ВЎКМИРА, f. Grauenname, nomen feminae. узму врана ждријепца без биљеге, па га одведу на гробље и преводе преко гробова у којима се боје да није вукодлак: јер кажу да такови ждријебац не ће, НИТИ смије, пријећи преко вукодлака. Ако се о ком увјере и догоди се да га ископавају, онда се скупе сви сељаци с глоговијем ҡољем (јер се он само глогова коца боји: за то говоре кад га спомену у кући: „на путу му броћ и глогово трње” jep cy и бротњаци покривени глоговим трњем — ), па раскопају гроб, и ако у њему нађучовјека да се није распао, а они га избоду онијем кољем, па га баце на ватру те изгори. Кажу да таковога вукодлака нађу у гробу а он се угојно, надуо и поцрвењео од људске крви („црвен као вампир”). Byкодлак долази кашто и својој жени (а особито ако му је лијепа и млада) те спава с њоме; и кажу да оно дијете нема костију које се роди с вукодлаком. А у вријеме глади често га привиђају око воденица, око амбара житнијех и око чардака и кошева кукурузнијех. Кажу да све иде са својијем покровом преко рамена. Он се може провући и кроз најмању рупицу, за то не помаже од њега врата затворати као ни од вјештица. cf. вједогоња. вЎКОДРАЖ, f. вода у нахији Ваљевској, која утјече у Саву код села Ушћа. no-|ВУКОДРЖИЦА, f. (у Паштр.) дрво на коме је ВУКОВАРАЦ, рца, m. Einer von Вуковар. О бедрици два мача вуковца BÝKOBOJE, M. Mannsname, nomen viri. врло често и ситно трње; по имену мнсли се да вук крозањ не би могао проћи, него да би га задржало; и заиста је доста тешко крозањ ићи, јер ово трње није све на једну страну обрнуто, већ неко напријед неко натраг, неко упријеко, и тако кад би човјек повукао, с једнога се свлачи, а на друго навлачи. Вукодржица се сади по међи мјесто ограде. Wrt Dorn= ftraud, sentis genus. ВУКОЈЕ, m. Mannšname, nomen viri. ВУКОДЛАК, m. вампир, ber ampyr, vampyrus,|ВУКОЈЕДИНА, f. ber 2olfbiß, admorsum lupi: (приповиједају) кад жена трудна једе меса од овце, или од козе, коју је вук јео, онда по њезнном дјетету, кад се роди, изнђу некакве ране, које се зову вукоједина. Вукоједина се кади измечетом и тијем се лијечи. (das Vulcolacsae im Adelung a. v. Vampyr). почну људи много умирати по селу, онда вЎКСАН, n. Mannsname, nomen viri. annšname, nomen viri. Mannsname, nomen viri. Mannsname, nomen viri. ВЎНА, f. bie Wolle, lana: сијено као вуна (т. вучÂд f. (coll.) junge ölfe, pulli lupi: ВУЧАЦ, ЧЦЭ, m. ber 2ranb, gangraena : по- ВЎНАТ, a, o, wollig, lanosus : вунаша овца. ВЎНИЦА, f. 1) dim. v. вуна. 2) вунени концИ, ВӰНТА, f. (у војв.) vide фунта (mit allen 206 = | ВЎНТОШИЦА (струка), f. Urt струка: ВУНЦУТАРИЈА, f. (у војв.) vie Sunb$fötterei, res ВУРДЕЉАТИ, љам v. impf. у заговеци, cf. Вуку му се за ногама врвце 2) schleichen, serpere: --- Већ се вуче од јеле до јеле 2) вуци се одатле, pađe bid von Sannen, appage; вуци се кући. "ВЎЦИБАТИНА, f. 1) ber mit bem Stoce berum= fpaziert, otiosus cum baculo. 