Page images
PDF
EPUB

смета

TÒA, (als Unhängesylbe) immer, irgend, •cunque cf. година: Зло годишше рода иште, а

ali-, штогод, којигод, чијгод, кадгод, гдје- невоља пријатеља. год. cf. гођ, годијер.

годдвАЊЕ, n. vide светковање. годы, (ист.) vidе год:

годдвАти, гддујем, v. impf. vide светковати. Гди се годе крајина узбија --

годдвно, ӧга, п. (у Слав, и Хрв.) беr namens. годЁР, (ист.) vide гoдијер.

tag, dies lustricus. годЕТ, f. Ba8 Sefalen, gaudium, cf. годименат: годомйн, т. поље ниже Смедерева: Знаде мајка годеш своме сину

и ето нх у Годомин, Боко! Tòqey, m. Mannsname, nomen viri.

Годомин су поље напунили годи, (зап.) vide год.

Кад је био насред Годомина годиЈЕР, vide год.

гддомински, кa, кo, von Годомин: годиMEHAT, нта, т. (по југоз. кр.) Sie Sreube, Низ широко поље Годоминско

gaudium (gaudimonium), cf. радост, мнлина : гддомЙР, m. Лаппвпате, поmеn viri. : Стару чоеку млада жена годименаш ; а гов,

vidе год: младу чоеку стара жена погибија. гдъЕ, 5 година, f. (рі. gen, гддӣна) ) бав Заре, аnnus, Куд сам гоfе на коњу одно

cf. гoдиште: Дуга ноћ, нли дан, (као) гдѣЁЊЕ, п. 3) Ваз 23efФliepen, decretio. 2) vide царева година. Сад је његова година, погађање. или у шали: његова и пасја година, т. б. говТА, f. (у Боцн) мала барка без катарке, сад је као што он хоће. 2) (у Дубр.) врн- Art Wasserfahrzeug, naviculae genus: јеме, бав 2Bеttеr, tempestas: данас је лијепа л'јепо ли је погледати година; не

му рђава година. Морске бродове, 3) (у Хрв.) дажд, Ser Regen, pluvia.

Спрема њима дв'је гоеше, годиницА, f. dim. E. година.

У њих сватове гддиновАЊЕ, n. Bаѕ Зubringen eines Зађres, то гдзБА, f. част, bie Sаftеrеі, соnvivium. annum transigere. .

гдзвинА, f. vіdе гозба: гддиноВАТИ, нујем, v. pf. uns impf. ein Sabr ој госпођо, Јеличина мајко!

zubringen, annum transigere: ne hem ro- Тебе кружнѣ у гозбину зове, диновати тамо (н. п. шта се спремаш у Јеле се мушко чедо нашло тако).

гозвдвіЊЕ, п. баs Sajtiren, convіvаtiо. годињак, њка, m. al hyp. p. година: има је- гоэвдвАти, гозбујем, v. impf. bei einer Gafte: дан годињак, како је то било.

rei sein, convivor: годЙР, (зап.) vide гoдијер:

Отишла је да гозбу гозбује Што је годир у Прологу снига — гӧЈАзАН, зна, зно, марвинче које се ласно годити, дим, v. impf. ) БејФliepen, decerno: yrojn, leicht zu mäften, facile pinguescens. Бог годио и Бог догодио

голізли*, adj. indecl, одгојен, дерilegt, cultus: На тебе се таки санак збно

Црна брка, ғојајли перчина 2) годӣ мн, tbut mir mob, рrоdеѕѕе. гӧЈАН, јна, јно, дерfilegt, cultus, cf. гојани: годити ск, годи се, v. r. impf. (у Боцн) ) коме ибнјеле руке Анетине

што, т. з. чини се, јест, fфеіnеп, videtur : Око ғојна грла Јованова Подај синко мене коња твога,

гдJAHй, нa, нo, sepfilegt, cultus, cf. гојан: Да ја први на воду нагазим,

А за њима гојани Алише Да сватима ја учиним пута.

