Дубр. и у Ц. г.) vide чакшире (јер онамо|гвозден, а, о, eifern, ferreus. нашијех (пртенијех) гаћа слабо ко и носи). | гВОЗДЕНЗУБА, f. У Сријему гвоздензубом плаше ГАЋЕТИНЕ, f. pl. augm. v. гаће. гаЋИЦЕ, f. pl. dim. v. гаће. гі¬ник, m. vide гатњик. ГАЋУРИНЕ, f. pl. vide гаћетнне. ГАЦАЊЕ, п. 1) bas грцање. Baten, vadatio. 2) vide ГАЦАТИ, цам, v. impf. 1) waten, vadare, cf. газити: гàuкo, n. Gegend in Herzegowina, nomen regioonis : Пјева кроз Гацко (кад ко што казује ономе који оно зна боље од њега, јер се говори да су Гачани на гласу пјевачи). ГАЧА, m. Mannšname, nomen viri (v. Гаврило). ГАЧАЦ, чца, m. црна врана, која је мало мања од праве вране а већа од чавке, Urt Kräbe, cornicis genus. ГАШЁЊЕ, n. 1) bas löfden, restinctio. 2) ба Stillen, zo sopire. гашљиков, а, о, н. п. дрво, т. ј. које се гаси, не може ватру да држи, као н. п. врбовина, јововина, липовина. ГАШТИР, m. (у Паштр.) некаква трава, Urt Pflanze, herbae genus. ГАШТИЦА, (f. вода која извире у Синцу и Гашчица, у Оточцу се раздјељује на троје, па се двије лијеве отоке иза вароши састају и по том не далеко пониру и испод| земље иду у море, а трећа иде око брда подалеко и код села Брлога понире. Нијемци ову воду зову Гацка-Glug, и око ње Поље Гацко-Želb. ГВАРДИТИ, ДИМ, v. impf. (у Рисну) bewabren, servare, cf. гледати, чувати: Кад се што има, не говори се: гварди ме, него: мањиме. ГВИРАЊЕ, n. vide гвирење. ГВИРАТИ, гвирам, vide гвирити. intuitus oculis defixis. дјецу, а особито младе преље, говорећи да она носи у лонцу жара и да ће спалити прсте онима које добро не преду. cf. баба коризма, баба руга. гВОЗДЕНКА f. (у Сријему) vide перанца гвоздена. ГВОЗДЕНИ (гвоздени), на, но, н. п. мајдан, руда, Šifen=, ferri. ГВОЗДЕЊАК, Гвоздењака, m. 1) котао од гвожђа, eiferner Reffel, crater ferreus. 2) гвозден буздован: узе кадија гвоздењак, cf. оклицнути. где, (ист.) vide гдје (mit allen bleitungen). гдй, (зап.) vide гдје (mit allen bleitungen). ГДJЕ, (југоз.) 1) wo, ubi: гдје си бно? 2) baß, quod: ej гдје не знадох — : Тад се Дмитар бјеше осјетно Ђе ће љуба брата отровати — Леле мене до Бога једнога, Ђе ћ' погубит' свога сина Марка 3) wie, der, qui (aut per participium praesentis): Ал' ето ти Асан-паше с војском Ђе он води дван’ест хиљад’ војске ГДЈЕГДЈЕ, (југоз.) bie uno ba, passim. гдјегод (гдјегод), (јуж.) 1) no immer, ubicumque. 2) irgend wann, aliquando, quandoque: доћи ћу ти гдјегод, кад узимам кад. гдJÈколи, која, које, (југоз.) mander, aliquis. ГДЈЁМУДРАГО, (југоз.) пo immer, ubivis. гдЈено, wo, ubi, cf. гдје : Гдјено синоћ на конаку бјесмо — ГДЈЕшто, (југоз.) bier unō да, irgenb, passim, alicubi. гве, (јуж.) vide гдје (mit allen bleitungen). гё, (у Паштр., у Црмници и око Барa) vide raje (mit allen Ableitungen): Ге си, бане, упутио ? Ге би сјела, да не сједе -й TEAK, m. ein gemeiner ungebildeter Mensch, homo de plebe, cf. ципор. ГЕАКУША, f. ein