Page images
PDF
EPUB
[ocr errors]
[ocr errors]

vide

гоненути. *.1

[ocr errors]
[ocr errors]

(и од тада остало ние Сшиг) и ранио је,|гон, m. потркалиште: али се она опет отела и рањена утекла Три га дона земље понијела у ону пећину и ондје од ране липсала, па гóнање, n. baš Berfolgen, persecutio.. од ње оне мухе да постају. Приповиједа|гонати, гонам, v. impf, verfolgen, persequi. се да су Нијемци ону пећину зазиђивали, гонÉнути, гоненем, v. pf. (у Рисну) vide заали кад дође вријеме да се мухе роје, зид се провали сам од себе. ГОНЕТА, f. (у Рисну) vide загонетка. ГОЛУБИНАЦ, голубинца, m. некака морска ве- | ГОНЕТАЛИЦА, f. (у Ц. г.) 5) vide загонетка. лика риба (ital. colombo), Urt Beefifd), pis- 2) игра у којој се прстен крије у руке; а cis quidam marinus. игра прстен игра се у Црној гори овако: 2 Пошто један сакрије прстен свима у руке, запита једнога гдје је прстен, а онај пруживши руку на онога у кога мисли да је прстен, рекне му: удри ме за тога (по имену). Ако прстен буде у онога, погађач га узме, те га он крије; ако ли не буде, онај га удари туром по руци, па тако пита Даље другога редом, док се прстен не нађе.

голубињак, m. ber Zaubenfdlag, columbarium.
голубињи, на, не, Xauben, columbarum.
голубиЋ, m. 1) bie junge Zaube, pullus colum-
bae. 2) (у Сријему) pl. голубићи, мали ва-
љушци, који се уз пост кухају у расолу,
Art Mehlklöße, globuli farinae.
ГОЛУБИЦА, f. 1) bie Zaube (Beisden), columba.
2) ein Frauenname, nomen feminae. 3) cf. зла-
тоје. 4) име кози, Siegenname, nomen caprae
indi solitum.

ГОЛУБИЧИЦА, f. dim. v. голубица, bas aubden,

columbula.

голубље, п. (coll.) bie Zauben, columbae:

По њој попало сиво голубље..
ГОЛУБЊАК ГРАХ, голубњака грӑха, m. (у Далм.)

ГОНЕТАЊЕ, П. vide загонетање.
гОНЕТАТИ, гонећем, (у Рисну) загонетати.
гонити, гоним, v. impf. treiben, jagen, agito.
2) н. п. по колико (ока ракије) гониш?
т. ј. по колико ока из једнога казана хва-
таш; што се мање тони то је боља ракија.

2rt Grbfen, pisi genus. Кажу да људи охро-|гОНИТИ СЕ, ГОНИм се, г. impf. 1) fiduerfol

ну кад много једу овога траха; од њега

.

се и хлеб мијесн.

gen, persequi se invicem. 2) гоне се зецови, die Hasen rammeln, coëunt lepores,

ГОЛУБЊАЧА, f. (у Далм.) јама у земљи, eine | ГОНТУНАР, гонтунара, m. (у Грбљу) кила или

[ocr errors]

Grube, fovea.

голуЖДРАВ, а, о, vide голушав.

11

голубов, а, о, ber Zaube, columbae.

голуПЧЕ, чета, n. vide голубић 1.
ГОЛУШАВ, a, o, ungefiebert, glaber.

голцат, а, о, in ber Rebenšart: го голцат, fa=
dennackt, mutternackt, plane nudus.
гољо, m. vide голић.

гољуЖДРАВ, а, о, vide голуждрав.
РОЉУЖДРЕЊЕ, n. bas

[blocks in formation]

гончин, m. (у Лици) који гони трговачку стоky, der Treiber des Viehes, pecoris actor. 107 | ГОНЏЕ*, џета n. (у Србијн и у Босни по варошима) ружа која се још није расцвјетала, него тек напупила, eine Hofe, bie fo eberi die Knospe geöffnet, rosa recens. ГОЊЕЊЕ, П. 1) bas Ereiben, agitatio. 2) bas Mams

dreien, elamor, cf. де

рање.
ГОЉУЖДРИТИ CE, гољуждрим се, v. r. impf.
fdreien, clamo, cf. дерати се
ГОМБАР, m. (у војв.) ber Rnopfmader, textor
globulorum fibulatoriorum.

