Page images
PDF
EPUB
[ocr errors]

.

lioris genus"

ГАЗДАШАг, газдашага, т. (у војв.) vidе газда- галамА, f. (у Сријему) eine Renge, turba: у лук:

1911*, 21:13 њиховој је кући свагда ғалама. Код толика газдашага мога 1 . 141. Кті галЁВ, m. (у. Ц. г.) бијела тица водена, коли

Нисам кадар ни девојке наћи - 15 го) -- KO ronyó, Urt Wasservogel, avis quaedam газдин, а, о, бе газда sebéris, той газда. onaquatica. газдовањЕ, p. 948 2Birthfфаftеn, cura геi fami- галвБИНА, f. (у Имоск.) vidе балега.

liaris, cf. кућење. антій тази галиБА, f. (у војв.) Иngelegenheit, molestia. газдовАти, дујем, y, impf, wirtbfфаftеn, eura-галидБА,

re rem familiarem, cf. kyburu. 185TÀAUJA, f. die Galeje (großes Seeschiff), navis. газдински, кa, кo, бен газдe gehörig, domino-ГАЛВАШ, галијаша, m. Der Офijjstneyt, nauta : rum, lautus.

У галији дван'ест галијаша ГАЗЕТА, f. (рі. gen. газета) 5) eine Fupferne галйәЦА, f. dim. p. галија.

ЭЛünje, wороп з аuf einen Pata geben, numi галйн, галйна, т. (у Сријему) коњ вран (гаgenus. 2) (у Рисну) по крајцаре, өiterreiфi: личaсш), vidе вранац. : ). 1) , fches Halbkreuzer-Stück.

п.15 1.1.1 галити, галим, v. impf. (у Сријему) vide .чезгази, vidе газија, слаже се с именима н. п. : нути.

:: Krited Кад му гази Рустан-беже дође - iiisly Галив, т. (у Ц. г.) vidе гавран: і, TÀ3HBAATO, m. komische Benennung eines gerin

Полећела два ғалаба врана gen Beamten, der sich wichtig macht, (q. d. 2a- TAAHUA, f. der Vitriol, vitriolum. tekoth).

ГАЛИЦАЊЕ, p, vidе чкакљање. газИЈА“, т. у Турака јунак (који је каурску | ГАЛИЦАТИ, цам (галичём), vidе чкакљати.

главу осјекао), ein belə bei pen Surfеп, ғалиЧАСТ, а, о, fфwаri, ater, cf. вран. heros:

1971 leibant ГАлдвЕЛА, m. (у Грбљу) име овну, ein 2BibberХај на ноге, крвава ғазијо з 2:11:3, и пате, поmеn аrіеti indi solitum.

То су богме три газије царске –: ilii ГАмәВРАН, m. врана црна као гавран, eine газимЙР, m. (у војв. по варошима, од скора), schwarze Kräbe, cornix atra

... englisches Halbtudy, Cafimir, panni nobi- rá.101A, m. ein schwarzer Ochs, bos ater..

галоњин, а, о, беѕ fфwarzen Sфjen, bоvіѕ аtrі. Маца носи сукњу од паргала, .. .. ... . Галош, m: црна пантљика што се уплеће у и мараму жута газимира

.е. иісі: 1.1. косу (у Србији), vidе уплетњак. ГАзити, зим, v. impf. 1) wаtеп, vadare: : : : ГАЛЁН, m, vide, шерит. Опомињем се, још из Тевојчица воду ғази,

дјетињства у некакој пјесми : Ноге јој се беле

Галун до галуна

cf. 2anou. Воду гази, за њим брчка нема

ГАЉЕЊЕ, n. vіdе чежњење., 2) trеtеn, calcare: Волиј сам да ми газиш ГАЊУХ, а, о, vide oблaпоран. по гробу но по трбуху; тазити купус, ГАМБАЊЕ, п. Зав 28atfфеln, vacillans gradus. грожђе.