gemeines ungebilbetes Grauen= gimmer, mulier de plebe, cf. ципорка. ГЕАЧЕЊЕ, п. баз Тафен зит геак, bas Metra= gen eines reak, appellatio aut simulatio rus tici. nen Fisches, pisciculus quidam: y peny oд гере није вечере. широке кошуље, кратке антерије, бијеле џоке и на главн фесове; а Геге чакшире, доламе (сељаци и бјелаче као и Црногор-|гЁРГА, f. гомила, поворка, н. п. људи, eine ци) и око главе саруке; а и дуге су им Reihe, z. B. Menschen hinter einander, turba: }. пушке другојачије: у Гега су пушке ар- читава герга. наушке, какове су и у Црној гори и у Херцеговини; а она дуга пушка, какове носе Тоске, зове се у Србији шоска, и она је од арнаутке мало краћа, а у јалману шира и правија. Геге су закона Турскога и Римскога, а међу Тоскама има их и закона Грчкога. ГЁГАВАЦ, авца, m. 1) особито у Славонији 30ве се слијепац. 2) ein träger änger, qui segni gradu incedit. ГЁРЗЕЛЕЗ, m. брдо у Будиму. Србљи приповиједају да је некакав Турчин из Босне Герзелез Алија (који се пјева и у пјесмама) скочио на коњу с тога брда у Дунаво за царево здравље кад су Турци освојили Будим. ГЁРИН, герина, m. некака звјерка и кожа њена, Wrt Bils unb bas ell bavon, fera quaedam ejusque pellis. ГЁЏАВ, а, о, zwergartig, pusillus. ги, у једној пјесми коју сам ја чуо од једнога Турчина, који је по Црној Ријеци бивао субаша, мјесто их: Ја ги имам. до тројицу гине или чезне за чим (cf. киван?), Іû: Рустен Бег је гибан на јунаштво — ГИБАНИЦА, f. cine Urt Ruden, placentae genus. ГЕГАВАЧКИ, ка, ко, vide шљепачки. Слијепци говоре кашто између себе да их други људи не могу разумјети, и то се зове гегавачки језик, или: говори гегавачки. Ја сам прије неколико година у Вуковару ГЙБАК, гӥпка, пко, biegfam, flexilis. питао једнога младога слијепца за подо-|ГӥБАН, бна, бно, (у Ц. г.) на што, т. ј. који ста ријечи како се зову гегавачки, па ми многе није знао казати, а које ми је қазао, ево их овдје назначујем: Бог се зове ёpuh, а тако исто и небо, киша прошлица, а тако исто и вода и зима, трава зарба (Влашки, по Латинскоме herba), дрво башшуњац, а тако исто и штап, хљеб айља, со зрнија, месо мишкра, сир муриво, лук лаул, грах (пасуљ) паљкуш, купус шёжњак, вино урвиз (по Маџарски било би госпоска вода), ракија гошивица, ђаво гӑгул, глава вӑнша, а тако исто и чело, око зракавица, нога главица, јаје муцвањак, гусле редавице (а просити редаши), торба сагља, коњ рашков, кобила рашковица, кола шрескавице, кућа унџа, соба унџица, ватра аӑверица, лонац аӑверњак, псето унша, говече рисовче, крава рисуља, гигов, гигова, m. vide гиг. гибање, п. Даš Rewegen, iegen, agitatio, motus. ГИБАТИ, гибам (гибљём), v. impf, bewegen, fdwenfen, wiegen, agito : Да има сира и масла, и моја би мати знала ғибаши гибаницу. ГИБАТИ СЕ, гибам (гибљем) се, v. r. impf. sich bewegen, moveor, agitor. гиг, m. (у Босни) велики пијетао (говори се и гигов), Urt größter Soäbne, galli