Page images
PDF
EPUB

1

После једна трава грахована

А од Грбља Грбљнчића Зана ГріховицА, f. vіdе грахорнца.

ГРВАЊски, кa, кo, von Грбаљ. SPÀXOBÂUTE, n. Acker auf dem Fasolen gebaut røbhlbe, n. das Bücken, demissio.

gewesen, ager olim faseolo consitus. ГРБАТИ СЕ, грбам се, у. е. inpf. jibuten, ГРАхово,n.5) комад земље(као кнежина између ѕе dеmіttеre, cf. клањатн се:

Херцеговине и Црне Горе на западној стра- Капу скида, по земљи се грба ин. У наша су се времена око Грахова би- РРВАЧА,

f, vidе леђа. ми Црногорци са пашом Херцеговачким, ГРВина, н послије тога је Грахово као и Турско и ГРВЉАнин, т. (рі. Грбљани) #iner von Грбаљ. Црногорско, али је више Црногорско. 2) не- ГРБЉАНКА, f. ©ine bon Грбаљ. како мјесто тако се зове и у Босни код | ГРБовицА, f. Дунавска отока која се одваја Лијевна.

према Биограду нутјече у Тамиш, ein ГРАховскӣ, cка, ско, во Грахово:

Donau Urm bei Belgrad. Па отоле уз Граховске стране — ГРБошA, f. у загонеци, cf. толаші. ГРАховицА, f. (у Барањн) vidе грахорица. ГРГАЊЕ, n. Sa8 @toфern, fossio, cf. чачкање. TPÅXOP, m. ?

| ГРГАти, гам, v. impf. (у Будви) зубе, toфern, ГРАхолина, Е. (у Ц. г.) vidе грахорнца.

fоdio, cf. чачкатн. ГРАxОРИЦА, f. Vie 2Bite, vicia. cf. граховина, ТРГвч (тргёч), тргёча (грréча), т. бer Sup= трахор.

börs, perca fluviatilis: ГРАХОРОВИНА, f. Bаѕ mаjоlеnjtroh, ѕtrаmеn fa- Кесеге му коло воде, а ғргечи гледе seoli,

rørýp, m. Gregor, Gregorius. ГРАцнути, нём, v. pf. мало огрепсти, antrapen, JГРГУтањЕ, n. pas Girren, gemitus.

гаdеrе: док се гаје мало грацнем одмах гегутати, гргәһем, impt

: girren, gето:

се да на зло.

, гргутнёмv. pf., ГРАЧАНИН, m. Siner von Грачац:

Грличица грғушала с побратимом Грачанином Марком Према луци на јабуци Грачани су бољи од Сењана

ГРДАН, m. Rangname, nomen viri. ГРАЧАНИЦА, f. 1) варош у Босни:

ГРДАН (грдан), дна, дно, (грдни, на, но, аdу. и касабу равну Грачаницу

грдно, comp. грђи) bagli), deformis, foedus, 2) вода која тече кроз жупу Никшићку, од auch beständiges Epitheton der Wunden: чега се зове и жупа Грачаница:

Ако није у меани вино, Докле води Грачаници дође

На грдне му ране излазило 3) у пјесмама некака црква :

Тад се Турци грдно препадоше Збор зборила господа Ришћанска ГРДЕ, f. (у Ц. г.) Офimpfwort für Xrayenimmer, Код бијеле цркве Грачанице

convicium in mulierem: грде једна. ГРАЧАЦ, чца, т. еіn @tasten in Repatien: ГРдило, п. (у Ц. г.) беr Gräuel, reѕ аtrох: Да идемо под Грачац у гору —

Немам ти шта до гр дила казат Вучко сједн Грачцу на капији –

А тако јој јада и грдила ГРАША, г. hyp. . грах: да тн да мајка граше гРДињА, f. све што је нагрђено, bas Офеи: (жене говоре дјеци).

fat, abominamentum. Кад се човјек не очеГРAШAK, шка, m. Die Erbje, pisum. cf. грах, шља и не оснажи, рече му се: грдико облић.