ГОМБАРЕВ, ( a, o, beš Rnopfmaders, textoris glo-
ГОМБАРОВ, bulorum fibulatoriorum.
ГОМЕЉА, f. намастир у Босни (може бити Да
је сад и пуст?):

[ocr errors]

и Гомељу на граници сувојо ГОМИЛА, f. (pl. gen. гомила) ber Haufe, cumuPlus, cf. громила, хрпа, камара, рњата. гомилање, n. 1) bas Zufbaufen, cumulatio. 2) baš . Bepolter, wenn etwas aufgeläuftes einftürst, strepitus.

гомилати, лам, v. impf. auffäufen, cumulo. ГОМИЛАТИ СЕ, ла се, v. r. impf. poltern, strepo. ГОМИОНИЦА, f. 1) ријека у Босни, ein lug in Rosnien, fluvius Bosnae. 2) намастир код те ријеке.

ГОМИРЈЕ, n. ein Klofter in Sroatien, nomen mo

[merged small][ocr errors]

#

meln der Hasen, coitus leporum.sezona ГОРА, f. (dat. гори, асс. гору, pl. rope, гора) 1) baš Sebirge, mons. 2) (око Имоск.) ber Balb silva, cf, шума: Биокова је пуна горе. 3) біе Gallfudt, epilepsia: пада од горе, cf. горнца, горска болест.

"

ГОРАЖДЕ, п. варош у Херцеговини:
16 Док је мени соко Синан-паша пот
У Горажду на Херцеговини
гÓРАК, рка, рко, (горки ка, ко, сотр. горчи)
bitter, amarus, cf. грн.
ГОРАКНУТИ, не, vide гркнути.
ГОРАН, m. (у Ц. г.) 4) vide горанин: трчи као
горан. 2) мушки надимак.
ГОРАНИН, m. Gebirgsbewobner, monticola, cf.
горјаник:

Ајд' отоле горанине вуче
Горанско, n. adj. село у Пивн: 15.
Док изађе на равно Горанско

[ocr errors][merged small]

ГОРАНЏА, f. (ст.) Dranien, Arausio: ... Ето на те војске небројене: 1. Седам краља од седам земаља, И ђевојка Англијска краљица С Дуком зетом од земље Горанџе ГОРАШ, m. (y Ц. г.) мушки надимак. ГОРДАНА, f. (у Ц. г.) Frauenname, nomen fe

minae.

ГОРДЕ, f. (у Ц. г.) һур. . Гордана.

ГОРДИЈАНА, f. Grauenname, nomen feminae.
ГОРДИЦА, f. (у Ц. г.) һур. . Горде.
ГОРДУЉА, f. (у Ц. г.) женски надимак.
ГОРЕ, (у Херц. говори се горје) 1) oben, supra.
2) binauf, sursum.

TOPE, adv. comp. v. зло: fdledter, pejus : није с горега, не ће бити с горега, wirb nidt schaden.

ГОРЕЊЕ, n. bas Brennen, ardor.
ГОРЕТИ, РИМ, vide горјети.

ГОРИ, pá, pê, comp. v. зao, fdledter, pejor:
Бог зна, јеси у голему јаду.
Кириџија, ти си у горему
ГОРИТИ, рим, (зап.) vide горјети,
ГОРИЦА, f. 1) dim. v. гора. 2) bie Gallfudt, әрі-
lepsia, cf. гора:

Ана ј моја од горице бона ГОРЈАНИК, m. Bebirgöbemofner, monticola, mon:tanus: вуче горјаниче! cf. горанин, гор

штак.

