видјели с покровом на рамену), и вЎЛЕТА, m. Shannüname, nomen viri.
стану погађати ко се повампирно. Кашто вЎлин, m. этаппӧname, nomen viri.

cadi genus.

Климен.

вЎНА, f. die Bole, lana: снјено као вуна (т. вӯчад f. (coll.) junge 23ülfe, pulli luрi: ј. лијепо и меко).

Све момчади ка” мрке вучади ВУНАРА, f. гдје се вуна пере и пребира, вӯЧАН, m. Тапngname, nomen viri. die Wolfabrik, lanaria.

ВУЧАЦ, чца, m. Ber Brano, gangraena : повЎНАТ, а, о, wolis, lanosus: вунаща овца. дишао вучац. cf. учац. BЎНЕН, а, о, wolen, laneus: у Бога су вуне- вӯЧЕВo, n.:

не ноге, а гвоздене руке (т. ј. не чује Од Крнова, до малог Вучева се кад долазн, али се добро осјећа кад вӯЧЕН, т. ЭЛапn$naтe пomen viri. удари).

вЎЧЕЊЕ, n. Bag Фleppen, Sieben, trасtіо (?). вуниЦА, f. 1) dim. . вуна. 2) вунени конци, вЎЧЕТА, m. Onahnпате, поmеn viri.

Wollzwirn, filum laneum duplicatum. вЎЧктина, ғ. б) вучја кожа, bie 23olfsbaut, pelBÝHko, m. Mannsname, nomen viri.

lis lupi. 2) капа од вучје коже, еіnе оrüge ВӯНТА, f. (у војв.) vide Фунта (mit аlen 2: von Wolfsbaut, galerus e pelle lupi: leitungen).

А на главу капу вучешину ВунтошиЦА (струка), f. 2rt струка :

BYYYJA*, f. ein aufrechtstehendes Faß, Wanne, Преметнуше струке вуншошице в) нЦУт, т. (у војв.) деr рunosfott (@terr. вЎ Чйця, f. dim. р. вучија. Hundsfutt), nebulo.

вучи-КАПА, f. вучја капа, Ruge pon 28olf#peli, ВУНЦУТАРИЈА, f. (у војв.) Die punbgfätterei, res galerus e pelle lupi: scelesta. .

Пак накриве вучи-каше ВУРДЕЉАти, љам v. impf. у заговеци, cf. І вўчина, f. 1) bie 28olfsbaut, pellis lupi. 2) augm.

р. Вук. 3) эRannѕпате, поmеn viri. ВУРУНА (вуруна), f. vіdе пећ.

ВучитРН, m. варошу Косову код воде Ситнице: ВӯРУНИЦА (вуруннца), f. dim. р. вуруна.

Од Звечана те до Вучишрна ВУРУНски, кa, кo, н. п. лончић, Дfen, for

и бијела града Вучитрна nacalis.

ВУчитPHски, кa, кo, pon Вучитрн. вурӯ НұИЈА“, т. 1) беr Ofептaфer formacarius. ВУчит, m, 1) баs Sunge bom 23olf, pullus lupi:. 2) der Bäcker, pistor.

Наврани се вујо с вучићима ВУ ТАЛНЦА, f.

2) ЭЛаппвпате, поmеn viri. 3) (у Рисну) Вӯъи, вучём, v. impf. sieben, fФерреn, traho. vidе бак. в ни CE, вучём се, v. г. impf. ) jih gieben, вЎЧИЦА, f. 5) бie 23&lfin, lupa. 2) Хrauenname, trahi :

nomen feminae. Вуку му се за ногама врвце

вучJAh, m. Брдо у Велебиту. При повиједа 2) schleichen, serpere:

да је у Вучјаку погинуо Смиљанић Већ се вуче од јеле до jеле

Илија: заробивши у Удбини некаку Тур2) вуци се одатле, pate bid pon Sаnnеп, ску дјевојку, и доведавши је донде, ондје appage; вуци се кући.