једна. cf, грдоба. ГРAШAPA, f. (fomifф) bie 25opnenflinte, s. i ber (ГРдити, грдим, у. impf. 1) што, даrtід тафеп,

Hintere, telum fabis plenum, i. e. podex cre- verunstalten, foedare: pitum edens.

Лице ерди, а лице нзраста ГРАШАЦ, шца, т. 1) dim. р. грах : дај ми мало Он лице грди, сокола ранн;

грашца. 2) (у Сријему) некако грожђе : Он сузе ронн, сокола поји црни гранац, fфware Raifler, бијели, Sung- 2) kora, schimpfen, convicium facere, cf. ferntraube.

ружити, псовати. ГРАШИНА, f. angm. р. грах.

ГРдити ск, грдим се, v. r. impf. 1) јi bagliф IPATIKA, f. ein Fasolenkorn, granum faseoli. machen, verunstalten, foedare se. 2) einander ГРАШТЕЊЕ, n. vіdе грабљење 1.

schimpfen, conviciari se invicem : rpau ce c ГРАштити, тим, v. impf. vіdе грабитн 1. њиме; њих се двоје грде. ГРАшчицА, f. dim. E. грашка.

ГёдњА, f. Bеr ефimpf, convicium. ГРВА, f. Der pdfer, gibbus.

|ГРДов А, f. Die PapliФfeit, turpitudo, cf. грдньа. ГРВАв, а, о, 1) böcteris, gibbosus. 2) грбаво ГРдомалчин, т. (у ц. г.) као укор или поће бити за мене, н, п. ако ти толико руга, и

вања да значин: којему је мајка платим, т. і. неправо, ипееt, injuѕtе. била грдна, ein ефimpfwort, convicium. ГРВАљ, бља, т. комад земље између котора. гедбсиЈА, f. што велико, etwas ungenгиеr

1 Byabe, ein landstrich zwischen Cattaro und Großes, häßlich groß, ingens. Budua, ital. Zupa genannt:

ІГРАДУЊА, f. (у . г.) ein Haplies $rauenjimаtеr,

[ocr errors]

(besonders als Schimpfwort), convicium in На Гребице војска починула mulierem.

У Гребице да се гребу мајке ГРДУљинА, f. augm. p. грдуља.

ГРЁBйшТЕ, n. (у Дубр.) vidе гробље. ГРБЕВит, т. (у ц. г.) @obn eines ©Фlеtеrn, ГРЕБЉЕ, n. (coll.) (у примор.) vidе гробље.

filius pejoris. Најсиромашнији Црногорац ГРЕБддЕР, т. (у Дубр.) који носи мртве људе до сад је могао свакоме главару и нај- y rpoo.be, der Leichenträger, vespillo. већему богатуну казати: Hнт сам грђи |ГРЕБУЊА, f. (у ІІ. г.) vidе гребуље. ни грђевић од тебе.

ГРЁБУЉЕ, грёбуља, f. pl. (у Ц.г.) vidе грабље. ГЁТЕЊЕ, п. 1) баз дарlіфтафеn, foelatio. | ГРЁДА, f. (асс. греду, pl. грёде, греда) :) Ser 2) das Schimpfen, convicium.

25alten, trabs. 2) (у Сријему) у води или ТРЪй, ђа, фё, comp. p. грдан, fФlефter, fФlim- риту дуж сухе земље, бie бanobant, syrtis,

теr, pejor, adv. грђе:Нит' сам грђи нн грђе- cf. пруд. 3) (у Ц.г.) велика стијена, нан коса вић од тебе;

