vide гоненути. *.1 (и од тада остало ние Сшиг) и ранио је,|гон, m. потркалиште: али се она опет отела и рањена утекла Три га дона земље понијела у ону пећину и ондје од ране липсала, па гóнање, n. baš Berfolgen, persecutio.. од ње оне мухе да постају. Приповиједа|гонати, гонам, v. impf, verfolgen, persequi. се да су Нијемци ону пећину зазиђивали, гонÉнути, гоненем, v. pf. (у Рисну) vide заали кад дође вријеме да се мухе роје, зид се провали сам од себе. ГОНЕТА, f. (у Рисну) vide загонетка. ГОЛУБИНАЦ, голубинца, m. некака морска ве- | ГОНЕТАЛИЦА, f. (у Ц. г.) 5) vide загонетка. лика риба (ital. colombo), Urt Beefifd), pis- 2) игра у којој се прстен крије у руке; а cis quidam marinus. игра прстен игра се у Црној гори овако: 2 Пошто један сакрије прстен свима у руке, запита једнога гдје је прстен, а онај пруживши руку на онога у кога мисли да је прстен, рекне му: удри ме за тога (по имену). Ако прстен буде у онога, погађач га узме, те га он крије; ако ли не буде, онај га удари туром по руци, па тако пита Даље другога редом, док се прстен не нађе. голубињак, m. ber Zaubenfdlag, columbarium. ГОЛУБИЧИЦА, f. dim. v. голубица, bas aubden, columbula. голубље, п. (coll.) bie Zauben, columbae: По њој попало сиво голубље.. ГОНЕТАЊЕ, П. vide загонетање. 2rt Grbfen, pisi genus. Кажу да људи охро-|гОНИТИ СЕ, ГОНИм се, г. impf. 1) fiduerfol ну кад много једу овога траха; од њега . се и хлеб мијесн. gen, persequi se invicem. 2) гоне се зецови, die Hasen rammeln, coëunt lepores, ГОЛУБЊАЧА, f. (у Далм.) јама у земљи, eine | ГОНТУНАР, гонтунара, m. (у Грбљу) кила или Grube, fovea. голуЖДРАВ, а, о, vide голушав. 11 голубов, а, о, ber Zaube, columbae. голуПЧЕ, чета, n. vide голубић 1. голцат, а, о, in ber Rebenšart: го голцат, fa= гољуЖДРАВ, а, о, vide голуждрав. гончин, m. (у Лици) који гони трговачку стоky, der Treiber des Viehes, pecoris actor. 107 | ГОНЏЕ*, џета n. (у Србијн и у Босни по варошима) ружа која се још није расцвјетала, него тек напупила, eine Hofe, bie fo eberi die Knospe geöffnet, rosa recens. ГОЊЕЊЕ, П. 1) bas Ereiben, agitatio. 2) bas Mams dreien, elamor, cf. де рање. ГОМБАРЕВ, ( a, o, beš Rnopfmaders, textoris glo- и Гомељу на граници сувојо ГОМИЛА, f. (pl. gen. гомила) ber Haufe, cumuPlus, cf. громила, хрпа, камара, рњата. гомилање, n. 1) bas Zufbaufen, cumulatio. 2) baš . Bepolter, wenn etwas aufgeläuftes einftürst, strepitus. гомилати, лам, v. impf. auffäufen, cumulo. ГОМИЛАТИ СЕ, ла се, v. r. impf. poltern, strepo. ГОМИОНИЦА, f. 1) ријека у Босни, ein lug in Rosnien, fluvius Bosnae. 2) намастир код те ријеке. ГОМИРЈЕ, n. ein Klofter in Sroatien, nomen mo # meln der Hasen, coitus leporum.sezona ГОРА, f. (dat. гори, асс. гору, pl. rope, гора) 1) baš Sebirge, mons. 2) (око Имоск.) ber Balb silva, cf, шума: Биокова је пуна горе. 3) біе Gallfudt, epilepsia: пада од горе, cf. горнца, горска болест. " ГОРАЖДЕ, п. варош у Херцеговини: Ајд' отоле горанине вуче ГОРАНЏА, f. (ст.) Dranien, Arausio: ... Ето на те војске небројене: 1. Седам краља од седам земаља, И ђевојка Англијска краљица С Дуком зетом од земље Горанџе ГОРАШ, m. (y Ц. г.) мушки надимак. ГОРДАНА, f. (у Ц. г.) Frauenname, nomen fe minae. ГОРДЕ, f. (у Ц. г.) һур. . Гордана. ГОРДИЈАНА, f. Grauenname, nomen feminae. TOPE, adv. comp. v. зло: fdledter, pejus : није с горега, не ће бити с горега, wirb nidt schaden. ГОРЕЊЕ, n. bas Brennen, ardor. ГОРИ, pá, pê, comp. v. зao, fdledter, pejor: Ана ј моја од горице бона ГОРЈАНИК, m. Bebirgöbemofner, monticola, mon:tanus: вуче горјаниче! cf. горанин, гор штак. ГОРЈЕ, (у Херц.) vide горе.in ГОРЈЕТИ, рам, v. impf. (јуж.) brennen, ardeo. горко, adv. v. горак, bitter, fdmerzlid), acerbe Горко цвили девет годиница ГОРНАТ, а, о, (у Ц. т.) vide горовит. ГОРЊАК, горњака, m. 1) вјетар, ber Beftinò, Favonius. 