Page images
PDF
EPUB

глйнџав, а, о, lang unb trag (von einem Men=|глог, тлога, m. ber Beißborn, crataegus Linn. ГЛОГИЊА, f. bie Grudt bes Beißvorns, fructus crataegi.

fchen), longus et piger.

глинџо, m. ein langer, träger longus et piger.

end, homo

ГЛИСТА, f. ber Opulmurm, Regenwurm, lum

[blocks in formation]

глишо, m. (јуж.) hyp. v. Глигорије.

глогов, а, о, н. п. колац, лист, Weißborn=, crataegi: Не ће му ништа бити без глогова коца; На путу му броћ и глогово трње.

ГЛОГОВАЦ, Глоговца, m. т. ј. колац, или шran, ein Stab oder Pfahl von Weißdorn, baculus aut palus crataeginus.

ГЛОБА, f. (асс. глобу, pl. глобе, глоба) біе ГЛОГОВАЧА, f. ein tod von Weißborn, baculus Selbftrafe, mulcta. Судије и управитељи у crataeginus.

Турскоме царству до јако су живљели |глоговина, f. Beißbornbol, lignum crataegi. највише од глоба: кад је ко убио човјека, глодање, n. baš Magen, rosio.

слабо се је тражио крвник, него се иска- |глодати, глођем, v. impf. nagen, rodo.

ла глоба (крвнина) : од прије само од оно- |ГЛОБВА, f. (у Сријему) бресква која се не га мјеста гдје је крв учињена, а послије, може расцијепити, да отпадне од кошда би више изнијело, и од другијех окол- чице. cf. глоца.

нијех мјеста; крвнина је ова била најмање | гложење, n. ba 3anfen, litigatio.

jurgo: они се гложе; он се гложи с њим; гложе се међу собом.

гложЈан, гложјака, m. ber Weißbornwalb, crataegetum.

гложJЕ, n. (coll.) bas Weißbornidt, cratac-
getum (?).

гломот, m. Geräufd, strepitus.
гЛОТА, f. 1) (у Ц. г.) bie Urmen, pauperes.
2) чељад, т. ј. жена и дјеца, bie Familie i. e.

Beib unbRinber, familia: ђе је твоја глома? (питају војници (на крајини кад се боје Турака да их не поробе) један другога); Не мари глоша за једнога скота. 3) некако ђубре у житу, Hrt unfraut, herbae inutilis genus.

хиљаду гроша; па се она није плаћала|гложити СЕ, жим се, v. r. impf. sich zanken, само кад је ко убио кога, него и кад је човјек пао с дрвета или с коња те се убно, или се утопно у воду или умръо од зиме, или му макар шта било само кад се мртав нашао. Од крвнине није била мања глоба кад би се догодило да дјевојка роди дијете (по свој прилици ова је глоба постала што су се така дјеца највише мртва налазила ; али се послије није питало јели дијете мртво или живо). Ово су биле као одређене глобе, које су се плаћале у друштву, али мањима, које су многи људи плаћали за себе, није било ни броја, н. п. кад ко што скриви или га обиједе да је скривио или што зло за Турке рекао, а оваке су се биједе често износиле на људе за које су Турци знали или мислили да имају новаца. Кад оваковога окривљеника ухвате и затворе, они одмах или му кажу да ће га погубити или му толико и толико штапа ударити ако не да то- глÓца, f. (у Барањи) шљива и бресква која лико и толико, или му кажу само да ће се расцијепити не да, cf. глођва. га погубити, па он послије сам преко | глоЦКАЊЕ, n. dim. v. глодање. својијех ваља да се откупљује, или га|глоцкати, кам, dim. v. глодати. само баце у тамницу и метну синџир на глоцкАТИ СЕ, кам се, v. r. impf. fid) ({derženb) врат а ноге у кладе, па још кашто и во- beißen, ven Mferben, morsicare se: глоцкају ду подљевају подањ, па кад му се то већ досади трпљети, он преко својијех обриче|глоцнути, нём, v. pf. einmal anbeißen (als откуп и гледа да се избави. dim. v. глодати и. pf. v. глоцкати), admordere.