од камена: Ал' jАнђелко грби од Синана

Cкаче б'jесно од греде до греде Тад јунаку грђе жао било

Неколика живе уфатише, Но се ватра сламом грђе пали

А остало низ греде сломите Но га можеш грђе ражљутити

TPÉAE., m. 1) der Pflugbalken (der Grendel), ГРЁБ, m. (у Дубр. и по приморју) vidе гроб: teno. 2) планина у Херцеговини. Кад см” овуда јучер прооднли,

| ГРЕДИЦА, f. dim. p. греда. Овог греба овди није било

ГРЕдовит, а, о, uneben, bolperis, ѕаlеbrosus. Ово је греб побратима мога

ГРЕДом, im orbeigeben, in transitu, cf. мимоОста Иве на гребу Јелине

гред, узгред. ТРЁБАК, грепка m. hyp. D. греб:

ГРЕДУРИНА, f. augm. ь, греда. Ту му липи гребак ископаше.

ГРЁЗ, а, о, Боцн) grоb, crassus. ef. груб. ГРЕБАНИЦА, f. (у ц. г.) vidе огребине. ІГРёзнути, нём, v. pf. (у Бјелопавл.) грезнула ГРЁВАЧА, f, vidе огреб.

вода по пољу, т. ј. поплавила, überfфwemГРЁВЁн, гребена, m. (loc. гребену н гре

men, inundo. 6èny) 1) die Krämpel, carmen. 2) die Schul- TPÊJ, rpója, m. vide rpex. tern Seg Pferoes, humeri equini : Попео | ГРЕЈАЊЕ, п. (ист.) vide грнјање. му се на гребен. 3) беr bеrроrrangence rpЁЈАТИ, jём, (нст.) vide грнјати. Theil eines steilen Felsen, promontorium, wie TPÊK, rpéka, m. (y Cpujemy) vide rpex : Беі Пореч. 4) зидина од старе куле више Те је цару греке опростио

Спљета са западне стране Клиса. ГРЕдвАЊЕ, п. vіdе греховање. TPEBÈHÂÚA, f. die Krämplerin, carminatrix. ГРЕдвАТи, треујем, vidе греховати. ГРЕБЁНАЊЕ, n. Sag StämpeIn, carminаtiо. TPEÒTA, f. vide rpexora.

гребенара, m. Sеr #räтретафеr, rРЕпсти, гребем, v. impf. 1) fragen, Fralet, confector carminum.

scabo. 2) лан, кудјељу, fräтреіn, carminare, ГРЕБЁНАТи, нам, у. impf. frampeln, carmino, cf. гребенати: cf. редити.

Баба баби гребла лан, ГРЕБЁНАЦ, нца, т. (у Сријему) vidе огреб. Да јој заман прође дан ТРЕБЁНӣк, Гребеника, т. каменнта страна 3) н. п. котао, пошто се у њему млијеко нзмеђу Бјелопавлића и Роваца.

узвари, faben, rаdеrе. Највише жене дају ГРЕБЁништв, п. (pl. гребеништа) дрво на дјеци те гребу котао ; гдјекоји кажу да ће

које је гребен насађен или прикован, беr ономе који гребе котао или други какав Krämpelstiel, manubrium carminis. IIpunoBH- суд у оваком догађају, ићи киша кад једа се како је некакав дар запријетно

нли (ако је женско) својој трудној царици да ће је отјерати Удавати. нли убити ако му не роди сина, па она геќПсти CE, гребём се, v. impf. 1) fi, fragen, родившн дјевојку промијени је с Циган- se scabere: ком за мушко днјете. Кад ово Циганче у У Гребнце да се гребу мајке — цареву двору одрасте и као царевић стане 2) einander kraßen, scabere invicem. с господом ићи по лову, често је у шуми з) frauen, scabo: гребе се мачка, bie &age

говорно: Лијепијех дрва за гребенишша! Frallt. ГРЕБЁЊЕ, п. 1) bas &rauen, rasura. 2) vidе тре-ГРЕСти, гредём (гдјешто и грем), v. impf. бенање.

