Page images
PDF
EPUB

сака.

comp. Ind.

гаАВИчити CE, чӣ се, v. r. impf. videглавича- глагово, п. брдо у Велебиту, пате eines ти се.

Berges, montis nomen. глАвичицА, f. 1) dim. b. главица. 2) ланено гЛАГдљАШ, глагољаша, т. у Далмацији се сјеме у љусци, Ceinfame, semen lіnі. Слана глагољаши зову кршћански попови који се сјеме не осијеца као с конопаља, него Славенски мису говоре (службу служе), се на нешто огребље, али не знам како katholischer Priester der slawische Meise ließt, се послије вади из својијех окруғлијех љу- sacerdos slavice autovoyoõv.

глад, f. и. (у Дубр.) m. per punger, fames: Једе SJÁBBÊKE, n. 1) das Festießen, Beschließen, sta- као да је из глади утекао ; Није глада tutio. 2) vide накричнвање.

до Ђурђева дана. cf. глађа. главнӣ, на, но, н. п. новци, да8 Rapital, ѕоrѕ. ГЛАДА, f. (у Ц. .) чобанска колиба од дрвеглавнинА, f. (у ц. г.) Sag Rapital, sors, cf. та н покривена лубом, еіnе фаffеrbutte, главно.

tugurii genus, cf. куфер: главницА, f. (у Србији за Турскога владања) Изишли су Никшићки овчари

herrschaftliche Kopfsteuer von verheirateten Per- И попели гладе на ливаде fonen, census capitum maritorm domino sol- глАДАК, глатка, тко, (глатки, кa, кo, yendus. cf. спахија.

ha) glatt, laevis, главницА, f. 3) беr iranitm Beigen, uredo. 2) бав глАДАН, дна, дно, (гладни, на, но) 1) bungris,

Rapital, sors, cf. главно, главнина : Кашто famelicus: Гладан пас о комађу сања. је и главница лијепа вајдица, тапфта Кад коме испадне залогај из уста или га ifts Gewinn, wenn auch nur das Kapital zurück заборави, рече: Неко ми је гладан (од gewonnen wird, interdum et sors (sine fenore рода или од пријатеља). 2) гладна година, recepta) lucrum est,

theures Jahr, annus inopiae : главничив, а, о, н, п. шеница, bransis, robi- У зло доба у гладну годину gine corruptus. .

3) н. п. зрно за пушку, клин за каку јаму, главниЧАР, m. који купи главницу, Ropfftеи: zu klein, zu dünn, tenuis.

еrеіnnеђter, exactor thе главница. ГЛАДАЦ, глаца, м. мјесто гладионица у овој T.LÀBHÔ, Hôra, n. adj. das Kapital, sors.

пословици: Споља гладац а изнутра јарад. главно, аdv. (у Сријему) н. п. има главно глАдиБРК, т.

свиња, говеда, оваца и т. д., т. ј. много. ГАдилиЦА, f. брус што се оштри коса или главњА, f. (асс. главњу, pl. главње, главања, бритва бријаћа, бer 28egtein, @enjenjtein,

главњама) велико дрво што се ложи на cos politoria, cf. брус, гладило. ватру, ein groper 25alfen Brennholi, lіgnum ; гладило, п. (у Црмн.) vidе гладилнца. auch ein großes Scheit:

ГладиониЦА, f. (у ц. г.) који се китн, ein Кратке главње, готови угарци;

Sierling, homo putidus, cf. гладун. Позна ђеца, готове сироте.

гладити, дим, v. impf. 1) ftreiben, mulceo. 2) glаt: ГАВњицА, f. dim. E. главња.

ten, laevigare. главдвољА, f. ) ба#opfweb, dolor capitis. /гладити ск, дим се, v. r. impf. jih slätten инд

2) pie @orge, eurа: Већа глава, више гла- pußen, como me. вобоље. 3) некака трава, 2rt Pflange, herbae raiдйні, гладйша, т. 5) (у Дубр.) vidе гладнgenus.