TÒJÊHF, n. 1) das Pflegen, Hufziehen, cultura. Тад се д”јете на невољи нађе:

2) das Mäften, saginatio. Да му даде, годи му се стидно,

гдити, јим, v. impf. 5) pflegen, aufsieben, colere: Да угазн, страх га обузео —

Порасла је у Нови наранџа, 2) у пјесми, као погађати се:

Гојила је Новкиња ђевојка Два се годе да се роде

2) mästen, sagino. годишници, п. (у Дубр.) слушкиња која се гдлити ск, јќи се, v. r. impf. jih muften, fett

на годину најмн, eine prago, Sie ft auf werden, saginor, opimus fio. ein Sabr bei einem Sperrn bеrkungen bat, an- голКА, f. (у Грбљу) нме овци, ein Офaféna= cilla annualis. .

nomen ovi indi solitum. годишњак, m. 3) н. п. назимац, Зährling, ein голко (Гојко), т. ЭЛаппвпате, поmеn yiri.

Зађr aft (pom Bieb), anniculus. 2) н. п. да- Ігдліт, голаћа, т. vіdе голи снн. данас иду годишњаци у цркву (н, п. други голем, голема, мо, (големи, ма, мо) grор,

дан Ускрса), Зађreggajt, hospes annuus. magnus (comp. каже се већи). cf. велики, годишњй, ња, њё, jöbeli, annuus.

голЁн, f. (нст.) vide гoлнјен. годишњица, f. Das obtenmal (ein Зађе паф голЁница, f. (у Сријему) vidе голијен.

dem Tode), convivium funebre post annum TÖMÊT, f. (loc. ronéth) kable Gebirgsgegend, elapsum. cf. дата.

mons arboribus destitutus. годиште, п. (по зап. кр.) дав Забе, аnnus, гдлЁТАН, тна, тнo, tab (opne 3Gите), calvus.

me,

гдлеч, Голеча, Im. у пјесми, некака пла- гола на вратило, па врачала да јој се гдлуш, Голеша, унина:

хвата дебео скоруп. На Голечу високој планини —

голоГУЗАН, гологузана, т. човјек који нема Живо пређи у Гомеш планину

Hauta, der Habenichts, omnium rerum inops, На ономе Голешу планннн

cf. празнов, пангалоз, голов. голи син, m, голаћ, т. б. војник који сам од голдигРА, f. ипо т. (у Сријему) као вјетре

своје воље за плату иде на војску и бије Hak, der Windbeutel, vanus, gloriosus. се, (atter Bohn) ame jener Srieger, bie, голдКАПнцА, f. (око Сиња) капа без и каке da sie ohne Haus und Hof sind, nicht verbun- шаре, као што носе мале дјевојчице, 2Гrt den wären mit in's Feld zu ziehen, es aber von Müge, vittae genus. freiеn ötü tеп ит бось ипо $leitung голдКРАК, а, о, голнјех голијени, mit natten tbun, miles ultroneus. Ову је ријеч Турчија Beinen, cruribus nudis. арамбаша 1804 године донно с Врачара на голдкуд, т. (у Дубр. и у Босни) vide кукуруз. Дрину; а он може бити да је примно од голдкУДИНА, f. vіdе кукурузовина. некога Турчина из Градишта, који је та-ІголокУДнӣ, на, но, н. п. мўка, vide кукурузни. да био са Србима, и назван голим сином голокУДНИЦА, f. vіdе кукурузница. за то што је уза сваку ријеч говорио: го-голдМРАЗИЦА, f. вријеме кад је мраз, а нема ли сине! Голи су синови само на Дрини Kumie nu chajera, der Frost, gelu. бнан, а од Београда доље звали су беfa-голдтињА, f. bie Tattheit, Rangel an kleitung, рима такове војнике. Њихов је славни nuditas. капетан био Зекө, који је славно поги- голдтРБ, а, о, mit entЫөрtеm Заифе, ventre нуо на Равњу (1913).

nudato; daher l'onorpo, nom. propr.: гдлИЈА, f. 1) планина у Србији. 2) планина у њега зову Голошрбе Иво — Херцеговина :

гдлёв, m. pie Saube, columba. Дивљи су голуПод Голију у Дугу крваву

бови двојаки: једни су већи н зову се Здраво пређе Равну и Голију

гривњаши, нови се легу у гнијезду на голнЈАнин, m. човјек нcпoд Голије:

дрвету као и грлице, а други су мањи, коТи покупи младе Голијане

ји се зову дуиљаши, јер се легу у дупгдлиЈЕвно влаго, іn. (ст.) jo biel als големо, љама. Они се и по гукању разликују : кад гдлнЈЕмно влаго, бясор, ingens:

гривњаш гуче људи кажу да говори: Шта И проносе голијевно благо

тӣ тӯ чиниш проклёті попе код туђе және Ал'т' је мало голијемна блага

код туђе феце, а дупљаш кажу да говоголнЈан, f. (loc. голијени, pl. gen, голијенӣ) ри: Сиј лук, сиј лук, сиј лук, т. б. да је већ

(јуж.) дав ёфienbein, tibia: Зачудио се вријеме сијатн лук кад он у прољеће долепребијеној голијени! (рече се ономе који ти и стане гукати.