(по југоз. кр.) деђеп, ire, cf. ићи : куда ГРЁБЕшко гвожђЕ, т. (ст.) ef. гребештак: греш? нека гре; Све у љуто у гребешко гвожђе

Често гласи гредијаху ГРЕвӯштік, гребештака, т. т. б. мач, (ст.): ГРЕХові зьк, п. Зав ёйпоgеn, peccatom :

јSa Ойлдigen Сијевају мачи Гребешшаци

Ево ћу се тебе нcпoвиђет? ГРёвицE, f. pl. 5) vidе остружнне. 2) мјесто у Да ти свако греховање кажем Рудинама:

ГРЕховати, грехујем, у. impf. 3) радити на

се

стане жените

празник, einen Seiertag niФt feiern, diem fe- гейзица,

stum non celebrare. 2) sündigen, peccare. |ГРИзлица, f. (у Дубр.) vidе мољац. ГРЕхдтА, f. (нст.) vide грјехота.

| ГРизниЦА, ГРЁш, греша, m. грожђе које уцвати доц. ГРИЈАК, m. Rапngname, nomen viri.

није од осталога грожђа и за то готово ГРИЈАЛИЦА, f. у задружнијех људи поред куће нигда не може сазрети, а што би тобоже особита зграда, гдје се дјеца зимн грију, н сазрело, свагда је ситније од осталога и гдје се суше сланине (да их у кућн rpoxha, ber Herling, uva immatura acerba. Турци не би видјели) и т. д. зелено грожђе као греш.

ГРИЈАЊЕ, п. (јуж. и зап.) баs Bärmen, caleГРЁШАН, ина, шно, (нст.) vide грјешан. factio. ГРЁШЁЊЕ, n. (ист.) vide грнјешење.

|ГРИЈАти, jём, v. impf. (јуж. н зап.) ) wärmen, ТРЁшикА, f. 1) (у Хрв.) vidе греш, 2) (у Ли- саlеfacio. 2) сунце грије, јфеint, ѕоl lucet. ци) vidе вињага.

ГРИЈАТИ СЕ, jём се, v. г. impf. 1) [іф wärmen, ГРЁпшити, грешим, (ист.) vidе гријешнтн. corpus саlеfacere. 2) како се гријеш? т. ј. ГРЁшити CE, грешим се, (нст.) vidе гри- како се дрвариш ? јешнти се.

ГРИЈАчинА, f. новци што се плаћају за гриГРЕШКА, f. (нст.) vidе гријешка.

јање код ватре (н. п. у Турској по xановиГРЕшком, vidе гријешком.

ma), was man für das Wärmen (f. B. in rPÈDIAHKA, f. 1) das Gröschel (der Dreier), nu. Gasthöfen) entrichtet, quod pro calefactione

mulli genus. 2) (у Хрв.) vide rpeшика. datur. ГРЁшник, m. (нст.) vide грјешник.

ГРИЈЕ, гриja, m. vіdе гријех. ГРЁшница, f. (нст.) vide грјешница. ГРИЈЕх, гријеха, m. (јуж.) 1) бie Ойпфе, ресГРЁшпA, f. (у ц. г.) vidе шупљнка, ћесма, catum, 2) (у Боци) кад како чељаде побјеспријеплет.

ни, каже се: гријех је у њему, т. ј. ђаво, ГРИБ, m. (у ц. г.) велика мрежа, којом се die Raserei, furor.

по блату Скадарскоме хвата риба, art Sif: ІГРИЈВШАН, шна, шно, (јуж.) vide грјешан. neß, retis genus.

ТРИЈЌШЕЊЕ, n. (јуж.) Bas Onligen, to peccare. ГРИвити, грибим, у.. impf. (у ц. г.) грибом ГРИЈЁшити, гријешим, v. impf. (јуж.) 1) junkie

хватати рибу, mit грно fifфен, piscari ope ge, peccare. 2) гријешити душу, бie бeele гриб.

mit Sünden belasten, peccare: nnje tako ГРИБЬЁње, т. баѕ sifфеn mit гриб, piscatio брате, не гријеши душе (кад се мнели

да ко говори што криво). ГРИВА, f. Die Rabne, juba:

| ГРИЈЁшити ск, гријешім се, у. г. impf. уж.) Ој дoрaтe гриве позлаћене

1) fündigen, peccare. 2) 0 kora, gegen Jemand ГРЙВАСТ, а, о, н. п. пас, wеір ит деп аlѕ, fündigen, peccare erga aliquem. collo albo.