ГОРЈЕ, (у Херц.) vide горе.in ГОРЈЕТИ, рам, v. impf. (јуж.) brennen, ardeo. горко, adv. v. горак, bitter, fdmerzlid), acerbe Горко цвили девет годиница ГОРНАТ, а, о, (у Ц. т.) vide горовит. ГОРЊАК, горњака, m. 1) вјетар, ber Beftinò, Favonius. 2) камен воденични, ber Cäufer, catillus. 3) у картама, ber bere. ГОРЊЕ ЧЕЛО, n. vide зачеље. горњи, ња, ње, ober, superior. ГОРЊИЦА, f. (у Црмн.) vide врнчаница. 977 ГОРЊОЗЕМАЦ, Горњоземца, m. ber Oberlanber, incola terrae superioris.

[ocr errors]
[ocr errors]

ГОРЊОЗЕМСКИ, ка, ко, oberlänsifd, e parte superiori.

[ocr errors][merged small][merged small][ocr errors][merged small]

:

4

[ocr errors]

ГОРОЦВИЈЕТ, m. Grüblingsabonis, adonis ver-
ГОРОЦВИЈЕЋЕ, n. nalis. cf. зечиј мак. cf. cаса?
TÒPCKÂ BÒÆÊCT, f. die Fallsucht, epilepsia,cf. ropa.|

[ГОРСКА РУЖА, f. (у Ц. г.) бијел планински
цвијет, који се зове и докољена и Тур-
чин-цвијет, eine Urt Pflanze, herbae genus.
горски, ка, ко, Sebirgs-, montanus.
ГОРУЖДА, f. (у Ц. г.) ) vide кутао. 2) als
Schimpfwort für einen schlechten Menschen, con-
vicium in hominem.

ГОРУШИЦА, f. ber enf, sinapis, cf. слачица.
ГОРУШИЧНИ, Нӑ, но, н. п. зрно, Šenf=, sinapinus.
ГОРЧИКА f. (у Славон.) bie Wildbiftel, sonchus
oleraceus Linn.

ГОРЧИЛЕ, m. Мушки надимак (тако највише
прозову онога који се роди у планини код
стоке).

горчина, f. bie 2itterfeit, amaritudo. ГОРШТак, горштака, m. (у Ц.г.) Gebigsbe: mobner, monticola, montanus, cf. горјаник: Све горшмакс безумне јунаке — гÓCA, M. (у BоjB.) der Herr (als Eigenthümer), dominus, cf. газда, господар: знаћеш ти роза госу (т. ). зло ће ти бити); лети као као пас без госе.

госин, а, о, õèð госа, domini ; госино му тане! (ein Scheltwort der Batscher).

РОСИНИЦА, f. bie Grau eines roca, hera. ГОСПА, f. 1) hyp. v. госпођа, bie Grau, Dame, domina. 2) eine Gattung Schwamm, der Seilfräfte jugerieben werben, fonft кнегиња, fungi genus:

ГОСПАВА, f. Grauenname, nomen feminae. ГОСПАР, госпáра, m. (у Дубр.) vide rосподар : Тешко кућн ђе није госиара,

[ocr errors]

А баштини ђе није пудара. госпин, а, о, ber Grau, dominae. гóспин влас, m. Frauenbaar, adiantum capillus veneris Linn. ·

госпино Биље, п. ûgnolz, glycyrrhiza glabra Linn.

госпино зеље, п. (у Дубр.) bie Gelbcypreffe, hypericon.

господ (Бог), Господа, m. (само се каже
Bory) der Herr, Dominus:
Помог'о га Господ Бог
Тако ти га Господ сачувао

Бритке сабље Анђелијћа Вука — ГОСПОДА, f. (voc, господо) (coll.) vie Seren, domini.

