да је Крајински кесим био 50 кеса, а Кључки 30, а башкнезовима да је било одређено по 15 кеса (на годину).

Десетак од жита сасипао се у амбаре на Прахову, пак се је оданде по наредби Турској носио у градове, а кашто су башкнезови закупљивали десетак особито, пак су с њим чинили шта им је воља.

Башкнез је имао три буљубаше с пандурима ; двојица су од овијех има ли по 15 пандура, и један се од њих налазио поред Тимока, а други од Кључке стране, те су чували да не би каки рђави људи (Турци или хајдуци или лопови) откуда дошли и народ узнемиривали; а трећи је са 30—40 пандура био код њега те га је чувао и слушао (т. ј. заповијести му по селима разносио). Све три ове буљубаше са својијем пандурима били су Хришћани.

Кад су људи имали за што распру један с другијем, најприје су долазими башкнезу на тужбу, па које он не би могао намирити оне би водио к воjводи и онамо би им њих двојица судили.

Бег и војвода нијесу се смјели ништа мијешати сами од себе у управ«Бање народно; ако ли би се на силу стали у што мијешати, башкнез их је могао тужити и промијенити.

Кад би један башкнез умръо и други настао, новоме се свагда давао берат на његово име.

Ово је све овако било до времена Пасманцијна, а Пасманција поставши царски противник, није марио за Крајинске правице и бeрате, него у Неготину начини мали градић и у њему намјести Турке, који су по Крајини владали као и по осталоме његовом подручју, тако је и у њу поред харача уведена саена: по 3 гроша на сваку харачку главу (ако ли би ко како дијете сакрио па би га Турци пронашли, онда је ваљало платити још један грош ономе који га је пронашао); за ово вријеме башкнез је био као Турски слуга. У томе и Срби устану на дахије (1804) и пошљедњи Крајински башкнез Перча Станковић Карапанџа са својијем братом Мишом пребјегне 1807 године у Пореч, и тако се сврше Крајинске правице.

Вриједно би било да се Српски капи–ћехаја у Цариграду потруди не би ли изнашао пријеписе од берата како онијех који су Крајини били дани тако и онијех који су се давали башкнезовима. Јамачно ће се ово ондје моћи наћи, јер су мени казивали наши посланици који су 1813 године били у Нишу и у Софији ради мира с Турцима, како је Челеби-ефендија, који је онда ради мира био из Цариграда одређен и послан, спомињао Крајину, и из некаке жуте свилене кесе вадио писма о различнијем правицама које су народу нашему од старине даване. Тако може бити да би се ондје могло што наћи и осим Крајине о другијем крајевима народа нашега, а и у ризници какијех нашијех ствари још од боја Косовскога; а то би све за историју нашу било од превелике цијене, јер је историја народа нашега нама много познатија под Немањићима него под владом Турском. У Бечу о Божићу 1831.

Вук Стеф. Караџић.

НА ново до ДА ТЕ Рил Eчи.

БатЊАЧА, г. (у Паштр.) погача што се да- говЁДАР, говедара, т. 2) (у Јасеници) vide

2( је полазнику.

бркица. БЁДРЕница, f.

Іговеђа болест, Rils: гРБАТ, а, о, vide гриваст. БЕДРЕници, ника, m, pl. fbrano.

ГРљАШ, грљаша, m, vide гривњаш. БЕлоПАНДАРА, f. (у Рудн. н.) бијела крупна ГРОчиЦА, f. рјечица која тече кроз Гроцку шљива, cf. јајара.

и ниже њe утјече у Дунаво. виљїжЈв, п. Зеіфеп, ѕіgnum :

ГУНТУРАТ, гунтураћа, т. болест у коња кад Зло биљежје, свуд мраморје, аох попе — им иде гној на нос. БлизнАив, а, о, vidе ближњайв.

ГЎЦА, f. (у Шумад.) vide буца 2. cf. крмача. Боковина, f. Bobrenitro, eulmi fabae. ГУЦІАЊЕ, п. vide буцање. BOTÒMÔAE, n. das Beten, preces :

ГУЦAТи ск, гӯцам се, vide буцати се. Страшно твоје богомоље, апостоле! — даљ, f. Sie Serne, longinquitas.

! f, водитељ, т. у загонеци, cf. ходитељ, ДАРОВИНА, f. новци што млада о свадби ску. водљИКАВ, а, о, ftaфelis, spinosus.

пи од даривања, cf. даровнина. БджУРА, f. (у Грбљу) прасеца што се ко- двоЈКА, f. 2) vidе двоцијевка. воЖУРИЦА, Гље за Божић, cf. печеница. дожЊкти, жањем, v. pf. ju nee enter, meto Бостанчия, m. dim. . бостан 3.

(absolvo messem). БРАити, Бранћа, m. племе у Аустријскоме доРасти, растём, v. pf. Беrаптафjen, adolesco.