2) камен воденични, ber Cäufer, catillus. 3) у картама, ber bere. ГОРЊЕ ЧЕЛО, n. vide зачеље. горњи, ња, ње, ober, superior. ГОРЊИЦА, f. (у Црмн.) vide врнчаница. 977 ГОРЊОЗЕМАЦ, Горњоземца, m. ber Oberlanber, incola terrae superioris. ГОРЊОЗЕМСКИ, ка, ко, oberlänsifd, e parte superiori. : 4 ГОРОЦВИЈЕТ, m. Grüblingsabonis, adonis ver- [ГОРСКА РУЖА, f. (у Ц. г.) бијел планински ГОРУШИЦА, f. ber enf, sinapis, cf. слачица. ГОРЧИЛЕ, m. Мушки надимак (тако највише горчина, f. bie 2itterfeit, amaritudo. ГОРШТак, горштака, m. (у Ц.г.) Gebigsbe: mobner, monticola, montanus, cf. горјаник: Све горшмакс безумне јунаке — гÓCA, M. (у BоjB.) der Herr (als Eigenthümer), dominus, cf. газда, господар: знаћеш ти роза госу (т. ). зло ће ти бити); лети као као пас без госе. госин, а, о, õèð госа, domini ; госино му тане! (ein Scheltwort der Batscher). РОСИНИЦА, f. bie Grau eines roca, hera. ГОСПА, f. 1) hyp. v. госпођа, bie Grau, Dame, domina. 2) eine Gattung Schwamm, der Seilfräfte jugerieben werben, fonft кнегиња, fungi genus: ГОСПАВА, f. Grauenname, nomen feminae. ГОСПАР, госпáра, m. (у Дубр.) vide rосподар : Тешко кућн ђе није госиара, А баштини ђе није пудара. госпин, а, о, ber Grau, dominae. гóспин влас, m. Frauenbaar, adiantum capillus veneris Linn. · госпино Биље, п. ûgnolz, glycyrrhiza glabra Linn. госпино зеље, п. (у Дубр.) bie Gelbcypreffe, hypericon. господ (Бог), Господа, m. (само се каже Бритке сабље Анђелијћа Вука — ГОСПОДА, f. (voc, господо) (coll.) vie Seren, domini. господĀР, господара, m. Serr (Eigentyumer), dominus, деспоти: ја сам господар од тота; ти нијеси нада мном господар. У Србији до 1804 године само су Турке (и то бегове и спахије) звали господарима (као и сад по Босни и по Херцеговини); а од онда су звали господаром Црногa Ђорђија, и остале поглаваре и војводе, који су власт у рукама имали. Тако се ова ријеч говорила у Србији и за владања Милоша Обреновића првијех година, али послије он заповједи да се господар не зове нико осим њега, и тако на остале старјешине пријеђе име господин. По томе се у Србији и данас само Александар Карађорђијевић зове господар. У Сријему пак и у осталијем Њемачкијем државама зову и најмањега трговчића господаром. У Србију су отприје знатније Србе, као свињарске трговце, звали газдама. госпоДАРЕВ, a, o, vide господаров. ГОСПОДАРЕЊЕ, n. bas Defeblen, Serrfden, do minatio. господаров, а, o, beš Serrn, domini. господарити, господарим, v. impf. befeblen, berriden, dominari: Ријетко умије добро господариши, који нигда није служио. ГОСПОДАРИЦА, f. bie Grau, Serrin, domina. cf. госпођа. ГОСПОДАРСКИ, ка, ко, беп господари gehörig, dominorum. господин, m. ber Serr, dominus. У Србији само цара и краља (у пјесмама), пашу (у пјесмама, а у говору му кажу: „честити пашо !"), владику, архимандрита, игумна (у пјесмама, а у говору: „оче игумне!"), проту и учитеља (и жене гдјекога дјетића у кући: свекра или дјевера) зову господином; а у Сријему и у осталијем Њемачкијем државама господин значи оно што је у Србији за времена Карађорђијева значно господар. господини