Page images
PDF
EPUB
[ocr errors]

TAHIJAB, a, o, lang und träg (von einem Men-fruor, röra, m. der Weißdorn, crataegus Linn. den), longus et piger.

PòrHhA, f. die Frucht des Weißdorns, fructus rAÚHỊO, m. ein langer, träger Mensch, homo crataegi. longus et piger.

глогов, а, о, н. п. колац, лист, 2Bеiporn-, PAÁCTA, f. der Spulwurm, Regenwurm, lumс

crataegi: Не ће му ништа бити без глоbricus.

гова коца ; На путу му броћ и глогово гайто, п. (зап.) vidе глијето.

трње. глицE, n. dim. ь, глито.

глогоВАЦ, глоговца, т. т. ј. колац, или гайшA, m. (ист.) vide Глншо.

utani, ein Stab oder Pfahl von Weißdorn, гайшо, m. (јуж.) һур. р. Глигорије. hypь

baculus aut palus crataeginus. гадвА, f. (асс. глобу, р. глобе, глоба) бie гадгоВАЧА, f. ein @tod von 23eipborn, baculus

Beloftrafe, muleta. Судије и управитељи у crataeginus. Турскоме царству до јако су живљели глоговина, . Beipbornbols, lіgnum crataegi. највише од глоба: кад је ко убно човјека, глодањЕ, n. Bas Ragen, rosio. слабо се је тражио крвник, него се иска- глддATи, глођем, v. impf. падеп, гоdо. ла глоба (крвнина): од прије само од оно- гловBA, f. (у Сријему) бресква која се не га мјеста гдје је крв учињена, а послије, може расцијепити, да отпадне од кошда би више изнијело, и од другијех окол- чнце. cf. глоца. нијех мјеста; крвнина је ова била најмање глдЖЕЊЕ, n. Das Заnten, lіtіgаtіо. хиљаду гроша; па се она није плаћала (гложити ск, жим се, v. r. impf. fich zanken, само кад је ко убно кога, него и кад је jurgo: они се гложе; он се гложи с њим ; човјек пао сдрвета или с коња те се глoжe се међу собом. убно, или се утопио у воду или умръо од гаджЈАк, гложјака, т. бer Beipbornwalo, зиме, или му макар шта било само кад се crataegetum. мртав нашао. Од крвнине није била мања гаджЈЕ, т. (coll.) бав 23eipborniФt, cratacглоба кад би се догодило да дјевојка ро

getum (?). ди дијете (по свој прилици ова је глоба гломот, m. Seräufф, strepitus. постала што су се така дјеца највише глота, f. ) (у ц. г.) bie armen, pamperes. мртва налазила; али се послије није пи- 2) чељад, т. б. жена и дјеца, бie Samilie i. е. тало јели дијете мртво или живо). Ово су 2Beib unb@inber, familia:ђе је твоја глоша? биле као одређене глобе, које су се пла- (питају војници (на крајнни кад се боје ћаме у друштву, али мањима, које су многи Турака да нх не поробе) један другога); људи плаћали за себе, није било ни броја, Не мари глоша за једнога скота. 3) некан. п. кад ко што скриви или га обиједе да ко ђубре у житу, 2rt unfraut, herbae іnuје скривио или што зло за Турке рекао, а оваке су се биједе често износиле , на глӧТАН, тна, тно, н. п. xљеб, фіе глота 3. људе за које су Турци знали или мислили enthaltend. да имају новаца. Кад оваковога окрив- глотина, f. (у Дубр.) помијешано и нечисто љеника ухвате и затворе, они одмах или жито, бав глота 3. enthaltenbe #orn, frumenму кажу да ће га погубити или му толи- tum глота mixtum. ко н толико штапа ударитн ако не да то- ігліцА, f. (у Барањи) шљива и бресква која лико н толико, или му кажу само да ће се расцијепити не да, cf. глођва. га погубити, па он послије сам преко глоцкАЊЕ, n. dim. о. глодање. својијех ваља да се откупљује, или га глоцKATи, кам, dim. . глодати. само баце у тамницу и метну синџир на глӧЦКАТИ СЕ, кам се, v. r. impf. fi(fbergenb) врат а ноге у кладе, па још қашто и во- beißen, von Pferden, morsicare se: raodkajy ду подљевају подањ, па кад му се то већ досади трпљети, он преко својијех обряче глоцнути, нём, v. pf. einmal anbeipen (als откуп и гледа да се избавн.

dim. . глодати и, pf. р. глоцкати), adғадвар, глобара, m. који глобљава: нема mordere.