ГЛОТАН, тна, тно, н. п. хљеб, біе глота 3. enthaltend.

ГЛОТИНА, f. (у Дубр.) помијешано и нечисто жито, баš глота 3. enthaltenbe Rorn, frumen

tum глота mixtum.

ce коњи.

ГЛОБАР, глобара, т. који глобљава: нема
правога судије, него све глобари, ber Ér=|глошчиѣ, m. dim. v. глог.
preffer, extortor.

ГлоБИВАЊЕ, П. vide глобљавање.

ГЛОБИВАТИ, глобивам, v. impf. (у Ц. г.) vide глобљавати.

глув, глува, во, (глуви, ва, во, comp. глувљи)
vide глух.

глувік, глувака, m. vide глухак.
ГЛУВАЦ, вца, m. vide глухац.

гловити, бим, v. impf. um Gelb ftrafen, mul-|ГЛУВАРА, f. vide глухара. cto: глобили су га Турци сто гроша.

глуваЋ, глуваћа, m. vide глухаћ.

глобљавање, п. bas Erpreffen von Selbftrafen,|глуво, m. vide глухо.

mulctatio.

|ГЛУВОПРБА, f. vide глухопрђа.

ГЛОБЉАВАТИ, Глобљавам, v. impf. кога, Gelb-|ГЛУВОТА, f. vide глухота.
ftrafen erpreffen, mulcto.
| ГЛУВОЋА, f. vide глухоћа.

ГЛУМАЦ, ица, m. (у Дубр.) daufpieler, histrio. [гниздити СЕ, гниздим се, (зап.) vide гнијезПознавао сам једнога официра, чини ми дити се.

се из Славоније, којему је презиме било |гниздо, п. (зап.) vide гнијездо. Глумац, а у Тршићу је једноме човјеку | ГНИЈЕЖЂЕЊЕ, п. (јуж.) ба Viften, nidificatio. тако био надимак. По томе се види да је гнијездити, гнијездим, v. impf. (јуж.) н. п. та ријеч и по другијем крајевима народа, кокош, ber Senne ein Meft madeu, nidum нашега позната, само што јој је значење facio, impono nido. заборављено.

ГЛУНУТИ, нём, vide глухнути.

[ocr errors]

глух, глуха, хо, (глухи, ха, хоô, comp. глуши) taub, surdus.

[ocr errors]

гнијездити се, гнијездим се, v. r. impf. (јуж.) niften, nidulor : гнијезди се кокош. гнијездо, п. (јуж.) baš Meft, nidus. гнJ, гноја, m. (loc. гноју) 1) ber Giter, pus. 2) der Dünger, Mist, fimus, stercus. ГНОЈАВ, a, o, eiterig, ulcerosus. ГЛУХА НЕДЈЕЉА, f. bie 2Bode vor ber Walттофе, | ГНОЈАВИЦА, f. bie hebdomas quae praecedit hebdomada pal-|ГНОЈАНИЦА,

глуха, глухака, m. ber Zaube, surdus, ef. глухаћ, глухац, глухо.

uftel, pustula, cf. пуха.

marum. cf. безимена недјеља, глушница. THÒJÊHE, n. 1) das Eitern, purulentatio. 2) das ГЛУХАРА, f. Düngen, stercoratio.

ГЛУХАРКА, f. (у Сријему) некака дивља патка, гнолити, јим, v. impf. н. п. њиву, Дúngen; Hrt milbe Ente, anatis genus.

глухая, глухаћа, m. vide глухак. ГЛУХАЦ, хца, m. vide глухак.

ГЛУХНА НЕДЈЕЉА, f. vide глуха недјеља. глухнути, нём, v. impf. taub merben, surdesco. глухо, т. vide глухак.

