ШЎКУНЪЕДОВ (шукунђедов), а, о, vide чукун- ШУНДА, m. vide шундо.
ђедов.

ШЎлЕ, m. (у Ц. г.) мушки надимак.
шуљ, m. 1) (у Црмя.) vide шуљак 1. 2) (у
Барањи) понајвише pl. шуљеви, као ши.
шарице, које расту у води па се пече-
не или кухане једу (cf. рашак?).

шундо, m. (у Ц. г.) мушки надимак.
ШУНКА, f. ber dinfen (öfterr. ber

petaso, perna, cf. пршута.

dunfcn),

ШУНТЕ (брацо)! кад се казује да је што говорно Циганин, cf. мако.

ШУЊАВ, а, о, (у Боци) који говори кроз шуљлив, а, о, н. п. жито (у кога на врху зр- нос, cf. хуњкав.

на остану као длачице, па брашно од тако- | ШУњало, m. који се шуња.

вог жита буде плаветникасто), fpigbranbig. | шуњање, п. Дав Мüßiggeђen, obambulatio otiШУЉАК, љка, m. 1) ein Blod, segmentum osa.

caudicis. 2) (у Бачкој) baš unterite mit Spreu | ПЎЊАЊЕ, n. verbal. v. шўњати.

фuppen, te

am meiften vermengte Setreibe beim Borfeln, ШУЊАТИ, Њам, v. impf. umberfdnüffeln, cirdas den Schweinen gegeben wird, quisquiliae cumodoro : шта ти шуњаш тамо? tritici ventilati. 3) (у Сријему) пљевна љуска, | ШУЊАТИ СЕ, шӯњам се, v. r. impf. fdleiden, геро: која се не да да скине са зрна, Špigbranb. Он се шуња од јеле до јеле шӳљеви, m. pl. bie golbene Wbet, hemorrhoi-ШУЊКА, f. (у Хрв. и у Далм.) vide њушка. des, cf. сннигле. ШУПА, f. (ВОЈВ.) Офоррен, (војв.) ШЎЉКАРА, f. (у Бачкој) она рупа гдје сто- ctum tugurium, cf. појата. ји шуљак, bie Brube für beп шуљак 2,| ШУПАК, пка, m. vide гузица. fovea servandis quisquiliis tritici. шупаљ, пља, пље, (шупљи, ља, ље) burd= ШУМА, f. 1) ber alb, silva: Шума ти матн, bohrt, durchlöchert, perforatus. rette bid), fuge; Дође као у шуму (ре-|ШУПЕР, m. Ser Ralfaterer, qui picat naves. ку Срби кад им ко дође кући, па га ни-|ШУПЕРЁЊЕ, n. verbal. v. шуперити. чим не почасте). 2) (око Имоск.) òürre|ШУПЕРИТИ, Рим, v. impf. н. п. лађу, а икаSol, lignum aridum: или носи шуме или цу, falfatern, navem picare, obturare. сировине ? ја само купим шуму; доне- шупљак, шупљака, ) m. ber Dummfopf, stultus, сн мало шуме, да спирим ватру. 3) кне-| жина нахије Требињске. ШУМАГЕЛЁ, interj. (fderzhaft) er rannte бет HBalbe zu.

ШУМАДИЈА, f. ber beil Verbiens jwifden ber Колубара unb ber Морава (begreift bie нахије: Биоградска, Смедеревска, Крагујевачка, Рудничка unò Јагодинска), provincia Serbiae.

ШЎНЉАН, (cf. шупљина.
ШУПЉАЧА, Ѓ. (у Сињу) мала дашчица, која
је избушена на много мјеста, па се про-
вуче кроз запињач, а у оне се јаме ме-
ће клин, те држи вратило, како се хоће.
ШУПЉЕ коло, п. (у Ц. г.) Quarré, orbis:
Шупље коло с војском учинио —
ШУПЉНКА, f. bie bur lödertetidarbeit an bеп
Sembärmeln ufm., foramina acu picta.

