Page images
PDF
EPUB
[ocr errors]

(и од тада остало име. Сшиг) и ранио је, гон, m. vіdе потркалиште: али се она опет отела и рањена утекла Три гa гoна земље, понијела у ону пећину н ондје од ране липсала, пагонАЊЕ, p. Bas Berfolgen, pеrsесutio.. од ње оне мухе да постају. ПриповнједагонАти, гонам, v. impf. perfolgen, persequі. се да су нијемци ону пећину зазнђивали, гонЁНУти, гонёнём, у. pf. (у Рисну) vide зaали кад дође вријеме да се мухе роjе, зид гоненути. се провали сам од себе.

гонRTA, f. (у Рисну) vide загонетка. **, голУБИНАЦ, голубинца, т. некака морска ве- ІгонЁТАЛица, f. (у Ц. г.) 3) vide загонетка.

Auka phóa (ital. colombo), Art Seefisch, pis- 2) игра у којој се прстен крије у руке; а cis quidam marinus.

и игра, арсшен нгра се у Црној Гори овако: голӰБињак, m. bet SaubenjФlag, columbarium. Пошто један сакрије прстен. свима у руке, голУБињй, на, не, Sauben:, columbarum, S: 1: запита једнога гдје је прстен, а іонај пруголўвит, т. 1) bie junge Raybe, pullus colum- живши руку. на онога у кога мисли да је

bae. 2) (у Сријему) pl. голубићи, мали ва- прстен, рекне му: удри ме за тога (по љушци, који се уз пост кухају у расолу, нмену). Ако прстен буде у онога, погађач Art Mehlklöße, globuli farinae.

га узме, те га он крије; ако ли не буде, голУБИЦА, f. 1) bie Saube. (2Beibфеп), columba. онај га удари, туром по руци, па тако пита

2) ein Frauenname, nomen feminae. 3) cf. 31a. даље. другога редом, док се прстен не тоје. 4) име кози, Зіеgеплате, поmеn caprae нађе. indi solitum.

гонЁТАЊЕ, П. vіdе загонетање. голуБичиЦА, f. dim. E. голубица, бав 3dubфеи, гонЁТАТИ, гонењем, (у Рисну) загонетати: columbula.

гонити, гдним, v. impf. treiben, jagen, agito. TÒAĴb.HE, n. (coll.) die Tauben, columbae: 2) н. п. по колико (ока ракије): гониш? По њој попало сиво голубље.

т. б. по колико ока из једнога казана хваголУБЊАК ГРАх, голубњака траха, m. (у Далм.) таш; што ее мање гони то је боља ракија.

2Гrt Srbfen, pisi genus. Кажу да људи охро- гонити ск, гоним се, т. г. impf. 1) іф perfolну кад много једу овога траха; од њега деп, persequi se invіcеm. 2) гоне се зецови, се и xњеб мијесн.

die Hasen rammeln, coëunt lepores,'.'10 голувЊАЧА, f. (у Далм.) јама у земљи, еіnе гонтӰНАР, гонтувара, т. (у Грбљу) кила или Grube, fovea.

гука која се коме на тијелу испење па се гдлӰБов, а, о, беr Xaube, columbae.

од ње умре, за то има и клетва: Гоншунар голУЖДРАВ, а, о, vide 'голушав.

те предръо! Дrt bökartige Seule, tuberis голУПЧЕ, чета, п. vіdе голубић 1.

genus. голЎШIAB, а, о, undefiepert, glaber.

гончин, m. (у лици) који гони трговачку стоголЦАТ, а, о, in Ser Repenwart: го голцaт, fa: ky, der Treiber des - Viehes, pecoris actor.s? dennackt, mutternackt, plane nudus. 1.1 Ігонцв*, цета n. (у Србији у

Босни по варогољо, m. vіdе rолић.

шима) ружа која се још није расцвјетала, гољУЖДРАВ, a; 0; vide гoлyждрав.

него тек напунила, eine! Хоfe, Sie fo ebet РољУЖДРЕЊЕ, n. Bag o'reien, elamor, cf. де- die Knospe geöffnet, rosa recens. рање.

гдњЕЊЕ, n. 1) бав Хreiben, agitatio: 2) Sa$ Хата гољЎЖДРИти се, гдлуждрии се, v.r. impf. meln der Hasen, coitus leporum. foreien, clamo, cf. дерати се.

