Page images
PDF
EPUB

Дубр. ну ц. г.) vidе чакшире (јер онамо (гвозден, а, о, eifern, ferreus.

нашијех (пртенијех) гаћа слабо ко и носи). гвоздёнзуВА, f. у Сријему гвоздензубом плаше ГАЖЁтинк, f. pl. augm. p. гаће.

дјецу, а особито младе преље, говорећи гавицE, f. pl. dim. B. гаће.

да она носи у лонцу жара и да ће спалити ГАяник, m. vіdе гатњик.

прсте онима које добро не преду. ef. баба ГАЖЎРИНЕ, f. pl. vіdе гаћетине.

коризма, баба руга. ГАЦАЊЕ, п. 1) Bas 28aten, vadatio. 2) vidе гвоздЁНКА f. (у Сријему) vidе перанца гвозгрцање.

дена. ГАЦАти, цам, v. impf.5) wаtеп, vadare, cf. газети: гвоздений (гвоздені), на, но, н. п. мајдан, Драги трчи на броде,

руда, іfen-, ferri. Па он гаца у воду

гвоздвЊАК, гвоздењака, m. 1) котао од гвож2) vide грцати.

ha, eiserner Kessel, crater ferreus. 2) TB03ACH TÀUKO, n. Gegend in Herzegowina, nomen regio- буздован: узе кадија гвоздењак, cf. оклнц

onis :Пјева кроз Гацко (кад ко што казује нути. ономе којн оно зна боље од њега, јер се гдӣ, (нст.) vide гдје (mit аlen beitungen).

говори да су Гачани на гласу пјевачи). гдй, (зап.) vide гдје (mit allen 216!eitungen). ГАЧА, m. ЭЛапngname, nomen viri (р. Гаврило). ІгдJE, (југоз.) :) wo, ubi: гдје си био? ГАЧАЦ, чца, m. црна врана, која је мало 2) бар, quod: еј гдје не знадох

мања од праве вране а већа од чавке, 2Гrt Тад се Дмитар бјеше осјетио Kräbe, cornicis genus.

Бе ће љуба брата отровати — TÁWIÊKE, n. 1) das Löschen, restinctio. 2) das Леле мене до Бога једнога, Stillen, tò sopire.

Те ћ' погубит” свога сина Марка ГАшљиков, а, о, н, п, дрво, т.ј. које се гаси, не 3) wie, der, qui (aut per participium prae

може ватру да држи, као н. п, врбовина, sentis): joвoвина, липовина.

Ал' ето ти Асан-паше с војском ГАШТИР, т. (у Паштр.) некаква трава, 2Trt Те он води дван'ест хиљад војске Pflanze, herbae genus.

гдJЁгдJк, (југоз.) Бie uno pa, passim. Гаштица, f. вода која извире у Синцу н|гдJЁгод (гдјегод), (јуж.) ) mo immer, ubicumГАшчица, у Оточцу се раздјељује на троје, que. 2) irgend wann, aliquando, quandoque:

па се двије лијеве отоке иза вароши са- доћи ћу ти гдјегод, кад узимам кад. стају и по том не далеко пониру и испод гдлЁкозӣ, која, које, (југоз.) тапфеr, aliquis. земље нду у море, а трећа иде око брдагдJЁМУДРАго, (југоз.) wo immer, ubivis. подалеко н код села Брлога понире. Hн-Ігдлёно, wo, ubi, cf. гдје : јемци ову воду зову Гаука-slup, и око ње Гдјено синоћ на конаку бjecмo — поље Гацко-kels.

гдJЁшто, (југоз.) bier uno Ba, irgeno, passim, ГВАРДити, дим, v. impf. (у Рисну) Бетађren, alicubi.

ѕеrvare, cf. гледати, чувати: Кад се што гъЁ, бу ж.) vide гдје (mit аlen beitungen).

нма, не говори се: гварди ме, него: мањи ме. гӣ, (у Паштр., у Црмници и око Бара) vide гвЙРАЊЕ, n. vіdе гвирење.

raje (mit allen Ableitungen): гвЙРАТи, гвирам, vidе гвірити.

Ге си, бане, упутио ? TBÚPÊHE, n. das Schauen mit gehefteten Augen, Ге би сјела, да не сједе -intuitus oculis defixis.

TÈÂK, m. ein gemeiner ungebildeter Mensch, homo I'BÚPHTH, PÂm, v. impf. die Augen worauf fest de plebe, cf. ципор.