се чему зачуди, као да не би урекао). голӰВАК, голупка, m. hyp. в, голуб. гдлин, f. (зап.) vidе голијен.

ronỳbAH, m. Mannsname, nomen viri: гдайт, гольћа, М. : гољо, беr аte, nudus: Голубане, моја вјерна слуго Удрн пиће на голufe.

голӰВАСТ, а, о, taubenfärbig, colore palumbis, голицањк, п. vіdе галицање.

columbinus. голЙЦАти, цам, vidе галицати.

14 [голЎВАЦ, Голупца, m. ) у Пожаревачкој нахигдлиш, Голйша, т. брдо у Ловћену.

#*

је један стари град на Дунаву (Срби припоголЙШАВ, а, о, пatt, nudus, cf. го.

1 виједају да га је зидала Бурђева Јернна ра, а, о,

дн голубова — као голубињак —). 2) село

і с код тога града. Од Голупца се већ доље и то младо још голобрадасно

почињу планине поред Дунава низ СрпголдвPAдици, m. Bеr unbärtige, imbеrbis. ске стране. гдлов, голова, т. (у ІІ. г.) per pabеnіфів, голУВАЧКА МУХА, f. Die Golubaper Rudte, sionnium rerum inops, cf. празнов.

mulium reptans Gollabatzense. Голубачке головРАН, m. 1) ваља да је гавран:

се мухе у Шумадији зову и Браничевке. И пред њима тица головране

Народ у нахији Пожаревачкој приповије2) у пјесмама презиме некакога четовође : да се ове мухе poje из пећине према ГоПобратиме Луко Головране

лупцу, излазећи у гомнлама колико казан, TOAÒBPAT, a, o, mit bloßem Halse, collo nudo. па се послије растављају и по вјетру леTOMÒT.JAB, a, o, mit entblößtem Haupte, capite те; она стоци тако досађује да кашто и nudo. .

цркава од ње, особито коњи и говеда. гологлавкЁ, adv. (у Рисну) н. п. стоји, т. і. Кажу да се она pоји више пута, али први

ronornab, mit entblößtem Haupte, capite nudo. рој да је најљући и за стоку најгори, а поronòry3, a, o, nackt am Hintern, ano nudo : тоњи све да су слабији. Једни приповн

Гомогува сијевала, голо масло слије- једају да је неко од некуда из Србије тјевала, а Радачу троц” некаква узјахала рао некаку алу па је сшигао у Сшигу

[ocr errors]

ROADBPAAACH, ', unbärtig

, imberbis :

ч (и од тада остало ние Сшиг) и ранио је, гон, m. vіdе потркалиште: Epbro'l II

али се она опет отела и рањена утекла Три га ғона земље. понијела -1 18.01 у ону пећину н ондје од ране липсала, па гонАЊЕ, т. бав Зеrfolgen, pеrsесutio. si од ње оне мухе да постају. ПриповнједагонАти, гонам, v. impf. perfolgen, persequі. се да су Нијемци ону пећину зазнђивали, гонЁНУги, гонёнём, у. pf. (у Рисну) wіdе заали кад дође вријеме да се мухе роjе, зид гоненути. 1 . . .tish.o1 .fli if tіоn се провали сам од себе.

гонкТА, f. (у Рисну) vide загонетка, віон) голУБИНАЦ, голубинца, т. некака морска ве- гонӣТАЛИЦА, f.. (у Ц. г.) 3) vide загонетка.

Auka phóa (ital. colombo), Urt Seefisch, pis- 2) игра у којој се ирстен крије у руке; а cis quidam marinus. saice

2 игра, ирсшек игра се у Црној гори овако: голӰБињак, m. Der Saubenjblag, columbarium. Пошто један сакрије прстен свима у руке, голУБињй, на, не, Sauben:, columbаrum. is запита једнога гдје је прстен, а онај пруголубит, т. 1) бie junge gaube, pullus colum- живши руку. на онога у кога мисли да је

bae. 2) (у Сријему) pl. голубићи, мали ва- прстен, рекне му: удри ме за стога . (по • љушци, који се уз пост кухају у расолу, нмену). Ако прстен буде у онога, погађач Art Meblklöße, globuli farinae.

