Page images
PDF
EPUB

Код којијех ријечи стоји да се говоре у Барањи, оне ми је дао г. Адам Драгосављевић; код којијех стоји у Сријему, од онијех сам гдјекоје ја купио а гдјекоје ми је дао исти Г. Адам Драгосављевић и покојни Аврам Панић парох Шидски ; код којијех пак стоји у Боци или у Рисну или у Грбу, и од онијех сам гдјекоје ја купио, а гдјекоје ми је дао Г. поп Вук Поповић и Вук Врчевић, обадва Ришњани.

Као што је код гдјекојијех глагола назначено како имају гдјекоја времена, и код самоставнијех ријечи какав им је глас у гдјекојијем падежима, тако је ваљало назначити и код самоставнијех ријечи које у множини нарастају на ови или на еви, као н. п. што је казано код кнез да је у множини кнезови и кнежеви; ово би било вриједно назначити једно за то што сваки човјек, особито туђин, не може ласно знати које ријечи овако нарастају које ли не, а друго што се код многијех које нарастају и глас мијења, н. п. гäвран: гёвра-. ни и гавранови, овдје је што се гласа тиче са свијем по правилу; у ријечи кож: нежи и нджеви, овдје је глас у ножеви као и у ножи; али у ријечи град: гради и градови и т. д. глас је са свијем различан. Али ово из почетка не почех, па тако за сад и остаде.

Ако кад Срби у писању књига приме једно макар које од својијех нарјечија, онда у рјечницима не ће ни требати ријечи по свакоме нарјечију писати за себе, него само по ономе којијем се књиге успишу, макар назначивши код сваке ријечи како се говори по другијем нарјечијама , н. п. дјед (јужно бед, источно дед, западно дид). Тако и оне ријечи у којима се успише х не ће бити потребе писати и без х. Али за сад док је још главна брига и потреба да познамо свој народни језик по свијем крајевима, мислим да је ваљало писати све овако као што сам у овој књизи писао.

Ријечи које једно значе може бити да би најбоље било код оне за коју се мисли да је најљепша (најобичнија и најприличнија) метнути све остале назначивши ако се која гдје у особитоме крају говори, па послије код сваке казати само vide, н. п. раоник (аемеш, У Црној Гори јемљеш), па послије код емеш и јељеш само vіdе раоник; тако чунак (чуњак, чун, лајдица) и т. д.

Прил. имена која су постала на ски и ки од имена која значе ред каковијех људи или животиња говоре се и као нарјечија (adverbia), н. п. живи госaөдски, обдарио га царски, брани се јуначки, говори Турски, једе свињски; али ја ово за то нијесам назначивао што се управо изговара онако као што су ова имена овдје у књизи наштампана.

Истина да би се могло за главно правило узети да се у свијем нашијем глаголима у првоме лицу садашњега времена оно самогласно слово пред и изговара са знаком ", н. п. играм, мӧлім» ағрем, али у глагола који се свршују на јем, а особито ијем, изговара се, е без и какога знака , н. п. лійјем, ийјем, бйјем и т. д.; може бити да би ко рекао й айјем, ийјем, бйјем, али ми се јамачно чини да је обичније оно прво. Тако би се рекло и кўјем, снујем, чјем, али ми се чини да би се поред овога рекло прије и кујем, скўјем, чјем, него айјем, ийјем, бијем, и т. д.

1

Велика хвала Буру Даничићу, који се трудио око превођења ријечи на Њемачки и на Латински језик и око поправљања и надгледања у штампању. Ако се у превођењу ријечи нађе гдје кака погрјешка, то ће радо , опростити сваки онај који зна како је овај посао тежак. Може бити да ће се најприје наћи погрјешака у превођењу ријечи које вначе траве, дрвета и животиње, али у нас ва сад док немамо само о томе књига и то од људи који се особито око тога посла труде, друкчије не може бити.

Гласове у ријечима старао сам се да назначим онако као што се највише говори у народу нашему не гледајући на разлике које се по гдјекојијем крајевима налазе. Још у предговору к првоме рјечнику ја сам казао како се гдјешто у Биоградској нахији говори н. п. менац (мјесто аднац), конац (м. конац), кукуруз (м. кукуруз), село (м. село) и т. д. Од овога је много знатније што се у Црној гори и по њезинијем околинама говори н. п. дйјеше (м. дијеше), майјеко (м. млијеко); Мирко (м. Мирко), Боко (м. Љвко); огњишше (м. огњйшише), брчишше (м. брчишше), кашаришше (м. кашаршшше); зење (м. зеље), робље (м. робље), гвӧжђе (м. гвожђе) и т. д. Истина да ове разлике нијесу тако знатне као што се једне ствари по народу различно зову, али ће по времену ваљати и њих покупити и назначити.