шика. 2) (у Ц. г.) некакав плаветан гуштер, г.АвдвољАН, бољна, бољно, Sopfweb berurfa- Urt Eidechse, lacertae genus. 3) (y Augu) vide chend, dolores capitis creans:

1 гладник: рђа гладиш. Бунар-вода свака главобожна

глядитKA, f. (у Имоск.) некака трава по поГЛАВдвоЊЕ, п.ода шта глава боли, тав дав љу, која има црвен цвијет, а жиле јој, као

Kopfweh verursacht, quod dolores capitis creat. што се говори, могу уставити плуг од 8 r.ÁBOHA, m. der Großkopf, capito.

волова, bie paubeфel, ononis Linn: ef. гладиш. главот, m. ' (у Дубр.) некака морска риба, гладнути, ним, (ист.) vidе гладњети. Grundel, gobius.

гладник, гладника, m. der Hungrige (als главочА, f. брдо између Црмнице и Паш- Офimpfwort), famelicus, ef. гладиш, глад

тровића, ein Bers in Xontenegro, пomen t'ница. montis.

гладнити, ним, (зап.) vidе гладњетн, ГЛАВРЊАЊЕ, т. баѕ ИmberfФlenbeen ohne 23ot: гладница, . Der рungrige (al8 Офimpfwort), fab, ambulatio. cf. врљање.

famelicus: Најела се гладница, па се наГЛАВРЊАТИ, њам, v. impf. офne Borfag umber- звала баница. fdhlendern, ambulo.

таладњкти, гладним, v. inpf. (јуж.) bungerп, главУРА,

esurio: послије ове воде гладни човјек ; г.АВУРДА,

што је мање xњеба, више човјек гладни. главЎРИНА, f. vіdе главетина.

Г.Адовлюк, п. Саѕ рungert, esаrіtіо. глАВУЧА,

глядовАти, гладујем, v. impf. филдеr leiben, r.LÀBYHHA, f. die Nabe, modiolus rotae.

fame laborare.

мање.

ГЛАДУН, гладўна, т. (у Ц. г.) који се глади гласнути СЕ, нём се, v. r. pf. пф melben,

(н. п. кнти, често чешља), ein Sierling, ho- ostendere se: mo putidus, cf. гладионица.

Гласни ми се, Бог те не убао глАБА, f. vіdе глад:

ГЛАСовит, а, о, што има добар глас 1., Іaut, Но јунаци тврђи од камена,

clarus: Трпе жеђу и јуначку главу

Те му пушка бјеше гласовиша Али ти је додијала глаға

T.AACÒBHTO, bellaut, clara voce: ГЛАБАН, а, о, diin, ъ, гладан:

Па подвикну танко гласовишо Боса ћу га каменом воднти,

PAACÒHOJIA, m. der die Nachricht trägt, Courier, А глађана преко земље сите

nuncius, cf. гласник. глаЪЕЊЕ, p. 1) бав Glätten, laevigatio. 2) ба$ гліти, лам, vidе гледати. Streicheln, zò mulcere.

глАЦНУТИ СЕ, нём се, у. г. pf. ein Lattes Лива гламЊА, f. vіdе главња: Бит' ми брата и же- seben bekommen, restauror. љети, на гламње му не сјеђети.

ГЛАЧИНА, f. Die Stätte, laevitas. гламоч, Гламоча, М. :

TAÁILÊHE, n. 1) das Melden, nunciatio. 1) das Под Гламочем под бијелим градом Rufen, vocatio. 3) das Heißen, vocatio. 4) das глас, m. (loc, гласу, pl. гласн, гласови) 1) бie Heißen, significatio.

