глйнџав, а, о, lang unb trag (von einem Men=|глог, тлога, m. ber Beißborn, crataegus Linn. ГЛОГИЊА, f. bie Grudt bes Beißvorns, fructus crataegi. fchen), longus et piger. глинџо, m. ein langer, träger longus et piger. end, homo ГЛИСТА, f. ber Opulmurm, Regenwurm, lum глишо, m. (јуж.) hyp. v. Глигорије. глогов, а, о, н. п. колац, лист, Weißborn=, crataegi: Не ће му ништа бити без глогова коца; На путу му броћ и глогово трње. ГЛОГОВАЦ, Глоговца, m. т. ј. колац, или шran, ein Stab oder Pfahl von Weißdorn, baculus aut palus crataeginus. ГЛОБА, f. (асс. глобу, pl. глобе, глоба) біе ГЛОГОВАЧА, f. ein tod von Weißborn, baculus Selbftrafe, mulcta. Судије и управитељи у crataeginus. Турскоме царству до јако су живљели |глоговина, f. Beißbornbol, lignum crataegi. највише од глоба: кад је ко убио човјека, глодање, n. baš Magen, rosio. слабо се је тражио крвник, него се иска- |глодати, глођем, v. impf. nagen, rodo. ла глоба (крвнина) : од прије само од оно- |ГЛОБВА, f. (у Сријему) бресква која се не га мјеста гдје је крв учињена, а послије, може расцијепити, да отпадне од кошда би више изнијело, и од другијех окол- чице. cf. глоца. нијех мјеста; крвнина је ова била најмање | гложење, n. ba 3anfen, litigatio. jurgo: они се гложе; он се гложи с њим; гложе се међу собом. гложЈан, гложјака, m. ber Weißbornwalb, crataegetum. гложJЕ, n. (coll.) bas Weißbornidt, cratac- гломот, m. Geräufd, strepitus. Beib unbRinber, familia: ђе је твоја глома? (питају војници (на крајини кад се боје Турака да их не поробе) један другога); Не мари глоша за једнога скота. 3) некако ђубре у житу, Hrt unfraut, herbae inutilis genus. хиљаду гроша; па се она није плаћала|гложити СЕ, жим се, v. r. impf. sich zanken, само кад је ко убио кога, него и кад је човјек пао с дрвета или с коња те се убно, или се утопно у воду или умръо од зиме, или му макар шта било само кад се мртав нашао. Од крвнине није била мања глоба кад би се догодило да дјевојка роди дијете (по свој прилици ова је глоба постала што су се така дјеца највише мртва налазила ; али се послије није питало јели дијете мртво или живо). Ово су биле као одређене глобе, које су се плаћале у друштву, али мањима, које су многи људи плаћали за себе, није било ни броја, н. п. кад ко што скриви или га обиједе да је скривио или што зло за Турке рекао, а оваке су се биједе често износиле на људе за које су Турци знали или мислили да имају новаца. Кад оваковога окривљеника ухвате и затворе, они одмах или му кажу да ће га погубити или му толико и толико штапа ударити ако не да то- глÓца, f. (у Барањи) шљива и бресква која лико и толико, или му кажу само да ће се расцијепити не да, cf. глођва. га погубити, па он послије сам преко | глоЦКАЊЕ, n. dim. v. глодање. својијех ваља да се откупљује, или га|глоцкати, кам, dim. v. глодати. само баце у тамницу и метну синџир на глоцкАТИ СЕ, кам се, v. r. impf. fid) ({derženb) врат а ноге у кладе, па још кашто и во- beißen, ven Mferben, morsicare se: глоцкају ду подљевају подањ, па кад му се то већ досади