правога судије, него све глобари, беr r- гадачит, m. dim. p. глог. presser, extortor.

глӰВ, глува, во, (глуви, ва, вo, comp. глувьӣ) гловивањЕ, n. vіdе глобљавање. гловЙВАти, глобивам, v. impf. (у ц. г.) vidе глУВАк, глувaкa, m. vіdе глухак. глобљавати.

глЎВАЦ, вца, т. vіdе глухац. гловити, бим, у. impf. ит Selo ftrafen, mul-глуВАРА, f. vіdе глухара.

cto: глобнан су га Турци сто гроша. глЎВАТ, глуваћа, m. vіdе глухаћ. гловљАВАЊЕ, n. Бав Expreffen von Getbitrafen, глёво, m. vіdе глухо. mulctatio.

глувоПРБА, f. vіdе глухопрђа. гловљАВАтн, глобљавам, v. impf. кога, Сејь: глувдта, f. vіdе глухота. strafen erpressen, mulcto.

|глувдъA, f. vіdе глухова.

tilis genus.

се коњи.

уіdе глух.

г.УМАЦ, мца, т. (у Дубр.) @daujpieler, histrio. гнёздити CE, гніздім се, (зап.) vidе гнијезПознавао сам једнога официра, чини ми

дити се. се нз Славоније, којему је презиме било гниздо, т. (зап.) vidе гнијездо. Глумац, ау Тршићу је једноме човјеку гнилЁЖБЕЊЕ, n. (јуж.) бав іften, nidificatio. тако бно надимак. По томе се види да је гнилёздити, гнијездим, у: impf. (јуж.) н. п. та ријеч н по другијем крајевима народа Kokou, der Henne ein Nest machen, nidum нашега позната, само што јој је значење facio, impono nido. заборављено.

гнилЁздити ск, гнијездём се, v. P. impf. (јуж.) тяЎНУти, нём, vidе глухнути.

niften, nіdulor: #нијезди се кокош. 1 г.1ӯх, глуха, хо, (глухи, ха, хо, сотр. глушӣ) гнилЁздо, п. (јуж.) баg Reft, nidus. 11 taub, surdus.

THÔJ, rhoja, m. (loc. rhojy) 1) der Eiter, pus. ГЛУХАк, глухака, т. беr аube, surdus, ef. гму- 2) der Dünger, Mist, fimus, stercus. хаћ, глухац, глухо.

PHÒJAB, a, o, eiterig, ulcerosus. T.LÏXÃ HÈAJE.ba, f. die Woche vor der. Palmwoche, PHÒJABHIĻA, 1. die Pustel, pustula, cf. nyxa.

hebdomas quae praecedit hebdomada pal- THOJÀHULLA, |

marum. cf. безнмена недјеља, глушница. гндлёЊЕ, p. 1) Bağ gitern, parulentatio. 2) дав ГАУХАРА, f.

Düngen, stercoratio. глУХАРКА, f. (у Сријему) некака дивља патка, гндити, јим, v. impf. н. п. њиву, Ойпдеп; Art wilde Ente, anatis genus.

stercoro. ГЛУХАТ, глухаћа, т. vіdе глухак.

THÔJHTH CE, CÂm ce, v. r. impf. eitern, in pus ГЛУХАЦ, xца, m, vidе глухак.

abeo : гноји се рана. г.УХНА НЕДЈЕЉА, f. vіdе глуха недјеља. гнЎСАН, сно, сно, (у Дубр.))) упрљан, fфтифія, г.УХНУти, нём, v. impf. taub beroen, ѕurdesco. immundus. 2) ekelhaft, fastidium creans, cf. г.Ухо, т. vіdе глухак.

гадан. гаӰХо довА, т. бie Seit gegen Smitternat, ба гнЎсити, гнусим, v. impf. (у Дубр.) 1) fфтиреп,

alles still ist, tempus mediae noctis, cum silent cmußig machen, inquinare. 2) garstig machen, omnia. Говори се да у глухо доба највише foedare.