gallinacei majoris genus. гигаље, гигаља, f. pl. bie teljen, grallae, cf. штула. овца рисуљка, риба зӱнија, човјек лё- ГИГУЉА, (f. (у Босни) кокош као што је гиг, ваш (ушёншо леват умръо човјек), ЕЙГУША, Uri größter Sennen, gallinae majoris жена левашка, син клиндӧв, дјевојка genus. клиндовка, дијете клинче, брат вргод- |гизда, f. 1) baš mücen, comtio: Зима гизник, сестра вргодница, отац кевац, матн да не гледа; Гизда ломи а глад мори. кёва, мали мискињав, говорити разреди- 2) schön gekleidetes und geschmücktes Frauenzimваши, иди брзо гљај гошивно, плакати mer, femina comta. илинчиши, молити гошивно редаши. гиздав, а, о, gefdmüct, comtus. Кажу да слијепци овијем језиком особито ГИЗДАЊЕ, п. баз dmüđen, comtio. говоре у Славонији и у Турској Поса- гиздати, гиздам, v. impf, катити кога, [фmüt= вини. Een, como. comere se. гегање, n. bas träge eben, incessus segnis. гиздати СЕ, гиздам се, v. r. impf. fid [dmüđen, ГЕГАТИ ск, гегам се, v. impf, träge geben, segni gradu incedo. cf. гегавац. ГЁИКА, f. (у Хрв.) vide кошута. гем, m. ber Welifan, pelicanus: смрди као гем. ГЕНЕРАЛ, генерала, m. vide џенерао (mit allen 2(bieitungen). ГЁНУТИ, нём, v. pf. кога, einen alag verfegen, percutere: ако те генем. ГЁРА, f. (у Дубр.) некака мала риба, Irt feis гингав, а, о, (у Барањи) träge, segnis. ef. лијен. гинути, нём, v. impf. 1) umfommen, intereo : Да ја виђу чија гине војска 2) за ким, или за чим, [фmadten, desiderio enecor. 3) то ми не гине ни послије, baš wird mir nicht entkommen, non deficiet. ГИНКАЊЕ, П. Даš Bittern, tremor. гинкати се, ка се, v.r. impf. žittern, contremisco. г.AbÂHE, n. das Nagen (verächtl.), rosio. ГлаБАТИ, бӑм, v. impf. nagen, rodo. ондје 1917 године дошао ћесар Фрањо, ГЛАВАТ, а, о, großföpfig, capito. ГЛАВАТИЦА, f. некака риба у Неретви, за коју кажу да је добра као и пастрма, eine Urt глава, f. (dat. глави, асс. главу, pl. nom. глӑ- gorelle, tructa. Ману сабљом, осјече му главу — ГЛАВЕТИНА, f. augm. v. глава. ГЛАВИНА, f. (у Ц. г.) 1) vide главчина. 2) предњи крај од самара (а стражњи се зове крстина, главину и крстину састављају шшице, а под овим свијем је стеља, која управо стоји на коњу), Sorbertbeil bes Baumfattels, pars anterior clitellarum. 3) мушка глава, Mannšperfon, vir, женска главит, а, о, лијеп, н. п. човјек, или жена, глава, Beibšperfon, mulier : Кад би знала мушка глава, Што је ником воде с напит’, - Нигда не би ником пила глӑван, вна, вно, 1) Haupts, primarius : Главан јунак војвода Милошу ГЛАВАЊЕ, n. verb. v. главати. главӑр, главáра, m. (у Ц. г.) bas berhaupt, caput. Онамо је први старјешина у нахији сердар, за сердарима иду војводе, за војводама кнезови, за кнезовима барјактари; сви ови и остали знатнији, као н. п. у Србији што су од прије били кметови, и свештеници зову се главари. cf, поглавар. ГЛАВАРИНА, f. (у Далм.) као главница што се држави плаћа од куће (од 25 крајцара до 6 Форинти и 15 кр. по имању), bіе Ropffteuer, tributum in singula capita impositum, cf. главница. Приповиједали су мн у Далмацији да је у селу Бенковцу кад је fdön (von Perfonen), pulcher, cf. главан, при кладан. главити, главӣм, v. impf. 1) feftfegen, befdliegen, statuo : jа сам главно с њиме, ми смо главили: 0 чемгод главили и радили, добро сатворили !