Код ријечи жвакалица ја сам казао да се приповиједа да су је Турци некад искали, а Руски генерал Иван Петровић Липранди казивао ми је јесенас да су је Турци (својом ријечи дишпараси) и у наше вријеме у Бугарској искали, па још не само за себе него и за своје коње (дишхаки); и да је године 1829 КучукАхмет једноме Турчину од тевабије Карајанем-пашине повадио све зубе за то што је од свога домаћина (код кога је ноћио) ујутру на поласку искао дишаараси и дишхаки. По овоме може се мислити да и оно може бити истина што сам најпослије казао да се говори код ријечи одрина.

к ономе што је код ријечи крајина казано о Крајини Неготинској додаћу овдје још нешто што је на молбу моју Г. Илија М. Гарашанин од најстаријих људи у Крајини дознао и мени јавио, и то:

људи у Крајини давали су од прије до Пасманцијна времена на годину: а) орезе на пореску главу 7 гроша, б) харача (на мушкиње као што се и по другијем мјестима плаћало) по 2, гр. и 20 пара, в) мртвине по 1 гр. и 22 пае, г) свадбарине по 1 гр., д) тулумине на 1000 чокота по 20 пара, 5) на катен воденични по 2 гр., е) на овцу з пара, ж) на свињу з пара, 3) на кошищу 5 пара, и) на 1000 главица кулуса 5 пара, ј) десетак на оно жито ко* се жање. Осим тога ва храну и за друге потребе које бегу и његовијем урцима који су сједили у Кладову, које башкнезу и његовијем пандурима кметовима који би народнијех послова ради долазили у Неготин или упра• рећн башкнезу у конак, давала је свака пореска глава на годину: по једну либу масла, по један шиник (20 ока) јечма, по једна кола сијена и по једна ва ; свака бачија по 7 ока сира, и свако село по 6 ока лоја и по 6 ока гра. Све ове дације купио је од народа башкнез преко сеоскијех кметова ; а лико је од тога он Турцима давао, колико ли је њему остајало, то се да

управо није могло дознати, него најстарији људи говоре само да су чули

да је Крајински кесим био 50 кеса, а Кључки 30, а башкнезовима да је било одређено по 15 кеса (на годину).

Десетак од жита сасипао се у амбаре на Прахову, пак се је оданде по наредби Турској носио у градове, а кашто су башкнезови закупљивали десетак особито, пак су с њим чинили шта им је воља.

Башкнез је имао три буљубаше с пандурима ; двојица су од овијех имами по 15 пандура, и један се од њих налазио поред Тимока, а други од Кључке стране, те су чували да не би каки рђави људи (Турци или хајдуци или лопови) откуда дошли и народ узнемиривали; а трећи је са 30—40 пандура био код њега те га је чувао и слушао (т. ј. заповијести му по селима разносио). Све три ове буљубаше са својијем пандурима били су Хришћани.

Кад су људи имали за што распру један с другијем, најприје су долазими башкнезу на тужбу, па које он не би могао намирити оне би водио к воjводи и онамо би им њих двојица судили.

Бег и војвода нијесу се смјели ништа мијешати сами од себе у управљање народно; ако ли би се на силу стали у што мијешати, башкнез их је могао тужити и промијенити.

Кад би један башкнез умръо и други настао, новоме се свагда давао берат на његово име.

Ово је све овако било до времена Пасманцијна, а Пасманција поставши царски противник, није марио за Крајинске правице и бeрате, него у Неготину начини мали градић и у њему намјести Турке, који су по Крајини владали као и по осталоме његовом подручју, тако је и у њу поред харача уведена саена: по 3 грота на сваку харачку главу (ако ли би ко како дијете сакрио па би га Турци пронашли, онда је ваљало платити још један грош ономе који га је пронашао); за ово вријеме башкнез је био као Турски слуга. У томе и Срби устану на дахије (1804) и пошљедњи Крајински башкнез Перча Станковић Карапанца са својијем братом Мишом пребјегне 1807 године у Пореч, и тако се сврше Крајинске правице.

Вриједно би било да се Српски капи-ћехаја у Цариграду потруди не би ми изнашао пријеписе од берата како онијех који су Крајини били дани тако и онијех који су се давали бакнезовима. Јамачно ће се ово ондје моћи наћи, јер су мени казивали наши посланици који су 1813 године били у Нишу и у Софији ради мира с Турцима, како је Челеби-ефендија, који је онда ради мира био из Цариграда одређен и послан, спомињао Крајину, и из некаке жуте свилене кесе вадио писма о различнијем правицама које су народу нашему од старине даване. Тако може бити да би се ондје могло што наћи и осим Крајине о другијем крајевима народа нашега, аиу ризници какијех нашијех ствари још од боја Косовскога; а то би све за историју нашу било од превелике цијене, јер је историја народа нашега нама много познатија под Немањићима него под владом Турском. у Бечу о Божићу 1831.