излазе вјештице и остале кojeкaке аветн. Ігнусник, гнусника, т. (у Дубр.))) Ser@фтиг.ЎхоПРВА, f. uno m. Офimpfwort für einen Bige, immundus. 2) der Fäßliche, foedus.

Ber. nimt bürt oбer büren wil, convicium гнусниЦА, f. (у Дубр.) ) bie Офтифіде, тиin hominem non audientem aut audire no- lier immunda. 2) die Haßliche, mulier foeda. lentem.

ГНУСничина, f. augm, B, пнусник и. гнусница. T.LYXÒTA,f. die Taubheit, surditas. ,

гнусовА, f. (у Дубр.) 3) фтифіgfeit, immunглухота, . .

dities. ) die Garstigkeit, foeditas. гаўшниця, f. (у Славонији) vidе глухна не- гњавити, гњавим, v. impf. Bruten, collido : дјеља.

гњави мачиће (кад ко ружно свира у гљива, f. (pl.gen, гљёва) Ser Офwamm, fungus. гадње). гљивётина,

гњављќЊЕ, n. Oas Orden, prеssіо. f. гљивЎРИНА, augm. p. гљива.

гњАТ, т. 1) vidе голијен : гмеждённк, гмежденика, т. vіdе напула. Носи гњаше, побљува се на те — гмёЖдити, гмеждим, у. impf. н. п. грах, vide 2) планина у Далмацији.

гњЁВ, т. бer Sorn, ira. ГМЕЖЪЁЊЕ, т. vіdе гњечење.

гњЕВАН, вна, вно, 39rnig, iratus, adv. "њёвно : гмиза, f. највише се говори pl. гмйве, и Не гњев'те нам гиздaве дјевојке, значи мале Ђинђухе, бie Glasperlen, mar

Дјевојка је и од себе гњевна garitae vitreae.

гЊЕВЁTАло, т. der langsam und undeutlich гмЙЗА, f. (у Ц. г.) женски надимак.

fpricht, qui tarde et minus clare loquitur, гмйзАЊЕ, n. vіdе rамизање.

гњевÉTAње, т. баѕ langfаmе un unbeutlike гмЙЗАТи, гміжём, vide raмизати,

Sprechen, sermo tardus et minus clarus. гмйзити, зим,

ғЊЕВЁTAти, гњевећем (гњеветам), v, impf. гмйЉЕЊЕ, p. vіdе миљење.

langsam und undeutlich sprechen, tarde et гмйЊЕТи, гмілём, v. impf. vіdе миљетн.

minus clarre loqui. ГНАти, жёнём (гнам), v. impf. vіdе гонити : гњЁвити, гњёвйм, v. impf, jurner, irito. Отле гнаше на трагове Турке —

гњЁвити CE, гњевим се, v. r. impf. gurnеп, ГНЁЖ ТЕЊЕ, т. (нст.) vidе гнијежђење.

irascor. гнёздити, гнёздим, (нст.) vidе гнијездитн. THÉB.LÊBE, n. das Zürnen, ira, irritatio. ГНЁздити се, гнёздим се, (ист.) vidе гни- гЊЕвљив, а, о, gdbornig, iracundus. јездити се.

|rњЁЦАВ, а, о, н. п. xљеб, vidе гњецован. гнёздо, п. (нст.) vidе гнијездо.

|гњЦАЊЕ, n. vіdе гњечење. гнйжъЕЊЕ, n. (зап.) vidе гнијежђење. тњЁҲАТИ, цам. v. impf. vіdе гњечнен, н. п. гнёздити, гняздим, (зап.) . vіdе гнијездни. грожђе у чабру. .. til:

гњечити.

[ocr errors]

гњЁцовин, вна, вно, н. п. х.љеб, taltis (vom |гдвBчь, чeтa, n. ein Rino (im weiteiten Cinne),

, т Brot), klebrig, male pinsitus (pistus).

bos, vacca, vitulus. гњЁЧЕЊЕ, п. бав Жneten, subactio,

.. | говHAB, о, о, Srectig, coenosus, cf, говнен. гЊЁчити, гњечим, , v. impf.. fnetеn, depso, говНАЊЕ, п. ба8 lätige uno unbereytiste Wine subigo, н, п. папулу.

reden, contradictio molesta et iniqua. гњйда, f. (pl. gen. гњйда) бie ije, lens (gen. | гдвНАРА, f. vіdе говнова». lendis).