гдРА, f. (dat. гори, асс. гору, р. горе , тора) rÕMBAP, m. (y BOjB.) der Knopfmader, textor 1) ба Gebirge,mons. 2) (око Имоск.)Per aBolo, globulorum fibulatoriorum.'

silva, cf, шума: Биокова је пуна горе: 3) Sie TÕMBAPEB, a, o, des Knopfmachers, textoris glo- SaufuФt, epilepsia: пада од горе, cf. гори. TÕMBAPOB, bulorum fibulatoriorum.

ца, горска болест, е .. гдМЕЉА, f. на мастир у Босни (може бити да гдРАЖДв, п, варош у Херцеговини :: је сад и пуст ?):

* Док" је мени соко Сннан-паша ... . “ и Гомељу на граници сувој

У Горажду на Херцеговини — ... .4) ғдмила, f. (рі. gen. гӧмилі) беr paufe, cumu- ІгбPAK, рка, рко, (горки кa, кo, comp. горчн)

lus, cf. громила, хра, камара, рњага. bitter, amarus, cf. rok. гомилАЊЕ, n ) 'bas 21ufbaufen, cumulatio. 2) бав | ӘРАКНУти, не, vide гркнути. • Sepolter, wenn etwas aufgebauftes einftürst, гдРАН, m. (у Ц. .) 1) vide горанин: трчи као strepitus.

горан. 2) мушки надимак. гомилити, лам, т. impf. aufbaufen, cumulo. PÒPAHHH, m. Gebirgsbewohner, monticola, cf. гомилАТИ СЕ, да сe, v. r. impf. poltern, strepo. горјаник : едмионица, f. ) ријека у Босни, ein Stup in | Ајд” отоле горанине вуче

2Bognien, fluvius Bosnae. 2) намастир код гдРАНcкo, n. adj. село у Пивн: те ријеке.

Док нзађе на равно Горанско TÔMÜPJE, n. ein Kloster in Kroatien, nomen mo- А под кулу Николице кнеза nasterii,

• Т.» (.. і лі

Како ми је пао на Горанско

1

и

[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]

CÒPAHUA, f. (cr.) Oranien, Arausio:

гдРСКА РЎЖА, f. (у . ц. г.) бијел планински Ето на те војске небројене:

цвијет, који се зове и докољена и Тур1. Седам, краља од седам земаља,

чин-цвијеш, eine Irt Plane, herbae genus. ићевојка Англијска краљица

гдРСкӣ, кa, кo, Gebirga, montanus. с дуком зетом од земље Горанче

гдРУЖДА, f. (у ц. г.) 1) vide кутао. 2) als гдРАШ, m. (у ц.г.) мушки надимак.

Schimpfwort für einen schlechten Menschen, conгдедАНА, f. (у ц. т.) Зrauenname, nomen fe- vicium in hominem. minae.

ГОРУшиця, f, деr еnj, sinapis, cf. слачица. ГОРДЕ, f. (у Ц. г.) hyp. 2. Гордана.

ГОРЎшичнй, на, но, н. п. зрно, Оenfe, sinapinus. TOPANJAHA, f. Frauenname, nomen feminae. гдечнRA f. (у Славон.) pie Dail@biftel, sonchus гдРДИЦА, f. (у ц. г.) һур. р. Горде.

oleraceus Linp. гдРДУЊА, f. (у Ц. г.) женски надимак. 1, горчилЕ, m, мушки надимак (тако највише гӧРЕ, (у Херц. говори се горје))) обеп, зарга. прозову онога који се роди у планини код 2) hinauf, sursum.

стоке). гOPE, adv.comp. р. зло: fblефtet, pejus : није гоРЧйнА, f. Sіе 23itterfeit, amaritudo.

с горега, не ће бити с горега, with nibt горіштік, горштака, т. (у Ц. г.) Sebirgsbe: fфадеп.

mobner, monticola, montanus, cf. горјаник: CÒPÊKE, n. Das Brennen, ardor.

Све горшшаке безумне јунаке гӧРЕти, рим, vidе горјети.

TÓCA, m. (y Bojb.) der Herr (als Eigenthümer), гOPЙ, pa, pe, comp. р. зао, јФlеtеr, pejor : dominus, cf. газда, господар: знаће ти Бог зна, јесн у голему јаду.

и за госу . (т. ј. зло ће ти бити); лети као Кириција, ти си у горему -

као пас без госе: ГОРИти, рни, (зал.) . vіdе горјети.