Deften, oculos defigere: читав дан гвири у ГЕАКУША, f. ein gemeines ungebilbetes frauen= књигу.

зіттеr, mulier de plebe, cf. ципорка. гвожђА, гвожђа, п, р. 1) Die Sale, laquei. |ГЕАЧЕЊЕ, n. Фав ЭХафеn sum геак, баs Betra

2) гвожђа пушчана, бав ОФlop am Seuer- gen eines reak, appellatio aut simulatio rusдеwеbr, claustrum, cf. табанце.

tici. гвожЪAP, гвожђара, m. per ifenbänbler, mer-ГЕАчинА, f. augm. р. геак. cator ferrarius.

ГЕАчити, геачим, v. impf. хит геак мафеп, гвджБАРА, f. der Eisenladen, tarberna fer- facio rusticum: немој ти њега геачиши, гвожђАРНИЦА, Traria.

није он геак. гвожђАРСкӣ,ка,ко, eifenbänlerifф, ferrariorum. JГЁАчити ск, геачём се, y, r. impf. fib als ein

. гвожТЕ, п. баѕ fifen, ferrum: метнули га у reak betragen, simulo rusticum: ura ce ce280*fe, mit Eisen beschlagen, ferratus est. ,

. ачиш. гвожъЎШИНА, f. augm. , гвожђе.

ГЕАчки, ка, кӧ, Бdurifф, plebejus. гвозд, т. (у ц. г.) у планннн камен нзра- ГЁГА, m. Арнаутин из сјеверозападнијех кра

стао у висину, аив bеr Crve bеrроrtagenber јева, с десне стране ријеке Шкумбије, а Stein, saxum.

cf.
станац.

они с лијеве стране зову се Тоске. Геге гвоздяц, гвосца, т. (у Лаци) pie Офnale, и Тоске разликује се мало и по говору, а tibula. cf, пређица 2.

и по однјелу и по оружју: Тоске носе

a

кожа

широке кошуље, кратке антерије, бијеле nen Fisches, pisciculus quidam: Y peny of цоке и на главн Фесове; а Геге чакшнре, гере није вечере. дoлaмe (сељаци и бјелаче као и Црногор-гЁРГА, f. гомила, поворка, н. п. људи, eine ци) и око главе саруке; а и дуге су им Reihe, 8. B. Menschen hinter einander, turba: пушке другојачије: у Гега су пушке ар- читава герга. наушќе, какове су ну Црној гори и у ГЁРЗЕЛЕз, т. брдо у Будиму. Србљи приповиХерцеговини; а она дуга пушка, какове једају да је некакав Турчин из Босне Герносе Тоске, зове се у Србији щоска, и зелев Алија (који се пјева и у пјесмама) она је од арнаутке мало краћа, ау јалману скочио на коњу с тога брда у Дунаво за шира и правија. Геге су закона Турскога царево здравље кад су Турци освојили н Римскога, а међу Тоскама има их и за- Будим. кона Грчкога.

ГЕРЙн, герйна, т. некака звјерка и гќГАВАЦ, авца, т. 1) особито у. Славонији 30- kena, Urt Wild und das Fell davon, fera quae

ве се слијепац. 2) еіn träger änger, qui dam ejusque pellis. segni gradu incedit.

TĖVAB, a, o, fwergartig, pusillus. ГЁГАВАЧки, кa, кo, vidе шљепачки. Слијепци ги, у једној пјесми коју сам ја чуо од једно

говоре кашто између себе да их други га Турчина, који је по Црној Ријеци бнвао људи не могу разумјети, и то се зове ге- субаша, мјесто их: гавачки језик, или: говори гегавачки. Ја ги имам до тројицу Ја сам прије неколико година у Вуковару гӣВАК, гипка, пко, biegfam, flexilis. питао једнога младога слијепца за подо- гӣВАН, бна, бно, (у Ц. г.) на што, т. б. који ста ријечи како се зову гегавачки, па ми гине или чезне за чим (cf. кнван ?), luмноге није знао казати, а које ми је қа- stern, gierig, avidus: зао, ево их овдје назначујем : Бог се зове Рустен Бег је гибан на јунаштво epuf, а тако исто и небо, киша прош- Е je Type гибно на каype лица, а тако исто и вода и зима, травагӣБАНИЦА, f. eine art ифеn, placentae genus. јарба (Влашки, по Латинскомe herba), У Херцеговини се гради и посна уочи Бодрво башшуњац, а тако исто и штап, жића од орaхa. ef. пита. Хњеб айма, со архија, месо мишкра, гивањE, D. ъав Земедеn, 28iesen, agitatio, motus. сир мўриво, лук лаул, грах (пасуљ)|гивати, гӣбам (гибљём), v. impf, bevegen, ааљкўш, купус шежњак, вино урвиз (по fфwenFen, wiegen, agito : Да има сира и масМаџарски било би госпоска вода), рақија ла, и моја бн матн знала гибаши гибаницу. гошйвица, ђаво гагуа, глава вінша, а гиБАТи ск, гибам (гибљем) се, v. г. impf.