трпљети, он преко својијех обриче|глоцнути, нём, v. pf. einmal anbeißen (als откуп и гледа да се избави. dim. v. глодати и. pf. v. глоцкати), admordere. ГЛОТАН, тна, тно, н. п. хљеб, біе глота 3. enthaltend. ГЛОТИНА, f. (у Дубр.) помијешано и нечисто жито, баš глота 3. enthaltenbe Rorn, frumen tum глота mixtum. ce коњи. ГЛОБАР, глобара, т. који глобљава: нема ГлоБИВАЊЕ, П. vide глобљавање. ГЛОБИВАТИ, глобивам, v. impf. (у Ц. г.) vide глобљавати. глув, глува, во, (глуви, ва, во, comp. глувљи) глувік, глувака, m. vide глухак. гловити, бим, v. impf. um Gelb ftrafen, mul-|ГЛУВАРА, f. vide глухара. cto: глобили су га Турци сто гроша. глуваЋ, глуваћа, m. vide глухаћ. глобљавање, п. bas Erpreffen von Selbftrafen,|глуво, m. vide глухо. mulctatio. |ГЛУВОПРБА, f. vide глухопрђа. ГЛОБЉАВАТИ, Глобљавам, v. impf. кога, Gelb-|ГЛУВОТА, f. vide глухота. ГЛУМАЦ, ица, m. (у Дубр.) daufpieler, histrio. [гниздити СЕ, гниздим се, (зап.) vide гнијезПознавао сам једнога официра, чини ми дити се. се из Славоније, којему је презиме било |гниздо, п. (зап.) vide гнијездо. Глумац, а у Тршићу је једноме човјеку | ГНИЈЕЖЂЕЊЕ, п. (јуж.) ба Viften, nidificatio. тако био надимак. По томе се види да је гнијездити, гнијездим, v. impf. (јуж.) н. п. та ријеч и по другијем крајевима народа, кокош, ber Senne ein Meft madeu, nidum нашега позната, само што јој је значење facio, impono nido. заборављено. ГЛУНУТИ, нём, vide глухнути. глух, глуха, хо, (глухи, ха, хоô, comp. глуши) taub, surdus. гнијездити се, гнијездим се, v. r. impf. (јуж.) niften, nidulor : гнијезди се кокош. гнијездо, п. (јуж.) baš Meft, nidus. гнJ, гноја, m. (loc. гноју) 1) ber Giter, pus. 2) der Dünger, Mist, fimus, stercus. ГНОЈАВ, a, o, eiterig, ulcerosus. ГЛУХА НЕДЈЕЉА, f. bie 2Bode vor ber Walттофе, | ГНОЈАВИЦА, f. bie hebdomas quae praecedit hebdomada pal-|ГНОЈАНИЦА, глуха, глухака, m. ber Zaube, surdus, ef. глухаћ, глухац, глухо. uftel, pustula, cf. пуха. marum. cf. безимена недјеља, глушница. THÒJÊHE, n. 1) das Eitern, purulentatio. 2) das ГЛУХАРА, f. Düngen, stercoratio. ГЛУХАРКА, f. (у Сријему) некака дивља патка, гнолити, јим, v. impf. н. п. њиву, Дúngen; Hrt milbe Ente, anatis genus. глухая, глухаћа, m. vide глухак. ГЛУХАЦ, хца, m. vide глухак. ГЛУХНА НЕДЈЕЉА, f. vide глуха недјеља. глухнути, нём, v. impf. taub merben, surdesco. глухо, т. vide глухак. ГЛУХО ДОБА, n. bie Beit gegen Mitternadt, ба alles still ist, tempus mediae noctis, cum silent omnia. Говори се да у глухо доба највише излазе вјештице и остале којекаке авети. ГЛУХОПРЂА, f. unb m. dimpfwort für einen ber nidt bört ober bören will, convicium| in hominem non audientem aut audire nolentem. stercoro. гноЈити се, јам се, v. r. impf. eitern, in pus abeo: гноји се рана. ГНУСАН, сно, сно, (у Дубр.) 1) упрљан, {dmugi,, immundus. 2) ekelhaft, fastidium creans, cf. гадан. гнусити, гнӳсим, v. impf. (у Дубр.) +) fdmugen, schmugig machen, inquinare. 2) garstig machen, foedare. |гнусник, гнусника, m. (у Дубр.) 1) berdmu= gige, immundus. 