га узме, те га он крије; ако ли не буде, голУБИЦА, f. 3) бie Saube (28eibфen), columba. онај га удари, туром по руци, па тако пита

2) ein Frauenname, nomen feminae. 3) cf. 3Aa- даље. другога редом, док се прстен не т» тоје. 4 ) име кози, Siegeплате, поmеn caprae нађе. .soliday D' Ayamond 70D Hund indi solitum. .

гонЁТАЊЕ, П. vіdе загонетање. f 59.358 голҰБичица, f. dim. B. голубица, бав Saubфеп, гонÉTATи, гонећем, (у Рисну) загонетати.

columbula. 1.1 11 34. г. :r, 1 : 4 : 1 гонити, гдним, y. impf. treiben, jage, agito. гдлӰВљк, п. (coll.) pie Sauben, columbae: 2) н. п. по колико (ока ракије): гониш? По њој попало сиво голубље

т. б. по колико ока из једнога казана хваголУБЊАК ГРАх, голубњака граха, т. (у Далм.) таш; што ее мање гони то је боља ракија.

2Гrt Crbfen, pisi genus. Кажу да људи охро- гонити ск, гоним се, т. г. impf. 1) іф - веrfоl= - ну кад много једу овога траха; од њега деп, persequi se invіcеm. 2) гоне се зецови, - се и xњеб мијесн.

die Hafen rammeln, coëunt lepores, on RT голувЊАЧА, f. (у Далм.) јама у земљи, еіnе гонтУНАР, гонтунара, т. (у Грбљу) кила или * Grube, fovea.

гука која се коме на тијелу испење па се гдлӰБов, а, о, беr Xaube, columbae. е

од ње умре, за то има и клетва: Геншунар голУЖДРАВ, а, о, vidе голушав. 2

те предръо! art b&&artige Seule, tuberis голЎПЧЕ, чета, п. vіdе голубић 1.

.ity 11, т. ч." f; 1 13L2, бл голУШIAB, а, о, undefiepert, glabеr. "Н. гончин, m. (у лица) којн тонн трговачку стоголЦАТ, а, о, in per Repen$art: ro гoлцат, fa- ky, der Treiber des. Viehes, pecoris aetor."

депnadt, matternatt, plane nudnѕ. . |гонцв*, цета n. (у Србији и у Босни по варогбљo, m. vіdе rолић:'!і !! 11:1, : 1 : 2 :

шима) ружа која се још није расцвјетала, гољУЖДРАВ, а, о, vide гoлyждрав. 12 ... : него тек напунила, eine • Rofe, Sie jo ebet РољУЖДРЕЊЕ, n: Sag ©фreien, elaтөг, cf. де- die Knospe geöffnet, rosa recens. 69281 HIA рање.

„aliitiilty гдњЕЊЕ, п. 1) бав Хreiben, agitatio: 2) ба Хата гољУЖДРИти св, гдуждрии се, ". r. impf. meln der Hasen, coitus leporum.'' ITAUMI'I

freier, clamo, cf. дерати се. Т 1:1, тілі гдРА, f. (dat. гори, асс. гӧру, pl. гдре , гора) TÔMBAP, m. (y BOjB.) der Knopfmacher, textor 1) бав Gebirgermons. 2) (око Имоск.)Per 2Boly; 1. globulorum fibulatoriorum. .

4+, Н. silva, cf. шума: Биокова је пуна горе: 3) Sie PÒMBAPEB, a, o, des Knopfmachers, textoris glo. alfut, epilepsia: пада од горе, cf. горна TÔMBAPÓB, | bulorum fibulatoriorum. 111!(11

ца, горска болест. 35, 40 хв. от гдмЕЉА, f. намастир у Босни (може битн да гдРАЖДв, п. варош y" Херцеговини :1,641 (1.01 i је сад и пуст ?):

1.1. Кірі. . { } 1:1Док је- мени соко Сннан-паша 2011 Яof.o" и Гомеољу на граници сувој — iluuct У Горажду на Херцеговини шпінно ғдмила, f. (рі. gen. тӧмила) Vet aufe, cumu- гбPAK, рка, рко, (горки кa, кo, comp, горчи)

Plus, cf. громила, хра, камара, рњата. bitter, amarus, cf. грн. Bit 3. На 9 и гомЙЛАЊЕ, n ) tas 21ufbaufen, cumulatio. 2) баs | ӘРАКНУти, не, vide гркнути. на 10 ін' ( . Зероlter, wenn etwas aufgehauftes einftürst, гдРАН, m. (у Ц. г.) 1) vide горанин: трчи као strepitus.