r. тако исто и чело, око вракавица, нога sich bewegen, moveor, agitor. гњавица, јаје мучвањак, гусле редави-гиг, т. (у Босни) велики пијетао (говори се це (а просити редаши), торба сагља, H ZU206), Urt größter Hähne, galli gallinacei коњ рашков, кобила рашковица, кола majoris genus. шрескавице, кућа унаа, соба ўнуица, гигање, гигања, f. pl. Sie eteljen, grаllae, cf. ватра айверица, монац аäверњак, псето штула. унша, говече рисовче, крава рисуља, гйгөв, гигова, т. vіdе гиг. овца рисука, риба аўнија, човјек ме- гигуЉА, f. (у Босни) кокош као што је гне, ваш (ўшеншо меваш умръо човјек), ейгУША, 72rt gropter pennen, gallinae majoris жена мевашка, син кайндов, дјевојка genus. клиндӧвка, дијете кайнче, брат вргод-гиздА, f. ) бав Офтücken, comtio: Зима ги8ник, сестра вргодница, отац кевац, мати де не гледа; Гизда ломи а глад мори. кёва, мали мискињав, говорити разредй- 2) schön gekleidetes und geschmücktes Frauenzims ваши, иди брзо гљај гошйвно, плакати mer, femina comta. алинчиши, молитн гошивно редаши. ІгйзДАВ, а, о, gefфтӣtt, comtus. Кажу да слијепци овијем језиком особито гиздањЕ, n, bas Офтӣten, comtіо. говоре у Славонији и у Турској Поса- (гиядати, гиздам, v. impf. китнтн кога, fфтӣ:

ken, como. ГЁГАЊЕ, n. pas träge Beben, incessus segnis. гиадати се, гиздам се, v.r. impf. fіф fфтӣten, TÉGATH CE, rêrâm ce, v. impf. träge gehen, segni gradu іnсеdo, cf. гегавац.

гинГАВ, а, о, (у Барањи) träge, segnis. ef. лијен. гќИКА, f. (у Хрв.) vidе кошута.

| гинути, нём, v. impf. 1) ишғоттеп, intereo : гём, т. бer Peličan, pelicanus: смрди као гем. да ја внђу чија гине војска ГЕНЕРАЛ, генерала, m, vidе ценерао (mit allen 2) за ким, или за чим, фтафten, dеѕіdеrіо Ableitungen).

enecor. 3) то мн не гине ни послије, да гЁНУти, нём, v. pf. кога, einen СФlag реrfegen, wird mir nicht entkommen, non deficiet. реrсutеrе: ако те генем.

гӣПКАЊЕ, п. раз Зіttern, trеmоr. гЁРА, г. (у Дубр.) некака мала риба, Дrt fleia (гипКАТИ СЕ, кa сe, v.r. impf. sittern, contremisco.

, , 0,

вини.

comere se.

99

[ocr errors]

2

зове

гӣТА, f. у овој законеци: Сама гиша гиша ондје 1917 године дошао ћесар Фрањо,

сама кућу чува док самача дође (кључа- некакав сиромах старац викао пристајуница).

ћн за њим: „ћесаре, осијеци ми главу !” riu, interj. das Lockwort für Schweine, vox al- ћесареви су га млађи изнајприје гоннан, liciendis suibus.

а кад га ћесар опази он рече: „шта виче rúca, f. Kinderwort für Schwein, sus sermone онај човјек ? пустите га амо.” Кад ћесар infantium.

дозна шта старац виче, запита та за што гиЦАЊЕ, n. Sag unrubige jewegen Jer 23eine beim

да му осијече главу, а он му одговори: „јер Sißen, liegen 2c., irrequies pedum.