(кад се наздравља). 2) (у Дубр.) накричивати коме што, bringenb em= pfehlen, commendare. |главица, f. (pl. gen. главица) 1) dim. v. глава. 2) главица купуса, лука, Haupt beš Rolls, Lauchs u. dgl., caput brassicae, porri. 3) ein Hoügel, cumulus, collis, cf. оглавак: Боље је гледати из главице него из тамнице; На главици више Бијељине главице, главица, f. pl. vide главичине. ГЛАВИЧАТИ СЕ, чӑм се, v. г. impf. н. п. главича но семе. ГЛАВИЧИТИ СЕ, Чй се, v. r. impf. vide главнча- | глагово, п. брдо у Велебиту, Кame eines TH ce. Berges, montis nomen. ГЛАВИЧИЦА, f. 1) dim. v. главица. 2) ланено глагољаш, глагољаша, m. у Далмацији се А сјеме у љусци, Ceinfame, semen lini. С лана се сјеме не осијеца као с конопаља, него се на нешто огребље, али не знам како се послије вади из својијех округлијех љу tutio. 2) vide накричнвање. главнӣ, на, но, н. п. новци, baš Rapital, sors. ГЛАВНИНА, f. (у Ц. г.) baš Rapital, sors, cf. главно. ГлавНИЦА, f. (у Србији за Турскога владања) herrschaftliche Kopffteuer von verheirateten Perfonen, census capitum maritorum domino solvendus. cf. спахија. ГЛАВНИЦА, f. 1) ber ranb im Beizen, uredo. 2) baš Rapital, sors, cf. главно, главнина : Кашто је и главница лијепа вајдица, mandmal ifts Gewinn, wenn auch nur das Kapital zurückgewonnen wird, interdum et sors (sine fenore recepta) lucrum est. ГЛАВНИЧАВ, а, о, н. п. шеница, branbig, robigine corruptus. ГлӑВНИЧАР, т. који купи главницу, Ropffteu= ereinnebmer, exactor tis главница. главно, нога, n. adj. a Rapital, sors. глагољаши зову кршћански попови који Славенски мису говоре (службу служе), katholischer Priester der slawische Messe ließt, sacerdos slavice Mizovqy». глад, f. u. (у Дубр.) m. ber Sounger, fames: Једе ГЛАДА, f. (у Ц. г.) чобанска колиба од дрве- 3) н. п. зрно за пушку, клин за каку јаму, zu klein, zu dünn, tenuis. гладац, глӑца, m. мјесто гладионица у овој пословица: Споља гладац а изнутра јарац. enfenftein, главно, adv. (у Сријему) н. п. има главно | ГЛАДИБРК, m. свиња, говеда, оваца и т. д., т. 3. много. ГЛАДИЛИЦА, f. брус што се оштри коса или ГЛАВЊА, f. (асс. главњу, pl. главње, главања, бритва бријаћа, ber Megftein, главњама) велико дрво што се ложи на cos politoria. cf. брус, гладило. ватру, ein großer Dalfen Brennholz, lignum ; | гладило, п. (у Црмн.) vide гладилица. auch ein großes Scheit: ГЛАДИОНИЦА, f. (у Ц. г.) који се кити, ein Bierling, homo putidus, cf. гладун. гладити, дим, v. impf. 1) ftreideln, mulceo. 