ГЛУХО ДОБА, n. bie Beit gegen Mitternadt, ба alles still ist, tempus mediae noctis, cum silent omnia. Говори се да у глухо доба највише излазе вјештице и остале којекаке авети. ГЛУХОПРЂА, f. unb m. dimpfwort für einen ber nidt bört ober bören will, convicium| in hominem non audientem aut audire nolentem.

[merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small]

stercoro.

гноЈити се, јам се, v. r. impf. eitern, in pus abeo: гноји се рана.

ГНУСАН, сно, сно, (у Дубр.) 1) упрљан, {dmugi,, immundus. 2) ekelhaft, fastidium creans, cf. гадан.

гнусити, гнӳсим, v. impf. (у Дубр.) +) fdmugen, schmugig machen, inquinare. 2) garstig machen,

foedare.

|гнусник, гнусника, m. (у Дубр.) 1) berdmu= gige, immundus. 2) der Häßliche, foedus. ГНУСНИЦА, f. (у Дубр.) 1) bie dmußige, mu

lier immunda. 2) die Häßliche, mulier foeda. ГНУСНИЧИНА, f. augm. v. гнусник и. гнусница. ГНУСОБА, f. (уДубр.) 1) dmugigfeit, immundities. 2) die Garftigkeit, foeditas.

гњавити, гњавим, v. impf. brüden, collido :
60 гњави мачиће (кад ко ружно свира у
гадље).
ГЊАВЉЕЊЕ, n. baš Drüđen, pressio.
ГЊАТ, m. 1) vide голијен:

1

- Носи гњаше, побљува се на те
2) планина у Далмацијн.
ГЊЕВ, m. ber 3orn, ira.

ГЊЁВАН, вна, вно, zornig, iratus, ady. гњевно :
Не тњевте нам гиздаве дјевојке,
Дјевојка је и од себе гњевна -
ГЊЕВЕТАЛО, m. der langsam und undeutlich
spricht, qui tarde et minus clare loquitur.
ГЊЕВЕТАЊЕ, n. bas langfame unb unbeutlide
Sprechen, sermo tardus et minus clarus.
ГЊЕВЕТАТИ, гњевећем (гњеветам), v. impf.
langsam und undeutlich sprechen, tarde et
minus clarre loqui.

гњевити, гњевим, v. impf. ûrnen, irito.
ГЊЕВИТИ СЕ, гњевим се, v. г. impf. žurnen,
irascor.

ГЊЕВЉЕЊЕ, П. bas Bûrnen, ira, irritatio.

гњевљив, а, о, дångornig, iracundus.

ГЊЁЦАВ, а, о, н. п. хљеб, vide гњецован.
ГЊЁЦАЊЕ, n. vide гњечење.

ГЊЁЦАТИ, цам v. impf, vide гњечити, н. п.
грожђе у чабру. .о.

bos, vacca, vitulus.

гЊЕЦОВАН, вна, вно, н. п. хљеб, talfig (vom | повече, чета, n. ein Winb (im weiteften inne), Brot), klebrig, male pinsitus (pistus). ГЊЕЧЕЊЕ, n. bas Rneten, subactio. гњечити, гњечим, v. impf. Eneten, subigo, н. п. папулу.

[ocr errors]

depso,

ΟΙ

ГЊЙДА, f. (pl. gen. гњида) bie Diffe, lens (gen. lendis).

ГЊИДИЦА, f. dim. v. гњида.

гњиздо, п. (у Сријему) vide гнијездо. гњила, f. bie Eöpfererbe, terra figlina, creta figlina, cf. грнчара.

ГЊИЛИНА, f. 1) bas Faule, bie faulen beile, putramen, cf. трухлина. 2) bas Milbe, bie milben heile (vom Dbft), pars mitis. cf. гњно. гњилити, лим, v. impf. 1) faulen, putresco, cf, трухнути. 2) weid werben (vom 6(t), mitesco. гњио, гњила, ло, (гњилӣ, ла, ло) 1) faul, putridus, cf. труо. 2) milo (vom bft), mitis. ГЊИРЕЊЕ, П. vide гвирење.

ГЊИРИТИ, рим, v. impf. vide гвирити, н. п. у

књигу.