говНАРИЈЕ, f. pi, бie Dreter, nugae. гњйдицА, f. dim. B. гњида.

TÒBHATH, hám, v. impf. lästig und obne Grund гњйздо, п. (у Сријему) vidе гнијездо. " widersprechen, objurgare inique et moleste: THÌAA, f. die Töpfererde, terra figlina, creta нди не говнај ту (отац рече сину, н. п. figlina, cf. грнчара.

кад син виче што на очину уредбу). cf. говгњилЙНА, f. ) дав Saule, bie faulen beile, ногризати.

putramen, cf. tpyxnuna. 2) das Milde, die FÒBHEH, a, o, dreckig, merdosus.

milben Ebeile (pom obft), pars mitis, ef. гњно. Іговнёница, f. eine pretige (ГФефte) бафе, гњйлити, лим, v. impf. 1) faulen, patresco, cf.

nugae. mpyxhyth. 2) weich werden (vom Obst), mitesco. TÒBHEIII, m, Schimpfwort für einen Menschen, гњйо, гњйла, ло, (гњйли, ла, ло) ) faul, convicium in hominem : Говнешу један!

рutridus, cf. труо. 2) milo (pom Obit), mitis. Іговнити, говним, v. impf. Itäntern, rixam гњЙРЕЊЕ, n. vіdе гвирење.

1. mоvеrе. гњЙРИти, рим, v. impf. vіdе гвірити, н. п. у говнити CE, говним се, v. г. impf. jid, be: књигу.

fфтиреп, merdo inquinari. гњој, m. (по зап. кр.) vidе гној (mit аlen говно, т. (рі. гoвнa, gen. гoвaнa) Ser Dret, Ableitungen).

stercus: Без говна не ма ни говна (Dün: гњЎРАЦ, рца, т. 5) беr Sauer, urinator, gen ist nöthig).

ронац. 2) бie Хаифente, mergus, cf. ронац, говноваљ, m. per etinftäfer, searabaeus sterсарка.

corarius Linn, cf. говнара. го (гоо), гола, ло, (голи, ла, ло) 1) natt, nu-roвнoвит, m. ein tomifфеr name. (роп говно,

dus: Ако је и го, али је, соко. 2) Бор, 4. d. Stercutus): јест он неки говновић, merus: гола - вода; од гола влаха гола јест!

пара; оглобио га до голе душе. на5:|говногРИЗАЊЕ, т. vіdе говнање. гдва, f. (у Боци) vide грба: с мојом гобом говногРИЗАти, говногризам, vidе говнатн : не не могу вас свијет исправитн. ,

гoвнoгризај! GÒBEAA, f. (ct.) in der Anekdote von Salomon: ROBHÒhoma, m. der Dreckträger, qui portat ster. једна гобела у као, а друга нз кала

cus : водоноша говноноша, in per 2nefoote казао Соломун гледајући у точкове кад су vom gefoppten Wafferträger.

га на колима водили да га погубе. • 1 говњак, говњака, m. ein fomifфеr аmе ftatt говінцE, цета, п. dim. p. говно.

бураг: сто говњака масла (у приповиговЕДА, говеда, п. р. (coll.) бав Rinpvie), ar- јеци). menta, bоvеѕ, cf. говедо.

FÒBÔP, m. (loc, robòpy) die Rede, Sprache, serговЁДАР, говедара, т. бer RinSerbirt, bubulcus. mo : познајем га по говору; чује се неговЕДАРЕв, а, о, vidе говедаров.

какав говор. TOBEJÀPAHA, f. das Rindgeld (die Bezahlung ROBÒPÊKE, n. das Reden, loquela, sermo.

des Rinderhitten), merces bubulci. 11. говорити, говорим, v. impf. fpreфen, lоquor ; говЕДАРИЦА, f. Die Rinperbirtin, bubulca: : :

говори се, таn fаѕt, dicitur. Ја не могу тебе оженити

говОРКАЊЕ, т. dim. p. говорење. Свињарицом ни говедарицом говоPKATи, кам, dim. p. говоритн. говѣдАРКА, f. 1) vidе говедарица. 2) бie weiреговорљив, а, о, беr ѕеrnе fprimt, loquах.

Зафftelje, motacilla alba, cf. пляска. говорљиВАЦ, говорљивца, т. деr Xestelige, ROBEAÁPOB, a, o,' des Rinderbirten, bubulci.

homo loquах; cf. говорција. говЁДАРСкӣ, кa, кӧ, per Rinberbirten, bubulco- говорљивица,

{. , rum.