приморју више Будве, на граници Цр-| ДРВАРА, f. Polifammer, cella lіgnaria. ногорској.

БЁТИМАК, ћка, m. hyp. . фетић. БРАТичина, f. Vie Bruderstофter, fratris filia. кЁЖАК, жешка, шко, н. п. вода, млнјеко, beip, БРЁКА, f. Befrei, clanior, cf. вика.

fervens. БРНКА, f. (у Банату) беr Xotblauf, erysipelаѕ, жЙВА РАНА, f. (у Херц.) vidе живина 1. cf. пламеник.

ЖЎЛИЦА, f. vіdе стопица 2. БЎВИЦА, f. (у Рисну) свилена буба, беідеn: ЗАБЕдити, забедим, v. pf. (у Сријему) vide wurm, bombyx.

обедити. вЎЦА, f. 2) (у Шумад.) vidе крмача 2. cf. гуџа. загонит, а, о, у загонеци: Пуна јама загоБУЦАЊЕ, п. perbal. p. буцати се.

ниша јада (пушка). БЎШАТИ СЕ, буцам се, у. r. impf. играти се зажињАЊЕ, т. perbal. p, зажињати. буџе или крмаче.

ЗАжињАТИ, њём, v. impf. у туђу њиву, с. ВАМАТАЊЕ, n. perbal. р. валататн.

закосити. ВАЛAТAТи, там, v. impf. оштро говоритн.

ЗАКВАЧити, чим, vidе закачитн. ВАРАти, рам, у. impf. 2) vidе варакати. | ЗАПЁВАЊА, f. (у Сријему) flagemeit, praetica, ВЁзилиЦА, f. vіdе везиља.

cf. нарикача. ВЕСЕЛИЦА, f. (у Грбљу) vidе чесница. ЗАСКРдвити, заскробни, v. pf. ftarten, amylo внЈЁРАТн, вијерам, v. impf. vіdе вјерити:

соrrоboro (lintea), cf. уштиркати. Ал

у коло међђевојке, мој делно, ЗАШКРовити, зашкробим, vidе заскробити. Да их бираш и вијераш, мој младићу — ЗЁ0, m, hур. р. зец : Мени зејо! (кад се вЙРКЁ, adv. вирећи.

игра зеца). вЙСАК, cкa, m. vіdе виска.

3ÊU, m. 2) arpa, Art Spiel, ludi genus. вддАЦ, in per Элебепваrt: води га (његов) во- зЙЦАло, п. (у Дубр.) vidе огледало. дац, т. ј. ђаво.

исТРЁсти, трёсём, v. pf. auébeuteln, excutiо. водични пост, т. крстов дан уочи Богојав-| ЈАлКА, г. (у Шумад.) vide jaхaлнца 2. љенија.

Какӣ, кa, кo, vidе какав. ВРАжда, f. (у Грбљу) vidе крвно коло. КАРАМАНИЈА, m. Турчин закона ХришћанВРТАо, тла, т. vіdе врт. вртишіть,n. (у јужној Србији) vide купуснште. КЕСтозуы, т. (у ц. г.) који кеси зубе. ГЛАВАТИЦА, f. (у Мостару) vidе младица 3. кнёжинскӣ, кa, кo, Don кнежина. галвӧР, m. (у Рисну) vidе блаор. Припови- костбЛАЦ, Костоца, т. зндине од старога једа се да сваки главор закоље 12 змија,

града на десној страни Млаве гдје она а тринаеста њега, за то веле да га не ваља

утјече у Дунаво. убити, а кога убије осам му је дана назатка. | кракат, а, о, langbeinig, longis cruribus. гласан, сна, сно, bеrubmt, famosus, cf. знатан : КРИві, ғ. аdj. некака свињска болест, од Што угаси гласну кућу

које се свињче згури, пак се обрѣе.

скога.

мом.

KPALLIOM, heimlich, occulle.

ШАнгаНЕТ, панганета, . 28ajonet, pugio. КУБАС, у загонеци: Утече ми кубас уз бр- ПАРЛАТОРИЈА, f. око Саве и око Дунава.

дашце низ брдашце, ко мн не ће каза- плямёнин, пламеника, т. (у Сријему) Xothти, крваво му ердашце (зец).

Lauf, erysipelas, cf. брнка. Айм, т. 3le, lamina: црква покривена ли- поддТАВити CE, вём се, v. P. pf. кад на но

во нарасте трава по кошевини МАНГулица, . Bas Beiblime tоп мангулац. стрништу. cf. ота ва. МАРВЕН, а, о, н. п. земља, vide сточан 1. поЈЕдинцЁ, einen, singulatim, cf. напосе. мдсОР, m, велика каменита планина у Дал-постиш, cf. пестиш.

матинском приморју између ријеке жiр-| ПРЕСАЛДУмити, мим, v. pf. Бinübеrfфіffеn, traновнице и Цетине.

jicio. мәЧАЛИНА, f. (у Ц. г.) као пишталина.