ГРИЈЕШКА, f. (јуж.) кад се уводећи у брдо ГРИВНА, f. 3) гвоздена карика што држи косу прескочи један зубац.

за косиште, bеr Cenjenring, orbis falcis. ГРИЈЕшком, (јуж.) vidе нехотнце. 2) наруквица (сребрна, златна или од |ГРИзотА, f. (јуж.) vide грјехота. пиринча), дав 21embano, armilla. 3) (у ц. ГРИмица, f. (на Корч.) vide гризница. г.) на пушци, дer Ring Bet Sen Slintenlauf ГРИНТА, f. (у Рисну) vidе живина 1. (болест): an den Schaft fest hält, orbis, cf. kapaka, Тако ме гринша не јела ! павта, 4) (у Херц.) низ н. п. ораxа, љеш- ГРЙНутн, нём, v. pf. Io8ftürgen, irruere, cf. поника, оскоруша и т. д., Sex Stan, . 28. летјети: Пuffe), corona, cf, гриња, гротуља.

Таде грину чекме Хасан-ага, ГРИвњАШ, гривіљаша, т. т. б. голуб, бie grü: Милована да уФати жива

pere 21st per polstauben, palumbеѕ, cf. голуб. грињА, f. (у ц. г.) vidе мољац. ГРИво, m. ein било mit einem weipen Sranje ГРИЊА, f. (у Боцн) :) Sie офние (6. 3. Peram Hals, canis collo albo.

- Іen), linea (margaritarum), cf. нӣз. 2) н. п. ГРИвов, гривoвa, m. (у Грбљу) vide гриво. смокава, ораxа, еіn frаng (в. 28. Rue), ГРИЖА, f. 1) баѕ Заифsrіmmеn, tormina. 2) Hн corona (Dueum), cf. гротуља, гривна.

муже, ни гриже, ни добре вечере, cf. ГРЙњица, f. (у горњ. прим.) dim. p. гриња: брига,

Пак ми се хоће дарови : TPA3, m. 1) das halbverdaute Futter im Magen, Свакоме свату грињица

š. B. des Ochsen, pabulum indigestum. 2) mito Сваким добром нспуњена, отпада кад се дрво тестернше, еägejpine, и ружицом од прољећа ѕеоrbs.

и грињицом од бисера ГРИЗАЛО, п. у пословици: Ако што не бн у ІГРИСКА, f. (у Славонији) vidе рскавица.

кусало, не би у гризало, ба ?agen, morsus. ГРЙСКАЊЕ, n. Bas Beigen, mоrdісаtіо. ГРИЗЁЊЕ, п, бав 23eipen, Ten, mоrѕив. ГРЙСКАТн, кам, v, impr. (dim. p. грнсти) bejГейзина, Е. augm. b. грнэ.

jen, mordico.

оре гриб.

[ocr errors]
[ocr errors]

ГРИстн, гризём, v. impf. Беіреп, mоrdео. А инјевом за грло бијело -
ГРИх, гріха, т. (зап.) vidе гријех.

Oће мене да објесе ГРЙч, т. (у Хрв.) велика врлет, бie Oteile, 0 злу дрву о дријену declivitas.

Отвом грлу о бијелу ГРИЦАН, шна, шно, (зап.) vide грјешан. 2) бie Surgel, guttur : нешто ме боли у ГРИШЕЊЕ, п. (зап.) vidе гријешење.

грлу. 3) бie Otіmme, vox: има лијепо грло. ГРИшити, грішйм, (зап.) vidе тријешитн. 4) ein @tud, caput: има десет грла говеГРИшити CE, грншим се, (зап.) vidе грије- да, 5) грло у чарапе, bie Xbre ppm @trumpf,

fistula, canalis tibialis. 6) грло у пушке, бie ГРИШКА, f. (зап.) vidе ријешка.