... 11 f !, 3, 3:44 горан. 2) мушки надимак. iii . гомй.Ати, лам, v. impf. aufbaufen, cumulo. PÒPAHHH, m. Gebirgsbewohner, monticola, cf. гомЙЛАти се, ла се, v, r. impf. poltern, strepo. горјаник:

.000 гдмионица, f. 1) ријека у Босни, ein Stup in Ајд” отоле горанине вуче

чия, o8nien, fluvius Bosnae. 2) намастир код гдPAнско, n. adj. село у Пивн: 13.10.07 те ријеке.

Док нзађе на равно Горанско в хезм. а TÔMÜPJE, n. ein Kloster in Kroatien, nomen mo- А под кулу Николице кнеза 451) "i.. masterii. 335131; i = }}

Како ми је пао на Горанско - «5*, він

[ocr errors]

genus. .

[ocr errors]

CÒPAHIA, f. (cr.) Oranien, Arausio:

гдРСКА РЎЖА, f. (у ц. г.) бијел планински Ето на те војске небројене:

цвијет, који се зове и докољена и Тур» Седам, краља од седам земаља,

чин-цвијеш, eine 21st plane, herbae genus. ићевојка Англијска краљица

гдРСкӣ, кa, кo, Gebirga, montanus. с Дуком зетом од земље Горанче гӘРУЖДА, f. (у ц. г.) 1) vide кутао. 2) als гӧРАШ, m. (у ц. г.) мушки надимак.

Schimpfwort für einen schlechten Menschen, conгдРДАНА, f. (у ц. г.) Xrayenname, nomen fe- vicium in hominem. minae. ,

ГОРУшиця, fDer Benf, sinapis, cf. слачнца. гӦРДЕ, f. (у ц. г.) hyp. В. Гордана.

гOPЎшични, на, но, н. п. зрно, беnfe, sinapinus. TOPAHJAHA, f. Frauenname, nomen feminae. гдечИКА f. (у Славон.) бie Smiliftel, sonchus гдРДИЦА, f.. (у ц. г.) hyp. b. Горде. :

toleraceus Linp. . гӘРДУЊА, f. (у Ц. г.) женски надимак. горчилЕ, m, мушки надимак (тако највише гдек, (у Херц. говори се горје)) обеп, зарга. прозову онога који се роди у планини код 2) hinauf, sursum.

стоке). гOPE, adv.comp. р. зло: fФleфet, pejus: није горчЙНА, f. Sіе 23itterfeit, amaritudo.

с горега, не ће бити с горега, with nibt гдештік, горштака, т. (у Ц. г.) Bebirgsbe: fфадеп.

bobner, monticola, montanus, cf. горјаник : CÒPÊbE, n. Das Brennen, ardor.

Све горшшаке безумне јунаке гOPEти, рим, vidе горјети."

CÓCA, m. (y BOjB.) der Herr (als Eigenthümer), TÒPÀ, pâ, pê, comp. D. zao, schlechter, pejor: dominus; cf. - газда, господар: знаћеш ти Бог зна, јеси у голему јаду.

за госу . ј. зло ће ти бити); лети као Кириција, ти си у горему

као пас без госе. гӘРИти, рим, (зап.) vidе горјети.

госин, а, о, бев госа, domini ; госино му тане! гдРИЦА, f. 1) dim. b. гора. 2) pie Sanjubt, epi- (ein Scheltwort der Batscher). lepsia, cf. гора:

PÓCHHHUA, f. die Frau eines roca, hera. .:: Ана ўмоја од корице бона

госпA, f. 1) һур. р. госпођа, бie frau, Зате, TÒPJAHÅK, m. Gebirgsbewohner, monticola, mon- domina. 2) eine Gattung Schwamm, der .::tanus: вуче горјаниче! cf, горанин, гор- Heilkräfte zugeschrieben werden, sonst Kheraba, штак.

fungi genus.) гOPJE, (у Херц.) vidе горе.