гњӧ, m. (по зап. кр.) vide гној (mit allen Ableitungen).

ГЊУРАЦ, рца, m. 1) ber Rauder, urinator, cf. ронац. 2) bie Eaudente, mergus, cf, ронац, сарка.

го (гоо), гола, ло, (голи, ла, ло) 1) nadt, nudus: Ако је и го, али је соко. 2) Боб, merus: гола вода; од гола влаха гола пара; оглобио га до голе душе.

.

ГОБА, f. (у Боци) vide грба : С мојом гобом не могу вас свијет исправити. говЕла, f. (ст.) in ber Winebote von Salomon: једна добела у као, а друга из кала казао Соломун гледајући у точкове кад су га на колима водили да га погубе. ГОВАНЦЕ, цета, n. dim. v. говно. ГОВЕДА, говеда, n. pl. (coll.) bas Minòviel, armenta, boves. cf. говедо.

1

ГОВЕДАР, говедара, m. ber Minberhirt, bubulcus.
ГОВЕДАРЕВ, a, o, vide говедаров.
ГОВЕДАРИНА, f. bas Minbgels (bie Dezablung|
des Rinderhirten), merces bubulci.
ГОВЕДАРИЦА, f. bie Minberbirtin, bubulca:
Ја не могу тебе оженити
Свињарицом ни говедарицом
ГОВЕДАРКА, f. 1) vide говедарица. 2) bie Weiße
Badyftelze, motacilla alba, cf. плиска.
гOBEДÁPOв, a, o, des Rinderhirten, bubulci.
ГОВЕДАРСКИ, ка, ко, ber Minberbirten, babulco

rum.

ГОВЕДАРУША, f. vide говедарка.

ГОВНАВ, О, o, bređig, coenosus, cf. говнен. говНАЊЕ, п. баз läftige unb unberedytigte Gin= reben, contradictio molesta et iniqua. ГОВНАРА, f. vide говноваљ. ГОВНАРИЈЕ, f. pl. bie Dređet, nugae. TÒBHATH, HAM, v. impf. lästig und ohne Grund widersprechen, objurgare inique et moleste: иди не говна) ту (отац рече сину, н. п. кад син виче што на очину уредбу). cf. говногризати.

говнен, а, o, bređig, merdosus. говнЁНИЦА, f. eine Srectige (fdledte) ade,

nugae.

говнеш, m. dimpfwort für einen Meniden, convicium in hominem: Говнешу један! говнити, говним, v. impf. ftänfern, rixam

movere.

говнити се, говним се, v. r. impf. fid be= 6fchmußen, merdo inquinari. говно, n. (pl. говна, gen. гована) ber Dređ, stercus: Без говна не ма ни говна (Dün= gen ift nötbig).

говноваљ, m. ber Štinffäfer, scarabaeus stercorarius Linn. cf. говнара.

говновиЋ, m. ein fomifder Name (von говно, q. d. Stercutus): јест он неки говновић, јест!

ГОВНОГРИЗАЊЕ, n. vide говнање. гОВНОГРИЗАТИ, говногризам, vide говнатн : не говногризај!

гОВИДНОША, m. ber Dređträger, qui portat stercus: водоноша говноноша, in ber Wnefbote vom gefoppten Wafferträger.

говњак, говњака, m. ein fomifder Name ftatt бураг: сто говњака масла (у приповнјеци).

..

ГОВОР, m. (loc, говору) bie Hebe, Oprade, ser-
mo: познајем га по говору; чује се не-
какав говор.

ГОВОРЕЊЕ, n. bas Meben, loquela, sermo.
ГОВОРИТИ, говорим, v. impf. fpreden, loquor ;

говори се, man fagt, dicitur.
ГОВОРКАЊЕ, n. dim. v. говорење.
ГОВОРКАТИ, кам, dim. v. говорити.
ГОВОРЉИВ, а, о, ber gerne fprict, loquax.
ГОВОРЉИВАЦ, Говорљивца, m. ber Mebfelige,
homo loquax, cf. говорџија.