@timme, vox: има лијеп глас; познајем га глЁ! (pl. глёте !) interj. fies! en ! no 2 Aacy. 2) die Nachricht, nuncius :

глЁДАЊЕ, n. Вав Офauen, spectatio. Ради бисмо добре казатгласе,

глЁДАТи, дам (гледим), v. impf. кога, -у кога, Не можемо, веће какoнo je

3) fфайеп, specto: И мачка је краља гле3) деr auf, fama: човјек на гласу: јунак на дала, ама га се није бојала ; гласу; Бољи је добар глас него златан пас; Не гледај ме гола боса и Мерјема на гласу дјевојка

2) Sorge für etwas tragen, curare: 21e Aaj ma глАСАК, cкa, m. 1) dim. E. глас. 2) као мала кућу ;

шупљика на гаћама, или на кошуљи, биоф: Гледај мене пребнјеле дворе

löcherte Stickarbeit, opus perforatum (acu). Гледај нашу славну задужбину г.АСАЊЕ, p. 1) баѣ зеrlаuten, fama. 2) vide ћес-Под Баницом цркву Јежевицу

3) на кога, зеі[piel nehmen an einem, exemгаАСАти, сам, v. impf. правити гласак 2. vide) plum capio: не гледај ти на њега. 4) н. п. ћесмати.

он н не гледа нањга, т. і. не мари, реrафtet TANCATH CE, câ ce, v. r, impf. verlauten, inaudior. ihn, contemnit: ГЛАСИНА, f. augm. E. глас: Гласиналети као Залуд њојзи сва љепота њена, вјетар.

Кад Алага и не гледа на њу гласиНАЦ, инца, m. Ebene, juslik von Зворник: 5) erwarten, exspecto:

Од Гласинца два Шанн-Пашића — Ја од тебе и не гледам блага
Кад нзиђе на Гласинац равни

6) trаtеп, ореrаm dаrе: гледај да ми догласит, а, о, rubbar, clarus : На далеко гла- ђеш; гледај не би ли како то учинно. сишо! (кад се напија).

глЁДЁТЕ, ћега, п. vіdе зјеница. гласити, гласим, v, impf. 3) melben, fagen, nun-глЁДНУтн, нём, v. pf. einen Slid thun, aspicio.

cio. 2) (у Боци) rufen, voco, cf. звати. 3) (углЁдочити, m. pl. cf. брадићи (само у оној Боци) bеіреп, уосо: како га гласе? cf. звати. загонецн). 4) (у Боци) н. п. како то гласи Талијан-глЁТА, f. 1) бie Oilberglätte, argenti spuma, CKH ? wie heißt es ? quomodo dicitur ?

cf. глета. 2) Gafur, crusta. гаасити CE, гласим се, v. r. impf. 1) реrlаuten, ГЛЕБЁНСАЊЕ, n. дав Зlairen, incrustаtiо.

inaudior. 2) (у Боци) звати се, н. п. како глЕТЁИСАТи, ишем, v. pf. и. impf. н. п., зем

се гласи он? wie beipt er ? quomodo vocatur ? љану чинију, тестију, glafiren, incrustare. гласник, гласника, m. 1) беr bie Tayrimt bringt, глЁЖАЊ, жња, m. Ser &nübel, talus, f. чланак. Bote, nuncius :

глЁТА, f. (у Дубр.) бie @ilberglätte, argenti Чупић ради да гласник не оде

spuma. cf. глеђа. 2) Lärmkanone, tormentum tumultum nun- TAÉTO, n. (uct.) vide ranjero. cians, cf. хаберник:

глЁЦЕ, n. dim. р, глето. Па припали четири гласника

глЙь, m. Ber Roth, coenum, cf. блато, као. гласницА, f. рупица на карабљама непријека. глЙВАВ, а, о, fothis, lutosus.

Гласница је дугуљаста и на горњему крају гливоЊА, m. (у Будви) vidе млитоња. има на њој воска, те је гадљар ноктом од глЙВА, f. планина у Херцеговини близу Трекаке велике тице, који му виси орогу,

биња. може начинити већу или мању.