господĀР, господара, m. Serr (Eigentyumer), dominus, деспоти: ја сам господар од тота; ти нијеси нада мном господар. У Србији до 1804 године само су Турке (и то бегове и спахије) звали господарима (као и сад по Босни и по Херцеговини); а од онда су звали господаром Црногa Ђорђија, и остале поглаваре и војводе, који су власт у рукама имали. Тако се ова ријеч говорила у Србији и за владања Милоша Обреновића првијех година, али послије он заповједи да се господар не зове нико осим њега, и тако на остале старјешине пријеђе име господин. По томе

[ocr errors]

се у Србији и данас само Александар Карађорђијевић зове господар. У Сријему пак и у осталијем Њемачкијем државама зову и најмањега трговчића господаром. У Србију су отприје знатније Србе, као свињарске трговце, звали газдама. госпоДАРЕВ, a, o, vide господаров. ГОСПОДАРЕЊЕ, n. bas Defeblen, Serrfden, do

minatio.

господаров, а, o, beš Serrn, domini. господарити, господарим, v. impf. befeblen, berriden, dominari: Ријетко умије добро господариши, који нигда није служио. ГОСПОДАРИЦА, f. bie Grau, Serrin, domina. cf. госпођа.

ГОСПОДАРСКИ, ка, ко, беп господари gehörig, dominorum.

господин, m. ber Serr, dominus. У Србији само цара и краља (у пјесмама), пашу (у пјесмама, а у говору му кажу: „честити пашо !"), владику, архимандрита, игумна (у пјесмама, а у говору: „оче игумне!"), проту и учитеља (и жене гдјекога дјетића у кући: свекра или дјевера) зову господином; а у Сријему и у осталијем Њемачкијем државама господин значи оно што је у Србији за времена Карађорђијева значно господар.

господини Бог, Serr Bott, deus, cf. Господ
Бог.

господинов, а, o, beš Sperrn domini.
господичиЋ, m. ber junge Sert, domicellus(?),
filius domini (herilis filius).
ГОСПОДОВАЊЕ, n. baš leben wie eines господиН,
vita splendida.

госше; Незвану госшу мјесто за вратима ; Ако не буду гости бијесни, не ће бити кућа тијесна; Госи мрзн на госта, а домаћин на обадва.

ГосТАРА, f. (у Дубр.) стакло што се у њему
држи вино или ракија, што се сад по-
највише зове ботуља, vie Glafce, lagena.
cf. боца.

ГОСТАРИЦА, f. dim. v. гостара.
ГОСТИВАР, Гостивара, m. варошица у нахи-
ји Тетовској на Вардару. Турци у Го-
стивару говоре Турски и Арнаутски, а
Хришћани Српски, и то мало боље него у
Крчави.

гостиница, f. Suflug von Baften, hospites fre-
quentes:

Седам кућа једну козу музе, Још се вале да се добро ране: Да им није млоге гостинице, Од сира би ћуприје зидали, На суруци 6' воденице мљеле. гостински, ка, ко, ben Häften gebörig, hospitum. |гòСТИОНИЦА, f. bas Sathaus, deversorium (по намастирима тако се зове она соба гдје гости спавају), cf. страња.

гостити, там, v. impf. bewirthen, convivium praebeo.

гостити СЕ, тим се, v. г. impf. gaftmalen, convivor.

гостов, а, о, bem Gafte gehörig, hospitis. гостован, а, о, bewirtbet, convivio exceptus: Зван, гостован.

|ГОСТОВАЊЕ, n. baš Gaftmalen, convivatio. ГОСТОВАТИ, гостујем, v. impf. gaftmalen, convivor. cf. гостити се, частити се. готов, а, о, 1) bereit, paratus. 2) baar (Gelb), praesens, paratus: точи пуно за гошово ГОТОВИНА, f. bie Daar daft, pecunia numerata. domino-|готовити, вим, v. impf. н. п. вечеру, ручак, bereiten, paro.

ГОСПОДОВАТИ, Одујем, v. impf. leben wie ein
Herr, splendidam vita dego:

Све да сједиш и да господујеш — господски, ка, ко, ben Serrn gehörig, rum. adv. господски. господство, f. vide госпоство. ГОСПОЂА (у Дубр. госадка), f. 1) bie Frau, Dame, domina. 2) велика и мала госпођа, ber Heine unb große Frauentag, festum assumptionis, et natale B. M. V. госпоъин, а, o, ber Grau, dominae. ГоспоЂИН ДАН, m. vide госпођа 2. госпоЂица, f. dim. v. госпођа. ГОСПОЂИЦА, f. cf. златоје.