госин, а, о, бев госа, domini ; госино му тане! гдРИЦА, £. 3) dim. р. гора. 2) pie Sanfut, epi- (ein Scheltwort der Batscher). lepsia, cf. гора:

PÓCHHÁLA, f. die Frau eines roca, hera. Ана ј' моја од горице бона

30 róCHA, f. 1) hyp. 0. rocnoha, die Frau, Dame, TÒPJAHÂK, m. Gebirgsbewohner, monticola, mon- domina. 2) eine Gattung Schwamm, der - tanus: вуче горјаниче! cf. горанин, гор- Heilkräfte zugeschrieben werden, fonft Kheraba, штак.

fungi genus:

: 1 гӧPJE, (у Херц.) vidе горе.

ròCnABA, f. Frauenname, nomen feminae. гдРЈЕти, рин, v. impf. (јуж.) Brennen, ardео. ІгдсПАР, госпара, т. (у Дубр.) vidе господар : гOPKo, adv. b. горак, bitter, fфтеrаtіф, acerbe: Тешко кућн ђе није госпара, Горко цвили девет годиница

Абаштини ђе није пудара: гдРНАТ, а, о, (у ц. т.) vidе горовит.

гостин, а, о, беr Seau, dominae. гдењак, горњака, m: 1) вјетар, ber 203eftmino, госпин влас, m. Srauenbaat, adiantum eapillus

Favonins. 2) камен воденични, беr äufet, veneris Linn.. саtillus. 3) у картама, беt Obere.

госпино Биљк, п. Ойроlѕ, glycyrrhiza glabra гдењЁ ЧЕло, п. vіdе зачење.

Linn. гдењй, ња, њe, oper, superior. :

госпино аќљЕ, п. (у Дубр.) бie Selecypreffe, гдењИЦА, f. (у Црмн.) vidе врнчаница.

hypericon. гоењдзёмАЦ, горњдзёмца, т. деr Oberlänber, господ (Бог), Господа, т. (само се каже incola terrae superioris.

11 Bory) der Herr, Dominus ; гOPњдземски, кa, кo, oberlänsifф, е раrtе su- Помого га Господ Бог periori. , .

Тако ти га Господ сачувао гOPo, m. Bertrauli, v. Горчиле.

Бритке сабље Анђелијћа Вука ГОРОвит, а, о, деbir gig, montosus, cf. горнат. господА, f. (voe, господо) (coll.) pie peren, гоРОГАШљив, а, о, н. п. дрво, vide гашњиков. domini. гдРОЈЕ, am. (у ц. г.) муніки надимак. господAP, господара, т. ert (@igenthumer), ròPONAA, f. die Raserei (personifizirt), furor: dominus, деспотпу: ја сам господар од Устај мати, устај горошади!

| г тога; ти нијеси пада мном госаодар. У ГОРОПАДАН, дна, дно, rajeno, unsetum, furiosis. - Србији до 1804 године само су Турке (н

« ГОРОпадити св, горопадии се, v. impf. eafen, то бегове и спахије) звали господарима furere.

(као и сад по Босни и по Херцеговинн); ГОРОПАДник, m. Ber 2xafence, furiosus.

а од онда су звали господаром Црнога гордпAдниЦА, f. Die Rafence, fariosa. :

Ворђија, и остале поглаваре и војводе, ГОРОПАВЁЊЕ, т. дав кајen, furor.

који су власт у рукама имали. Тако се ГОРОСТАСАН, сна, сна, (у Боцн) fest" stop, ова ријеч говорила у Србији н за владања ingens.

Милоща обреновића првпјех година, али TÒPOLLBUJET, m. Frühlingsadonis, adonis ver- послије он заповреди да се господар не ГОРОцвиJEKE, n.jnalis. cf. зечиј мак, cf. саса ? зове нико осим њега, и тако на остале TÒPCKA BÒXÉCT, f. die Fausucht, epilepsia,cf. ropa. старјешине пријеђе име господин. По томе

[ocr errors]
[ocr errors]

се у Србији и данас само Александар госше; Незвану госшу мјесто за вратима ; Карађорђијевић зове господар. У Сријему Ако не буду госши бијесни, не ће бити пак и у осталијем њемачкијем државама кућа тнјесна; Госа мрзн на госша, а зову и најмањега трговчића господаром. У домаћин на обадва. Србију су отприје знатније Србе, као сви- гдсТАРА, f. (у Дубр.) стакло што се у њему њарске трговце, звали газдама.