TANTOPHJE, m. Gregor, Gregorius. TACHH4A, f. die die Nachricht bringt, nuncia. глијќто, р. уж.) Bag temmeifen, Die Sneipel, ГЛАСНУти, нём, v. pf. (у Боци) rufen, voco, cf. coelum, cf. динјето, зовнути,

ІглиэЁцв, п. dim, p. глијето.

, ,

[ocr errors]

TINHUAB, a, o, lang und träg (von einem Men: rior, röra, m. ber Weißdorn, crataegus Linn. Ichen), longus et piger.

Paòruha, f. die Frucht des Weißdorns, fructus RAKHNO, m. ein langer, träger Mensch, homo crataegi. . longus et

гадгов, а, о, н. п. колац, лист, 2Bеipborn-, RAÚCTA, f. der Spulwurm, Regenwurm, lum- crataegi: Не ће му ништа бити без глоbricus. .

гова коца ; На путу му броћ и глогово глйто, п. (зап.) vidе глијето.

трње. глицE, n. dim. , глито.

глоговАЦ, глоговца, т. т. ј. колац, или гайша, т. (ист.) vide Глишо.

utan, ein Stab oder Pfahl von Weißdorn, глйшо, m. (јуж.) hyp. . Глигорије.

baculus aut palus crataeginus. гловА, f. (асс. глобу, р. глобе, глоба) бie гэдговАЧА, f. ein Oted pon 2Bеipborn, baculus

Geotrafe, muleta. Судије и управитељи у crataeginus. . Турскоме царству до јако су живљели ГлоговинА, f. Beifornbols, lіgnum crataegi. највише од глоба: кад је ко убно човјека, гаддању, п. Бав ?agen, rosio. слабо се је тражио крвник, него се иска- (глддATи, глођём, . impf. падеп, rodo. ла глоба (крвнина): од прије само од оно- гадъBA, f. (у Сријему) бресква која се не га мјеста гдје је крв учињена, а послије, може расцијепити, да отпадне од кошда би више изнијело, и од другијех окол- чице. cf. глоца. нијех мјеста; крвнина је ова била најмање глоЖЕЊЕ, n. Sав Заnten, lіtіgаtіо. хиљаду гроша; па се она није плаћала гложити ск, жим се, v. г. impf. fі, заntеп, само кад је ко убно кога, него и кад је jurgo: они се гложе; он се сложи с њим ; човјек пао с дрвета или с коња те се ғложе се међу собом. убно, или се утопио у воду или умръо од гаджЈАк, гложјака, т. бer 23eippornwale, зиме, или му макар шта било само кад се crataegetam. . мртав нашао. Од крвнине није била мања гложЈЕ, т. (coll.) бав 23eipborniФt, cratacглоба кад би се догодило да дјевојка ро- getum (?). ди дијете (по свој прилици ова је глоба габмот, m. Beräufф, strepitus. постала што су се така дјеца највише глотА, f. ) (у ц. г.) бie armen, pauperes. мртва налазила ; али се послије није пн- 2) чељад, т. б. жена и дјеца, бie Samilie i. е. . тало јели дијете мртво или живо). Ово су Weib und Kinder, familia : he je tvoja anoma? биле као одређене глобе, које су се пла- (питају војници (на крајннн кад се боје ћале у друштву, али мањима, које су многи Турака да их не поробе) један другога); људи плаћали за себе, није било ни броја, Не мари глоша за једнога скота, 3) некан. п. кад ко што скриви или га обиједе да ко ђубре у житy, Irt infraut, herbae іnuје скривио или што зло за Турке рекао, а оваке су се биједе често износиле на глӧТАН, тна, тно, н. п. xљеб, бie глота 3. људе за које су Турци знали или мислили enthaltend. да имају новаца. Кад оваковога окрив- глотинА, f. (у Дубр.) помијешано и нечисто љеника ухвате и затворе, они одмах или жито, бав глота 3. enthaltenbe #orn, frumenму кажу да ће га погубитн или му толи- tam глота mixtum. ко и толико штапа ударитн ако не да то- ігмбцА, f. (у Барањи) шљива и бресква која лико и толико, или му кажу само да ће се расцијепити не да, cf. глођва. га погубити, па он послије. сам преко глӧЦКАЊЕ, n. dim. о. глодање. својијех ваља да се откупљује, или га глоцKATи, кам, dim. b. глодати. само баце у тамницу и метну синџир на глӧЦКАТИ СЕ, кам се, v. r. impf. fit (ferens) врат а ноге у кладе, па још қашто и во- beißen, von Pferden, morsicare se: roykajy ду подљевају подањ, па кад му се то већ досади трпљети, он преко својијех обряче глоцнути, нём, v. pf. einmal anbeigen (als откуп и гледа да се избавн.