2) ber offenbar| Sträfliche, baculo dignus, quem sequitur baculus expectans illum qui verberet. ВУЦИЊАЊЕ, n. baš d leiden, incessus occultus. ВУЦИЊАТИ СЕ, њам се, v. r. impf. (у Ц. г.) (als dim. v. Byħu ce) sich schleichen, clam incedere. вўциње, п. некако мјесто у јужном приморју. ВЎЧА, m. (ст.) Mann$name, nomen viri: Шенлук чини Вуча џенерале — BýчÊшE, n. das Schleppen, Ziehen, tractio (?). А на главу капу вучешину ВУЧИЈЦА, f. dim. v. вучија. ВУЧИ-КАПА, f. Вучја капа, ûge von Bolfspelj, galerus e pelle lupi: Пак накриве вучи-капе вўчина, f. 1) bie Wolfsbaut, pellis lupi. 2) augm. v. Вук. 3) аnnšname, nomen viri. ВУЧИТРН, m. варош у Косову код воде Ситнице: Од Звечана те до Вучитрна И бијела града Вучишрна — ВУЧИТРНСКИ, ка, ко, von Bучитрн. вучня, т. 1) bas Sunge vom 2Bolf, pullus lupi: Наврани се вујо с вучићима 2) Mannšname, nomen viri. 3) (у Рисну) vide бак. T ГА, 1) ifn, eum. 2) eš, id (im Иccuf.) 3) pleona= Он је гору прегазно мучке, ВШЁНИЦА, f. (у Херц.) vide шеница. Гаван, m. У манастиру Троноши, у Јадру, ❘ГАГА, м. (у Сријему и у Бачк.) Циганско име, био је с десне стране код двери намоло- ein Rigeuner - Mame, nomen zingarum. ван го старац, којега су гује опасале, те га гагалИЦА, f. у пјесми ваља да је мјесто врана кољу и пију му сисе. Као што обично ро- (од гакаши): дитељи различне иконе по црквама и по На бокору тица гадалица - ГАДАН, дна, дно, еřelhaft, creans fastidium. намастирима дјеци тумаче, тако је и мени| мој отац казивао да се онај старац звао Богами Гаван, и да је поред свега превеликога богаства био врло тврд и немилостив, па га за то Бог онако осудио. (И ово се доста слаже с онијем што се о Гавану пјева и приповиједа по западнијем крајевима народа нащега). Кад сам 1846 године (готово послије четрдесет година) био у Троноши и отишао у цркву, одмах сам очима тражио Богатога Гавана, али њега ондје више нема, него као што je црква за времена Карађорђијева арана и паљена, на његовом мјесту исписан не- ГАДАРА, f. vide гадар. Ако нијесам Гаван, ни-|ГАДАРИЈА, f. (у Ц. г.) vide гадара: јесам ни сиромах. cf. Гаваново језеро. А о бедрн дуга гадарија ГАВАНОВО ЈЕЗЕРО, п. Тако се у Лици зове Mala= |гадити, дим, v. impf efelbaft maden, verefeln, ton See y Маџарској. Онамо се приповиједа да су, мјесто два анђела, Христос и свети Петар дошли пред дворе Гаванове. Кад је слуга казао да би им дао јагње али је у планини у овцама, они му рекли: ГадЉАЊЕ, n. baš Dubelfacpfeifen, musica utri„Ако ти је на срцу помишљење као што culi. какав светац. -- fastidium creo alicui alicujus rei. гадити CE, дим се, v. г. impf. fel baben, fastidio: ја се гадим на то; нешто ми се гади. је говорење, сад ће јагње ту бити.” И у гадЉАР, гадљара, m. Ser Dubelfacpfeifer, utriтај се мах јагње ондје обри. Пошто cularius. аину реките музи бјежимОДИНА АНТРЕ ГААФАРЕВ нину, ударе муње и громови, те дворе гадЉАРОВ, а, o, bes Dubelfacpfeiferš, utricularii. Гаванове сажегу иондје постане језеро, гадљарски, ка, ко, бubelfacpfeiferifd, utriculaу коме, веле, да и сад пијетли поју и зво- riorum. на звоне. cf. Гаван, Балатин, Балатино гадљати, љам, v. impf. ben Dubelfad fpielen, језеро. sonare utriculo. гавез, m. bie Malmur}, symphytum officinale ГадЉЕ, f. pl. ber Dubelfađ, utriculus musicus. Linn. Жиле од црнога гавеза кухане у гадљи, млијеку привија народ кад хоће да се што гадљив, а, о, efel-, fastidiosus : није гадљив. срасте, и говори се да ова трава такову габаЊЕ, п. ţas Rielen, collineatio. силу има да би два прста кад би се четр-|гавати, гађам, v. impf. (у Шумад.) zielen, десет дана овако њоме завијала, прира- collineo : Ђе очи гађају ту и памет. ГАЂЕЊЕ, П. 1) bas nefeln, taedium. 