- ГОВОРЉИВица, f. bie Mebfelige, mulier loquax

ТОВОРУША,

ГОВОРЏИЈА, m. vide говорљивац .

ГОВЕДАРЧЕ, чета, n. ein junger Kinderbirt, bu- ГОГА, m. ber Maurer, faber murarius (meift

bulcus juvenis.

ГОВЕДИНА, f. vide говеђина.

ГОВЕДО, П. (ријетко се говори) vide говече. гови, а, ê, vom Minbe, bubulus. ГОВЕЋИНА, f. baš Minbfleifd), caro bubula, cf, roведина.

ГОВЕЧАЦА, f. (coll.) dim. v. говеда (говече): има двоје, троје говечаце.

[blocks in formation]
[blocks in formation]

ГОДИМЕНАТ, нта, m. (по југоз. кр.) bie Greube,

[merged small][ocr errors]

годомин, m. поље ниже Смедерева :
И ето их у Годомин, Боко!
Годомин су поље напунили
Кад је био насред Годомина
годомински, ка, ко, von Годомин:
Низ широко поље Годоминско

ГОБЕ,

Куд сам дође на коњу одно

гоЂЕЊЕ, п. 1) baš 2efdliefen, decretio. 2) vide
погађање.

гоЕТА, f. (у Боци) мала барка без катарке,
Urt Bafferfabrzeug, naviculae genus:
Л'јепо ли је погледати

gaudium (gaudimonium), cf. радост, милина : | гòДОМИР, m. Таnnšname, nomen viri.
Стару чоеку млада жена годименаш; а гот, vide год:
младу чоеку стара жена погибија.
ГОДИНА, f. (pl. gen. година) 1) bas abr, annus,
cf. годиште: Дуга ноћ, или дан, (као)
царева година. Сад је његова година,
или у шали: његова и пасја година, т. ј.
сад је као што он хоће. 2) (у Дубр.) ври-
jеmе, baš Better, tempestas: данас је лијепа
година; не смета му рђава година.
3) (у Хрв.) дажд, ber Regen, pluvia.
ГОДИНИЦА, f. dim. v. година.
годиновање, п. bas ubringen eines Sabres, zo
annum transigere.
ГОДИНОВАТИ,
Годиновати, нујем, v. pf. unb impf. ein Sabr
ubringen, annum transigere: не ћеш го-
диновати тамо (н.п. шта се спремаш
тако).

Jahr

Морске бродове,

Спрема њима дв’је гоеше,

У њих сватове

гòЗБА, f. част, bie

afterei, convivium.

ГОЗБИНА, f. vide гозба:

-

Ој госпођо, Јеличина мајко! Тебе кружић у гозбину зове, У Јеле се мушко чедо нашло ГОЗБИВАЊЕ, П. bas Baftiren, convivatio. годињак, њка, m. als hyp. v. година: има је- |ГОЗБОВАТИ, Гозбујем, v. impf. bei einer afte: дан годињак, како је то било.

ГОДИР, (зап.) vide годијер:

Што је годир у Прологу снига годити, дим, v. impf. 1) befdliefen, decerno : Бог годио и Бог догодно На тебе се таки санак збно 2) годи ми, thut mir mobl, prodesse. годити се, годи се, v. r. impf. (у Боци) 1) коме што, т. ј. чини се, јест, fdeinen, videtur : Подај синко мене коња твога, Да ја први на воду нагазим, Да сватима ја учиним пута. Тад се д’јете на невољи нађе: Да му даде, годи му се стидно, Да угазн, страх га обузео

2) у пјесми, као погађати се: Два се годе да се роде годишница, п. (у Дубр.) слушкиња која се на годину најми, еіпе Мадь, bie fidy auf ein Sabr bei einem Sperrn verbungen bat, an

cilla annualis.

rei fein, convivor:

Отишла је да гозбу гозбује

ГОЈАЗАН, зна, зно, марвинче које се ласно
yroju, leicht zu mästen, facile pinguescens.
|ГОЈАЈЛИ*, adj. indecl, одгојен, gepflegt, cultus:
Црна брка, гојајли перчина —
ГОЈАН, јна, јно, gepflegt, cultus, cf. гојани :
И бијеле руке Анетине
Око гојна грла Јованова
ГОЈАНИ, на, нô, gepflegt, cultus, cf. гојан:
А за њима гојани Алиле
ГОЈЕЊЕ, п. 1) bas Pflegen, Wufzieben, cultura.
2) das Mästen, saginatio.