Вук Стеф. Караџић.

1

НА ново до ДА ТЕ Рил ЕЧИ.

БАТЊАЧА, f. (у Паштр.) погача што се да- говќДАР, говедара, т. 2) (у Јасеници) vide је полазнику.

бркица. БЁДРЕНИЦА, f.

Іговеђа болест,9Rils: ГРБАТ, а, о, vide гриваст. БЕДРЕници, ника, m. pl. frano.

ГРљаш, грљаша, m, vide гривњаш. БЕлоПАНДАРА, f. (у Рудн. н.) бијела крупна грдчиЦА, Г. рјечнца која тече кроз Гроцку шљива, cf. јајара.

и ниже њe утјече у Дунаво. БиљЁЖЈЕ, п. Зеіфеп, ѕіgnum :

ГУНТЎРАБ, гунтураћа, т. болест у коња кад Зло биљежје, свуд мраморје, аох попе им иде гној на нос, БлизнАйв, а, о, vidе ближњайв.

гӰЦА, f. (у Шумад.) vide буца 2. cf. крмача. Боковина, f. Bohnentrоb, culmi fabae. ГУЦАЊЕ, n. vide буцање. БогомољЕ, п. Зав Веten, prеcеs :

ГУЦAТи ск, гӯцам се, vide буцати се, Страшно твоје богомоље, апостоле ! — даљ, f. Sie Serne, longinquitas. водиткљ, m. у загонеци, cf. ходитељ. ДАРОВИНА, f. новци што млада о свадби скуводљИКАВ, а, о, ftaфelis, spinosus.

пи од даривања, cf. даровнина. БОЖУРА, f. (у Грбљу) прасица што се ко- двојКА, f. 2) vidе двоцијевка. воЖУРИЦА, Гље за Божић, cf. печеница. дожЊЕти, жањём, v. pf. 8u Ence exnten, meto Бостанчия, m. dim. р. бостан 3.

(absolvo messem). БРАики, Браћа, m. племе у Аустријскоме доРасти, растём, v. pf. Беrаптафfen, adolesco.

приморју више Будве, на граници Цр-| ДРВАРА, f. Tolstammer, cella lіgnaria. ногорској.

БЁтняAK, ћка, m. hyp. v. фетић. БРАтичинА, f. Sіе 23хидеrѕtофter, fratris filia. кЁЖАК, жёшка, шко, н, п, вода, млнјеко, beiв, БРЁКА, f. Gefrei, clanior, cf. вика.

fervens, БРАКА, f. (у Банату) беr Xotblauf, erysipelаѕ, жЙ ВА РАНА, f. (у Херц.) vide Живина 1. cf. пламеник.

ЖЎЛИЦА, f. vіdе стопица 2. БУБИЦА, f. (у Рисну) свилена буба, @eiben: ЗАБЕдити, забедім, v. pf. (у Сријему) vide wurm, bombyx.

обедитн. вЎЦА, f. 2) (у Шумад.) vidе крмача 2. cf. гуца. | загонит, а, о, у загонецн: Пуна јама загоБУЦАЊЕ, n. Berbal. p. буцати се.

ниша јада (пушка). БЎШАТИ СЕ, бўцам се, v. r. impf. нграти се зажињАЊк, п. perbal. , зажињатн. буџе или крмаче.

ЗАЖињАТИ, њём, v. impf. у туђу њиву, cf. ВАЛАТАЊЕ, n, bеrbаl. р. валатати. BAATAТи, там, v. impf. оштро говоритн. ЗАКВАЧити, чим, vidе закачити. віРАти, рам, v. impf. 2) vidе варакати. | ЗАПЁВАЊА, f. (у Сријему) $lagemeis, praefica, вёзилиЦА, f. vіdе везиља.

cf. нарикача. весё.ЛИЦА, f. (у Грбљу) vidе чесница. ЗАСКРОБити, заскробім, v. pf. ftürten, amylo вилЁРАТн, вијерам, v. impf. vіdе вјерити: соrrоboro (lintea), cf. уштиркати.

Ал у коло међђевојке, мој делно, ЗАШкровити, зашкробим, vidе заскробити.

Да их бираш и вијераш, мој младићу ЗЁJ0, m. hyp. р. зец : Мени зејо! (кад се вӣРКЕ, adv. вирећн.

игра зеца). вЙСАК, cкa, m. vіdе виска.