2) bas er= ekeln, taedii creatio. сла један за други. ГА́ВРА, m. (ист.) vide Гавро. Гавран, m. ber Mabe, corvus. У народнијем |ГАЖЕЊЕ, п. 1) bas Baten, vadatio. 2) ба e= пјесмама гаврани највише носе жалосне treten, calcatio. књиге и гласове о бојевима, и за то се газ, m. 1) vide брод 1. 2) стала вода на газомноге пјесме почињу: Полећела два врана гаврана ГАВРАТИ СЕ, гаврам се, v. r. impf. (у Бачкој) ГАВРИЛО, m. Gabriel, Gabriel : Погледај му на рило, Па му реци Гаврило ГА́ВРО, m. (јуж.) һур. v. Гаврило. Seefisch, piscis quidam marinus. ве, т. j. опала те се може газити: ГАЗДА, m. 1) vide домаћин. 2) ein reider Mann, газдалук, m. bas Dermögen (eines газда), fa cultates. ГАЗДАРИЦА, f. vide домаћица. гавун, m. (у Дубр.) некака морска риба, Urt гаЗДАРИЧИН, а, о, ber газдарица gehörig, is газдарица. газдашаг, газдашага, m. (у војв.) vide газда36-39nuspiƐ nis лук: ГАЛАМА, f. (у Сријему) eine Wenge, turba :.y коњиховој је кући свагда ғалама. галЁБ, m. (у Ц. г.) бијела тица водена, колиНисам кадар ни девојке наћи - до) - ко голуб, Urt 23affervogel, avis quaedam газдин, а, о, bem газда gehörig, чой газда. Код толика газдашага мога (Я.Анита aquatica. газдовање, п. bas Birthdaften, cura rei fami- ГалЕБИНА, f. (у Имоск.) vide балега. liaris, cf, кућење. nail thuirt ГАЛИБА, (f. (у војв.) Ungelegenßeit, molestia. газдовати, дујем, v. impf. wirtbfdaften, cura- | ГалиДБА, ) re rem familiarem, cf. кућити. газдински, ка, ко, беп газде дe örig, domino-|галиЈаш, галијаша, m. ber rum, lautus. У галији дван'ест галијаша TAAHJA, f. die Galeje (großes Seeschiff), navis. diffsÉnect, nauta : ГАЗЕТА, f. (pl. gen. газета) )) eine Eupferne | ГАЛИЈЦА, f. dim. v. галија. гази, vide газија, слаже се с именима н. п. : нути. ГАЗИЈА*, m. у Турака јунак (који је каурску . Хај на ноге, крвава газијо — То су богме три газије царске ГАЗИМИР, m. (у војв. по варошима, од скора), englisches Halbtuch, Casimir, panni nobilioris genus Маца носи сукњу од паргала, Воду гази, за њим брчка нема галиЋ, m. (у Ц. г.) vide гавран: 0 ( Полећела два галића врана râлнnА, f. der Vitriol, vitriolum. ГАЛИЦАЊЕ, П. vide чкакљање. Галицати, цам (галичом), vide чкакљати. ГАЛИЧАСТ, а, о, {dwar, ater, cf. вран. ГАЛОБЕЛА, m. (у Грбљу) име овну, ein ibber= 7 name, nomen arieti indi solitum. ГАЛОВРАН, m. врана црна као гавран, eine schwarze Krähe, cornix atra. 50 ráaоHA, m. ein schwarzer Ochs, bos ater.... гá.ожин, а, о, des schwarzen Ochsen, bovis atri. галош, m. црна пантљика што се уплеће у косу (у Србији), vide уплетњак. Галун, m. vide шерит. Опомињем се још из дјетињства у некакој пјесми : 087 Галун до галуна с. галои. гаљух, а, о, vide облапоран.Ма FÁJTAH*, m. die Schnur, funiculus. (of gad ГАНЏА, f. (у Ц. г.) vide канџа. гаЊАТИ СЕ, гањам се, v. r. impf. fid verfolgen, говеђе балеге, и праве се овако: накупн indi solitum. оштријем гвожђем на гумну исијече се као|ГАРОФИЉЕ, П. (у Боци) vide каранфил: на дугачке даске, по том се опет исијече Једну софу црвен' гарофиља — попријеко те се начине као ћерпичи; ово|ГАРУША, f. име овци, фafšname, nomen ovi пошто се осуши, ложи се на ватру мјесто дрва. ГЛОВИЦА, f. Некака мала риба, leucos adspersus Heckel.: Нема ни гаовице (кажу рибари кад нема рибе). TAP, f. 1) die rußige Farbe (Schmus), color TAPA, f. rußbraunes Schaf, ovis atra, fuliginosa. Убрах киту гаравиља ГАРАЧ, рча, m. планина : гасити, гасим, v. impf. 1) löfden, restinguo: гасити ватру, свијећу, жеђу. 2) гасити буну, ftillen, sedare. 