1TÓCnABA, f. Frauenname, nomen feminae. гдРЈЕти, рии, v. impf. (јуж.) brennen, ardео. ІгдспAP, госпара, т. (у Дубр.) vidе господар : TÔPKO, adv. 0. ropak, bitter, schmerzlic, acerbe : Тешко кући ће није госпара, Горко цвили девет годиница

А баштини ђе није пудара: гдРНАТ, а, о, (у ц. т.) vidе горовит. госпин, а, о, беr Stau, dominae. гӘРЊАк, горњака, т. 1) вјетар, бer 203eftwito, госпин влас, m. Xrayenbaat, adiantum eapillus

Favonius. '2) камен воденични, беr äufet, veneris Linn.

саtillus. 3) у картама, деr bеte. 914 госпино БиљЕ, Р. Ойрбоlѕ, glycyrrhiza glabra гдењЁ ЧЕло, п. vіdе зачење.

13... : нет с Linn. гдењй, ња, њe, oper, superior.

•13гі госпино эќЊЕ, n. (у Дубр.) Die el cyprefe, гдењица, f. (у црмн.) vidе врнчаница. 19 hypericon. . горњдземАц, горњозёмца, т. деr Oberlancer, господ (Бог), Господа; т. (само се каже incola terrae superioris.

і.

4 Bory) der Herr, Dominus: ГОРњозимски, кa, кo, oberlansifф, е раrtе su- Помого га Господ Бог ! periori. , . 1, 1

«Тако ти ја Господ сачувао гOPO, m. Bertrauli), р. Горчиле.

Бритке сабље Анђелијћа Вука ГОРдвит, а, о, деbіrgio, montaosus, cf. горнат. господА, f. (voe, господо) (coll.) pie peren, ГОРОГАШљив, а, о, н. п. дрво, vide ганљиков. domini.

. гдРОЈЕ, m. (у ц, г.) муқи надимак. * господар, господара, m. pert (@igenthumer), ròPONAA, f. die Raserei (personifizirt), furor: dominus, допотпу: ја сам господар од

Устај мати, устај горошади! - " тога; тн нијеси - нада мном господар. У ГОРОПАДАН, дна, дно, rajeno, unsertum, furiosus. | - Србији до 1804 године само су Турке (н ГОРОпадити св, горопадии се, v. impf. rafen, то бегове и спахије) звали господарима furеrе. .

(као и сад по Босни и по Херцеговинн); ГОРОПАДник, m. Bеr xafence, furiosas. Ті

а од онда су звали господаром Црнога гордпAдницА, f. Die Rafence, fariosa. ? "11:11 | Торђија, и остале поглаваре и војводе, ГОРОПАВЕЊЕ, n. дав Xafen, faror. 'L; OHIO

који су власт у рукама имали. Тако се ГОРОСТАСАН, сна, сна, (у Боці) febr grор, ова ријеч говорила у Србији н за владања ingens.

Милоша Обреновића првпјех година, али TOPOQBAJET, m. Frühlingsadonis, adonis ver- послије он заповреди да се господар не гӦРОЦвиJEKE, n.jnalis. ef. зечиј мак. ef. саса ? зове нико осим њега, и тако на остале TÒPCKÂ BOXECT, f. die Fausucht, epilepsia,cf. ropa. старјешине пријеђе име господин. По томе се у Србији и данас само Александар госше; Незвану госшу мјесто за вратима; Карађорђијевић зове господар. У Сријему Ако не буду госши бијесни, не ће бити пак и у осталијем Њемачкијем државама кућа тијесна; Госа мрзи на госша, а зову и најмањега трговчића господаром. У домаћин на обадва. Србију су отприје знатније Србе, као сви- гдсТАРА, f. (у Дубр.) стакло што се у њему њарске трговце, звали газдама.

држи вино или ракија, што се сад погосподАРЕв, а, о, vidе господаров.

највише зове ботуља, дie Slafфе, lagena. господарЁЊЕ, n. Bas Befeblen, Perrfфеn, do- cf, боца. minatio.

гдсТАРИЦА, f. dim. р. гостара. господаров, а, о, бев err, domini.