ЗЁЦ, m. 2) игра, irt Opiel, ludi genus. вддАЦ, in per Xeben$art: води га (његов) во- зРЦАло, п. (у Дубр.) vidе огледало. дац, т. і. ђаво.

истРЁсти, трёсём, v. pf. aubeuteln, excutiо. водични пост, m. крстов дан уочи Богојав- БАЛКА, f. (у Шумад.) vide jaхaлнца 2. љенија.

КАКӣ, кa, кo, vidе какав. ВРАжда, f. (у Грбљу) vidе крвно коло. КАРАМАНИЈА, m. Турчин закона ХришћанВРТАО, тла, m. vіdе врт. BPTйштв,n. (у јужној Србији) vide купусиште. КЕСтозуы, т. (у ц. г.) који кеси зубе. ГЛАВАТИЦА, f. (у Мостару) vidе младица 3. кнёжинскӣ, кa, кo, porn кнежнна. главӦР, m. (у Рисну) vidе блаор. Припови-| костолиц, Костӧца, т. знанне од старога

једа се да сваки главор закоље 12 змија, града на десној странн Млаве гдје она а тринаеста њега, за то веле да га не ваља утјече у Дунаво.

убити, а ко га убије осам му је дана назатка. | КРАКАТ, а, о, langbeinig, longis cruribus. гаАСАН, сна, сно, bеrubmt, famosus, cf. знатан :| КРИВА, f. adj. некака свињска болест, од Што угаси гласну кућу

које се свињче згури, пак се обрће.

закосити.

скога.

Кошевини

[ocr errors]

о

KPANIOM, heimlich, occulte.

| ПАНГАНЕТ, пaнгaнeтa, m, 23ajonet, pugio. КЎВАС, у загонецн: Утече ми кубас уз бр. ПАРЛАТОРИЈА, f. око Саве н око Дунава. дашце

низ брдашце, ко ми не ће каза- пЛАМЁник, пламеника, т. (у Сријему) Xotbтн, крваво му ердашце (зец).

Іauf, erysipelas, cf. брнка. Айм, т. Ble, lamina: црква покривена ли- поддТАвити ск, вём се, v. P. pf. кад на номом.

во нарасте трава по МАНГУЛИЦА, f. Ba8 28eiblime tон мангулац. стрништу. cf. отава. МАРВЕН, а, о, н. п. земља, vide сточан 1. поЈЕдинцЁ, еіngeln, singulatim, cf. напосе. MÒCOP, m.

велика каменита планина у Дал-постӣ, cf. пестиш. матинском приморју између ријеке ір-| ПРЕСАЛДУмнти, мим, v. pf. Бinübеrfфіffеn, tra. новнице и Цетине.

jicio. мочАлин А, f. (у Ц. г.) као пишталина. ПРожЁти, жёжём, v. pf. Burbbrennen, peruro. MPHАРИЦА,

f. (у Котору) 2Гrt San, choreae | ПРӯжнти, жим, v. pf. 1) н. п. чашу, reiben, genus.

porrigo. 2) н. п. руку, аив ftrefen, bеrrеіфеп, НАЈПРИЈЕ, duerit, primo.

extendo, porrigo. HÁMJEPAH,

рна, рно, н. п. ја нијесам био прӯжити ск, жим се, v. P. pf. jih aus/trесtеп, намјеран, 2Silens fein, in animo habere, ct.

extendere corpus. накан.

ПУЗЁТКЕ, намуљии, v. pf. намуљнла вода пуЗЁтки,

kriechend НАМУ.ьити, (земљу), т.ј. наннјела, аnfфтеттеп, аgge- РАСУшйвањЕ, n. petbal. v. paсушивати се.

РАСУшивати ск, сушујем се, v. r. impf. vide f. (у ц. г.) Gewalttbat, vis. насилица,

paсушити се. HATUPATH, pêm, v. impf. vide Harpta.

свѣштенички, кa, кo, priefter, sacerdotaНАТРти, натрём, ?) н. п. погачу, кад се мн

lis. jech, zusammen kneten, condepso, subigo. синАБИЈА, f. 2Гrt Ipfel, mali genus.

синийРЛИЈА, f. vide серцнрли зрно. одJкло, р. (југоз.) vidе одијело. ск, вам се, v, r. pf. окривале се сломити, сломим, v. pf. gerbreфen, frango.

спомињати св, њем се, у.г. pf. in Insenten Ba behaftet werden, morbo kphea dicto corripi. bleiben, hominum mentibus haerere :

m. dreieckiges Brett. y no. Дуго ти се нме сиоминало кривању зграда даском оперци требају стишити ск, шам се, v. г. pf. jild, legen, conпо крајевима (око углова).

sidere.

ro. cf. муљ.

ОКРИВАТИ

дПЕРАК, оперка,

« PreviousContinue »