госпожда, f. (ст.) помози госпождо жива Богородице! (кад се моле Богу). vide госпођа.

ГОСПОЈА, f. (у војв.) vide госпођа.

госпојин, а, о, vide госпођин.

готовити се, вам се, v. impf. fid bereiten,
parare se. cf. спремати се.
готовљење, п. баз Bereiten, praeparatio.
|готово, beinabe, faft, fere: нема гошово ни
једнога; гошово не зна ништа.
|готовост, f. vide готовина: има ли што

готовости?

1

гоч, гоча, m. (по јуж. кр. Србије) vide бу-
бањ.
1.

гоЧОБИЈА, m. vide бубњар :

Ако био торбоноша, био мајци жив!гр.
Ако био гочобија, не био јој жив!
Гоџа, f. vide џога.

|ГОЏУРА, f. augm. v. гоџа.

ГОСПОЈИНА, f. (у војв.) велика и мала, vide | ГОШНА, f. надимак женски.

госпођа 2.

[blocks in formation]

|голю, m. надимак мушки.

|ГОШТАЦ, Гошца, m. планина између Херцеговине и Црне горе:

Оде с њима низ Рудине равне,

Док изађе уз Гошшац планину,
Баш у Гошшац наврх гомнлице —

ГОШЋА, f. ber weiblide Saft, hospes, hospita.
гошЋёње, п. baš Gaftiren, convivatio.
гошћин, а, о, ber гошћа, hospitae.
гӗ, (у Ц. г.) vide Фрк:

Не кће Туре ни чашу ни вино,
Но Јелену за бијелу руку,

Гр је баци за собом на врана
ГРӑ, грӑа (гра), m. vide грах.

[ocr errors]

[ГРАБУЉЕ, грабуља, f. pl. vide грабље.
ГРАБУС, (у Ц. г.) учинише грабус; а они он-
да грабус! т. ј. пограбише, разграбише,
das Raffen, rapina.

| ГРАВАЉА, f. (у Боци) велика тигла што се
меће по шљемену и по осталијем мјестима
гдје су тигле онако састављене, еіne Wrt
größerer Dachziegel, tegulae majoris genus.

граб, m. bie Beißbude, carpinus betulus Linnu.|град, m. (loc. граду, pl. гради, градови, граГРАБА, f. (у Хрв.) vide робија умръо на граби. ГРАБАНЦИЈАШ, грабанцијаша, m. ef. врзино

коло.

дова) 1) bie eftung, аrx : У град кад хоћеш, а из града кад пусте. 2) (у Ц. г.) играти се града, т. ј. лопте која се умијеси од говеђе длаке.

ГРАБАНЦИЈАШКй, ка, ко, Бехепmeijterifd, veneficorum: узео оно своје грабанцијашко|град, јапунџе.

ГРАБАР, грабара (грабра), m. (у Славон.) vide
граб.

ГРАБАЦ, грапца, m, н. п. данас је на дрвима
грабац (т. н. грабе се људи око њих), baš
Kaffen, Meißen, rapina, cf. грабило, грабус.
ГРАБЕЖ, m. ber Haub, rapina.

ГРАБЕЖЉИВ, а, о, Каль, гарах.
ГРАБИК, грабика, m. ber Weißbudenwalb, car-
pinetum (?) Linn.

m. туча, ber Sagel, grando. Кад пада град, многи изнесу пред кућу синију с кашикама, гдјекоји и столицу изврнуту, гдјекоји (у Грбљу) запаљену грану ловорике или лопату жеравице баце на поље, а Гдјекоји и пушку избаце, и то се све чини да би град престао.