товщРУША, гоВЕДАРУША, f. vіdе говедарка.

говдРЦИЈА, т. vіdе говорљивац: TOBRĄÁPYE, véra, n. ein junger Rinderhirt, bu- ròrá, m. der Maurer, faber murarius (meist bulcas juvenis."

finds Zinzaren) гдвединА, f. vіdе говеђина.

rörös, 'a, o, des rora, fabri murarii. гдведо, п. (ријетко се говори) vidе говече. год, гдда, т. 1) велики празник (у Србији), говетӣ, ђа, ђе, ppm Rine, bubulus.

der Festag; dies festus. 2) in der Redensart: 0A говкъИНА, f. Tag Rinvileifф, caro bubula, ef. го- год до год (има хране), дав зabr, annus, cf. Ведина.

година. 3) беt Зарrевтифs eines 2Ваите. говучаць, f. (coll.) dim, E. говеда (говече):

4) н. п. пет троша угод, г. ј. равно има двоје, троје говечаце.

(као угођено), gerape, ipse.

CroBPSIHO144, f. die Redselige, mulier loquax

[ocr errors]

не

смета

TÒA, (als Anhängesylbe) immer, irgend, .cunque cf. година: Зло годишше рода иште, а

ali-, штогод, којигод, чијгод, кадгод, гдје- невоља пријатеља. год. cf. гођ, годијер.

тодовАЊЕ, n. vide светковање. годь, (нст.) vidе год:

годдвАти, гддујем, v. impf. vide светковати. Гди се годе крајина узбија

годовно, ога, п. (у Слав. и Хрв.) беr namens. годЁР, (нст.) vide гoдијер.

tag, dies lustricus. годЕТ, f. Bag Sefalen, gaudium, cf. годименат: годомён, т. поље ниже Смедерева : Знаде мајка годеш своме сину

И ето нх у Годомин, Боко! Tòqey, m. Mannsname, nomen viri.

Годомин су поље напунили годи, (зап.) vide год.

Кад је био насред Годомина годиЈЕР, vide год.

гддоминскӣ, кa, кo, bot Годомин: годиMEHAT, нта, т. (по југоз. кр.) бie Kreuse, Низ широко поље Годоминско

gaudium (gaudimonium), cf. радост, милина : гддомЙР, т. ЭЛаппвпате, потеn viri. Стару чоеку млада жена годименаш; а гдѣ,

vidе год: младу чоеку стара жена погибија. гӧТЕ, година, f. (рі. gen. година) ) бав Зађr, annus, Куд сам гоfе на коњу одно

cf. гoдиште: Дуга ноћ, нан дан, (као) гдѣњЕ, п. 1) баs 23efФliepen, decretio. 2) vide царева година. Сад је његова година, погађање. или у шали: његова и пасја година, т. б. говТА, f. (у Боцн) мала барка без катарке, сад је као што он хоће. 2) (у Дубр.) врн- Art Wasserfahrzeug, naviculae genus: јеме, ба8 23etter, tempestas: данас је лијепа л'јепо ли је погледати година ;

му рђава година. Морске бродове, 3) (у Хрв.) дажд, беr Regen, pluvia.

Спрема њима дв'је гоеше, годиницА, f. dim. b. година.

у њих сватове гддиновање, п. Вав Зubringen eines Забеев, то гдзБА, f. част, bie Sаftеrеі, соnvivium. annum transigere.

гдзвинА, f. vіdе гозба: гддиновАти, нујем, v. pf. uno impf. ein Sabr Ој госпођо, Јеличина мајко!

fubringen, annum transigere: ne hem ro- Тебе кружић у гозбину зове, диновати тамо (н. п.

шта се спремаш

у Јеле се мушко чедо нашло тако).

гозвдвіЊЕ, n. Bas Saftiren, convіvаtiо. годйЊАК, њка, m. als hyp. v. година : има је- гозвоВАТИ, гозбујем, v. impf. bei einer Gafte: дан годињак, како је то било.

rei sein, convivor: годЙР, (зап.) vide гoдијер :

Отишла је да гозбу гозбује Што је годир у Прологу снига — гдJАЗАН, зна, зно, марвинче које се ласно годити, дим, v. impf. ) befФliepen, decerno: . beschließen

yroju, leicht zu mäften, facile pinguescens. Бог годио и Бог догодно

TOJÁJAH", adj. indecl, oprojen, gepflegt, cultus: На тебе се таки санак збно

Црна брка, гојајли перчина 2) годӣ мн, tbut mir mob, рrоdеѕѕе.