Бог, Serr Bott, deus, cf. Господ господинов, а, o, beš Sperrn domini. госше; Незвану госшу мјесто за вратима ; Ако не буду гости бијесни, не ће бити кућа тијесна; Госи мрзн на госта, а домаћин на обадва. ГосТАРА, f. (у Дубр.) стакло што се у њему ГОСТАРИЦА, f. dim. v. гостара. гостиница, f. Suflug von Baften, hospites fre- Седам кућа једну козу музе, Још се вале да се добро ране: Да им није млоге гостинице, Од сира би ћуприје зидали, На суруци 6' воденице мљеле. гостински, ка, ко, ben Häften gebörig, hospitum. |гòСТИОНИЦА, f. bas Sathaus, deversorium (по намастирима тако се зове она соба гдје гости спавају), cf. страња. гостити, там, v. impf. bewirthen, convivium praebeo. гостити СЕ, тим се, v. г. impf. gaftmalen, convivor. гостов, а, о, bem Gafte gehörig, hospitis. гостован, а, о, bewirtbet, convivio exceptus: Зван, гостован. |ГОСТОВАЊЕ, n. baš Gaftmalen, convivatio. ГОСТОВАТИ, гостујем, v. impf. gaftmalen, convivor. cf. гостити се, частити се. готов, а, о, 1) bereit, paratus. 2) baar (Gelb), praesens, paratus: точи пуно за гошово ГОТОВИНА, f. bie Daar daft, pecunia numerata. domino-|готовити, вим, v. impf. н. п. вечеру, ручак, bereiten, paro. ГОСПОДОВАТИ, Одујем, v. impf. leben wie ein Све да сједиш и да господујеш — господски, ка, ко, ben Serrn gehörig, rum. adv. господски. господство, f. vide госпоство. ГОСПОЂА (у Дубр. госадка), f. 1) bie Frau, Dame, domina. 2) велика и мала госпођа, ber Heine unb große Frauentag, festum assumptionis, et natale B. M. V. госпоъин, а, o, ber Grau, dominae. ГоспоЂИН ДАН, m. vide госпођа 2. госпоЂица, f. dim. v. госпођа. ГОСПОЂИЦА, f. cf. златоје. госпожда, f. (ст.) помози госпождо жива Богородице! (кад се моле Богу). vide госпођа. ГОСПОЈА, f. (у војв.) vide госпођа. госпојин, а, о, vide госпођин. готовити се, вам се, v. impf. fid bereiten, готовости? 1 гоч, гоча, m. (по јуж. кр. Србије) vide бу- гоЧОБИЈА, m. vide бубњар : Ако био торбоноша, био мајци жив!гр. |ГОЏУРА, f. augm. v. гоџа. ГОСПОЈИНА, f. (у војв.) велика и мала, vide | ГОШНА, f. надимак женски. госпођа 2. |голю, m. надимак мушки. |ГОШТАЦ, Гошца, m. планина између Херцеговине и Црне горе: Оде с њима низ Рудине равне, Док изађе уз Гошшац планину, ГОШЋА, f. ber weiblide Saft, hospes, hospita. Не кће Туре ни чашу ни вино, Гр је баци за собом на врана [ГРАБУЉЕ, грабуља, f. pl. vide грабље. | ГРАВАЉА, f. (у Боци) велика тигла што се граб, m. bie Beißbude, carpinus betulus Linnu.|град, m. (loc. граду, pl. гради, градови, граГРАБА, f. (у Хрв.) vide робија умръо на граби. ГРАБАНЦИЈАШ, грабанцијаша, m. ef. врзино коло. дова) 1) bie eftung, аrx : У град кад хоћеш, а из града кад пусте. 2) (у Ц. г.) играти се града, т. ј. лопте која се умијеси од говеђе длаке. ГРАБАНЦИЈАШКй, ка, ко, Бехепmeijterifd, veneficorum: узео оно своје грабанцијашко|град, јапунџе. ГРАБАР, грабара (грабра), m. (у Славон.) vide ГРАБАЦ, грапца, m, н. п. данас је на дрвима ГРАБЕЖЉИВ, а, о, Каль, гарах. m. туча, ber Sagel, grando. Кад пада град, многи изнесу пред кућу синију с кашикама, гдјекоји и столицу изврнуту, гдјекоји (у Грбљу) запаљену грану ловорике или лопату жеравице баце на поље, а Гдјекоји и пушку избаце, и то се све чини да би град престао. ГРАДАЦ, граца, m. 1) hyp. v. град: И ако је ГРАБИКАПА, f. (у Ц. г.) игра која се у Лици ГРАДАЧАЦ, чца ( Градашца), т. град и ва- 2) н. п. сијено, reden, pectine colligo foenum. | ГРАДАШЧЕВИЋ, m. von Градачац, тако се зо3) schöpfen, haurio: Ми ранимо, те воду грабимо ве капетан Градачки : гравити се, бим се v. r. impf. око чега, um et=|ГРАДИНА, f. 1) ber 3aun, sepes. 