.., TÀMBATH, 6âm, v. impf. watscheln, ire vacillanti ГАйп", учинити се гаии, реrfфwinsen (wie ein gradu.

. Geist), evanesco.

ГАМЖЕЊЕ, n. vіdе гамизање. Зі 2114 rÂJ, rája, m. der Hain, nemus

...!

ГАмзиГРАД, т. у Црној ријеци зидине, од стаРАЈА, m. (ист.) vide Гајо.

рога града. Онуда се приповнједа да у овиГАЈДАШ, гајдаша, т. vіdе гадљар. : : : јем зидинама има много свакојакијех змија. АЈДЕ, f. pl. (у војв.) vide гадње. .. ГАмзити, зим, vide гамизaти., TÁJÊBE, n. das Pflegen, curatio, cultura. ilgja ГАмизАЊЕ, п. ба8 Жrieфen, reptatio.: .' PÀJHH, m. Mannsname, nomen viri, 1 11 :: ГАМАЗАти, мижём, v. impfi frіефеп, геро. гаити, гајим, v. impf. pflegen, сиго, 2 11 112 ГАНАЧ, ганча, т. (у Рисну) 1) бie grade (pes ГАJ0, т. (јуж.) hyp. b. Гаврило, за

Adlers), unguis. 2) der Hacken (auf Schiffen), ГАЈСкй, какӧ, н. п. дрозак, 28alo (OrofTel), harpago, cf. танца, канца. # , silvestris.

3 , 24 111

ТАНУти, гнём, vide yгaнути, 4, гАЈТАН*, m. Sіе Офnut, funiculus. 14 в. ганця, f. (у Ц. г.) vide канца. , .. гAJTAнити, ним, v. impf. н. п. хаљину, ёфтӣ: гањАЊЕ; т. дав Зеrfolgen, pеrsесutіо.

re annähen (ans Kleid), clavum adsuere vesti. VÅBATH, râbâu, v. impf. verfolgen, persequi, TÁJTAHÊBE, n, das Beschnüren, adsutio clavi. cf. гонити.

"ліну у м. ГАКА, f. Das GeFrabe, cornicatio (?): стоји гака гkЊАти CE, гањам се, v. r. impf, jiф perfolgen, врана.

persequi se invicem. гАКАЊЕ, П. Bas Befrei per Srbe, claтoг гаЊЕви, m. pl. (у Бачкој) Гањеви су од cornicis. .

говеђе балеге, и праве се овако: накупи rÁKATH, râuêm, v. impf. Fräben (von der Krä: се доста говеђе балеге и проспе се по гАкнути, гакнём, v. pf. be), cornicor. #1, і | гумну, за тим поспе' се слама, па се онда ТАКУПІА, f. каже се врани, ein 23eifat für bie натјерају коњи као кад се врше, те моно Krähe, appositio cornicis.

20146,7,857 угазе; пак онда док је још влажна све

[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]

?

[ocr errors]

кога

па

оштријем гвожђем на гумну нҫнјече се као (ГАРОФИЉЕ, n. (у Боци) vidе каранфил : на дугачке даске, по том се опет исијече Једну софу црвен” гарофиња попријеко те се начине као ћеринчи ; ово ГАРУША, f. име овци, Офaf8name, nomen ovi пошто се осуши, ложи се на ватру мјесто indi solitum. дрва..

ráchtu, râCÂM, v. impf. 1) löschen, restinguo : гаовицА, f. некака мала риба, leucos adsper- гасити ватру, свијећу, жеђу. 2) гасити

sus Heckel.: Нема ни гаовице (кажу ри- буну, ftinen, ѕеdаrе. 3) гасити угљевље : бари кад нема рибе).

кад се за

мисли да је уречен, онда гiP, f. 1) bie rupige Sarbe (@фтир), color му бајалица гаси угљевље, т. б. живо

fulіgіnеus. 2) пепео од сламе. 3) (у ц. г.) Угљевље баца у неначету воду намјењујуоно што. отпада од гвожђа : кад се кује, ћи на оне за које се мисли да су га урекли, der Hammerschlag, ferri ramenta.