ШУМАДИЈНАЦ, Hца, m. Giner von ber Шумадија. | шупљикаст, а, о, [öderig, lođer (3. 23. Mrot)
ШУМАДИЈНКА, f. Eine von ber Шумадија :

ШУМАРИЧИЦА, f. dim. v. шумарица.
шумаров, а, о, bes Balbhuters, custodis silvae.
ШУМАТИ СЕ Шумам се, v. r. impf. нћи пола-
ко на прстима, као н. п. ловац какој звјер-
us, sich schleichen, suspenso gradu placide ire.
ШУМИЦА, f. dim. V. шума.

ШУМКЁ (шӳмкê), (у Боци) н. п. ићи, т. 3.
наврх прста, да се не би чуло, [dleidenò,
gradu suspenso.

ШУМНАТ, а, о, н. п. грана, belaubt, frondosus:
Мушка глава к'о шумнаша грана:
Удри граном о зелену траву,

Лист опадне а грана остане

rarus.

ШУПЉИНА, f. 1) Durdlöderung, foramen. 2) баш
сн права шуаљина, vide шупљак.
шупљити се, шупљи се, v. r. impf. burd
fidtig fein, perluceo.

ШУПЉИЧКИ, Н. п. порубити мараму, 2rt ju
fäumen, limbum circumdandi modus.
ШУПЧИНА, f. augm. v. шупак.
|шўпчиЋ, m. dim. v. шупак.

ШЎРА, m. (pl. шуре, а у пјесмама и шўре-
eu) der Frau Bruder, Schwager, affinis, uxo-

ris frater:

Погледује девет својих шура,

А шуреви у земљицу црну
ШУРАК, шурака, m. vide шура.
шураков, а, о, без шурак, affinis.
ШУРЁЊЕ, n. verbal. v. шурити.
ШЎРИН, а, о, češ шура, affinis.
Шýрити, шўрӣм, н. п. крме у корнту, brů=
ben, aqua ferventi perfundere.
ШУРИЧИЋ m. (у Боци) шурин син.
ШУРЈАК, шурјака, m. vide шурак.

ШУМЊАЧА, f. колиба од шуме или шумом|ШУРЈАКОВ, а, о, vide шураков.

покривена, bie Cauberbutte, casa frondea.

|ШЎРКА, f. (у Ц. г.) vide шала.

ШУРКУЛИЈА, f. paß, jocus, cf. шурка :
Није шала, није шуркулија
ШЎРНАЈА, f. Шурина жена, bes dynagers
Frau, uxor affinis.

ШЎРНАЈИН, а o, ber шурнаја, uxoris affinis.
ШУРОВАЊЕ, П. verbal. v. шуровати.
ПУРОВАТИ, Шурујем, v. impf, с ким,
menstecken, heimlich mit einander sprechen,
conspiro.

ШУРУ, МУРУ! interj. in ber Serwirrung bes
Schreckens, in confusione:

Шуру муру аднађ за фуруну — шўт, а, о, vide шушав.

ШУШЕЛЕ, МӳШеле, у дјетињој игри:
Шушеле, мушеле,

Где ћемо га бацити ?

Под полицу, на столицу.

Шушица, f. fleiner unbebeutenber Menfd), ho

muncio.

žufam=|ШУШКАВАЦ, ӑвца, m. трава у ливади, жута
и округла цвијета (с обадвије стране ста-
бла), eine Hrt Pflanze, herbae genus.
ШЎШКАЊЕ, n. verbal. v. шушкатн.
ШЎШКАТИ, Кӑм, v. impf. 1) raufden (mie bie Gi:
dechse im dürren Laube), strepo. 2) vide шyш-
кетати. 3) око шта, т. ј. којекаке ситнице ра-
дити, н. п. шушка којешта ; ваздан сам које-
шта шушкао, а ништа нијесам свршно.
ПУШКЕТАЊЕ, n. verbal. v. шушкетати.
ШУШКЁТАТИ, шушкётам, v. impf. lišpeln, blae-
se loqui.