Mündung, ostium: ГРИцком, (зап.) vide грнјешком.

Од два грла, од зрна четири ГРИшниЦА, f. (зап.) vide грјешница.

Стрмо грло окренуто ГРHхдТА, f. (зап.) vide грјехота.

7) (у Ц. г.) око гдје се риба хвата: ГРJExəТА, f. (јуж.) vidе гријех.

А кад бно на грлу Пеака ГРJЁЩАн, шна, шно, (јуж.) :) juncis, peccato-| ГР.БА, f. hyp. p. грлица.

гius, improbus. 2) грјешно дијете, unfфul - ГРљЕ, f. (по зап. кр.) vide грља: dig, innocens.

Књој доходи друга грље ГРJЁшник, m. (јуж.) беr Oünber, peccator. TP.HÊbE, n. das Umarmen, amplexus. ГРJЁшница, f. (јуж.) ) бie Dünserin, pecca- ГРМ, грма, т. (р. грмови) 1) eine art time,

trix. 2) (у Дубр.) која затрудни без мужа, quercus genus. 2) (по југоз. кр.) баs Gebufф, die außer der Ehe schwanger wird, quae extra fruticetum, cf. грмен: matrimonium ingravidatur. Дубровчанин се У грм главе не верала у какој великој невољи завјетује да ће rРМЁн, грмена, m. (у Ц. г.) бав Sebufф, fruнајвећу грјешницу узети за жену ако га ticetum, cf. грм, честа: Није ту грмена нз Бог избави, и то учини послије.

којега ће вук изнћи. ГРК, т. 1) феr Зrieфe, Graecus. 2) у Бачкој| РМЕти, ми, (ист.) vidе грмљети.

по селима зове се грк сваки човјек који ГРМйк, грмйка, т. беr &іфепwalb, quercetum. држи дутан, Ser Raufmann, mercator : гле, ГРМИНА, f. augm, , грм. у овоме селу Чивутин ерк!

грмити, мӣ, (зап.) vidе грмљети. ГРк, грка, грко, (грки, кa, кo, comp. грчӣ) гимня, m, dim, p. грм. bitter, amarus.

ГРМЈЕлица, f. (у Дубр.) мала Ђинђуха, Fleine ГРКињА, f. 1) bie Srіефіn, Graeca. 2) у Бачкој Glasperle, margarita vitrea minor.

по селима жена која држи дућан: ГРМЈЕТи, мӣ, (југоз.) vidе грмљети. у Врбасу гркиња на гласу:

| грмљАВА,

f. das Donnern, toritru. Чам дувана, лула окована

грмљАВИНА, ) TPKbAh, m. die Luftröhre, arteria aspera. ГРМљак, грмљака, м. Сіфепwal, quercetam, ГРКНУти, нём, v. impf. etibas bitter fein, subama

ef. грмик. rus sum: гркне мало.

ГРМЉЕТи, мӣ, v. impf. (јуж.) боппеr, tono: T'AAT, a, 0, der Schreihals, clamosus.

Кад грми, свак се себе бојн; Кад најГРЛАШцк, (грлашце), п, vide гръоце.

више грми, најмање кише пада. У нароГРАйн, трайна, т. (у ц. г.) н. н. у тикве, ду се нашему мисли и говори да свети

der Hals der Flasche, collam lagenae. cf. rpant, Илија грми (гдјекоји још кажу да трчи грло.

по небу на колима, па од оне лупе поГРJнти, лим, v. impf. итarmen, amplector.

аmрlеctor стаје грмљава); за то се он н зове у наГРнти CE, лим се, y, r. impf. fіф итаетеп, роднијем пјесмама громовник Илија. invicem se amplecti.