не могу плаћати глaвaрине.” Онда га ГАЦАти ск, цам се, v. г. impf. Die eine umber: ћесар опрости да не плаћа главарине док

werfen beim Liegen, Sigen 2c., micare pedi. је год жив. bus (?).

TAÀBAT, a, o, großköpfig, capito. гйцКАЊЕ, . бав гиц-rufen, vocatio suum voce ГлАВАти, вам, v. impf. (у Боци) кад риба гиц.

скакавица (циполи) у прољеће и у њето гйцKATи, кам, v. impf. свиње, гиц rufen, ad- у плиткој води помоли главу из воде, каже vocare sues, voce ruq.

се: главају циполн, беn &opf bеrроrtrеden гйцнути, нём, v. pf. свиње, гнц rufen, advo- (von einem Fische), protendere caput (de саrе ѕuеѕ yoce гиц.

pisce). г.ЛАБАЊЕ, n. bas Ragen (verdФtl.), rosio.

ГЛАВАТИЦА, f. некака риба у Неретви, за коју ГЛАВАТи, бам, у. impf. пagen, rodo.

кажу да је добра као и пастрма, еіnе Дrt главА, f. (dat. главн, асс. главу, pl. nom, гла.

Forelle, tructa. Be) 1) der Kopf, caput:

ГЛАВЁТИНА, f. augm. е. глава. Ману сабљом, осјече му главу

главинА, f. (у Ц.г.) 3) vidе главчина. 2) предрадити коме о глави, паф бет Reben traф- њи крај од самара (а стражњи се ten, vitae insidiaгі; доћи коме главе, ums крашина, главину и крстину састављају geben bringen, vitаm аdіmеге. 2) он главом, шшице, а под овим свијем је саеља, која er und kein anderer, ipsissimus ille: 52 управо стоји на коњу), Зоrреrtbeil bes CaumЈа сам главом од Барата Мујо

fattels, pars anterior clitellarum. 3) мушка глава, Лаппвperfon, viг, женска главит, а, о, лијеп, н. п. човјек, или жена, ' глава, 28eibвреrfоn, mulier:

fфün (von Perfonen), puleher, cf. главан, приКад би знала мушка глава, 19ін. у. 1. кладан.

Што је ником воде с напит", і? главити, главӣм, v. impf. 3) feftfegen, befФlieНигда не би ником пила

Ben, statuo : ја сам главно с њиме, ми смо Да зна женска глава

главнли : очемгод главили и радили, Што годољан трава

добро сатворили !(кад се наздравља). 2) (у 1) das Oberhaupt, caput:

Дубр.) накричивати коме то, бringens emКнеже Јањо од Сријема главо

pfehlen, commendare." 24?? 5) глава каке воде, беr urfprung eines Sluf=глАВИЦА, f. (р. gen. главица) 3) dim. B, глава. fes, fons, cf. врело. 6) (у Ц. г.) у дуге пуш- 2) главица купуса, лука, раирt Ses Robв, ке грлић, bas Ence bes Slintenlaufe, extre- Lauchs u. dgl., caput brassicae, porri. 3) ein mum canalis igniyomi. 7) (у Хрв.) глава pügel, cumulus, collis, cf. оглавак: Боље круха, ein Rais Brob. s) глава шећера, put је гледатн из главице него из тамнице; Zucker, meta sacchari.

На главици више Бијељине
ГЛАВАН, вна, вно, 1) paupt-, primarius : глАвице, главица, f. pl. vіdе главичине.

слеком да смо главни пријатељи ГЛАВИЧАЊЕ, n. Bag uрteln (be8 Robl8), capi2) vidе главит :

tatio brassicae. ... Главан јунак војвода Милошу

ГЛАВИЧАТ СЕ, чам се, v. r. impf. н. п. главича ГЛАВАЊЕ, n, perb. v. главати.

се купус, т. ј. увија се углавицу, ji, БирГЛАВАР, главара, т. (у Ц. г.) баs Oberhaupt, teln, capitari (de brassica), cf. главичити се.

caput. Онамо је први старјешина у нахији главичЁњк, п, vidе главичање. сердар, за сердарима нду војводе, за вој- (глАвичине, f. pl. cјеме од конопаља пошто се водама кнезови, за кнезовима барјактари; осијече с ручица а још се није омматнло, сви ови и остали знатнији, као н. п. у die Hanfförner, grana cannabina. Komonidbe ce Србији што су од прије били кметови, и у нас чупају двапут: прве (чини ми се да) свештеници зову се главари, cf. поглавар.

