Page images
PDF
EPUB
[merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small]

ПАВЛИЈА

стојн ОБРАСТИ

geohrchen

[ocr errors]

веденичнога

ÓРЕПАК

ПАВЛИЈА

gehorchen

воденичнога

Ријеч пестиш не стоји на своме мјесту, него послије пЙСКОР

[blocks in formation]
[blocks in formation]

Мјесто шамЛИЈА

Ријеч

[blocks in formation]

Ријеч

Мјесто

СКОРУШИТИ СЕ

[merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small]

стоји СКОРУШИТИ СЕ

СКУЊИТИ РЕ

стоји танф

Freifaß

СНЕРУКЕ

[blocks in formation]

по су том ШАМЛИЈА

САЖАЛОВАТИ стоји иза САЖАЉАВАЊЕ

изостављено је m.

[blocks in formation]

schmerzhaft

[ocr errors][merged small]

CJÈHAPA послије СЈЕЊАк сувише је, јер већ стоји на својему мјесту..

СКУПСТИ не треба (јуж.), него више код скупоцЈЕН.

Strauch

[merged small][merged small][ocr errors][merged small]
[blocks in formation]

Познато је из нашијех народнијех пјесама да се по јужнијем крајевима народа нашега послије ж, чиш изоставља j пред самогласнијем словом, оружје), Божа ти вјера (м. Божја), наруче (м. наручје), тако ваља да би се казало и ораше (м. орашје), подуше (м. подушје) и т. д. Овијех ријечи и овако ја овдје у књизи највише за то нијесам наштампао, што се и по оннјем мјестима могу чутн и онако као што се говоре и по осталоме народу.

A

A, 1) aber, at, vero: Ја га љубим, а он се отире; | АБРАШљив, а, о, vide пјегав (н. п. коњ испод ја дохођ, а он оде. 2) unb, et, ast: како он

репа).

оком, а ја скоком; ја стојим, а ти сједиш; АБРОНОША, m. vide хаброноша.

ја радим, а ти спаваш; а шта он вели? 3) Аваз*, m. bie Štimme, vox, cf. глас.

aber aud, aeque et: има хљеба, а и новаца АBÁИЗ*, m. vide ваиз.

(доста). 4) а оно, inbeffen, sed: ја мислим да АваJ! interj. vide jaoj.

mali genus.

је код куће, а оно га нема, 5) fo, — : ако не | АВÁЈЛИЈА, f. (у Уж. н.) некака јабука, Irt Wpfel, ћеш, а ти пољуби, па остави, 6) a? aß? ain'? itane? 7) a! ab! ah! cf. ax. s) у пјесмама кашто не значи ништа, него се додаје само да се испуни врста :

Вала теби Кулин-капетане

А на робљу и на дару твоме ÀAP, m. vide ахар.

ABA, f. das Üba Tuch, panni crassissimi ge

nus.

АБÁHJA, f. vide абајлија:

Па по седлу златну абаију АБАЈА, f. (у Далм.) vide абајлија. АБАЈЛИЈА*, f. bie dabrate, stragulum, stratum, ephippium, cf, абанја, абаја, баја. АБАЊЕ, n. vide хабање. АБАТИ, бам, vide хабати. ABАUHJA", m. der Uba-Tuch-Schneider, satoris genus. Абаџије граде највише гуњеве од гуњске крпе, а и друге различне хаљине од (простога) сукна и од шајка, АБАЏИЈИН, а, о, без абаџија, той абаџија. АБАЏИЈНСКИ, АБАЏИЈСКИ, S ка, ко, ber абаџије, та абаџије.

АВАЛА, f. 1) Sebirge übëtlid von Belgrab, mit
Muinen einer alten Durg bes Ritters Порча
од Авале, nomen montis:
Покликнула пребијела вила
Са Авале изнад Биограда

[blocks in formation]

АБАЏИЛУК*, m. bas Panbwer beš абаџија, sar-| АВДИТОР, авдитора, m. ber Yubitor, cognitor toriae (vestificinae) genus. causarum militarium.