Кад гром удара, онда кажу да свети ИлнГР.йт, грлића, т. н. п. у пушке, нли у стак- ја, по заповијести Божијој, гађа ђаволе

na 1) der Hals der Flasche, collum lagenae. (узврдао се као ђаво испред грома”); за 2) das Ende des Flintenlaufs, extremum ca- то говоре да се не ваља крстити кад гром nalis igniyomi. 3) (у Далм.) грло у чарапе, пуца, да не бн ђаво у невољн побјегао die Röhre vom Strumpf, fistula, canalis ti- под крст, у који гром не ће ударнтн. bialis.

Што је у пушке и у топа тане, оно је у ГР.ИЦА, f. Sie Surtеrtаube, turtur.

громасшpјелица: кад гром гдје удари, ГРІнчит, m. Bas Bunge bеr gurteltaube, pullus она отиде у земљу, а послије неколико turturis,

година изиђе на земљу, па је онда многи ГРАНчнцА, f. dim. p. грлица :

нађу (камен бјелутак колико велики орах, Грличица гргутала

глатко затесан са многијех страна, те су "Ранчэй, чја, чје, беr Surteltauben, turturum. на њему постали многи углови), и оставе rP.10, n. 1) der Hals, collum :

је или носе уза се, као какву амајлију Десном га је руком у ватно

(ваља да од грома?). На колико недјеља За десницу н за бритку сабљу,

прије Ђурђева дне загрмн први пут од

[ocr errors]
[ocr errors]

године, по онолико гроша кажу гдјекоји Ведро небо, грозна кнша пада (у Србији) да ће оне године бити сто ока ГРозд, т. (pl. гроздови) бie staube, uva. . жита (али како су сад грошеви спали, ва- ІГРоздА, f. hyp. . Гроздана.

би мјесто недјеља узети дане, грбзДАК, грбска, m. hyp. E. грозд: нли мјесто гроша паре, па мјесто сто ока Свака ти лоза гроздак родила рећи једна ока, или још како друкчије). — ГРОЗДАНА, f. Xrayenname, nomen feminae. Многи, особнто дјеца, кад чују први пут ГРОЗДАН, зна, зно, cf. грозан 1. од године да загрин, ваљају се по земљн, ГРоздЙЈАНКА, f. vіdе Гроздана : да их оне године леђа не боле. Кад Момир љуби сестру Гроздијанку грми на Илијн дан, кажу да ће се онога Гроздит, m. dim. v. грозд. љета уцрвљати или онако покварити нГРдзити CE, зйм се, v. r. impf. 1) fфаubern, опасти ораси и љешници.

horreo. 2) (у Хрв.) коме, Broken, minari, cf. C'MOB, a, o, der Eiche, Eichens, quercinus. пријетити : грозе се људи да туже. ГРМовина, f. Das &іфenbols, lіgnum quercinum. |ГРОЗЈЕ, п. (на Корч.) vide грожђе. ГРМУША, f. (у Ц. г.) нека мала тица, bie Sei= | ГРозницА, f. Sieber, febris, cf. огањ, огњица.

genschnepfe, motacilla ficedula Linn. : Huje to IPÒ3HHYAB, a, 0, 1) fieberhaft, febriculosus. шуша ни грмуша.

2) Sieber perurfaфeno, febrіfеr, i. 8. вода: ГРHАло, п, даска насађена на дрво, као граб- Бунар-вода свака грозничава : ље, те се жито грће на гумну (у Бачкој), ГРойтАЊЕ, n. vіdе грохитање. eine Art Rechen, rastri genus.

ГРойтАти, гронћём, vide грохитати. PPHАЦ, грнца, т. 1(доље преко Мораве) Set |r'РбЈА, f. hyp. p. грозница: ГРНЕ, нета, п. dim. Sopf, olla, cf. лонац. Љута би те уфатила гроjа ГРНУти, грнём, v. pf. 1) зиjаmmеnfфаrrеп, сог- ГРоктањЕ, n. 1) vidе грактање. 2) Das krilern,

, rado. 2) ftrömen, effundi: грнуше људи; vox vibrans. грнуше свиње чопором.