dim. о. глодати и, pf. D. глоцкати), adглдвАР, глобара, m. који глобљава: нема mordere.

правога судије, него све глобари, деr r- глошчит, т. dim. p. глог. presser, extortor.

|глӰВ, глува, во, (глӱв, ва, вд, comp. глувљӣ) гловйваЊЕ, т. vіdе глобљавање. гловЙВАти, глобивам, v. impf. (у ц, г.) vidе глуВак, глувaкa, m. vіdе глухак. глобљавати.

глЎВАЦ, вца, т. vide

глухац. гловити, бим, v. impf. um Selo ftrafen, mul-raЎВАРА, f. vіdе глухара.

cto: глобнан су га Турци сто гроша. глЎВАТ, тлуваћа, m. vіdе глухаћ. гловљАВАЊЕ, n. bas Erpreffen von Geotrafen, глуво, т. vіdе глухо. mulctatio.

глувоПРВА, f. vіdе глухопрђа. гловљавати, глобљавам, v. impf. кога, Bels: глувдта, f. vіdе глухота. ftrafen erpressen, mulcto.

|ГлувоҳА, f. vіdе глухоћа.

tilis genus. .

се коњи.

уіdе глух.

[ocr errors]

.

[ocr errors]

РАУМАЦ, мца, m. (у Дубр.) ёфаиjpieler, histrio. гніздити ск, гніздім се, (зап.) vidе гнијезПознавао сам једнога официра, чини ми

дити се.

чу і 1 се из Славоније, којему је презиме било гнйздо, п. (заг.) vidе гнијездо. Глумац, а у Тршићу је једноме човјеку гнилЁЖБЕЊЕ, n. (јуж.) Sas Riften, nidificatio. тако бно надимак. По томе се види да је гнилёздити, гнијездим, y; impf. (јуж.) н. п. та ријеч и по другијем крајевима народа, KOKOU, der Henne ein Nest machen, nidum нашега позната, само што јој је значење facio, impono nido. Tshiv (IE заборављено.

гнилЁздити CE, гнијездим се, v.rimpf. (јуж.) глЎНУти, нём, vidе глухнути.

niften, nіdulor: нијезди се кокош. г.ӯх, глуха, хо, (глухи, ха, хо, сотр. глуши) гнилЁздо, п. (јуж.) баѕ rеft, niduѕ. ... taub, surdus. 1974 00:11] }

гноз, гноја, . m. (loc.. гноју) 1) беr &iter, pus. . гаўХАк, глухака, m. Ber gaube, surdus, ef. гму- 2) der Dünger, Mist, fimus, stercus.

хаћ, глухац, глухо. * 30 HIP;Allik. THÒJAB, a, o, eiterig, ulcerosus.: TAÑXÃ HÈAJE.ba, f. die Woche vor der Palmwoche, PHÒJABHILA, {f. die Pustel, pustula, cf. nyxa.

hebdomas quae praecedit hеbdomada pal- гноЈАниця, f*

marum. cf. безимена недјеља, глушница. THÒJEHE, n. 1) das Eitern, purulentatio. 2) das ГЛУХАРА, f.