код чијега имена угљен потоне, за TÁPA, f. rußbraunes Schaf, ovis atra, fuliginosa. онога, се мисли да га је урекао; по том ГАРАВ, а, о, rupis, fulіginosus.

болесник од оне воде у трипут : сркне и ГАРАВИЊЕ, p. vіdе каравиље: .

умије, се. њоме. Убрах кнту гаравиња

гасити CE, гасим се, у. г. impf. auglfфеп, ГАРАЧ, рча, т. планина :

extіnguor: гаси се свијећа, ватра, ? Пуче пушка од Гарча планине

гат, т. 5) vidе јаз. 2) (у Барањи) vidе лагум 2. ГАРБйн, гарбина, т. (у Дубр.) некакав вјетар, гітАлица, f. т. . књига у којој су којекакве

ein 2Bino, ventus quidam: Гарбин љути, приповијетке, или гатње, ein unterbaltunggа који до дна море мути.

buch, liber venustior (als Gegenfaß von Kir: TÀPTABE, me das Krämpeln, carminatio.

chenbuc). ГАРГАТИ; гам, v. impf. (у Дубр.) вуну, fr&m= |гітАло, m. per Sabelbang, fabulator.

pein, carminare, cf. огребати, гаргашатн. гітАЊЕ, n, vidе врачање. ГАРГАЧА, f. Die Srämpel, carmen, cf. гвозденка, ІГАТАР, гaтaрa, m, vidе врачар 1. огребло, гаргаша.

ГАТАРА, f. vіdе врачара. ГАРГАША, f. (у Далм.) vide гаргача.

ГАТАРЕв, а, о, vidе гатаров, ГАРГАШАЊЕ, n. vide гаргање.

ТАТАРИНА, f. vіdе врачарина. ГАРГАШАТн, шам, (у Далм.) vide гаргати. ГAТAРов, а, о, vidе врачаров. ГАРГӮЗ, гаргуза, m. (у Шајк. бат.) Шијаци гітати, гатам, vidе врачати: Гашала баба тако зову онога који не говори (као они) да није мраза, па освануо снијег до г... це ; лијево, него лево;

Стара баба у брабоњке ғаша:
ГАРДА, f. заграда у Дунаву гдје се моруне Жив” ми синци све су гола г..на --

хватају (од Пореча доље), ein ЗайпwerЁ ГАТАчки, кa, кo, pon Гацко :
in der Donau zum Hausenfange, sepimentum Од широка поља Гашачкога
capiendo husoni (Linn).

TÂTKA, f. das Gegenstück einer Begebenheit oder
ГАРДУН, гардўна, m. (у Дубр.) carduus sativus. Handlung, res respondens : to je beroba
ФАРЕВИНА, f. (augm. ?) vidе тар - 1, 2, г: 11 ), гацка.
ГАРЕВИЦА, f. планина: isl-S 15); г. 11111 ) іх, Tátha, f. Erzählung, narratio.

Кад дођоше гори Гаревици и ч TÀTHÂK, m. das Hosenband, fascia braccalis, FÅP@be, n. das Rußigmachen, denigratio. 9' !! cf, гаћник. doi, ГАРИБ, гариба, т. (у Сарајеву). 11.н. гатан, гаћана, т. голуб у којега је перје ГАРИН, а, о, беѕ fфwarzen Oфаfеѕ, оvіѕ аtrae. доље по ногама, као гаfe, georte Saube, FÀPATH, pân, v. impf. 1) rußig machen, fuligine der Federfuß, Latschtaube, columbus pedibus denigrare. 2) у. 'пјесми:

pennatis. Гарама rа мрка наусница

ГАТАНКА, f. жена или дјевојка која носи machte ihn schwarg, nigrabat.

rate, ein gehoftes Frauenzimmer, mulier CÀPÀDITE, n. die Brandstätte, area domus de- caligata.