гдзити, јим, v. impf. 1) pfliegen, aufzieben, colere:
Порасла је у Нови наранџа,
Гојила је Новкиња ђевојка
2) mäften, sagino.

ГОЈИТИ СЕ, јИМ се, v. r. impf. fid maften, fett
werden, saginor, opimus fio.

ГОЈКА, f. (у Грбљу) име овци, ein dafina= me, nomen ovi indi solitum.

годишњак, m. 1) н. п. назимац, äýrling, ein голко (Гојко), т. Mannšname, nomen viri. Sabr alt (vom Viel), anniculus. 2) н. п. да- голаЋ, голаћа, m. vide голи син. данас иду годишњаци у цркву (н. п. други | голем, голема, мо, (големи, ма, мô) groß, дан Ускрса), abresgaft, hospes annuus. magnus (comp. каже се веки). cf. велики, годишњи, ња, ње, jabrlid, annuus. ГОЛЕН, f. (ист.) vide голијен. ГОДИШЊИЦА, f. bas Zobtenmal (ein ayr паф голЁНИЦА, f. (у Сријему) vide голијен. bem Zobe), convivium funebre post annum голёт, f. (loc. голéти) Fable Bebirgsgegenb, elapsum. cf. даћа. mons arboribus destitutus. годиште, п. (по зап. кр.) baš Sabr, annus, голётан, тна, тно, Fabl (opne 2äume), calvus.

m. у пјесми, некака пла

ГолЕЧ, Голеча,
ГОЛЕШ, Голеша, (нина:

гола на вратило, па врачала да joj ce
хвата дебео скоруп.

гологузан, гологузана, m. човјек који нема
ништа, ber Gabenidts, omnium rerum inops,
cf. празнов, пангалоз, голов.
ГОЛОИГРА, f. unb m. (у Сријему) као вјетре-
њак, ber Binòbeutel, vanus, gloriosus.
голдКАПИЦА, f. (око Сиња) капа без и
шаре, као што носе мале дјевојчице, Urt
Müge, vittae genus.

На Голечу високој планини Живо пређи у Голеш планину На ономе Голешу планини голӣ син, m. голаћ, т. j. војник који сам од| своје воље за плату иде на војску и бије ce, (Madter Gobn) Name jener Krieger, bie, da sie ohne Haus und Hof sind, nicht verbunden wären mit in's Feld zu ziehen, es aber von freien tüden um olb unb Kleibung|голокРАК, а, о, голијех голијени, mit nađten thun, miles ultroneus. Ову је ријеч Ћурчија Beinen, cruribus nudis.

арамбаша 1804 године донно с Врачара на голокуд, m. (у Дубр. и у Босни) vide кукуруз. Дрину; а он може бити да је примно од голокудина, f. vide кукурузовина.

некога Турчина из Градишта, који је та-|голокудни, на, но, н. п. мука, vide кукурузни. да био са Србима, и назван голим сином | ГОЛОКУДНИЦА, f. vide кукурузница.