Düngen, stercoratio. глуXАРКА, f. (у Сријему) некака дивља патка, гнолити, јим, v, impf. н. п. њиву, Ойпдеп; Urt wilde Ente, anatis genus. '. .11 ...!?

stercoro. ГЛУХАТ, глухаћа,. т. vіdе глухак. ) інтін іс :. THÔJHTH CE, ÂM ce, v. r. impf. eitern, in pus ГЛУХАЦ, xца, m, vidе глухак. ін) : уні, abeo : гноји се рана. гайхнА НЕДЈЕЉА, f. vіdе глуха недјеља. . гнЎСАН, сно, сно, (у Дубр.))) упрљан, fфтифія, глӰХНУти, нём, v. impf. tаuѕ wеrbеn, ѕurdesco. immundus. 2) ekelhaft, fastidium creans, cf. ГЛУхо, т. vide глухак.

"1: 1; 1.''} гадан. ") г. нд СТІ І взяття ти, г.Ухо довА, n. Die Zeit gegen оnіttеrnаht, bа гнЎсити, гнусим, v. impf. (у Дубр.) ) fфтиреп,

alles stil ist, tempus mediae noctis, cum silent schmubig machen, inquinare. 2) garstig machen, omnia. Говори се да у глухо доба највише foedare..44 Telf., *т (91; }

излазе вјештице и остале кojeкaке аветя. Ігнуснӣк, гнусника, т. (у Дубр.))) Ser@фти: ГЛӰхонРБА, f. по т. Офimpfwort für einen pige, immundus. 2) der Häßliche, foedus.

der nicht hört oder hören will, convicium rhụCHHUA, f. (y Ayóp.) 1) die Schmußige, mnin hominem non audientem aut audire no- lier immunda. 2) die Häßliche, mulier foeda. lentem.

гнуснйчинА, f. augm. 2, гнусник и гнусница. TAYXÒTA, {f. die Taubheit, surditas.

гнусовА, f. (у Дубр.) 1) Офтифigteit, immanглухота, f ,

i dities. 2) die Garstigkeit, foeditas. глшница, f. (у Славонијн) vidе глухна не- гњавити, гњавим, v. impf. bruden, collido : дјеља.

гњави мачиће (кад ко ружно свира у гљива, f. (pl.gen, гљива) Ser Офwamm, fungus. гадње). * 30 гљивётина,

1 ,. | гњавьЁњЕ, n. Tag Arden, prеssіо. f. гљивӯРИНА, 7. augm. p. гљива,

тЊАТ, м. 1) vidе голијен: от: ? гМЕЖДЁник, гмежденика, т. vіdе папула. Носи ғњаше, побљува се на тегмїждити, гмеждим, у. impf. н. п. грах, vide 2) планина у Далмацији. 11 Кін

гњЁв, т. бer Зоrn, ira. гмЁЖЪЁЊЕ, п. vіdе гњечење. :) .fi

гњЁВАН, вна, вно, 39rnig, iratus, adv. гњевно : гмиза, f. највише се говори pl. гмйве, и Не тњев'те нам гиздaве дјевојке,

значи мале Ђинђухе, бie Clasperlen, mar- Дјевојка је и од себе гњевна

garitae. vitreae.ie 11 111 ,ті ! 17 : 11 : 1 | гЊЕВЁTАло, т. der langsam und undeutlich гмЙЗА, f. (у Ц. г.) женски надимак. 14:1 ) fpricht, qui tarde et minus clare loquitur, гмйзАЊЕ, n. vіdе rамизање. .wiн .1; ч. и 11, 1 гњивётАЊЕ, т. баѕ langfaтe ипо ипбеutlike гмйЗАти, гмйжём, vidе гамизaти.