се зову мале конопље, које сјемена или ГЛАВАРИНА, f. (у Далм.) као главница што

немају или још није зрело, за то се и не се држави плаћа од куће (од 25 крајцара гледа на», а друге кад се почупају и у рудо 6 Форинти и 15 кр. по имању), бie чице повежу, онда се од ручнца на какоKopfsteuer, tributum in singula capita impo- ме дрвету главичине осијеку, по том се situm, ef. главница. Приповиједали су ми на сунцу суше, па се онда млати конопљау Далмацији да је у селу Бенковцу кад је но сјеме.

[ocr errors]

1

[ocr errors]

N

гаАвичити CE, чӣ се, v. r. impf. vіdе главича- глагово, п. брдо у Велебитy, Rame eines ти се.

Berges, montis nomen. главичицА, f. 1) dim. b. главица. 2) ланено гЛАгдљАШ, глагољаша, т. у Далмацији се -cјеме у љусцн, Reinfaтe, seтen lіnі. Слана глагољаши зову кршћански попови који се сјеме не оснјеца као с конопаља, него Славенски мису говоре (службу служе), се на нешто огребље, али не знам како katholischer Priester der slawische Meffe ließt, се послије вади из својијех округлијех љу- sacerdos slavice lovoyобу. сака.

глад, f. и. (у Дубр.) m. Sеr риндеr, fames: Једе CAÁB.BĒBE, n. 1) das Festlegen, Beschließen, sta. као да је из глади утекао; Није глада tutio. 2) vide накричнвање.

до Турђева дана. cf. глађа. главнӣ, на, но, н. п. новци, Sag Rapital, ѕоrѕ. ГЛАДА, f. (у Ц. г.) чобанска колиба од дрвеглавнинА, f. (у ц. г.) Bas #apital, sors, cf. та н покривена лубом, еіnе офäffеrbutte, главно.

tugurii genus, cf. кућер: главницА, f. (у Србији за Турскога владања) Изншли су Никшићки овчари

herrschaftliche Kopfsteuer von verheirateten Per- и попели гладе на ливаде fonen, census capitum maritorum domino sol- ГЛАДАК, глатка, тко, (глатки, кa, кo, comp. глаyendus. cf. спахија.

há) glatt, laevis. главницА, f. 1) Der Brano im Beigen, uredo. 2) бав гладАН, дна, дно, (гладни, на, но) 1) bungris,

&apital, sors, cf. главно, главнина : Кашто famelicus: Гладан пас о комађу сања. је и главница лијепа вајанца, тапта Кад коме испадне залогај из уста или га ifts Gewinn, wenn auch nur das Kapital zurück заборавн, рече: Неко ми је гладан (од gewonnen wird, interdum et sor's (sine fenore рода или од пријатеља). 2) гладна година, recepta) lucrum est.

theures Jahr, annus inopiae : ГЛАВНИЧАВ, а, о, н, п. шеница, bransis, robi- У зло доба у гладну годину gine corruptus.

3) н. п. зрно за пушку, клин за каку јаму, г.АвниЧАР, m. који купи главницу, &opfjtеи: ju klein, zu dünn, tenuis.

ereinnehmer, exactor хiд главница. глАДАЦ, глаца, т, мјесто гладионица у овој FAÀBHÔ, hôra, n. adj. das Kapital, sors.

пословици: Споља гладац а изнутра јарац. главно, аdv. (у Сријему) н. п. има главно глАдивРК, т.

свиња, говеда, оваца и т. д., т. б. много. гладимиЦА, f. брус што се оштри коса или главњА, f. (асс. главњу, pl. главње, главања, бритва бријаћа, бer 28eptein, Benjenjtein,

главњама) велико дрво што се ложи на cos politoria. cf. брус, гладило. ватру, еіn grореr Заlten Brennbols, lіgnum; ғ.Адило, п. (у Црмн.) vidе гладилнца. auch ein großes Scheit:

гладионицА, f. (у ц. г.) који се китн, ein Кратке главње, готови угарци ;

Sierling, homo putilus, cf. гладун. Позна ђеца, готове сироте.