3) гасити угљевље: кад се за кога мисли да је уречен, онда му бајалица гаси угљевље, т. ј. живо угљевље баца у неначету воду намјењујући на оне за које се мисли да су га урекли, па код чијега имена угљен потоне, за онога се мисли да га је урекао; по том болесник од оне воде у трипут сркне и умије се њоме. гасити се, гасим се, v. г. impf. auslöden, extinguor: гаси се свијећа, ватра. Пуче пушка од Гарча планине ГАРБИН, гарбина, m. (у Дубр.) некакав вјетар, ein inb, ventus quidam: Гарбин љути, који до дна море мути. ГАРГАЊЕ, m, bas Krämpeln, carminatio. ГАРГАТИ, гам, v. impf. (у Дубр.) вуну, fram=|ГАТАЛО, m. ber Gabellans, fabulator. peln, carminare, cf. огребати, гаргашати. |ГАТАЊЕ, n. vide врачање. ГАРГАЧА, f. bie Krämpel, carmen, cf. гвозденка, гат, т. 1) vide jаз. 2) (у Барањи) vide лагум 2. гаталица, f. т. ј. књига у којој су којекакве приповијетке, или гатње, cin Unterhaltungss buch, liber venustior (als Gegensaß von Kir: chenbuch). огребло, гаргаша. ГАРГАША, f. (у Далм.) vide гаргача. ГАРГАШАЊЕ, n. vide гаргање. ГАРГАШАТИ, шам, (у Далм.) vide гаргати. гАТАР, гатара, m. vide врачар 1. ГАТАРЕВ, а, о, vide гатаров. ГАРГӯз, гаргуза, m. (у Шајк. бат.) Шијаци | гáтати, гатам, vide врачати: Гашала баба тако зову онога који не говори (као они) Лијело, него лепо. ГАРДА, f. заграда у Дунаву гдје се моруне ГАРДУН, гардуна, m. (у Дубр.) carduus sativus. Кад дођоше горн Гаревици — гáРнн, a, o, des schwarzen Schafes, ovis atrae. FÀPHTH, PÂM, V. impf. 1) rußig machen, fuligine denigrare. 2) y пјесми : Гарила га мрка наусница machte ihn schwarz, nigrabat. ГАРИШТЕ, n. bie ranbftätte, area domus deflagratae, cf. огорелиште : А ја кукам, сине, на гаришшу ГАРНУТИ, нём, v. pf. vide ударити: Кад то зачу Краљевићу Марко, Гарну Шарца сјајном бакрачлијом гAPÔв, гapoва, m. ein schwarzer Hund, canis ater. ГАРОВЉЕВ, a, o, beš rußfarbenen Sunbes, canis fuliginosi. ГАРОФАН, гарофана, m. (у прим.) vide каран Да није мраза, па освануо снијег до г. це; Жив' ми синци све су гола г. . на - Од широка поља Гашачкога гашка. ГАТЊА, f. Erzäblung, narratio. гATHйк, m. das Hofenband, fascia braccalis, cf. гаћник. 1 гаҡан, гаћана, m. голуб у којега је перје доље по ногама, као гаке, деbofte Zaube, der Federfuß, Latschtaube, columbus pedibus pennatis. ГАЋАНКА, f. жена или дјевојка која носи rahe, ein gehoftes Frauenzimmer, mulier caligata. ГАЋАНЧИЦА, f. dim. v. гаћанка. ГаЋЕ, гаћа, f. pl. 1) leinene lange Sofen, caligae linteae: Ако имаш гаке, т. ј. ако си човјек, а нијеси жена, те смијеш; Колики си (великн), а гака немаш, т. ј. матор си човјек, а немаш памети. Дјеца по селима обично не облаче гаћа до 6 до 7 година (док их не могу сами дријешити и свезати), па кад их обуку, више их не остављају. Често људи по том рачуне године кад је који гаће обукао, н. п. кад је то и то било, ја још нијесам бно гаћа обукао, или: тек сам био гаће обукао. 2) (у Хрв., Далм., . |