гӧЈАН, јна, јно, дерflegt, cultus, cf. гојани: годити CE, гoди се, v. r. impf. (у Боци) ) коме и бијеле руке Анетине што, т. ј. чини се, јест, fфеіnеn, videtur :

Око гојна грла Јованова Подај синко мене коња твога,

гдJAHй, на, но, дерilegt, cultus, cf. гојан: Да ја први на воду нагазим,

А за њима гојани Алиле Да сватима ја учиним пута.

TÒJÊI, n. 1) das Pflegen, aufziehen, cultura. Тад се д”јете на невољи нађе:

2) das Mästen, saginatio. Да му даде, годи му се стидно,

гдонти, jйм, v. impf. 5) pflegen, aufsteben, colere: Да угаан, страх га обузео

Порасла је у Нови наранџа, 2) у пјесми, као погађати се:

Гојила је Новкиња ћевојка Два се годе да се роде

2) mästen, sagino. годишници, т. (у Дубр.) слушкиња која се гдлити ск, јим се, v. r. impf. jih mäften, fett на годину најмн, eine Rago, bie fіф auf

werden, saginor, opimus fio. ein Sabr bei einem perrn perpungen bat, an- голКА, f. (у Грбљу) име овци, ein @фafénacilla annualis.

me, nomen ovi indi solitum. годишњак, m. ) н. п. назимац, Зађrling, ein голко (Гојко), m. Хаппвпате, поmеn yiri.

Зabr alt (pom Bieb), anniculus, 2) н. п. да- гдліт, голаћа, m. vіdе голи син. данас иду годишњаци у цркву (н. п. други голем, голема, мо, (големи, ма, мо) stop,

дан Ускрса), Зађrеѕѕаft, hospes annuus. magnus (comp. каже се већи). cf. велики, годишњй, ња, њe, jährli), annuus.

гӧлЁн, f. (нст.) vidе голијен. годишњиця, f. Das Xobtenmal (ein Зађе паф голЁницА, f. (у Сријему) vidе голијен.

dem Tode), convivium funebre post annum TÒAÊT, f. (loc. ronéth) kable Gebirgsgegend, elapsum. cf. дата.

mons arboribus destitutus. годиштв, р. (по зап. кр.) бав Забе, аnnus, голЁТАН, тна, тнo, tab (opne 23äume), calyus.

[ocr errors]

гдлич, Голеча, 2m. у пјесми, некака пла,

гола на вратило, па врачала да јој се гдлЕШ, Голеша, нина: to P73 ғ. за вт 14'' хвата дебео скоруп. На Голечу високој планини —

голоГЎЗАн, гологузана, т. човјек који нема Живо пређи у Голеш планину

Hawra, der Habenichts, omnium rerum inops, На ономе Голешу планини

cf. празнов, панталоз, голов. гдлй сйн, m. голаћ, т. б. војник који сам од голдиГРА, f. ипо т. (у Сријему) као вјетре

своје воље за плату иде на војску и бије bak, der Windbeutel, vanus, gloriosus. се, (Tatter Bohn) Rame jener #rieger, bie, голдКАПИЦА, f. (око Сиња) капа без и како da sie ohne Haus und Hof sind, nicht verbun: шаре, као што носе мале дјевојчице, Гrt den wären mit in's Feld. Bu

fu ziehen, es aber von Müße, vittae genus. freiеn tufen un Oolo no gleitung голдКРАК, а, о, голнјех голијени, mit nadten tbun, miles ultroneus. Ову је ријеч Ћурчија Beinen, cruribus nudis. арамбаша 1804 године донно с Врачара на голдку, m. (у Дубр. и у Босни) vide кукуруз. Дрину; а он може бити да је примно од голдКУдина, f. vіdе кукурузовина. некога Турчина из Градишта, који је та-голдКУДнӣ, на, но, н. п. мўка, vide кукурузни. да био са Србима, и назван голим сином голдкУДницА, f. vіdе кукурузница. за то што је уза сваку ријеч говорио: го-голдМРАЗИЦА, f. вријеме кад је мраз, а нема ли сине! Голи су синови само на Дрини кише ни снијега, беr roft, gеlu. билн, а од Београда доље звали су бева- голотињА, f. Sie adtheit, Rangel an Sleitung, рима такове војнике. Њихов је славни nuditas. капетан бно Зеке, који је славно поги-голдтРБ, а, о, mit entЫpter Заифе, ventre нуо на Равњу (1913).