ГРАДАЦ, граца, m. 1) hyp. v. град: И ако је
мој мали градац, али сам ја у њему диз-
дарац. 2) у Јадру више села Цикота зи-
дине наврх једне главице, и то се ондје
зове велики градац, а мали је главица
вище села Шурица, на којој кажу сад да
има ливада.

ГРАБИКАПА, f. (у Ц. г.) игра која се у Лици
зове кулање, Wrt Spiel, ludi genus.
грабило, п. у овоме врачању: „Ове године
на вратило а до године на грабило” (го-|
вори дјевојка узјахавши на вратило да би
* се удала), бas Kaffen, Reißen, rapina, cf. Утече им од Градачца Дедо —
грабац.
Од Градашца два Градашчевића
ГРАБИТИ, бӥм, v. impf. 1) greifen, raffen, rapio.|ГРАДАЧКИ, ка, ко, vоn Градачац.

ГРАДАЧАЦ, чца ( Градашца), т. град и ва-
рош у Босни :

2) н. п. сијено, reden, pectine colligo foenum. | ГРАДАШЧЕВИЋ, m. von Градачац, тако се зо3) schöpfen, haurio:

Ми ранимо, те воду грабимо

ве капетан Градачки :
Од Градашца два Градашчевића

гравити се, бим се v. r. impf. око чега, um et=|ГРАДИНА, f. 1) ber 3aun, sepes. 2) ber Batten, was raffen, arripere.

hortus, cf. врт. 3) augm. v. град.

ГРАБИЋ, m. eine junge eißbude, carpinus be- | ГРАДИНИЦА, f. dim. v. градина.

tulus Linn.

[blocks in formation]

градити, градим, v. impf. maфen, verfertigen, condo, н. п. опанке, кућу, цркву, мост, гусле, гадље, седло, и т. д.

ГРАДИти се, градим сe, v. r. impf. 1) fid zu et=
was madeni, es fpielen, simulare: гради се
да је учен. 2) није лијепа, него се гради,
т. ј. бијели се и румени се, fie fdmintt fid,
colorem fuco mentitur.

ГРАДИЋ,
m. dim. v. град.
ГРАДИЋ, градића,
ГРАДИШКА, f. (нова и стара) Štant in ber flas
wonischen Grenze, nomen urbis.

| ГРАДИШТЕ, n. ein Štästden an ber Donau, zwis
фен Рам ино Голубац, mit Kuinen.
ГРАДЛИКА, f. један комад од грађе, ein tüd,
vom Baumaterial, materia: од тога дрвета
не'може бити никаква градлика.
ГРАДОБИТИНА, f. Оно што је тукао град, дав
von Hagel beschädigte, calamitas.
ГРАДСКй, ка, ко, н. п. врата, Žeftungs, arcis.
ГРАЂА, f. 1) (coll.) bas aumaterial, materia.
2) у пјесми мјесто грађевина:
Грађу гради три године дана,

Б’јелу кулу и танку авлију - задач | ГРАНАЈЛИЈА (Пушка), f. (у Ц. г.) по којој су 3) човјек слабе грађе, bie leibe befdaffenbeit, гране извезене : по en

corporis constitutio. 4) (у Далм.) vide ограда. Гранајлије пушке дохватише —

[ocr errors]

5) (у Лици) шара на зубунима у наоколо. ГРАНАТ, граната, m. ber Granat (Stein), lapis 6) опута на опанцима, granatus. ГРАЂАНИН, m. (pl. грађани) ber Geftungsbemon= | ГРАНАТ, а, о, äftig, ramosus. па

ner, incola arcis. У Црној гори сви Турци| ГРАНАТИР, атира, m. (у војводству) ber Gre= Никшићани зову се грађани: nabier, miles nomen gerens grenadier :

-

Те ми Сливље од грађана чувај ГРÄБАНКА, f. Ginmobnerin ber eftung, femina

ex arce.

гPÀBAHCKĤ, kâ, кô, Festungs-, arcis.