2) glät= ten, laevigare. гладити ск, дим се, v. r. impf. fid glätten unb pußen, como me. гладиш, гладиша, m. 1) (у Дубр.) vide гладншика. 2) (у Ц. г.) некакав плаветан гуштер, Hrt Eibed,fe, lacertae genus. 3) (у Лици) vide гладник: рђа гладиш. ГЛАДИШИКА, f. (у Имоск.) некака трава по пољу, која има црвен цвијет, а жиле јој, као што се говори, могу уставити плуг од 8 волова, bie анђedel, ononis Linn. ef, гладиш. гладнети, ним, (ист.) vide гладњети. гладник, гладника, m. der Hungrige (als dimpfwort), famelicus, cf. гладиш, глад ница. гладнити, ним, (зап.) vide гладњетн. ГЛАВРЊАЊЕ, n. bas Umberfclenbern ofne Mor= | гладница, f. berungrige (aldimpfwort), fag, ambulatio. cf. врљање. ГЛАВРЊАТИ, њам, v. impf. obne Morfan umber= schlendern, ambulo. ГЛАВУРА, ГЛАВӰРДА, ГЛАВЎРИНА, ГЛАВУЧА, f. vide главетина. главчина, f. bie Nabe, modiolus rotae. famelicus : Haјела се гладница, па се назвала баница. гладњети, гладним, v. impf. (јуж.) bungern, esurio: послије ове воде гладни човјек; што је мање хљеба, више човјек гладни. ГЛАДОВАЊЕ, П. bas Sungen, esuritio. ГЛАДОВАТИ, Гладујем, v. impf. Sounger Ieiben, fame laborare. ГЛАДУН, гладуна, m. (у Ц. г.) који се глади Но јунаци тврђи од камена, Боса ћу га каменом водити, А глађана преко земље сите ГЛАЂЕЊЕ, D. 1) bas Blätten, laevigatio. 2) baš ГЛАМЊА, f. vide главња : Бит' ми брата и же- Под Гламочем под бијелим градом Не можемо, веће каконо je глӑСНУТИ CE, нём се, v. r. pf. fid melben, ostendere se: Гласни ми се, Бог те не убио Те му пушка бјеше гласовиша Па подвикну танко гласовито ГЛАСОНОША, m. ber bie Madridt trägt, Courier, nuncius, cf. гласник. глӑти, лам, vide гледати. ГЛАЦНУТИ СЕ, нêм се, v. г. pf. cin glattes us= ГЛАШЕЊЕ, n. 1) bas Melben, nunciatio. 1) bas га|гле! (pl. глёте!) interj. fiel! en! 3) ber Muf, fama : човјек на гласу ; јунак на гласу; Бољи је добар глас него златан пас; И Мерјема на гласу дјевојка гласак, ска, m. 1) dim. v. глас. 2) као мала шупљика на гаћама, или на кошуљи, burd= löcherte Stickarbeit, opus perforatum (acu). ГЛАСАЊЕ, п. 1) baš Zerlauten, fama. 2) vide heс гласити, гласим, v. impf. 1) melben, fagen, nun-|глёднути, нём, v. pf. einen 2lic thun, aspicio. сіо. 2) (у Боци) cufen, voco, cf. звати. 3) (у гледÔЧИЋИ, m. pl. cf. брадићи (само у оној Боци) beißen, voco : како га гласе ? cf. звати. загонеци). 4) (у Боци) н. п. како то гласи ТалијанCкн? wie heißt es? quomodo dicitur ? гласити се, гласим се, v. r. impf. 1) verlauten, inaudior. 2) (у Боци) звати се, н. п. како се гласи он? wie beißt er ? quomodo vocatur ? гласник, гласника, m.1) ber bie Madridt bringt, Bote, nuncius : Чупић ради да гласник не оде глЁБА, f. 1) bie Gilberglätte, argenti spuma, nun-|глето, п. (ист.) vide глијето. Па припали четири гласника ГЛИБ, m. ber Roth, coenum, cf. блато, као. глива, f. планина у Херцеговини близу Тре зовнути. биња. ГЛИГОРИЈЕ, m. Gregor, Gregorius. гли ето, п. (јуж.) bas Stemmeifen, bie Weißel, |