nudato; daber l'onorpo, nom. propr.: гдлИЈА, f. 3) планина у Србији. 2) планина у Њега зову Голошрбе Иво Херцеговини:

гдлӱБ, m. pie Saube, columba, Дивљи су голуПод Голију у Дугу крваву

бови двојаки: једни су већи нзову се Здраво пређе Равну и Голију

гривњаши, нови се легу у гнијезду на гданЈАнин, m, човјек нcпoд Голије:

дрвету као и грлице, а други су мањи, коТи покупи младе Голијане

ји се зову душаши, јер се легу у дупгӧлнЈевно влаго, іn. (ст.) jo viel al8 големо, љама. Они се и по гукању разликују: кад TÒAHJEMHO BÀro, groß, ingens:

гривњаш гуче људи кажу да говори: Шта и проносе голијевно благо

тӣ тӯ чиниш проклети попе код туђе жене Ал'т' је мало голијемна блага — код туђе феце, а дупљаш кажу да говогӧлнен, f. (ос. голијени, pl. gen, голнјені) ри: Сиј лук, сӣј лук, сиј лук, т. је да је већ

(јуж.) бав Офienbein, tibia: Зачудно се вријеме сијати лук кад он у прољеће долепребијеној голцјени! (рече се ономе који ти и стане гукати.

се чему зачуди, као да не би урекао). голУВАК, голупка, m. hyp. в, голуб. голян, f. (зап.) vidе голијен.

голУВАН, m. Лаппвпате, nomen viri: гдайт, голӣћа, М. : ољо, беr atte, nudus: Голубане, моја вјерна слуго — Удрн пиће на голufe.

голУВАст, а, о, taubenfärbig, colore palumbis, голицањк, п. vіdе галицање.

columbinus. голЙЦAТи, цам, vidе галицати.

голУБАЦ, Голупца, m. 1) у Пожаревачкој нахигдлиш, Голиша, т. брдо у Ловћену.

је један стари град на Дунаву (Срби припоголЙШАВ, а, о, пatt, nudus, cf. го.

виједају да га је зндала Бурђева Јерина раолдвРАД, а, ,

ди голубова — као голубињак —). 2) село головРАДАСТа, о,

код тога града. Од Голупца се већ доље и то младо још голобрадасно

почињу планине поред Дунава низ СрпголдвРАДИЦА, m. Sеr unbärtige, imbеrbiя. ске стране. гдлов, голова, т. (у ІІ. г.) деr раѕеnіфів, голУВАЧКА МУХА, f. Die Golubaper Xute, siomnium rerum inops, cf. празнов.

mulium reptans Gollubatzense. Голубачке головРАН, m. 1) ваља да је гавран:

се мухе у Шумадији зову и Браничевке. И пред њима тица головране

Народ у нахији Пожаревачкој приповије2) у пјесмама презиме некакога четовође : да се ове мухе poje из пећине према ГоПобратиме Луко Головране

мущу, излазећи у гомилама колико казан, CONÒBPAT, a, o, mit bloßem Halse, collo nudo. па се послије растављају и по вјетру леroHÒr AAB, a, o, mit entblößtem Haupte, capite те; она стоци тако досађује да кашто и nudo.

цркава од ње, особнто коњи н говеда. гологлавкЁ, adv. (у Рисну) н. п. стојн, т. б. Кажу да се она pоји више пута, али први

roxornab, mit entblößtem Haupte, capite nudo. рој да је најљући и за стоку најгори, а поголдгуз, а, о, паtt am intern, ano nudo: тоњи све да су слабији. Једни приповн

Гомогува сијевала, голо масло слије- једају да је неко од некуда из Србије тјевала, а Радичу троц” некаква узјахала | рао некаку алу па је сшигао у Сшиғу

TOAdBPAAAC2,", o, funbärtis, imberbis :

[ocr errors]
« PreviousContinue »