гладити, дим, v. impf. 1) ftreiben, mulceo. 2) slatгАвњица, f. dim. . главња.

ten, laevigare. ГЛАВдвољя, f. ) дав Яopfweb, dolor capitis. гладити ск, дим се, v. г. impf. jih slätten unt

2) pie Corge, eurа: Већа глава, више гла- pugen, como me. вобове. 3) некака трава, Дrt Pflange, herbae raiдйм, гладйша, т. 5) (у Дубр.) vidе гладиgenus.

шика. 2) (у Ц.г.) некакав плаветан гуштер, главдвољАН, бољна, бољно, Ropfweb perurfa- Art Eidechse, lacertae genus. 3) (y Anqn) vide dend, dolores capitis creans:

гладник : рђа гладиш. Бунар-вода свака главобољна

глядйомКА, f. (у Имоск.) некака трава но поГЛАВдвољЕ, плода шта глава боли, тав дав љу, која има црвен цвијет, а жиле јој, као

Kopfweh verursacht, quod dolores capitis creat. што се говори, могу уставити плуг од 8 r.1ÁBOHA, m. der Großkopf, capito.

волова, bie paubeфel, oponis Linn: ef. гладиш. главой, т. (у Дубр.) некака морска риба, гладнути, ним, (нст.) vidе гладњетн. Grundel, gobius.

гладник, гладника, т. der Hungrige (als главоЧА, f. брдо између Црмнице и Қаш- Офimpfwort), famelicus, cf. гладни, глад

Tpovrha, ein Berg in Montenegro, nomen Hнда. montis.

гладнити, ним, (зап.) vidе гладњетн. ГЛАВРЊАЊЕ, т. дав ИmberfФlenbern ohne 23or: г.Адниця, f. деr рungrige (als Офimpfwort), fag, ambulatio. cf. врљање.

famelicus: Најела се гладница, па се наГЛАВРЊАТн, њам, v. impf. оқne porfag umber- звала баница. (chlendern, ambulo.

гладњкти, гладним, v. inpf. (јуж.) bunger, глаВУРА,

esurio: послије ове воде гладни човјек ; г.АВУРДА, ГЛАВЎРИНА, f. vіdе главетина.

што је мање xљеба, више човјек гадни.

Г.АдовањЕ, n. Bаѕ рungert, esаrіtіо. глАВУЧА,

ГЛА дівати, гладујем, y, impf. punger leiben, r.LÀBYHHA, f. die Nabe, modiolus rotae.

fame laborare.

мање.

гладӰн, гладўна, m. (у Ц. г.) који се глади гласнути СЕ, нём се, v. г. pt. jih mеlѕеп,

r. pfrich melden, (н, п, кити, често чешља), ein Sierling, ho- ostendere se: mo putidus, cf. гладионица.

Гласни ми се, Бог те не убно ГЛАТА, f. vіdе глад:

ГЛАСовит, а, о, што има добар глас 1., lаut, Но јунаци тврђи од камена,

clarus: Трпе жеђу и јуначку глађу

Те му пушка бјеше гласовиша Али ти је додијала глаға

ГЛАСовито, beaut, clara voce: ГЛАБАН, а, о, din. . гладан:

Па подвикну танко гласовишо Боса ћу га каменом воднти,

T.AACÒHOMA, m. der die Nachricht trägt, Courier, А глађана преко земље сите —

nuncius, cf. гласник. ГЛАВЕЊЕ, n. 5) баs Glätten, laevigatio. 2) авгЛАти, лам, vidе гледати. Streicheln, tò mulcere.

Глацнути ск, нём се, v. г. pf. ein ѕlаttеѕ ДивгламЊА, f. vіdе главња: Бит” ми брата и же- fehen bekommen, restauror. љети, на гламње му не сјећети.

ГЛАЧИНА, f. Sіе Blätte, laevitas. глАмоч, Гламоча, m. :

TÁMÊ E, n. 1) das Melden, nunciatio. Под Гламочем под бијелим градом Rufen, vocatio. 3) das Heißen, vocatio. 4) das ГЛАС, m. (loc. гласу, pl. гласи, гласови) 3) Sie Heißen, significatio.