2) der Häßliche, foedus. ГНУСНИЦА, f. (у Дубр.) 1) bie dmußige, mu lier immunda. 2) die Häßliche, mulier foeda. ГНУСНИЧИНА, f. augm. v. гнусник и. гнусница. ГНУСОБА, f. (уДубр.) 1) dmugigfeit, immundities. 2) die Garftigkeit, foeditas. гњавити, гњавим, v. impf. brüden, collido : 1 - Носи гњаше, побљува се на те ГЊЁВАН, вна, вно, zornig, iratus, ady. гњевно : гњевити, гњевим, v. impf. ûrnen, irito. ГЊЕВЉЕЊЕ, П. bas Bûrnen, ira, irritatio. гњевљив, а, о, дångornig, iracundus. ГЊЁЦАВ, а, о, н. п. хљеб, vide гњецован. ГЊЁЦАТИ, цам v. impf, vide гњечити, н. п. bos, vacca, vitulus. гЊЕЦОВАН, вна, вно, н. п. хљеб, talfig (vom | повече, чета, n. ein Winb (im weiteften inne), Brot), klebrig, male pinsitus (pistus). ГЊЕЧЕЊЕ, n. bas Rneten, subactio. гњечити, гњечим, v. impf. Eneten, subigo, н. п. папулу. depso, ΟΙ ГЊЙДА, f. (pl. gen. гњида) bie Diffe, lens (gen. lendis). ГЊИДИЦА, f. dim. v. гњида. гњиздо, п. (у Сријему) vide гнијездо. гњила, f. bie Eöpfererbe, terra figlina, creta figlina, cf. грнчара. ГЊИЛИНА, f. 1) bas Faule, bie faulen beile, putramen, cf. трухлина. 2) bas Milbe, bie milben heile (vom Dbft), pars mitis. cf. гњно. гњилити, лим, v. impf. 1) faulen, putresco, cf, трухнути. 2) weid werben (vom 6(t), mitesco. гњио, гњила, ло, (гњилӣ, ла, ло) 1) faul, putridus, cf. труо. 2) milo (vom bft), mitis. ГЊИРЕЊЕ, П. vide гвирење. ГЊИРИТИ, рим, v. impf. vide гвирити, н. п. у књигу. гњӧ, m. (по зап. кр.) vide гној (mit allen Ableitungen). ГЊУРАЦ, рца, m. 1) ber Rauder, urinator, cf. ронац. 2) bie Eaudente, mergus, cf, ронац, сарка. го (гоо), гола, ло, (голи, ла, ло) 1) nadt, nudus: Ако је и го, али је соко. 2) Боб, merus: гола вода; од гола влаха гола пара; оглобио га до голе душе. . ГОБА, f. (у Боци) vide грба : С мојом гобом не могу вас свијет исправити. говЕла, f. (ст.) in ber Winebote von Salomon: једна добела у као, а друга из кала казао Соломун гледајући у точкове кад су га на колима водили да га погубе. ГОВАНЦЕ, цета, n. dim. v. говно. ГОВЕДА, говеда, n. pl. (coll.) bas Minòviel, armenta, boves. cf. говедо. 1 ГОВЕДАР, говедара, m. ber Minberhirt, bubulcus. rum. ГОВЕДАРУША, f. vide говедарка. ГОВНАВ, О, o, bređig, coenosus, cf. говнен. говНАЊЕ, п. баз läftige unb unberedytigte Gin= reben, contradictio molesta et iniqua. ГОВНАРА, f. vide говноваљ. ГОВНАРИЈЕ, f. pl. bie Dređet, nugae. TÒBHATH, HAM, v. impf. lästig und ohne Grund widersprechen, objurgare inique et moleste: иди не говна) ту (отац рече сину, н. п. кад син виче што на очину уредбу). cf. говногризати. говнен, а, o, bređig, merdosus. говнЁНИЦА, f. eine Srectige (fdledte) ade, nugae. говнеш, m. dimpfwort für einen Meniden, convicium in hominem: Говнешу један! говнити, говним, v. impf. ftänfern, rixam movere. говнити се, говним се, v. r. impf. fid be= 6fchmußen, merdo inquinari. говно, n. (pl. говна, gen. гована) ber Dređ, stercus: Без говна не ма ни говна (Dün= gen ift nötbig). говноваљ, m. ber Štinffäfer, scarabaeus stercorarius Linn. cf. говнара. говновиЋ, m. ein fomifder Name (von говно, q. d. Stercutus): јест он неки