сједне да се одмори, па га Турска поВУЦНВАТИНА, f. 3) беr mit Bem @tocte berum- тјера сустигне и убије.

spaziert, otiosus cum baculo. 2) der offenbar BÝYJŮ, 9jâ, ujê, Wolfs-, lupinus,
Sträfliche, baculo dignus, quem sequitur ba- BY4KÊ, {adv. wie ein Wolf, more lupino :
culus expectans illum qui verberet.

Вӯчки,
ВУЦйњАЊЕ, n. Das Owleiben, incessus occultus. Он је гору прегазно мучке,
ВУЦйЊАТи ск, њам се, v. г. impf. (у Ц. г.) А поље је прекасао вучке

(als dim. v. Byħu ce) sich schleichen, clam in- BÝYKO, m. Mannsname, nomen viri.
cedere.
.

вушкИЈА, f. коњска мокраћа, Рfere-urin, вуцнюк, п. некако мјесто у јужном приморју.

urina equi.

. BẰYA, m. (ct.) Mannsname, nomen viri: ВУШТА, f. vіdе ушта. Шенлук чини Вуча Џенерале

ВІЁНИЦА, f. (у Херц.) vidе шеница.

се

T

сен

Ta, 1) ihn, eum, 2) es, id (im Uccus.) 3) pleona=

jtifф: Тешко си га мени! Није ми га он-
дје само један човјек; није ми га она јед-
на ; шта га је оваца; зло га!
Чарне очи ви га не гледале

Жље га сјеле трн Српске војводе
ГАБЕЛА, f. 1) као кнежина у Почитељском ка-

днлуку.

у Габели се у некаком језеру хвата многа јегуља, која се суха ау је

н сирова разноси по свој Херцеговинн и Босни и Србији. 2) у Рисну чаршиja, ein Marktplat, forum: Другу војску морем оправно, Да с' нэвезе Рисну на Габелу

гівін, m. У манастиру Троноши, у Јадру, гігА, m. (у Сријему ну Бачк.) Циганско име,

био је с десне стране код двери намоло- ein Zigeuner - Name, nomen zingarum.. ван го старац, којега су гује опасале, те га гагалица, f. у пјесми ваља да је мјесто врана кољу и пију му сисе. Као што обично ро- (од гакаши): дитељи различне иконе по црквама и по На бокору тнца гағалица намастирима дјеци тумаче, тако је и мени ГАГРица, f. 5) ein 2Burm, беr ungegdebte dute мој отац казивао да се онај старац звао frießt, tineae genus. 2) Schimpfwort für einen Богаши Гаван, и да је поред свега пре- Geizhals, convicium in hominem avarum. з великога богаства био врло тврд и неми- ГАГРИЧАВ, а, о, н. п. кожа, wurmtiфig, von лостив, па га за то Бог онако осудио. (и Würmern zerfressen, exesus a tineis. ово се доста слаже с онијем што се огАГУЛА, f. (у Сријему) некака црна водена Гавану пјева и приповиједа по западнијем Thua, Art Wasservogel, avis aquaticae genus. крајевима народа нашега). Кад сам 1846 |гад, m. Ser Stel, nаuѕеа. године (готово послије четрдесет година) | ГАДАН, дна, дно, еtеlbaft, crеаnѕ fаѕtidium. бно у Троноши и отишао у цркву, одмах |ГАДАР, гадара, m. (понајвише у пјесмама) сабсам очима тражио Богатога Гавана, али ља што се носи под коланом, Irt @bel, њега ондје више нема, него као што је gladii genus, cf. гадара, гадарија: црква за времена Карађорђијева арана А гадаре с обадвије стране и паљена, на његовом мјесту нcписан не-ГАДАРА, f. vide, гадар. какав светац.

Ако нијесам Гаван, ни- ГАДАРИЈА, f. (у ц. г.) vide гадара: јесам ни сиромах. ef. Гаваново језеро. А о бедри дугa гадарија гаваново ЈЁЗЕРО, п. Тако се у Лици зове заlа: гідити, дим, v. impf. etelbaft maфen, peretein,

tоn ее у Маџарској. Онамо се ириаовије- fastidium creo alicui alicujus rei.