За путника и војника,

За пастира, гранатира За орача и копача,

За пастира, гранатира

ГРАЂАНЧЕ, чета, n. ein junger Geftungsbemob = | ГРАНИНА, f. augm. v. грана: као гранином

ner, juvenis ex arce:

Оно је момче грађанче

[ocr errors]

ГРАЂЕВИНА, f. 1) bas Gebäu, aedificium, cf. • зграда. 2) вунена пређа обојена. ГРАЂЕЊЕ, n. bas aden, confectio.

ГРАЈА, f. (у крајини Неготинској и у Црној ријеци) vide говор:

Стаде граја иза гаја

rpàJa, f. (y IĮ. r.) das Gekrächze, crocitus. ГРАЈАЊЕ, n. vide говорење.

[ocr errors]

ГРАЈАЊЕ, n. (у Ц. г.) vide грактање.
ГРАЈАТИ, jüМ,v. impf. vide говорити.
ГРАЈАТИ, јем, v. impf. (у Ц. г.) vide грактати:
Један граје, други проговара
Граје вране, вије мрки вуче
КРАКАЊЕ, n. 1) vide грактање. 2) (у Ц. г.) baš
Odreien, clamor, cf. викање.
гракати, грачем, v. impf. 1) vide грактати:
Кад то чуле двије тице црне,
Једна граче, у облаке скаче

2) (у ц. г.) fdreien, clamo, ef. викатн : Грачу момчад како соколови Гракнути, гракнём, v. pf. 1) аuffradjen, cro-|

cito :

-

Први гракну, други проговара : 2) повикати на кога, lošfdreien, conclamo: Гракнуше као на бијелу врану. 3) гракну му срце од радости (н. п. кад га угледа), er erfreuete sich, gaudere. ГРАКТАЊЕ, n. baš Rradzen, crocitatio. ТРАКТАТИ, гракаем, v. impf. frädjen, crocito Не виј вуче, не гракки гавране : Не плаши ми по гори јунака ГРАМАДА, f. некако мјесто у Србији иза Параћина.

грÀмжÊHE, N. das Lechzen, sitis cujus rei ardens. ГРАМЗИТИ, Грамзити, зим, v. impf. (у Сријему) за чим, lechzen, cupere.

ГРАНА, f. 1) ber 3weig, frons: метнути дјевојци грану на пут, т. ј. смести је чим да се не може удати. 2) у ноге: оздо је табан, а озго грана, obere läde be ußes, pars pedis superior: боли га нога баш на грани. 3) (у Боци) ber Wrm eines Glußes, cornu: Ту се ладна вода уставила, Пушти гране на четири стране Што су воде распуштиле гране Моја љубо на четири стране

помлаћено (кад гдје болује много чељади). ГРАНИЦА, f. 1) eine Hrt Eide, quercus genus.

2) Srenze, finis, limes, ef, крајина. 3) брдо у Црној гори код Цетиња.

ГРАНИЧАР, m. (у Сријему и у Банату) ber Gren= ger, miles limitaneus. ef. крајишник. ГРАНИЧАСТ, а, о, (у Боци): по

За појасом од злата куђеља,

[ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small]

: | ГРАОРИЦА, f. vide грахорица.
ГРАОРОВИНА, f. vide граҳоровина.
ГРАСУЉ, грасуља, m. in der nefbote vom Biz
geuner, der auf die Frage, ob er rpaxa oder пa-
суља effen molle, antwortete: грасуља (б. і.
beides, rpax und пacy).

грах, m. (у Херц. и град) 1) bie Žafole, faseolus
vulgaris Linn. cf. пасуљ. 2) (по југоз. кр.)

vide грашак.

ГРАХ ЛОЗНАц, граха лозница, m. (у Дубр,) vide грашак.

ГРАХ РОГАЧИЋ, m. (у Дубр.) грах (пасуљ) у махунама, Safolenfdotte, siliqua faseoli, cf. 60ранија.

Грахов, а, о, н. п. лист, чорба, Žafolen-, faseolinus (?).

ГРАХОВИНА, f. cf. граховица:

Око мора никад ништа нејма,

« PreviousContinue »