држи вино или ракија, што се сад погосподАРЕв, а, о, vidе господаров.

највише зове ботуља, бie stafфе, lagena.. господАРЁЊЕ, n. Bas Befeblen, perfфеn, do- cf, боца. minatio.

гдсТАРИЦА, f. dim. р. гостара. господАРОВ, а, о, беѕ реrra, domini. гостиВАР, Гостивара, m. варошица у нахигосподАРИти, господарим, у. impf. Defebler, јн Тетовској на Вардару. Турци у Го

berrfфеn, dominari: Ријетко умије добро стивару говоре Турски и Арнаутски, а

госнодариши, који нигда није служио. Хришћани Српски, и то мало боље него у господАРИЦА, f. Die Srau, perrin, domina. cf. Крчави. госпођа.

гостиницА; f. Зuilup von Caften, hospites freгосподАРСкӣ, кa, кo, Sen господари gehöris, quentes : dominorum.

Седам кућа једну козу музе, господин, m, bеr реrt, dominus. у Србији Још се вале да се добро ране:

само цара и краља (у пјесмама), пашу (у Да им није млоге госшинице, пјесмама, а уговору му кажу: „честити Од сира би ћуприје зидали, пашо !”), владику, архимандрита, игумна На суруцн 6' воденице мљеле. (у пјесмама, а у говору: „оче игумне !”), гдстински, кa, кo, Sen Säftеn gehörig, hospitum. проту и учитеља (и жене гдјекога дјетића (гдстионицА, f. Das Sajtbaus, deversorium (по у кући: свекрa или дјевера) зову госпо- на мастирима тако се зове она соба гдје дином; ау Сријему ну осталијем њемач- гости спавају), cf. страња. кијем државама господин значи оно што гостити, тим, v. impf. Demirtben, convivium је у Србији за времена Карађорђијева praebeo. значно господар,

гдстити ск, тим се, у. г. impf. satmalen, господини Бог, pere Sett, deus, ef. Господ convivor. Бог.

TÒCTOB, a, o, dem Gaste gehörig, hospitis. господинов, а, о, бев errn domini.

TÒCTOBÂH, a, 0, bewirthet, convivio exceptus: господичит, т. беr junge err, domicellus(?), Зван госшован. filius domini (herilis filius).

OCTÒBAHE, n. das Gastmalen, convivatio. господдвАЊЕ, n. Ba& Reben wie eines господин, гостоВАТИ, гостујем, v. impf. gaftmalen, convita splendida.

vivor. ef. гостити се, частити се. господовATи, бдујем, v. impf. Leben wie ein готов, а, о, 1) bereit, paratus. 2) baar. (©elb), Herr, splendidam vita dego:

praesens, paratus: точи пуно за гошово. Све да сједиш и да господујеш TÒTOBHHA, f. die Baarschaft, pecunia numerata. господски, ка, кӧ, pen perrn gehörig, domino- готовити, вим, v. impf. н. п. вечеру, ручак, rum. adv. гӧсподски.

bereiten, paro. господство, f. vіdе госпоство.

готовити ск, вим се, v. impf. fib bereiten, госпоЋА (у Дубр. госидба), f. 3) Sie Seau, раrаrе ѕе. cf. спремати се.

Тате, domina. 2) велика и мала госпођа, готовљЁњь, п. Зав 23ereiten, praeparatio. беr fleine uns grope Srauentag, festum assump- готово, beinabe, faft, fere: нема гошово ни tionis, et natale B. M. V.

једнога; гошово не зна ништа: : госпотин, а, о, Ser Seau, dominae.

готовост, f. vіdе готовина : Hма госпотин ДАН, m. vіdе госпођа 2.

готовости ? госпотицА, f. dim. р. госпођа.

гәч, гдча,, m. (по јуж. кр. Србије) vide бугоспођицА, f. cf. златоје.

бањ.

. госпожДА, f. (ст.) помози госпождо жива точдвиЈА, m, vide бубњар:

Богородице! (кад се моле Богу). vіdе го- Ако био торбоноша, био мајци жив! :) спођа.

Ако био гоҷобија, не био јој жив! госпоЈА, f. (у војв.) vidе госпођа.

гбцIA, f. vіdе уога. господин, а, о, уidе госпођин.

гдЏУРА, f. augm. ., гора. госпдинА, f. (у војв.) велика и мала, vidе гошHA, f. надимак женски. госпођа 2.