АБЕН, а, о, 1) од абе, von Ива Киф, e panno |АВДИторов, а, о, beš ubitors, judicis militaris. аба dicto. 2) то је абено, живи абено, т. j. АвдитÓРОВИЦА, f. bie lubitoršfrau, uxor judicis зло, рђаво, [фӀect, male (према добру као militaris.

што је аба према правој чоси). АБЁЊАК, абењака, m. капа од абе, eine von Uba=ud), galerus e panno аба dicto: лавој глави абењак капа. АBЕР, m. vide хабер.

АВДИТОРСКИ, ка, ко, Wubitors-, judicum milita

иде rium.

Ће- АВЉАЧА, f, vide вељача.

[merged small][ocr errors]

ABET, f.

ABETHHA, f. das Gespenst, spectrum.

АВЛАТАН, тна, тно, vide алватан.

АвлИЈА, f. 1) улица, ber of, aula, cf. стобор. 2)* vide хавлија.

АвлиЈнски, ка, ко, н. п. врата, Sof, aulae, АвлиJски, (cf. стоборни.

АВЛИ-МАРАМА, f. vide хавли-махрама. АВРА, f. (у Србији и у Босни) Јеврејска богомоља, Methaus ber Žuben, synagoga: Узаврели као Чинути у аври.

АВРАМ, Аврама, т. 26rabam, Abrahamus Быт XVII, 5).

АВРАМ, m. Mannšname, nomen viri.

(cf.|АЖДАВА, f. (у Ц. г.) vide аждаха. АЖДАЈА, f. vide аждаха

АВРМ БАВЉ, тамо амо, овамо онамо, н. п. кад ко казује како је тумарао којекуда, док је што нашао. cf. баврљати. Авље, п.(у Сријему н у Барањн) abgefalenes unb jum Æbeil verfaultes milbes Gras, herbae inutilis segmenta putrescentia.

ÁBTA, f. vide апта.

Автик, автика, m. vide аптик. АВТИКА, f. vide аптика.

Автов, а. о, vide аптов.

АВТОВИНА, f. vide аптовина.

АЖДАХА, f. ber Drade, ber linòrurm, draco (serpens fictus). cf. ӑла, змај. Аждахин, а, о, bes Draden, draconis. АЗАК, m. у пјесмама некакав град: 0 мој бабо, од Азака краљу! — АЗАЧКИ, ка, ко, von Азак:

У Азачкој тавници проклетој АЗДИЈА*, f. (ст.) Urt eines Langen OberEleibes, togae genus:

На њему је коласта аз дија

У скут свилен коласте аздије АЗНА*, f. vide хазна.

[ocr errors]

АГА*, m. (voc. àro, pl. gen. árá) ber Uga (Serr), АЗНАДА́Р, азнадара, m. vide хазнадар

dominus. cf. господар.

АГАЗли", adj. indecl.:

И изведе агазли гаврана

АГАЛУК*, m. bas lgatum, dignitas zoй ara:
Агалуке себи задобно -

Агин, а, о, be Ида, той ага.

АГИНИЦА, f. bie Grau beš Иga, uxor той ага. АГИНСКИ, ка, ко, Ида:, что аге. áro, m. hyp. v. ага; гдјекоје младе зову тако мужевмега брата, cf. златоје. АГРШАК, шка, m. као мали колутић од кости,

или од рога, што жене натичу на вретено= (да је теже у руци), кад почињу прести, ber pinnmirbel, verticillus. Српкиње по селима одломе комад окомка, па натакну на вретено мјесто агршка. cf. прешљен. АДА*, f. vide острво.

АДА (а да)? ада како? ја добу, freilid, wie an bers? imo verо: ада но?

Адӑм, Адама, m. Xvam, Adam, Adamus.
Адам, m. Mannšname, nomen viri.
AдÁMOв, a, o, Adams, Adami.

АДАМСКО КОЉЕНО, п. (Uvams Stamm) nennt man
bas Mufter einer Ehefrau, plus quam Penelope.
АДВОКАТ, адвоката, m. (у војв. по варошима)
der Advokat, causarum actor:
Адвокати и млади јурати —
АДЕТ*, m. vide обичај.