. flagratae, cf. огорелните : 32

ГАЗАнчиЦА, f. dim. E. гаћанка. А ја кукам, сине, на гаришшу + TÅKE, râÑâ, f. pl. 1) leinene lange Hosen, caligae ГАРНУти, нем, v. pf. vіdе ударити :

1 lіntеае: Ако имаш eafe, т. . ако си човјек, Кад то зачу Краљевићу Марко,

а нијеси жена, те смијеш; Колики си (веГарну Шарца сјајном бакрачлијом — злики), а гађанемаш, т. б. матор сн човјек, FÅPÔB, rapoba, m. ein schwarzer Hund, canis ater. а немаш памети. Дјеца по селима обично CAPÒB.HEB, a, o, des rußfarbenen Hundes, canis не облаче rаћа до 6 до 7 година (док их fuliginosi.

не могу - сами дријенти и свезати), па ГАРОФАН, гарофана, т. (у прим.) vidе каран- кад их обуку, више их не остављају. Често

људи по том рачуне године кад је који Поврх поља рана гарована

гаће обукао, н. п. кад је то и то било, ја * Не лети ми уз прозоре,

још нијесам био гаћа обукао, или: тек Не ломи ми гарофане

сам био гаће обукао. 2) (у Хрв., Дамм.,

1

1

[ocr errors]

Дубр. ну ц. г.) vidе чакшире (јер онамо |гвёзден, а, о, eifern, ferreus.

нашијех (пртенијех) гаћа слабо ко и носи). ІгвоздёнЗУВА, f. у Сријему гвоздензубом плаше ГАЗЁтини, f. pl. augm. p. гаће.

дјецу, а особито младе преље, говорећи ГАБИЦЕ, f. pl. dim. p. гаће.

да она носи у лонцу жара и да ће спалити газник, m. vіdе гатњик.

прсте онима које добро не преду. cf, баба ГАЗЎРИНЕ, f. pl. vіdе rаtетине.

коризма, баба руга. ГАЦАЊЕ, п. 3) рав 28aten, vadatio. 2) vidе гвоздёнка f. (у Сријему) vidе перанца гвозгрцање.

дена. ГАЦАти, цам, v. impf. 1) water, vadare, cf. газнти: гвоздинӣ (гвоздёнӣ), на, но, н. п. мајдан, Драги трчи на броде,

руда, €ifen-, ferri. Па он гаца у воду —

гвоздвЊАК, гвоздењака, т. 1) котао од гвож2) vide грцати.

ha, eiserner Kessel, crater ferreus. 2) TB03ACH TÀUKO, n. Gegend in Herzegowina, nomen regio- буздован: узе кадија гвоздењак, cf. оклнц

onis : Пјева кроз Гацко (кад ко што казује нути. ономе који оно зна боље од њега, јер се гдѣ, (ист.) vide гдје (mit аlen дыeitungen).

говори да су Гачани, на гласу пјевачи). TAů, (3an.) vide raje (mit allen Ableitungen). ГАЧА, m. ЭЛаппвпате, потеn viri (v. Гаврило). ІгдJE, (југоз.) 1) mo, ubi: гдје си био ? ГАЧАЦ, чца, m. црна врана, која је мало 2) бар, quod: еј гдје не знадох

мања од праве вране а већа од чавке, Пrt Тад се Дмитар бјеше осјетио Kräbe, cornicis genus.

Бе ће љуба брата отровати — TÁWIÊHE, n. 1) das Löschen, restinctio. 2) das Леле мене до Бога једнога, Stillen, tò sopire.

Бе ћ' погубит” свога сина Марка — ГАшљиков, а, о, н, п, дрво, т.ј. које сегасн, не 3) wie, der, qui (aut per participium prae

може ватру да држи, као н. п, врбовина, sentis): joвoвина, липовина.