гоuo, m. надимак мушки, гӧсполнЦА, f. dim, p. госпоја.

гдшТАЦ, Гошца, m, планина између Хергоспдство,

цеговине и Црне горе:

Оде с њима низ Рудине равне, госпP, m. fbergweife perfürst vо господар. Док изађе уз Гощшац планину, гост, гдста, m. per Qaft, hospes: отишао у Баш у Гощшац наврх гомилице

ли што

rocnòlutuka, f. des Herrenthum, do minatus.

[ocr errors]

гоштА, f. Der wеiblime Saft, hospes, hospita. [ГРАБУЉЕ, грабуља, f. pl. vіdе грабље. гдшкЁЊЕ, n. Bag Satiren, convіvаtiо. ГРАВӯс, (у ц. г.) учнінше грабус; а они онгопштин, а, о, беr гошћа, hospitae.

да грабус! т. б. пограбнше, разграбнше, ГР, (у Ц. г.) vide Фрк:

das Raffen, rapina. Не кће Type ни чашу ни вино,

ГРАВАЊА, f. (у Боцн) велика тигла што се Но Јелену за бијелу руку,

меће по шљемену и по осталијем мјестима Гр је баци за собом на врана

гдје су тигле онако састављене, eine art TPA, rpàa (rpa), m. vide rpax.

größerer Dachziegel, tegulae majoris genus. ГРів, m. Sіе 23eipbuфе, сагріnus betulus Linn. | ГРАД, т. (loc. граду, pl. гради, градови, граГРАБА, f. (у Хрв.) vidе pобнја: умръо на граби. дова) bie Seftung, arx: У град кад хоћеш, ГРАБАНЦИЈАШ, грабанциjаша, т. еf. врзино а из града кад пусте. 2) (у Ц. г.) играти коло,

се града, т. б. лопте која се умијеси од гоГРАБАНЦИЈАшки, кa, кo, Бехептеijterifф, vene- веће длаке.

fieorum: узео оно своје грабанцијашко | ГРАД, m. туча, Ser pagel, grаndо. Кад пада јапунце.

град, многи нзнесу пред кућу синију с каГРАВАР, грабара (трабра), т. (у Славон.) vide шикама, гдјекоји и столицу изврнуту, гдје. граб.

који (у Грбљу) запаљену трану ловорике ГРАВАЦ, грапца, m, н. п. данас је на дрвнма нли лопату жеравице баце на , поље, а

грабац (т. ј. грабе се људи око њих), ба8 гдјекојн и пушку избаце, и то се све чини

Xaffen, Reipen, rapina, cf. грабнло, грабус. да би град престао. ГРАБЕЖ, m. Ser Xaut, rapina.

ГРАДАЦ, граца, m. 1) һур. р. град : Иако је ГРАВќжљив, а, о, Хаибт гарах.

мој мали градац, али сам ја у њему дизГРАБйк, грабика, т. бer Beipbuyenware, car- дарац. 2) у Јадру више села Цикота зиpinetum (?) Linn.

дине наврх једне главице, и то се ондје ГРАБИКАПА, f. (у ц. г.) нгра која се у Лици зове велики градац, а мали је главица

зове булање, Хrt &piel, ludi genus. І више села Шӯрӣца, на којој кажу сад да ГРХвило, п. у овоме врачању: „Ове године има ливада.

на вратило а до године на грабило” (го-ГРАДАЧАЦ, чца (Градашца), т. град нваворн дјевојка узјахавши на вратило да бн

рощу Босни: А се удала), бав Xaffen, Reisen, rapina, cf. Утече нм од Градачца Дедо — грабац.

Од Градаша два Градашчевића ГРАвити, бим, v. impf. 5) greifen, rаffen, rapio. | ГРАДАчки, кa, кo, von Градачац.

2) н. п. сијено, reфen, pеctіnе cоllіgо foenum. ГРАДАШЧЕВит, m, pon Градачац, тако се зо3) schöpfen, haurio :

ве капетан Градачки : Ми ранимо, те воду грабимо

Од Градацца два Градашчевића гравити ск, бим се у. г. impf. око чега, ит et: ГРАДИНА, f. 3) беr Зацп, sepes. 2) беt Catten, was raffen, arripere.

hortus, cf. врт. 3) augm. . град. ГРAБит, m. eine junge Beipbфе, carpius be- ГРАдиницА, f. dim. B. градина. tulus Linn.