да да су, мјесто два анђела, Христос и гадити CE, дим се, v. г. impf. Ctel baben, fas3 свети Петар дошли пред дворе Гаванове, tidio: ја се гадим на то; нешто ми се

Кад је слуга казао да би им дао јагње гади. али је у планини у овцама, они му рекли: гідЉАЊЕ, p. Sag Oubelfаtpfeifen, musica utri„Ако ти је на срцу помишљење као што

culi. је говорење, сад ће јагње ту бити.” и угадљАР, гадљара, т. бer Duvelfасtpfeifer, utri

тај се мах јагње онаје обри. Пошто cularius. Етонн рекну слузи да бјежи оданде упла- ГАДљАРЕв, у

нину, ударе муње и громови, те дворе | Аджаров, а, о, be8 Диреlfаtpfeifers, utricularii. Гаванове сажеѓу н, ондје постане језеро, ГАдЉАРСКй, ка, кӧ, бидеlfаtpfeiferifф, utriculaу коме, веле, да и сад пијетли поју и зво- riorum. . на звоне. cf. Гаван, Балатин, Балатино гадљАти, љам, у. impf. Ben Dubeljat fpielen, jesepo. Vad .

sonare, utriculo. TÀBĖ3, m. die Wallwurz, symphytum officinale rabe,} f. pl. der Dudelsack, utriculus musicus.

Linn. Жиле од црнога гавеза кухане угадљи, млијеку привија народ кад хоће да се што гадљив, а, о, еtel-, fastidiosus : није гадљив. срасте, и говори се да ова трава такову | ГАБАЊЕ, п. Фав Зіеlеп, соllіnеаtiо. в силу има да би два прста кад би се четр- гаЪАТИ, гађам, v. impf. (у Шумад.) зielen, . в десет дана овако њоме завијала, прира- collineo : Бе очи гађају ту и памет.

сла један за други. и 15 т і іх ні. Елі. ІГАТЕЊЕ, п. 1). Ваз 2nefeln, taedium. 2) Уав 23er. ГАВРА, m. (ист.) vide, Гавро, :1 11 , 1 іt AF316i ekeln, taedii créatio. ГАВРАН, m. Der xabe, corvus. У народнијем гаЖЕЊЕ, п. 1) дав 28aten, vadatio. 2) бав 23e:

пјесмама гаврани највише носе жалосне treten, calcatio. књиге н гласове о бојевима, и за то се газ, т. 1) vidе брод 1, 2) стала вода на газомноге пјесме почињу:

ве, т. ј. опала те се може газити : Полећела два врана гаврана

Тара вода стала на газове FÀBPÂHOB, a, o, des Raben, corvi. за гќздА, m. 1) vidе домаћин. 2) ein reiber Prann, ГАВРАЊЕ, п. игра у којој један баци свој штап dives, ef. господар, богатуң. 3) за времена

у висину а други га својим штапом погађа, Турскога тако су у Србији звали свињске Art Hirtenspiels, ludi genus.

трговце са села (јер су господари бнли ГАВРАТИ СЕ, гаврам се, y, r. impf. (у Бачкој) само Турцн, а госаодин владике и архиeine Art Hirtenspiel, ludi genus. Ep.4

мандритн), и то им је име онамо остало ГАВРИло, m. Gabriel, Gabriel:

још и до данас. 2. Погледај му на рило, 1 * : : : : : 1 )

ГАЗДАЛУК, m. Sa8 Bermögen (eines газда), faо Па му реци Гаврило

8:3").

cultates. ГАВРО, m. (јуж.) һур. р. Гаврило. " , газдАРИЦА, f. vіdе домаћица. гавӰН, m. (у Дубр.) некака морска риба, 2Дrt газДАРИчин, а, о, беr газдарица ѕеbürig, ths Seefisch, piscis quidam marinus. I

газдарица.

[ocr errors]
[ocr errors]
« PreviousContinue »