Ал' ето ти Асан-паше с војском ГАШТИР, т. (у Паштр.) некаква трава, art Те он води дван'ест хиљад војске . Pflanze, herbae genus.

гдэЁгдJE, (југоз.) Бie unə va, passim. Гаштица, f. вода која извире у Синцу н|гдэЁгод (гдјегод), (јуж.) 3) то іmmеr, ubicumГАШчица, у Оточцу се раздјељује на троје, que. 2) irgend wann, aliquando, quandoque:

па се двије лијеве отоке иза вароши са- доћи ћу ти гдјегод, кад узимам кад. стају и по том не далеко пониру и испод гдлЁкой, која, које, (југоз.) тапфеr, aliquis. земље иду у море, а трећа иде око брдагдлЁМУДРАго, (југоз.) то іттеr, ubivis. подалеко и код села Брлога понире. Hн- гдзёно, wo, ubi, cf. гдје : јемци ову воду зову Гацка-Вир, и око ње Гдјено синоћ на конаку бјесио поље Гацко-Sele.

TAJÈIUTO, (jyro3.) hier und da, irgend, passim, гвАРДити, дим, v. impf. (у Рисну) bewabren, alicubi.

ѕеrvare, cf. гледати, чувати: Кад се што гъЁ, (јуж.) vide гдје (mit аlen 24Ыeitungen).

нма, не говори се: гварди ме, него: мањи ме. гќ, (у Паштр., у Црмници и око Бара) vide гвЙРАЊЕ, n. vіdе гвирење.

raje (mit allen Ableitungen): гвЙРАТн, гвирам, vide гваритн.

Ге си, бане, упутио ? гвЙРЕЊЕ, n. Ba8 Офанеn mіt ѕеbеfteten augen, Ге би сјела, да не сједе intuitus oculis defixis.

TÈÂK, m. ein gemeiner ungebildeter Mensch, homo T'BÚPITH, PÁM, v. impf. die Augen worauf fest de plebe, cf. ципор.

beften, oculos defigere: untaB Aah 2bupu y reakymIA, f. ein gemeines ungebildetes Frauenкњигу.

зіттеr, mulier de plebe, cf. ципорка. гвожђА, гвожђа, п. pl. 1) pie Sale, laquei. (ГЕАЧЕЊЕ, n. Фав эRaфen sum геак, дав Зеtra=

2) гвожђа пушчана, бав ©Фlop am genera gen eines reak, appellatio aut simulatio rusдеwеbr, claustrum, cf. табание.

tici. гвожѣАР, гвожђара, m. Sеr #ifenbnbler, mer-ІгЕАчинА, f. augm, в, геак. cator ferrarius.

ГЕАчити, геачим, v. impf. зим геак тафеп, гвожБАРА, {f. der Eisenladen, tarberna fer- facio rusticum: немој ти њега геачиши, гаджБАРНИЦА, Јraria.

није он геак. гвожђАРСкӣ,ка,ко, eifenbänslerifф, ferrariorum. ІГЁАчити ск, геачим се, т. г. impf. jials ein гвожЪЕ, т. дag #ifen, ferrum : метнули га у reak betragen, simulo rusticum: wra ce ce

260xfe, mit Eisen beschlagen, ferratus est. ачиш. твожъЎшина, f. augm. E. гвожђе.

гќАчки, ка, кӧ, Бdurifф, plebejus. гвозд, т. (у ц. г.) у планнни камен нзра- гЁГА, m. Арнаутин из сјеверозападнијех кра

стао у висину, вив Ser Crve bеrроrtagenber јева, с десне стране ријеке Шкумбије, а tein, saxum, cf. станац.

они с лијеве стране зову се Тоске. Геге гвоздАц, гвосца, m., (у Лици) pie Офnale, и Тоске разликује се мало и по говору, а tibula. cf, пређица 2.