АДИБАР, аднђара, m. Golb: unb Gilbergeräthe, aud dmud, aurum et argentum caelatum, gemmae pretiosae. АДИЦА, f. dim. v. àда.

АЗНАДАРЕВ, а, о, vide хазнадарев.
АЗНАДА́РОВ, а, о, vide хазнадаров.
АЗНАДАРЧЕ, чета, n. vide хазнадарче.
АЗНА-ОДАЈА, f. vide хазна-одаја.
АЗУР, vide хазур.

ÁЗУРАЛī! vide хазурала.
АИР, m. vide хайр.
ÀИРАЛӑ? vide ханрала.
Айрли, vide хайрлн.

АЙРЏИЈА, m. vide ханрџија.

Аис! interj. Suruf an ben pflügenben Ddfen, baß er sich seitwärts wende, vox vertentis boves

aratores.

Аискање, п. дав анс-баден, usus vocis анс. Анскати,кам,v.impf.r. j. вола, анс [agen,dico анс. Аиснути, нём, v. pf. т.ј. вола, 1) анс fagen, dico aнc. 2) ihm das anc mit der Peitsche beibringen, excito flagello ad vertendum. AJ! be! heus (als Ruf und Untwort): Ај нога за ногом,

Као риба за водом,
И девојка за момком.
AJA (àja)! ad nein, nidt bod, minime: aја богме!
ÁJAM, ájмa, m. (у Лици) оно, као предњи крај
од самара, што стоји упрегнуту коњу око
врата, baš Rummet, helcium.
АЈАЊЕ, n. vide хајање.
АЈАТ, ајата, m. vide хајат.
АJАТИ, àјем, vide хајати.

AЈ БО! (у Дубр.) nein, non, cf. aja.
АЈВан, ајвана, m. vide хајван.
АЈВАР, ајвара, m. vide хајвар.
|АЈгир*, ајгира, m. ber Hengt, admissarius, cf.

ждријебац, пастух.

АднаЂ, m. (у војв.) ber Benbarme, lictor (?).
АДРАПОВАЦ, адраповца, m. (gen. pl. àдрапова-
ца) подеран (одрпан) солдат (etwa sans-[АЈГИРАЧА, f. vide ајгируша.
culotte), Schimpfwort gegen einen fdledt

gekleideten Soldaten, convicium in militem
pannosum.

АДРАПОВАЧКИ, ка, ко, von адраповац, об» адра

повци.

Адум, . vide хадум.

АДУМАЦ, мца, m. vide хадумац.

АДУМИЦА, f. vide хадумица.

AE! interj. um das Rindvich auszutreiben, vox agentis armenta. АЖДАА, f. vide аждаха.

АЈГировит, а, о, т.ј. коњ, Jengit, unverfditten, integer, non castratus, cf. пастушаст. АЈГИРУША, f. Frauenzimmer unbändigen Ges schlechtstriebes, mulier furens libidine. АЈДАМАК, m. ber Фrügel, fustis, cf. батина, супруга, торага.

AJAAP, m. türkischer Mannsname, nomen turci

cum viri:

Добро ти је Ајдару у хладу! Нит' га кољу мухе ни обади, Само му је помучно од глади.

[blocks in formation]

ÁЈлук*, m. плата, особито што се дајевој

Ал*, adj. indecl. vide ружичаст.

АЛА, f. (у Србији и у Босин по варошима) ber 2(btritt, secessus (latrina), cf. исход: Удовице, у али поднице

АЛА, f. vide аждаха. За алу се мисли да има од аждахе особиту духовну силу те лети и води облаке и град наводи на љетину. За змаја пак мисли се да је као огњевит јунак, од којега у лећењу огањ одскаче и свијетли. Ало несита! Бори се као ала с берићетом;

А кад ала алу појахала

ницима (бећарима) на мјесец, ber Cölbner=|АЛА, н. п. ала би лијепо било, al! nie fdön

Iobn, merces, cf. плата.

АЈЛУКЧИЈА*, m. војник који војује за плату,
ein befoldeter Krieger, miles marcenarius.
АЈМАНА,f. (у Бачк.) 1) vide ајван: Иди ајмано|
једна! 2) vide битанга.