ГРОКТАТИ, грокћем, v. impf. 1) vidе грактатн. ГРНЧАРА, f. (доња и горња) два села у Јадру. 2) tridern, vibrisso, cf. потресатн.

Внше тијех села на једном брду (које се геом, грома, т.бer Donnеr, tonitru. cf. грмљетн. зове Гнила „Срео сам га код Гњи- ІГРдмила, f. vіdе гомила. ме” —) копа се гончарска земља, а лон- ГРОмилАЊЕ, n. vіdе гомнлање. ци се сад граде у другом селу (у Коре- ГРОмилATи, лам, vidе гомилати. нити) више Грнчаре. У тој околнни сад |ГРОмЙЛАТИ СЕ, ла се, vidе гомилати се. не зна нико што је грнац, него сви го- (ГРомовнӣ (тромовнӣ), на, но, н, н. стрнјела, воре монац.

der Donnerkeil, fulmen. ГРов, гроба, т. 1) Sas Grab, sepulerum. 2) гроб | Ромовник илиЈА, m. Der Donner Eliав, Elias

неопојан (рече се за стара човјека који је tonans (cui tonitrua obtigere in coelis), cf. већ готово умръо), бет ходе пађе, morti грмљети : proximus.

Њу ми пита громовник Илија ГРОБАК, гропка, m. dim. E, проб.

ГРОмОРАДАН, дна, дно, (у Ц. г.) велики, не PPOBE, n. der Gottesacker, coemeterium. зграпан, fekt stop, ingens, cf. горостасан. ГРОБнй, нa, нo, Grab-, sepulcгі: Тако ми гроб- ГРОмОРАН, pнa, pнo, vide громoрaдaн. не земље!

ГРОмотАН, тна, тно, fфаlеn, sonorus : гроГРОБНИЦА, f. Die Grabbble, sepuleruni, cf. рака. мошно говори. ГРдвовЊЕ, n. (у Црмн.) vidе гробље. ГРОМУЛА, m. грoмoрaдaн човјек, febr stoper ГРОЖЕВ, р. (coll.) :) Sie rauben, uvae, 2) сухо Mensch, ingens homo.

(морско) грожђе (крупно и ситно) Xojine, ГРдник, гроника, m. (понајвише се говори 3ibeben (3webеп), гоѕina. 3) опремно га у pl. гроници) у свињчета месо испод грла, cybo rpoxhe, hat ihn zu Grund gerichtet, ad сав баlѕftud, collare, cf. нараслнца. internecionem adduxit.

ГРдница, f. (р. грло) bie Braune (bei Офwei: ГРОЖЕЊЕ, п. 1) Tag 'фаидеrn, horror. 2) ба nen), angina. Droben, minae, cf. пријећење.

агроннЧАВ, а, о, febljubtig, angina lаbоrаnѕ. ГРожЊА, f. (у Хрв.) bie Probung, minae, cf. |rPбнтуЊА, f. vіdе гротуља. пријетња.

ГРднути, гронём, v. pf. Kerabiturien (рет Re: SPÒ3A, f. der Schauder, horror, cf.-jesa,

gen, Thränen, berabgeschütteltem Obst), defluo. ГРОЗАН, зна, зна, (ст.) ) traubenreib, uvifer: rедњА, f. ein Sruktyweig bеr #irfфе, ramulus Па он ломи грозна винограда

cerasi plenus fructu. 2) грозне сузе, bеftanoides Spitbeton ber ГРоњИЦА, f. dim. p. гроња. Shränen:

ГРдот, т.

уіdе грохот. Грознијем се сузам” упрљао - rpor, m. 1) vide rpoxor: грозне сузе ваља

Ал' се Иво у грош насмејао 3) грозна кнша, т. б. крупна, Беftig, vehe

2) (у Хрв.) у воденица кош гдје се жито mens ;

засипа.

« PreviousContinue »