ПРОЖЁти, жёжём, v. pf. Burbbrennen, peruro. MPHАРИЦА, f. (у котору) 2Гrt Sani, choreae | ПРӯжити, жим, v. pf. 1) н. п. чашу, rеіфеп, genus,

porrigo. 2) н. п. руку, aus trefen, bеrrеіфеп, НАЛПРИЈЕ, guerit, primo.

extendo, porrigo. НАМЈЕРАН, pнa, pно, н. п. ја нијесам био прӯжити CE, жим се, v. P. pf. ji, aus ftrefen, namjepan, Willens sein, in animo habere, cf.

extendere corpus. пузEKKE, Rtriebens, repens. ПУЗЕККЕ

kriechend. НАМУ.љнти, намуљии, v. pf. намуынла вода | ПУЗЕЋки,

(земљу), т. . нанијела, аnfфтеттеп, аgge- РАСУйвањЕ, n. petbal. v. paсушивати се. ro. cf. муж.

РАСУшЙВAТи ск, сушујем се, v. r. impf. vide насилица, f. (у ц. г.) Gewalttbat, vis.

paсушити се. НАТИРАТи, рем, v. impf. vіdе натрти. свѣштенички, кa, кo, Priefter, sacerdotaНАТРти, натрём, 2) н. ін. погачу, кад се ми- lis.

jech, zusammen kneten, condepso, subigo. синАБИЈА, f. Irt pfel, mali genus. ддJкло, п. (југоз.) vidе одијело.

синџИРЛИЈА, f. vide сирцнрли зрно. ОКРИВАТИ СЕ, вам се, v, r. pf. окривале се сломити, сломим, v. pf. gerbreфen, frango.

свиње, кад удари крива у њих, mit кри-спомнЊАТА СЕ, њем се, у. r. pf. im intеntеn

ba behaftet werden, morbo kpaba dicto corripi. bleiben, hominum mentibus haerere : диЕРАК, оперка, т. бreiеdige8 23rett. У по- Дуго ти се име cиoмињало

кривању зграда даском оперци требају стишATи ск, шам се, v. г. pf. jid, legen, conпо крајевима (око углова).

накан.

3 мјесто Банату

ШТАМПАРСКЕ ПОГРЈ Е Ш К Е

KE

које су се до сад опазиле.

закона

Код

Код БЕРМЕТ

стоји absinthiacum мјесто absinthiatum BACйонӣ свиJET

въсел€наа влах

закони Немачкијем

Њемачкијем во не треба: „некака морска риба” Врзино коло стоји Белебета

Велебита вучит бак

бак мјесто гањАТИ

ГАЊАти гЁГА разликује

разликују Мјесто глӰМАЦ

ГЛУМАЦ
Код
ГРдмовник илиЈА
Donner

Donnerer Код ГРОШ

поморило

поморила Мјесто гӯзоЊА

ГӯЗОНА
гӯБА
у

уз
Ријеч ДВАЁстина стоји пред двідвствРО
Мјесто дивЁРИЧНА стоји дЙВЕРИЧНА
дивљА тйкВА

дивљА тйкВА дивљӣ КАРАНФил

дивљЙ КАРАНФил дәАКАТИ

доАКАТИ Код ДОБРЕ

копла

мјесто копља
ДРЁМАК
дремавац

дремовац
ДРИЈЁМАЈо
Schafmüße

Schlafmüße Мјесто ДРЙњак

ДРИЊАК
ДРдвити

дговити
ЕФЁндЙјскӣ

ЕФЕндилски Код жДРАљИКА

molilotus

melilotus Мјесто ЗАГЊУРИти СЕ

ЗАГЊУРИти СЕ
Код
ЗАКЛАПАТИ
claupo

claudo
ЗАМКА
мртво узице

мртвоузіце
заслон
вунена

вунене
иванъЕЊЕ
јаванђелије

јеванђелије Мјесто извитӣ дҒАЊ

извитӣ дАю ИСКАЗАТИ

изказати ИСКАПљивАЊЕ

нскапљивању Код испїти се

за врат

за вратом на језик

на језику
испосниЦА
већина

пећина
исход
2

3
JABỆP
platanoeides

platanoides Мјесто ЈАнцик

ЈАнрик Код JÈPBÂH

зeгoнецн

загонеци Ријеч јУЧЁРАЊй стоји послије ЈучЌРАШЊй, а требало би да је прије Код калинА

стоји
ligustum

мјесто ligustrum Мјесто канап

КАНАП
Код KÀTAHAIL ваља rеѕеdа да стоји пред luteola
КАША
стоји поносем

мјесто понесем
Ријеч Квісити стоји пред квасило и кваснНА
Код кВЁкнути стоји

t

ut
киснути
aacesco

acesco
врљта

врата
кишЈЕТИ
regen

regner
КлЁк не треба
клён
squalius

squalus

Квек

Кве ик