АЈОШ, ајоша, m. vide хајош.
Алошки, ка, ко, vide хајошки.
ÅJC! vide анс.

АЈСКАЊЕ, n. vide анскање.

АЈСКАТИ, кам, vide анскатн.
АЈСНУТИ, нём, vide аиснути.
АЈТЕР, m. vide хајтер.
Àk, m. vide хӑк.

mare es, bone deus! quam esset praeclarum ; ала да хоће доћи! ала човјече, шта учини!

АЛАБАНДА, (у Црногорским пјесмама) на страни, са стране,, feitwärts, ex illa parte, cf.

[merged small][merged small][ocr errors]

Туд’ ће поћи војска на алаје
Нареди се алај за алајем
АлаJ-БАРЈАК*, m. (ст.) bie Speerfabne, signum,

vexillum:

У десној му руци копље бојно,

ак, m. 1) (у Боци) vide хак: Пасјн ак мора| не мутн. 2) (у Дубр.) ber Eppid, a,ium. АКАмоли, (а камо ли) wie erft, nedum: не дам ни теби, а камо ли њему; А у л'јевој алај-барјак златан — Сиротињо и селу си тешка, АлаЈБЕГ*, m. ber Wbelfurt, dux nobilium. Кажу А камо ли кући у којој си. да су у Босни четири алајбега, под којима АКИЦА, f (у Ц. г.) женски надимак. су онамо сви бегови и спахије. АКМАЏА*, Ё. тица, као кобац, коју Турци, осо- АлаЈБЕГОВ, а, о, beš алајбег, той алајбег. бито бегови, ухвате младу и припитоме, АлаЈБЕГОВИЦА, f. bie Grau beš алајбег, ихог чой па је носе на руци, као сокола, и у јесен лове с њоме препелице. Кад настане зима, | АЛАКАСТ, а, о, н. п. дјевојка, unbefonnen, impruакмаџа се пусти, јер кажу да више од једне

алајбег.

dens.

јесени (пошто буде старија) не ће да слу- АЛАКАЧА, f. ein unbefonnenes Frauenzimmer, muша. cf. крагуј, журица.

[blocks in formation]

lier imprudens, cf. алапача. Алал*, алала, m. vide халал. АЛАЛА*, f. vide наруквица 1.

|АлÁлем*, по свој прилици, alem Unfфeine nad, nisi me omnia fallunt: алалем то ће бити сврака (у приповијеци).

Још на Алка алали пашмаге

АкоЋЕ, ништа за то, тешто, es thut nidts, mei=|Алали, adj. indecl. vide ӑл:
netwegen, quid tum? per me licet.
АКРИЂАКОН (акриђакон), m. ber 2rdibiafon, ar-|

chidiaconus.

АКРИЈЕРА, m. ber Urdijerej, Dberpriefter, archiereus: владике су акријере Ристове. АКРИМАНДРИТ,m.ber 2rdimantrıt,archimandrita. АКРИМАНДРИТОВ, o, o, beš Urdimanbriten, archimandritae.

АКРИМАНДРИТСКӣ, ка, ко, ardimanbritifd, archimandritarum.

АКШАМ*, m. baš vierte Gebet ber ûrten, nad Sonnenuntergang, oratio quarta Turcarum, post solis occasum.

ӑл, áла, m. vide биједа, напаст: ал те нашао! Но да видиш ала и белаја

АлÁлити, алӑлим, vide халалити.
АЛАЉИВАЊЕ, n. vide халаљивање.
АЛАЉИВАТИ, алаљујем, vide халаљивати.
АЛАМАН, m. 1) in ber Sevenšart: као аламани (н.
п. навалише, поједоше), gierig, avide. 2) у
Шајкашкоме баталијуну сад Цигане зову

[merged small][ocr errors]

АлÀМАНКА, f. т. ј. сабља, (ст.):
0 појасу сабље Аламанке
АЛАПАЧА, f. vide алакача.
Алас, аласа, m. (áós, ber Gifder) vide рибар.
Алӑски, ка, ко, vide рибарски,
АлÁсов, а, о, vide рибаров.
АЛАСТ, а, о, vide ружичаст.

« PreviousContinue »