говновић, јест! ГОВНОГРИЗАЊЕ, n. vide говнање. гОВНОГРИЗАТИ, говногризам, vide говнатн : не говногризај! гОВИДНОША, m. ber Dređträger, qui portat stercus: водоноша говноноша, in ber Wnefbote vom gefoppten Wafferträger. говњак, говњака, m. ein fomifder Name ftatt бураг: сто говњака масла (у приповнјеци). .. ГОВОР, m. (loc, говору) bie Hebe, Oprade, ser- ГОВОРЕЊЕ, n. bas Meben, loquela, sermo. говори се, man fagt, dicitur. - ГОВОРЉИВица, f. bie Mebfelige, mulier loquax ТОВОРУША, ГОВОРЏИЈА, m. vide говорљивац . ГОВЕДАРЧЕ, чета, n. ein junger Kinderbirt, bu- ГОГА, m. ber Maurer, faber murarius (meift bulcus juvenis. ГОВЕДИНА, f. vide говеђина. ГОВЕДО, П. (ријетко се говори) vide говече. гови, а, ê, vom Minbe, bubulus. ГОВЕЋИНА, f. baš Minbfleifd), caro bubula, cf, roведина. ГОВЕЧАЦА, f. (coll.) dim. v. говеда (говече): има двоје, троје говечаце. ГОДИМЕНАТ, нта, m. (по југоз. кр.) bie Greube, годомин, m. поље ниже Смедерева : ГОБЕ, Куд сам дође на коњу одно гоЂЕЊЕ, п. 1) baš 2efdliefen, decretio. 2) vide гоЕТА, f. (у Боци) мала барка без катарке, gaudium (gaudimonium), cf. радост, милина : | гòДОМИР, m. Таnnšname, nomen viri. Jahr Морске бродове, Спрема њима дв’је гоеше, У њих сватове гòЗБА, f. част, bie afterei, convivium. ГОЗБИНА, f. vide гозба: - Ој госпођо, Јеличина мајко! Тебе кружић у гозбину зове, У Јеле се мушко чедо нашло ГОЗБИВАЊЕ, П. bas Baftiren, convivatio. годињак, њка, m. als hyp. v. година: има је- |ГОЗБОВАТИ, Гозбујем, v. impf. bei einer afte: дан годињак, како је то било. ГОДИР, (зап.) vide годијер: Што је годир у Прологу снига годити, дим, v. impf. 1) befdliefen, decerno : Бог годио и Бог догодно На тебе се таки санак збно 2) годи ми, thut mir mobl, prodesse. годити се, годи се, v. r. impf. (у Боци) 1) коме што, т. ј. чини се, јест, fdeinen, videtur : Подај синко мене коња твога, Да ја први на воду нагазим, Да сватима ја учиним пута. Тад се д’јете на невољи нађе: Да му даде, годи му се стидно, Да угазн, страх га обузео 2) у пјесми, као погађати се: Два се годе да се роде годишница, п. (у Дубр.) слушкиња која се на годину најми, еіпе Мадь, bie fidy auf ein Sabr bei einem Sperrn verbungen bat, an cilla annualis. rei fein, convivor: Отишла је да гозбу гозбује ГОЈАЗАН, зна, зно, марвинче које се ласно гдзити, јим, v. impf. 1) pfliegen, aufzieben, colere: ГОЈИТИ СЕ, јИМ се, v. r. impf. fid maften, fett ГОЈКА, f. (у Грбљу) име овци, ein dafina= me, nomen ovi indi solitum. годишњак, m. 1) н. п. назимац, äýrling, ein голко (Гојко), т. Mannšname, nomen viri. Sabr alt (vom Viel), anniculus. 2) н. п. да- голаЋ, голаћа, m. vide голи син. данас иду годишњаци у цркву (н. п. други | голем, голема, мо, (големи, ма, мô) groß, дан Ускрса), abresgaft, hospes annuus. magnus (comp. каже се веки). cf. велики, годишњи, ња, ње, jabrlid, annuus. ГОЛЕН, f. (ист.) vide голијен. ГОДИШЊИЦА, f. bas Zobtenmal (ein ayr паф голЁНИЦА, f. (у Сријему) vide голијен. bem Zobe), convivium funebre post annum голёт, f. (loc. голéти) Fable Bebirgsgegenb, elapsum. cf. даћа. mons arboribus