ШЎТАЉ, m. (у Рисну) нож у којега су ма-
ле камзе, ein effer mit furzem Griff, cul-
ter manubrio exiguo.

ШЎТАН, m. (у Ц. г.) мушки надимак.
ШӳТЕТИ, шутим, (ист.) vide шутјети.

у шушкор.

шўтиле, m. (у Грбљу) име овну, ein 2od3=|шӯшкор, m. (у Шумад.) vide шушањ: бацн name, nomen arieti indi solitum. ШУТИНА, m. .- (у Ц. г.) мушки надимак. ШУТИТИ, тӥм, (зап.) vide шутјети. ШУТЈЕТИ, Тӥм, v. impf. (југоз.) fdmeigen, sileo, taceo.

шуто, m. (у Ц. г.) мушки надимак.
ШУТОЊА, m. во без рогова, ein
Hörner, bos absque cornibus.
ШуЋ муЋ, тамо амо, cf. трт мрт.
ШУЋЁЊЕ, п. бas dweigen, silentium.
ШӳЋети, шутим, (јуж.) vide шутјети.
ШУЋУР, n. 1) у овој загонеци :
Шукур сједи на мору,

У зелену јавору,
Штогођ људи стекоше

Све шукуру дадоше (млин).

ШУШЉАНЦА, f. (ст.) Xrt Müge, galeri genus:
Накривно криву шушљаицу
ШУШЉЕ, n. vide шушањ :
Унесоше рањен' Радивоја,

Турише га у буково шушље -
Затрпа га шушљем и шљемишљем
ШУШЉЕТАЛО, n. ber Stammler, blaesus.
ШУШЉЕТАЊЕ, n. vide шушкетање.
ШУШЉЁТАТИ, шушљётам, vide шушкетатн.
шушнути, нем, v. pf. raufden, strepo, inhorreo.
ШЎШЊАТ, а, о, belaubt, frondosus, cf. шумнат:
Курјак се шушњашом граном неплаши;
Мушка глава и шушњата грана
шушо, m. (у Ц. г.) мушки надимак.
ШУШТАЊЕ, n. bas Haufden (bes Stroms), stre-
pitus fluminis.

ШУШТАТИ, ШТӥм, v. impf. raufden, decurro
cum strepitu.

-

|ШЧЁКАТИ, кам, v. pf, erwarten, expecto: 2) шућур Богу! (по Босни, понајвише Ја не смедо шчекаши Богдана Турци говоре) ott ob! grates sint Deo. Ни земља га жива не шчекала ШУЋУР, m. некаква тиква (може бити тутлић) шчёлити се, шчёлам се, vide сучелити се. н. п. у дјетета глава као шукур (или шу-|шчељавање, n. verbal. v. шчељавати се. Ћурица), Eierfûrbif.

ШУЋУРИЦА, f. vide шућӱр: Ко је год с ђаволима шукурице сијао, све су му се о главу разбијале.

ШЧЕЉА́ВАТИ СЕ, шчёљавам се, v. r. impf. кад
су двије ствари (н. п. куће) окренуте
лицем (челом) једна другој: моја се њи-
његовом; гдје се
двије њиве шчељавају.

ва шчељава с

ШУША, f. 1) vide шука: Ја вук не доћи, ја шуше не наћи. 2) Не боји се свака шуша|ШЧЁПАРИТИ, рим, v. pf. vide шчепати. Бога, него батине. ШЧÈПАТИ, пӑм, v. pf. pađen, arripio, prehendo. Шушав, а, о, оbne Görner, absque cornibus. шчиЊАЊЕ, n. baš Un dlüßigfein, cunctatio. ШЎШАЊ, шња, m. baš abgefallene Caub, Ma=|ШЧИЊАТИ СЕ, Шчињам се, v. r. impf. unfclu= beln, folia quae deciderunt: Снијела вода fig fein, cunetor. шушањ, па начинила крш, fpridwörtlidшчЎЊИТИ CE, шчуњам се, für: fie fint weitläufig vermanot, cousins à ШЧУчуњити СЕ, шчучуњим се, (cen, verfrie= la mode de Bretagne. den, abdere se, cf. савријети се, скрити се.