гостивАР, Гостивара, м. варошица у нахигосподАРИти, господарям, v. impf. befeblen, ји Тетовској на Вардару. Турци у Го

Беrеfфеn, dominari: Ријетко умије добро стивару говоре Турски и Арнаутски, а

господариши, који нигда није служио. Хришћани Српски, и то мало боље него у господАРИЦА, f. bie rau, perrin, domina. cf. Крчави. госпођа.

гостиница; f. Зuflyp von Saften, hospites freгосподАРСкй, кa, кo, Ben господари sehöris, quentes : dominorum. .

Седам кућа једну козу музе, господин, m. See Terr, dominus. у Србији Још се вале да се добро ране:

само цара и краља (у пјесмама), пашу (у Да им није млоге госшинице, пјесмама, а уговору му кажу: „честити Од сира би ћуприје зидали, пашо !”), владику, архимандрита, игумна На суруци 6' воденице мљеле. (у пјесмама, а у говору: „оче игумне !”), гдстински, кa, кo, Sen Säftеn gehörig, hospitum. проту и учитеља (и жене гдјекога дјетића гдстнониЦА, f. Das Saftbaив, deversorium (по у кући: свекрa или дјевера) зову госпо- на мастирима тако се зове она соба гдје дином; ау Сријему и у осталијем њемач- гости спавају), cf. страња. кијем државама господин значи оно што гостити, тим, v. impf. Demirtben, convivium је у Србији за времена Карађорђијева praebeo. значно господар.

TÒCTHTH CE, TÂM ce, v. r. impf. gastmalen, господини Бог, Perr Gott, deus, ef. Господ conviyor. . Бог.

TÒCTOB, a, o, dem Gaste gehörig, hospitis. . господинов, а, о, Seg Perrn domini.

rÒCTOBÂH, a, o, bewirthet, convivio exceptus: господичит, т. беr junge perr, domicellus(?), Зван госшован. filius domini (herilis filius).

TOCTOBÂHE, n. das Gastmalen, convivatio, господбвањЕ, п. За& Reben wie eines господин, гостовАти, гостујем, v. impf. satmalen, convita splendida.

vivor. ef. гостити се, частити се. господовАти, одујем, v. impf. Leben wie ein готов, а, о, 1) bereit, paratus. 2) баах. (Gelb), Herr, splendidam vita dego:

praesens, paratus : точи пуно за гошово. Све да сједиш и да господујеш TÒTOBHHA, f. die Baarschaft, pecunia numerata. господски, кa, кo, pen perrn gehörig, domino- готовити, вим, v. impf. н. п. вечеру, ручак, rum, adv. гӧсподски.

bereiten, paro. господство, f. vіdе госпоство.

готовити св, вим се, v. impf. fib bereiten, госпоБА (у Дубр. госида), f. 3) Sie Srаи, par are se. cf. спремати се.

Тате, domina. 2) велика и мала госпођа, готовЉЕЊЕ, п. Зав Bereiten, praeparatio. беr fleine ип) grope Srauentag, festum assump- готово, beinabe, faft, fere: нема гошово ни tionis, et natale B. M. V.

једнога; гошово не зна ништа: : госпотин, а, о, беr frau, dominae.

готовост, f. vіdе готовина: има ли што госпотин ДАН, m. vіdе госпођа 2.

готовости ? госпотица, f. dim. р. госпођа,

гәч, гдча, т. (по јуж. кр. Србије) vide бугосповицА, f. cf. златоје.

бањ.

.] госпождА, f. (ст.) помози госпождо жива гочовиЈА, m. . vіdе бубњар :

Богородице! (кад се моле Богу). vіdе го- Ако бно торбоноша, био мајци жив! спођа.

Ако био гоҷобија, не бно јој жив! госпоЈА, f. (у војв.) vidе госпођа.

гбIA, f. vіdе уога. госполин, а, о, vidе госпођин.

гдЏУРА, f, augm. P., гора. госпдлинА, f. (у војв.) велика и мала, vidе гошHA, f. надимак женски. госпођа 2.

|гбціо, m. надимак мушки. гӧсполиЦА, f. dim, p. госпоја.

гдшТАЦ, Гошца, m, планина између Хергоспдство, п.

цеговине и Црне Горе : госпдштинАf.

Оде с њима низ Рудине равне, гдсПР, m. fbergweife perfürst pot господар. Док изађе уз Гошшац планҢну, гост, гдста, m. Ser Sat, hospes: отишао у Баш у. Гощшац наврх гомилице

« PreviousContinue »