2) ber Batten, was raffen, arripere. hortus, cf. врт. 3) augm. v. град. ГРАБИЋ, m. eine junge eißbude, carpinus be- | ГРАДИНИЦА, f. dim. v. градина. tulus Linn. градити, градим, v. impf. maфen, verfertigen, condo, н. п. опанке, кућу, цркву, мост, гусле, гадље, седло, и т. д. ГРАДИти се, градим сe, v. r. impf. 1) fid zu et= ГРАДИЋ, | ГРАДИШТЕ, n. ein Štästden an ber Donau, zwis Б’јелу кулу и танку авлију - задач | ГРАНАЈЛИЈА (Пушка), f. (у Ц. г.) по којој су 3) човјек слабе грађе, bie leibe befdaffenbeit, гране извезене : по en corporis constitutio. 4) (у Далм.) vide ограда. Гранајлије пушке дохватише — 5) (у Лици) шара на зубунима у наоколо. ГРАНАТ, граната, m. ber Granat (Stein), lapis 6) опута на опанцима, granatus. ГРАЂАНИН, m. (pl. грађани) ber Geftungsbemon= | ГРАНАТ, а, о, äftig, ramosus. па ner, incola arcis. У Црној гори сви Турци| ГРАНАТИР, атира, m. (у војводству) ber Gre= Никшићани зову се грађани: nabier, miles nomen gerens grenadier : - Те ми Сливље од грађана чувај ГРÄБАНКА, f. Ginmobnerin ber eftung, femina ex arce. гPÀBAHCKĤ, kâ, кô, Festungs-, arcis. За путника и војника, За пастира, гранатира За орача и копача, За пастира, гранатира ГРАЂАНЧЕ, чета, n. ein junger Geftungsbemob = | ГРАНИНА, f. augm. v. грана: као гранином ner, juvenis ex arce: Оно је момче грађанче ГРАЂЕВИНА, f. 1) bas Gebäu, aedificium, cf. • зграда. 2) вунена пређа обојена. ГРАЂЕЊЕ, n. bas aden, confectio. ГРАЈА, f. (у крајини Неготинској и у Црној ријеци) vide говор: Стаде граја иза гаја rpàJa, f. (y IĮ. r.) das Gekrächze, crocitus. ГРАЈАЊЕ, n. vide говорење. ГРАЈАЊЕ, n. (у Ц. г.) vide грактање. 2) (у ц. г.) fdreien, clamo, ef. викатн : Грачу момчад како соколови Гракнути, гракнём, v. pf. 1) аuffradjen, cro-| cito : - Први гракну, други проговара : 2) повикати на кога, lošfdreien, conclamo: Гракнуше као на бијелу врану. 3) гракну му срце од радости (н. п. кад га угледа), er erfreuete sich, gaudere. ГРАКТАЊЕ, n. baš Rradzen, crocitatio. ТРАКТАТИ, гракаем, v. impf. frädjen, crocito Не виј вуче, не гракки гавране : Не плаши ми по гори јунака ГРАМАДА, f. некако мјесто у Србији иза Параћина. грÀмжÊHE, N. das Lechzen, sitis cujus rei ardens. ГРАМЗИТИ, Грамзити, зим, v. impf. (у Сријему) за чим, lechzen, cupere. ГРАНА, f. 1) ber 3weig, frons: метнути дјевојци грану на пут, т. ј. смести је чим да се не може удати. 2) у ноге: оздо је табан, а озго грана, obere läde be ußes, pars pedis superior: боли га нога баш на грани. 3) (у Боци) ber Wrm eines Glußes, cornu: Ту се ладна вода уставила, Пушти гране на четири стране Што су воде распуштиле гране Моја љубо на четири стране помлаћено (кад гдје болује много чељади). ГРАНИЦА, f. 1) eine Hrt Eide, quercus genus. 2) Srenze, finis, limes, ef, крајина. 3) брдо у Црној гори код Цетиња. ГРАНИЧАР, m. (у Сријему и у Банату) ber Gren= ger, miles limitaneus. ef. крајишник. ГРАНИЧАСТ, а, о, (у Боци): по За појасом од злата куђеља, : | ГРАОРИЦА, f. vide грахорица. грах, m. (у Херц. и град) 1) bie Žafole, faseolus vide грашак. ГРАХ ЛОЗНАц, граха лозница, m. (у Дубр,) vide грашак. ГРАХ РОГАЧИЋ, m. (у Дубр.) грах (пасуљ) у махунама, Safolenfdotte, siliqua faseoli, cf. 60ранија. Грахов, а, о, н. п. лист, чорба, Žafolen-, faseolinus (?). ГРАХОВИНА, f. cf. граховица: Око мора никад ништа нејма, |