за то што је уза сваку ријеч говорно : го- | гОЛОМРАЗИЦА, f. вријеме кад је мраз, а нема ли сине! Голи су синови само на Дрини кише ни снијега, ber &roft, gelu. били, а од Биограда доље звали су бека- голотиЊА, f. bie Madtheit, Wangel an Kleibung, рима такове војнике. Њихов је славни nuditas. капетан био Зеко, који је славно погннуо на Равњу (1913). ГОЛИЈА, f. 1) планина у Србији. 2) планина у Херцеговини:

Под Голију у Дугу крваву Здраво пређе Равну и Голију ГОЛИЈАНИН, m. човјек испод Голије:

Ти покупи младе Голијане — ГОЛИЈЕВНО БЛаго, (п. (ст.) fo viel als големо, ГОЛИЈЕМНО БЛіго, groß, ingens:

И проносе голијевно благо -
Ал' т' је мало голијемна блага
голиЈЕн, f. (loc. голијени, pl. gen. голијени)
(јуж.) ба dienbein, tibia: Зачудно се
das
пребијеној голијени! (рече се ономе који
се чему зачуди, као да не би урекао).
голин, f. (зап.) vide голијен.

гдайт, голића, m. гољо, ber Macte, nudus
Удри пиће на голиће.
голИЦАЊЕ, n. vide галицање.
голицати, цам, vide галицати.
голиш, Голиша, m. брдо у Ловћену.
голишав, а, о, nact, nudus, cf. го.
ГОЛОБРАД, о,

ГОЛОВРАДАСНЕ, a, o, unbärtig, imberbis :

--

[ocr errors]

И то младо још голобрадасто ГОЛОВРАДИЦА, m. ber Unbärtige, imberbis. голов, голова, m. (у Ц. г.) ber Sabenidts, omnium rerum inops, cf. празнов. ГОЛОВРАН, m. 1) ваља да је гавран:

:

И пред њима тица головране 2) у пјесмама презиме некакога четовође: Побратиме Луко Головране ГОЛОВРАТ, a, o, mit blogem Spalfe, collo nudo. гологлав, а, о, mit entblößtem Saupte, capite nudo.

гологлавке, adv. (у Рисну) н. п. стоји, т. 3.

гологлав, mit entblöftem Saupte, capite nudo. гологуз, а, о, nadt am Sintern, ano nudo: „Гологуза сијевала, голо масло слијевала, а Радичу троп" некаква узјахала|

голотРБ, а, о, mit entblößtem Daude, ventre
nudato; baber Голотрб, nom. propr.:
Њега зову Голошрбе Иво —

Голуб, m. bie Zaube, columba. Дивљи су голу-
бови двојаки: једни су већи н зову се
гривнаши, и ови се легу у гнијезду на
дрвету као и грлице, а други су мањи, ко-
ји се зову дупљаши, јер се легу у дуп-
љама. Они се и по гукању разликују: кад
гривњаш гуче људи кажу да говори : Шта
тӣ ту чиниш проклети попе код туђе жене
код туђе её, а дупљаш кажу да гово-
ри: Сиј лук, сиј лук, сиј лук, т. ј. да је већ
вријеме сијати лук кад он у прољеће доле-
ти и стане гукати.

ГОЛУБАК, голупка, m. hyp. v. голуб.
ГОЛУБАН, m. Mannšname, nomen viri:
Голубане, моја вјерна слуго —
голуБАСТ, a, o, taubenfärbig, colore palumbis,
columbinus.

ГОЛУБАЦ, Голупца, m. i) у Пожаревачкој нахи-
ји један стари град на Дунаву (Срби припо-
виједају да га је зидала Ђурђева Јерина ра-
ди голубова - као голубињак —). 2) село
код тога града. Од Голупца се већ доље
почињу планине поред Дунава и из Срп-
ске стране.

ГОЛУБАЧКА МЎХА, f. bie Golubager Müđe, simulium reptans Gollubatzense. Голубачке се мухе у Шумадији зову и Браничевке. Народ у нахији Пожаревачкој приповиједа се ове мухе роје из пећине према Голупцу, излазећи у гомилама колико казан, па се послије растављају и по вјетру лете; она стоци тако досађује да кашто и цркава од ње, особито коњи и говеда. Кажу да се она роји више пута, али први рој да је најљући и за стоку најгори, а потоњи све да су слабији. Једни приповиједају да је неко од некуда из Србије тјерао некаку алу па је стигао у Смигу

1

« PreviousContinue »