и по однјелу и по оружју: Тоске носе

[ocr errors]

широке кошуље, кратке антерије, бијеле | nen Fisches, pisciculus quidam: Y peny of цоке и на глави Фесове; а Геге чакшире, гере није вечере. домаме (сељаци и бјелаче као и Црногор- гЁРГА, f. гомила, поворка, н. п. људи, eine ци) и око главе саруке; а и дуге су им Reihe, . B. Menschen hinter einander, turba: пушке другојачије: у Гега су пушке ар- читава герга. наушќе, какове су и у Црној гори и у гЁРЗЕЛЕЗ, т. брдо у Будиму. Србљи приповиХерцеговини; а она дуга пушка, какове једају да је некакав Турчин из Босне Герносе Тоске, зове се у Србији шоска, и зелез Алија (који се пјева и у пјесмама) она је од арнаутке мало краћа, а у јалману скочио на коњу с тога брда у Дунаво за шира и правија. Геге су закона Турскога царево здравље кад су Турци освојили и Римскога, а међу Тосқама има их и за- Будим. кона Грчкога.

ГЕРЁн, герйна, т. некака звјерка и кожа гќГАВАЦ, äвца, m. 1) особито у Славонији зо- keha, Urt Wild und das Fell davon, fera quae

ве се слијепац. 2) еіn träger Gänger, qui dam ejusque pellis. segni gradu incedit.

PÈQAB, a, 0, jwergartig, pusillus. ГЁГАВАЧкӣ, кa, кo, vidе шљепачки. Слијепциги, у једној пјесми коју сам ја чуо од једно

говоре кашто између себе да их други га Турчина, који је по Црној Ријеци бивао људи не могу разумјети, и то се зове ге- субаша, мјесто их: гавачки језик, или: говори гегавачки. Ја ги имам до тројицу Ја сам прије неколико година у Вуковару гЙБАК, гипка, пко, biegfam, flexilis. питао једнога младога слијепца за подо- гӣВАН, бна, бно, (у ц. г.) на што, т. ј. који ета ријечи како се зову гегавачки, па ми гине или чезне за чим (cf. кнван ?), luмноге није знао казати, а које ми је қа- stern, gierig, avidus: зао, ево их овдје назначујем: Бог се зове Рустен Бег је гибан на јунаштво — epuf, а тако исто и небо, кнша арош- Е je Type гибно на кауре лица, а тако исто и вода и зима, трава | ГИБАНИЦА, f. eine art ифеt, placentae genus. јарба (Влашки, по Латинскомe herba), У Херцеговини се гради и посна уочи Бодрво башшӯњац, а тако исто и штап, жића од орaхa. cf. пита. Хњеб ааља, со зрнија, месо мишкра, гивање, n. Bad Bewegen, 28iegen, agitatio, motus. сир мўриво, лук лаум, грах (пасуљ) гиБАТи, гӣбам (гибьём), v. impf, bewegen, акуш, купус шежњак, вино урва (по schwenken, wiegen, agito : Aa uma capa u macМацарски било би госпоска вода), рақија ла, и моја би матн знала гибаши гибаницу. гошивица, ђаво гагуа, глава ванша, а гиБАТн ск, гибам (rңбљём) се, у. г. impf. тако исто и чело, око зракавица, нога sich bewegen, moveor, agitor. гавица, јаје мучвањак, гусле редави- гиг, т. (у Босни) велики пијетао (говорн се це (а просити рёдаши), торба сағља, H 2U206), Urt größter Hähne, galli gallinacei коњ рашков, кобила рашковица, кола majoris genus. шрескавице, кућа јна, соба ўнуица, гиГАЊв, гигаља, f. pi. Sie Otelsen, grаllae, cf. ватра айверица, лонац аавeрњак, пҫето штула. унша, говече рисовче, крава рисуња, гигов, гигoвa, m, vidе гнг. овца рисуыка, риба аўнија, човјек ме- гиГУЉА, f. (у Босни) кокош као што је гне, ваш (ўшёншо меваш умръо човјек), сигуЩА, 12irt gröpter реппеп, gallinae majoris жена лёвашка, син кайндов, дјевојка genus. кайндовка, дијете кайнче, брат ергод-гиздА, f. D) аѕ Сфтüten, comtio: Знма гивник, сестра вргодница, отац кевац, мати де не гледа; Гизда ломи а глад мори. кева, мали мискињав, говорити разреди- 2) schön gekleidetes und geschmücktes Frauenzimваши, иди брзо гљај гошёвно, плакати mer, femina comta. алӣңчиши, молити гошивно редаши. ІгйзДАВ, а, о, gefфтӣtt, comtus. Кажу да слијепци овијем језиком особито гиздањЕ, n. Sas Офтӣten, comtіо. говоре у Славонији и у Турској Поса- (гиздати, гиздам, v. impf. китити кога, fфmut