Sprechen, sermo tardus et minus clarus. гмйзити, зим,

1) ју11 ғњЕВЁTATи, гњевећем (гњеветам), v. impf. TMÁDÊbE, n. vide muebe.fuil fi' 104?****** langsam und undeutlich sprechen, tarde et гмйЊЕТи, гмилим, v. impf. vіdе миљетн., 15. minus clarre loqui. гніти, жёнём (тнам), v. impf. vіdе гонити: гњЁвити, гњевим, v. impf. Genen, irito.

Отле ғнаше на трагове Турке — 41. гњЁвити CE, гњевим се, v. r. impf. 8ürnen, гнЁЖБЕЊЕ, п. (ист.) vidе гнијежђење. Нап irascor. . гнёздити, гнёздим, (нст.) vidе гнијездитн. THÉB.LÊHE, n. das Zürnen, ira, irritatio. гнёздити CE, гнёздим се, (нст.) vidе гни- гЊЕвљив, а, о, даbѕоrnіg, iracundus. јездити се.

() { г. 1 1 1 1 1

..." |rњќЦАВ, а, о, н. п. xљеб, vidе гњецован. гнёздо, п. (нст.) vidе гнијездо. 3 12 13 14 1 гњЁЦАЊЕ, n. vіdе гњечење. гнижЪЁЊЕ, П. (зап.) yidе гнијежђење: гњёЦАТи, цам v. impf. vіdе гњечити, н. п. гнёздити, гнёздим, (зан.) . vіdе гнијездити. грожђе у чабру, ізіон 1973 : 1 ...11

[ocr errors]
[ocr errors]

гњечити.

[ocr errors]
[ocr errors]

гњЁцовАН, вна, вно, н. п. Хољеб, taltis (рот (повечь, чета, т. еіn Rino (im weiteftеn іnne), Brot), klebrig, male pinsitus (pistus).

bos, vacca, vitulus. гњќЧЕЊЕ, п. Зав Жneten, subасtiо.

говHAB, о, о, Srectig, coenosus, cf, говнен. гњЁчити, гњёчим, , v. impf.. fnetеn, depso, говнАЊЕ, т. ба Гаtіgе unt unbereytiste Wine subigo, н, п. папулу.

reden, contradictio molesta et iniqua. гњйдА, f. (pl. gen. гњйда) бie Riffe, lens (gen. гдвНАРА, f. vіdе говнова. lendis).

TOBHÀPHJE, f. pl. die Drecker, nugae. гњйдицА, f. dim. B, гњида.

TÒBHATH, Hám, v. impf. lästig und ohne Grund гњйздо, т. (у Сријему) vidе гнијездо.

widersprechen, objurgare inique et moleste : гњйлА, f. Die göpfererve, terra figlina, ereta иди не говнај ту (отац рече сину, н. ін. figlina, cf. грнчара.

кад син виче што на очину уредбу). cf. говгњилЙНА, f. 1) дав їaule, Sie faulen beile, ногризати.

putramen, ef. mpyx.juha. ) das Milde, die rÕBHEH, a, o, dreckig, merdosus.

milden Theile (vom Obft), pars mitis. cf.rbho. POBHÈHHUA, f. eine dreckige (idlechte) Sache, гњйлити, лим, v. impf. 1) faufen, putresco, cf,

nugae. mpyxhyth. 2) weich werden (vom Obst), mitesco. TÒBHEIII, m, Schimpfwort für einen Menschen, гњйо, гњйла, ло, (rњйлӣ, ла, лӧ) ) faul, convicium in hominem : Говнешу један!

putridus, cf. tpyo. 2) milo (vom Obst), mitis. TÓBHUTH, TÔBHÂN, v. impf. stänkern, rixam гњйРЁЊЕ, n. vіdе гвирење.

movere. гњЙРИти, рим, v. impf. vіdе гвирнти, н. п. у говнити ск, говним се, v, г. impf. jih be: књигу.

stifchmußen, merdo inquinari. гњбЈ, m. (по зап. кр.) vidе гној (mit aЙen говно, п. (pl. гoвнa, gen, гдвана) Ser Dret, Ableitungen).