destitutus. годиште, п. (по зап. кр.) baš Sabr, annus, голётан, тна, тно, Fabl (opne 2äume), calvus. m. у пјесми, некака пла ГолЕЧ, Голеча, гола на вратило, па врачала да joj ce гологузан, гологузана, m. човјек који нема На Голечу високој планини Живо пређи у Голеш планину На ономе Голешу планини голӣ син, m. голаћ, т. j. војник који сам од| своје воље за плату иде на војску и бије ce, (Madter Gobn) Name jener Krieger, bie, da sie ohne Haus und Hof sind, nicht verbunden wären mit in's Feld zu ziehen, es aber von freien tüden um olb unb Kleibung|голокРАК, а, о, голијех голијени, mit nađten thun, miles ultroneus. Ову је ријеч Ћурчија Beinen, cruribus nudis. арамбаша 1804 године донно с Врачара на голокуд, m. (у Дубр. и у Босни) vide кукуруз. Дрину; а он може бити да је примно од голокудина, f. vide кукурузовина. некога Турчина из Градишта, који је та-|голокудни, на, но, н. п. мука, vide кукурузни. да био са Србима, и назван голим сином | ГОЛОКУДНИЦА, f. vide кукурузница. за то што је уза сваку ријеч говорно : го- | гОЛОМРАЗИЦА, f. вријеме кад је мраз, а нема ли сине! Голи су синови само на Дрини кише ни снијега, ber &roft, gelu. били, а од Биограда доље звали су бека- голотиЊА, f. bie Madtheit, Wangel an Kleibung, рима такове војнике. Њихов је славни nuditas. капетан био Зеко, који је славно погннуо на Равњу (1913). ГОЛИЈА, f. 1) планина у Србији. 2) планина у Херцеговини: Под Голију у Дугу крваву Здраво пређе Равну и Голију ГОЛИЈАНИН, m. човјек испод Голије: Ти покупи младе Голијане — ГОЛИЈЕВНО БЛаго, (п. (ст.) fo viel als големо, ГОЛИЈЕМНО БЛіго, groß, ingens: И проносе голијевно благо - гдайт, голића, m. гољо, ber Macte, nudus ГОЛОВРАДАСНЕ, a, o, unbärtig, imberbis : -- И то младо још голобрадасто ГОЛОВРАДИЦА, m. ber Unbärtige, imberbis. голов, голова, m. (у Ц. г.) ber Sabenidts, omnium rerum inops, cf. празнов. ГОЛОВРАН, m. 1) ваља да је гавран: : И пред њима тица головране 2) у пјесмама презиме некакога четовође: Побратиме Луко Головране ГОЛОВРАТ, a, o, mit blogem Spalfe, collo nudo. гологлав, а, о, mit entblößtem Saupte, capite nudo. гологлавке, adv. (у Рисну) н. п. стоји, т. 3. гологлав, mit entblöftem Saupte, capite nudo. гологуз, а, о, nadt am Sintern, ano nudo: „Гологуза сијевала, голо масло слијевала, а Радичу троп" некаква узјахала| голотРБ, а, о, mit entblößtem Daude, ventre Голуб, m. bie Zaube, columba. Дивљи су голу- ГОЛУБАК, голупка, m. hyp. v. голуб. ГОЛУБАЦ, Голупца, m. i) у Пожаревачкој нахи- ГОЛУБАЧКА МЎХА, f. bie Golubager Müđe, simulium reptans Gollubatzense. Голубачке се мухе у Шумадији зову и Браничевке. Народ у нахији Пожаревачкој приповиједа се ове мухе роје из пећине према Голупцу, излазећи у гомилама колико казан, па се послије растављају и по вјетру лете; она стоци тако досађује да кашто и цркава од ње, особито коњи и говеда. Кажу да се она роји више пута, али први рој да је најљући и за стоку најгори, а потоњи све да су слабији. Једни приповиједају да је неко од некуда из Србије тјерао некаку алу па је стигао у Смигу 1 |