©tітте, vox: има лијеп глас; познајем га глЁ! (pl. глёте !) interj. fieb! en ! no 2 racy. 2) die Nachricht, nuncius :

ГЛЕДАЊЕ, П. Вав фанеп, ѕресtаtiо. Ради бисмо добре казаг' гласе,

ГЛЕДАТи, дам (глёдим), v. impf. кога, -у кога, Не можемо, веће какoнo je

1) fbauen, specto: И мачка је краља глес 3) беr Ruf, fama: човјек на гласу: јунак на дала, ама га се није бојала ; гласу; Бољи је добар глас него златан пас; Не гледај ме гола боса и Мерјема на гласу дјевојка

2) Sorge für etwas tragen, curare: neqaj ma ГЛАСАК, cкa, m. 1) dim. D. глас. 2) као мала кућу ;

шупљика на гаћама, или на кошуљи, дисф- Гледај мене пребнјеле дворе

löcherte Stickarbeit, opus perforatum (acu). Гледај нашу славну задужбину FAÀCÂbE, D. 1) das Verlauten, fama. 2) vide tec- "Под Баницом цркву Јежевицу

3) на кога, 23eijpiel nehmen an einem, exemглACATи, сам, v, impf. правити гласак 2. vide plum capio: не гледај ти на њега. 4) н. п. ћесмати.

он н не гледа нањга, т. і. не мари, bеrафtet T.LÀCATH CE, ca ce, v. r, impf. verlauten, inaudior. ihn, contemnit: ГЛАСИНА, f. augm. D. глас: Гласиналети као Залуд њојзи сва љепота њена, вјетар.

Кад Алага и не гледа на њу гласнНАЦ, инца, m. Sbene, jubli bon Зворник:

5) erwarten, exspecto: Од Гласинца два Шаин-Пашића - Ја од тебе и не гледам блага Кад изнђе на Гласина, равни

6) trаtеп, ореrаm dаrе: гледај да ми догласит, а, о, сифbar, clarus : На далеко гла- ћеш ; гледај не би ли како то учинио. сишо! (кад се напија).

глЁДЁТЕ, ћега, п. vіdе зјеница. гласити, гласим, ráchty, râcâm, v. impf.:) melden, sagen, nun- TÈAHYTH, nêm, v. pf. einen Blick thun, aspicio.

cio. 2) (у Боцн) rufen, voco, cf. звати. 3) (углЁддчити, m. pi, cf. брадићи (само у оној Боцн) beipen, voco:како га гласе? cf. звати. загонеци). 4) (у Боци) н. п. како то гласи Талијан-глЁТА, f. 3) bie Oilberglätte, argenti spuma, CKA ? wie heißt es ? quomodo dicitur ?

cf. глета, 2) Olafur, crusta. гласити ск, гласим се, v. г. impf. 3) реrlаuten, ГЛЕТЕНСАЊЕ, n. Bas Blafiren, incrustаtiо.

inaudior. 2) (у Боцн) звати се, н. п. како глЕБЁИСАТИ, Ишем, v. pf. и. impf. н. п. зем

се гласи он? mie beipt er ? quomodo vocatur ? љану чинију, тестију, gfafiren, incrustare. гласник, гласника, m. ) деr bie TabriФt bringt, глЁЖАЊ, жња, m. Bеr #nüфеl, talus, cf. чланак. Bote, nuncius :

ГлЁТА, f. (у Дубр.) бie Oilberglätte, argenti Чупић ради да гласник не оде

spuma. cf. глеђа. 2) Lärmkanone, tormentum tumultum nun- TAÉTO, n. (uct.) vide ranjero. cians, cf. хаберник:

глЁЦЕ, n. dim. p. глето. Па припали четири гласника

глЙь, m. Ser Roth, coenum, cf. блато, као. гласниЦА, f. рушнца на карабљама непријека. (глЙБАВ, а, о, fothis, lutosus.

Гласница је дугуљаста и на горњему крају гливоЊА, m. (у Будви) vide има на њој воска, те је гадљар ноктом од глЙВА, f. планина у Херцеговини близу Трекаке велике тице, који му висн орогу, биња. може начинити већу или мању.

гийгОРИЈЕ, m. Gregor, Gregorius. TAÀCHALA, f. die die Nachricht bringt, nuncia. ГлнЈЌто, п. (јуж.) bas Otemmeifen, bie Reipel, ГЛАСНУти, нём, v. pf. (у Боци) rufen, voco, cf. coelum, cf. длијето. зовнути,

глијќцE, D. dim, p, глијето.

[ocr errors]

литоња.

« PreviousContinue »