stercus: Без говна не ма ни говна (OnгњЎРАЦ, рца, m. 1) беr Заифеr, urinator, cf. gen ist nöthig).

pohay. 2) die Tauchente, mergus; cf. pohai, TÖBHOBA., m. der Stinkkäfer, scarabaeus sterсарка.

corarius Linn, cf. говнара. го (гдо), гола, ло, (голӣ, ла, ло) ) nat, nu-Іговновит, . ein tomifфеr name. (роп говно,

dus : Ако је и го, али је, соко: 2) Бор, 4. d. Stercutus): јест он неки говновић, merus: гола вода; од гола влаха гола јест!

пара; оглобио га до голе душе. • 344 345 |говногийзАЊЕ, n. vіdе говнање. гдБА, f. (у Боцн) vide грба: С мојом гобом говногРИЗАти, говногризам, vidе говнатн; не не могу вас свијет исправитн. ,

roвнoгризај! TÒBEJA, f. (ct.) in der Anekdote von Salomon: ROBHÒHOWA, m. der Dreckträger, qui portat sterједна гобела у као, а друга нз кала cus: водоноша говноноша, in Ser 2nefoote казао Соломун гледајући у точкове кад су vom gefoppten Wafferträger.

га на колима водили да га погубе. гдвњак, говњака, m. ein fomijer name tatt гованцE, цета, п. dim. E. говно.

бураг: сто говњака масла (у приповнговЕДА, говеда, п. р. (coll.) бав Rinspiek, ar- јеци). menta, bоvеs. cf. говедо.

Dino M TÒBÔP, m. (loc, robopy) die Rede, Sprache, serговЁДАР, говедара, т. бer Rinterbirt, bubulcus. то: познајем га по говору; чује се негоВЕДАРЕВ, а, о, vidе говедаров.

какав говор. гоВЕДАРИНА, f. бав Rinb gets (bie BegahlungговдРЕЊЕ, n. Das Xeben, loquela, sermo. des Rinderhirten), merces bubulci.

говорити, говорим, v. impf. fpreфen, lоquor ; гоВЕДАРИЦА, f. Die Rinperbirtin, bubulca :

говори се, таn fаѕt, dicitur. Ја не могу тебе оженити

говоРКАЊЕ, n. dim. p., говорење. Свињарицом ни говедарицом

говоPKATи, кам, dim, p. говоритн. говЁДАРКА, f. ) vidе говедарица. 2) бie weiре говорљив, а, о, беr gerne jpriot, loquах.

афftelje, motacilla alba, cf. плиска. 18. говорљиВАЦ, говорљивца, т. деr Xepfelige, говедіров, а, о, без Rinterbirten, bubulci. і. у. homo loquax, cf. говорција. COBÈRÂPCKÂ, kâ, Kô, der Rinderbirten, babulco- ROBÒPJBHBHILA, {f. die Redselige, mulier loquax rum. ,

у говорУША, гоВЕДАРУША, f. vіdе говедарка.

говдРЦИЈА, т. vіdе говорљивац. COBRAÁPYE, véra, n. ein junger Rinderhirt, bu- rorá, m. der Maurer, faber murarius (meist bulcus juvenis.

finds Zinzaren). гдведина, f. vіdе rовећина.

rõrus, 'a, o, des rora, fabri murarii. гдведо; п. (ријетко се говори) vidе говече. год, гдда, т. '1) велики празник (у Србији), говЕтӣ, фа, ђе, pom Rince, bubulus.

der Festag; dies festus: 2) in der Redensart:04 говЕТИНА, f. Bas Rinofileif, caro bubula, ef. ro- год до год (има хране), дав зabr, annus, cf. " вeдина. :

година. 3) per Sabrевтифs eines 23аите. гоВЕЧАЦА, f. (coll.) dim. . товёда (говече): 4) н. п. пет гроша угод, г. ј. равно има двоје, троје говечаце.

(као угођено), gerape, ipse.

[ocr errors]
« PreviousContinue »