ken, como. гќгање, о. Вав träge Beben, incessus segnis. |гиядати се, гӣздам се, y.r. impf. fit fфтӣten, rÉTATU CE, rêrâm ce, v. impf. träge gehen, segni gradu іnсеdo. cf. гегавац.

гинГАВ, а, о, (у Барањи) träge, segnis. ef. лијен. гвикА, f. (у Хрв.) vidе кошута.

| гинути, нём, v. impf. 1) umfoттеп, intereo : ГЁм, m. Ber Pelitan, pelicanus: смрди као гем. Да ја виђу чија гине војска – ГЕНЕРАЛ, генерала, m, vidе ценерао (mit allen 2) за ким, или за чим, fфтафten, dеѕіdеrіо Ableitungen).

enecor, 3) то ми не гине ни послије, даў гќнути, нём, v. pf. кога, einen ОФlag реrfереп, wird mir nicht entkommen, non deficiet. реrсutеге: ако те генем.

гиПКАЊЕ, П. дав Зіttern, trеmоr. ГЁРА, г. (у Дубр.) некака мала риба, Дrt fleis (гишKAти се, қа се, у.г. impf. Gittern, contremisco.

вини.

comere se.

гйТА, f. у овој законеци: Сама гиша гаа ондје 1917 године дошао ћесар Фрањо,

сама кућу чува док самача дође (кључа- некакав сиромах старац викао пристајуница).

ћи за њим: „ћесаре, осијеци ми главу !" råų, interj. das Lockwort für Schweine, vox al- ћесареви су га млађи изнајприје гонили, liciendis suibus.

а кад га ћесар опази он рече: „шта виче rúga, f. Kinderwort für Schwein, sus sermone онај човјек ? пустите га амо.” Кад ћесар infantium. .

дозна шта старац виче, запита та за што гйцАЊЕ, n. Bаѕ unrubige Bewegen per Bеіnе beim да му осијече главу, а он му одговори: „јер · Sißen, liegen 2c., irrequies pedum.

не могу плаћати глaвaрине.” Онда га гиЦАТИ СЕ, цам се, у. е. impf. Vie eine umber= ћесар опрости да не плаћа главарине док

werfen beim Liegen, Sißen 2c., micare pedi- је год жив. bus (?).

TAÀBAT, a, 0, großköpfig, capito. гйцҚАЊЕ, n. baгиц-rufen, vocatio suum voce |глАВАТн, вам, v. impf. (у Боци) кад риба гиц.

скакавица (циполи) у прољеће и у њето гйцKATи, кам, v. impf. свиње, гиц rufen, ad- у плиткој води помоли главу из воде, каже vocare sues, voce rau.

ce: znacajy HOOAH, den Kopf bervorstrecken гйцHУти, нём, v. pf. свиње, гнц rufen, advo- (von einem Fische), protendere caput (de саrе ѕuеѕ yoce гиц.

pisce). ГЛАВАЊЕ, n. Tag agen (bеrафії.), rosio. гаАВАТИЦА, f. некака риба у Неретви, за коју ГЛАВАТи, бам, у. impf. пagen, rodo.