«1»! та градити, градим, v. impf. тафе, реrfеrtiѕеп, ГРівљк, грабаља, f. pl. Ser Rефек, ресtеn foena- соndо, н, п. опанке, кућу, цркву, мост, гус

rius. Све су грабље, нема вила, еѕ jino lau- ле, гадње, седло, н т. д.

ter Egoiften, nonniвi sibi fаvеnt. cf. грабуље. ГРАдити ск, градим се, v. . impf. 9 fіф зи et: ГРАБЉЕ, n. coll. ь, граб, бie 28eipbuфеn, carpi- was machen, es spielen, simulare: apagu ce ni betuli:

да је учен. 2) није лијепа, него се гради, Највиши Ловћен планина ;

...1 14:31 т. б. бијели се и румени се, fie fbmіnіt fіф, У њој је трње и грабље

colorem fuco mentitur. ГРівљЁЊЕ, n. ) Vas Raffen, raptus. 2) Sad ЭХефеп, градик,

m. dim. р. град.. collectio ope pectinis foenarii. 3) Fas Офöpfen, ГРАдит, градића, haustus.

ГРідитика, г. (нова и стара) Otact in per fla: ГРАБљив, а, о, reiрепо, Хамба, гарах. і. wonischen Grenze, nomen urbis. ГРАвљиштв, т. држак у грабаља, бер Хефеn: ГРідиштв, п. ein Otättфеn аn bеr Donau, swis stiel, manubrium pectinis foenarii.

fфеn Рам пno Голубац, mit Ruinen. IP,BOB, a, 0, weißbuchen, carpini betuli. ГРідљнкА, f. један комад од грађе, ein Otud, I'PÀBOBHHA, f. Weißbuchenholz, lignum carpini Вот 23аитaterial, materia: од тога дрвета betuli.

не' може бити никаква градлика. ГРАБднос, 1т. (у Ц. г.) некака дебела ГРАДовитина, f. оно што је тукао град, рав ГРАБдносАЦ, сца, змија за коју се говори да јој von Hagel beschädigte, calamitas,

коже пушка не може пробити, art Oblange, ГРАдски, кa, кo, н. п. врата, Seitung8-, arcis. serpentis genus, cf. беча.

TPA BA, f. 1) (coll.) das Baumaterial, materia. ГРАВРИк, грабрика, m. (у Славон.) vidе грабик. 2) у пјесми мјесто грађевина: ГРАБРов, а, о, vidе грабов.

Графу гради три године дана,

}m.

ex arce.

Бјелу кулу н танку авлију

ГРАНАЈЛИЈА (пушка), f. (у Ц. г.) по којој су 3) човјек слабе грађе, бie Reibesbеfaffenbeit,

гране извезене : corporis constitutio. 4) (у Далм.) vidе ограда. Гранајлије пушке дохватише 5) (у Лицн) пара на зубунима у наоколо. ГРАНАт, граната, m. See Granat (@tein), lapis 6) опута на опанцима,

granatus. ГРАБАҢин, т. (pl. грађани) Јer Seftungsbеvоb - ГРАНАТ, а, о, &qtis, ramosus.

пеr, incola arcis. У Црној гори сви Турци ГРАНАтЙР, атира, т. (у војводству) Ser Cre: Никшићани зову се грађани :

nadier, miles nomen gerens grenadier: Те ми Сливље од грађана чувај

За путника и војника, IPAGÂHKA, f. Einwohnerin der Festung, femina За пастира, гранaшира

За орача и копача, ГРАБАНски, кa, кo, Seftung8-, arcis.

За пастира, гранaшира ГРАБАНЧЕ, чета, п. ein junger Seftung#bеmоb: ГРАнина, Е. augm. р. грана: као гранином ner, juvenis ex arce :

помлаћено (кад гдје болује много чељади). Оно је момче грађанче

PPÁHHUA, f. 1) eine Art Eiche, quercus genus. IPÀGEBHHA, f. 1) das Gebäu, aedificium, cf. 2) Grenje, finis, lіmеѕ, ef. крајина, 3) брдо у *, зграда. 2) вунена пређа обојена.

Црној Гори код Цетиња. ГРАЂЕЊЕ, n. Bаѕ ЭЛафеn, confectio.