Įv. r. pf.sich du

1

1

(од Г. Милоша Петровића, Смедеревца, |Г. Марко Јелић, нач. ср. Моравског, пописара у попен. унутр. дјела)

Г. Илија М. Гарашанин, попечитељ унутр. дјела, полковник, каваљер

3

К. Хранисављевић, полковпик и нач. гарниз.

- А. Ненадовић, помоћник попеч. унутр. дјела, потполковник каваљер

Коста Магазиновић, нач. војн. одјел. Е. Линдермајер, нач. санит. одјел., каваљер

Стеван Херкаловић, пр. нач. одјел.

поштан.

J. Невоља, главни инџинир
Матија Матић, секретар

Милан Стојковић, протокол. санит.
М. А. Симић, експедитор
Димитрије Брзаковић, канцел.
Никола Марковић, инџинир

А, Јакша, помоћник инџинирски Стефан Радоичнћ, протоколиста апел. суда

Алекса Пачић, канцел, попеч. иностр. дјела

Милан А. Јоксимовић, практикант суда вар. Биоград.

..

Фр. Зах, управитељ војничко-артиљеријске школе, капетан

Коста Н. Ненадовић, батерије поручик
Вјенцеслав Ан. Перовић, Црногорац
ученик војн. артиљеријске школе
Тодор Бојовић, учен. војн. артиљ. шк.
Љубомир Апостоловић

Василије Јанковић,

Коста Бучовић,

Дамјан Јовановић,

ручик

Јосиф Добровић, казначеј

Проко А. Пауновић, писар нач.

1 1 1

Х. Јосиф Милошевић, игуман ман. Вујна 1
Јован Крстић, парох Јарменовачки

1

- Никола Протић, парох Бруснички 1

Будим.

Г. Теодор Оџић, прота Будимски и парох

Стојно-Биоградски

Исидор Коларовић, протосинђел

Букреш.

(од Г. Алекс. Стојановића)

1 Његово Сијателство, Господар Јефрем т. Обреновић

1

Њено Сијателство, Госпођа Томанија J.
Обреновића.

1 Његово Сијателство, Госп. Милош Је-
Фреи. Обреновић

1

1

1

1

.

1 Високородна Госпођа, Ана Константиновића, рођена Сијателна Обреновића

1

- Милинко Димитријевић, управитељ дво-
раЊ. Сијат. Г. Јефрема Т. Обреновића 1
Михаило Ивановић, трговац
Димитрије К. МанаФ,

Г. Јован Мићић, предсјед. суда
Јован Милинковић, секретар суда

Вараждин.

1

1

8

1 Г. Огњослав Утјешеновић, ѣ. к. поджу

(од Г. О. Утјешеновића)

пан котора Вараждинског

1

1

Драгутин Швагел, намјесни предсјед.

1

1

1

1

сина

Атанасије Маринковић, трговачки калфа 1
Ђорђе Ц. Ђорђевић,

— Аксентије J. Златановић, ”,

Брн.

Павао Рајаковић, присјед. ћ. к. земаљ. суд. Варажд.

зечаљ. Адолфо Халтер, тајник ћ. к. суд. Варажд.

1

Никола Кировић, трговац

1

- Н. Поповић и Глумац, трговци

108

Витања (у Штајерској).

Г. Франт. Сушил, професор богословије 1|Г. Матија Вречко, капелан .

Брусница.

(од Г. нач. Младена Жујевића)

Врдник.

Г. Младен Жујевић, мајор и нач. окр.. 1|Г. Милица Стојадиновића