кажу да је добра као и пастрма, eine Trt ГЛАВА, f. (dat. глави, асс. главу, p. nom, гла- Forelle, tructa. Be) 1) der Kopf, caput:

ГЛАВЁтинА, f. augm. E. глава. Ману сабљом, осјече му главу Главини, f. (у ц.г.) 1) vidе главчина. 2) предрадити коме о глави, паф бет Reben traф- њи крај од самара (а стражњи се зове ten, vitae insidiaгі; доћи коме главе, итв крашина, главину в крстину састављају geben bringent, vitаm аdіmеrе. 2) он главом, шашице, а под овим свијем је саеља, која er und kein anderer, ipsissimus ille:

управо стоји на коњу), Borbertbeit bes CaumЈа сам главом од Барата Мујо

fattels, pars anterior clitellarum. 3) мушка глава, 9аппвperfon, viг, женска главит, а, о, лијеп, н. п. човјек, или жена, г" глава, 28eissperfon, mulier:

fфün (pon Perfonen), pulcher, cf. главан, приКад би знала мушка глава,

кладан. Што је ником воде с напит",

главити, главим, v. impf. 3) feftfeen, bеfwlieНигда не би ником пила

реп, ѕtаtuo : ја сам главно с њиме, ми смо Да зна женска глава

главнли : очемгод главили и радили, Што јодољан трава

добро сатворили !(кад се наздравља). 2) (у 1) das Oberhaupt, caput:

Дубр.) накричивати коме што, бringenет: Кнеже Јањо од Сријема главо

pfehlen, commendare. 5) глава каке воде, деr urfprung eines Sluf= главица, f. (рі. gen. главица) 3) dim. E. глава. fes, fons, cf. врело. 6) (у Ц. г.) у дуге пуш- 2) главица купуса, лука, раиpt ves Robls, ke rpanh, das Ende des Flintenlaufs, extre- Lauchs u. dgl., caput brassicae, porri. 3) ein mum canalis ignivomi. 7) (у Хрв.) глава Бgel, cumulus, collis, cf. оглавак: Боље круха, ein Rais 25rob. s) глава шећера, put је гледати из главице него из тамнице; Зuder, meta sacchari.

На главици више Бијељине глАВАН, вна, вно, 1) paupt, primarius : глАвице, главица, f. pl. vіdе главичине.

слеком да смо главни прија љн ГЛАВИЧАЊЕ, n. Bağ quрteln (be8 obls), capi2) vidе главнт:

tatio brassicae. Главан јунак војвода Милошу

ГЛАВИЧАТИ СЕ, чам се, v. r. impf. н. п. главича глАВАЊЕ, n, perb. v. главати.

се купус, т. і. увија се углавицу, ji bäир: ГЛАВАР, главара, т. (у Ц. ғ.) даs Oberhaupt, teln, capitari (de brassica), cf. главичити се.

caput. Онамо је први старјешина у нахији главичЁЊЕ, п. vіdе главичање, сердар, за сердарима иду војводе, за вој- глАвичина, f. pl. cјеме од конопаља пошто се водама кнезови, за кнезовима барјактари; осијече с ручнца а још се није омлатно, сви ови и остали знатнији, као н. п. у die Hanfförner, grana cannabina. Koholide ce Србији што су од прије билн кметови, и у нас чупају двапут: прве (чини ми се да)

свештеници зову се главари, cf. поглавар. се зову мале конопље, које сјемена или ГЛАВАРИНА, f. (у Далм.) као главница што немају или још није зрело, за то се и не

се држави плаћа од куће (од 25 крајцара гледа на», а друге кад се почупају нурудо 6 Форинти и 15 кр. по имању), бie чице повежу, онда се од ручнца на какоKopfsteuer, tributum in singula capita impo- ме дрвету главичине осијеку, по том се situm, ef. главница. Приповиједали су ми на сунцу суше, па се онда млати конопљау Далмацији да је у селу Бенковцу кад је но сјеме.

[ocr errors]
« PreviousContinue »