ГРАНИЧАР, m. (у Сријему и у Банату) деr 8ref= ГРАЈА, f. (у крајини Неготинској ну Црној ger, miles limitaneus, cf. крајишник. ријеци) vidе говор:

ГРАНИЧАСТ, а, о, (у Боци): Стаде граја иза гаја

За појасом од злата куђеља, TPĀJA, f. (y II. r.) das Gefrächse, crocitus.

При куђељи свила граничасаа ТРАЈАЊЕ, п. vіdе говорење,

граничEB, а, о, н. п. дрво, жир, Воп беr граТРАЈАЊЕ, т. (у ц. г.) vidе грактање.

Hata-Eiche, certae quercus. ГРАЈАти, јнм, v. impf. vіdе говорити. | ГРАННЧЕВИНА, f. Sag poli pоt bеr граница:&і: ГРАЈАти, jём, v. impf. (у ц. г.) vidе грактати: che, lignum certae quercus. Један граје, други проговара —

ГРАНИЧЕЊЕ, n. vide мeђење. Граје вране, вије мрки вуче

| ГРАничити, чим, v. impf, grenzen, finitimus sum, КРАЌАЊЕ, n, 1) vide практање. 2) (у ц. г.) вав cf. међнти. Офreien, clamor, cf. викање.

ГРАНУти, гранём, v. pf. )) bеrроrtraben (рои ГРAКAТи, трачём, v. impf. 1) vidе грактати: der Sonne), effulgeo : Кад то чуле двије тице црне,

Грани сунце да огријем руке Једна граче, у облаке скаче

На свануло ни сунце грануло 2) (у ц. г.) freien, claтo, cf. викатн : 2) сад ми је мало грануло, іft mir TeiФter Грачу момчаа како соколови

geworden, levalus sum. ГРА НУти, гракнём, v.: pf. 1) auffrägen, cro- ГРАНЧИЦА, f. dim. р. транг. cito :

ГРАЊЕ, п. (coll.) бie Зweige, frоndеs. Први грaкну, други проговара

ГРАов, а, о, уidе грахов. ) повикати на кога, logfфreien, conclamo : ГРАовицА, f. vіdе граховица. Гракнуше као на бијелу врану. 3) грак- ГРАовишТЕ, n. vіdе градовиште. ну му срце од радости (н. п. кад га угледа), ІГРАово, п. vide Грахово. er erfreuete fich, gaudere.

ГРАOPACт, а, о, н. II. кокош, очи, buntfфеdія, IPÀKTÂBE, n. das Krädhjen, crocitatio.

varius.
ГРАкТАТИ, гракћем, v. impf. fräфjen, crocito : ГРАОРНЦА, f. vіdе грахорица.

Не внј вуче, не гракли гавране: | ГРАдровина, f. vіdе грахоровина,
Не плаши ми по гори јунака

TPÀCŷb, rpacy.ba, m. in der Anekdote vom 3i: ГРАМАДА, f. некако мјесто у Србији нза Па- geuner, der auf die Frage, ob er rpaxa oder naраћина.

: суља еffеn wole, antwortete: грасуља (0. і. грамжЁњЕ, n. Ba8 Reфen, ѕitis cujuѕ rei ardens. beibes, грах ипд пасуљ). ГРАмзити, зим, v. impf. (у Сријему) за чим, гріх, m. (у Херц. н граг) 1) бie Safole, faseolus lechjen, cupere.

vulgaris Linn. cf. пасуљ. 2) (по југоз. кр.) ГРАНА, f. 3) деr Зweig, frons: метнути дјевојци

vidе грашак. грану на пут, т. б. смести је чим да се не гріх мознАЦ, граха лoзнaцa, m. (у Дубр.) 'viможе удати. 2) у ноге: оздо је табан, а оз- де грашак. го грана, оbеrе ѕtафе бев Supeg, pars pеdіѕ rPix Рогачит, т. (у Дубр.) грах (пасуљ) у ма, släфе Хиревраrѕ

(у superior: болн га нога баш на грани. 3) (у xyhama, Fasolenschotte, siliqua faseoli, cf. 60Gozu) der Urm eines Flußes, cornu :

ранија. Ту се ладна вода уставила,

| ГРіхов, а, о, н, п. инст, чорба, Safolen, fase- . Пушти гране на четири стране

olinus (?). Што су воде распуштиле гране

ГРАховинА, f. cf. граховица : Моја љубо на четири стране

Око мора никад ништа нејма,

[ocr errors]
« PreviousContinue »