пашо!“), владику, архимандрита, игумна (у | гостински, ка, ко, бñ äften gehörig, hospitum. пјесмама, а у говору: „оче игумне!"), проту гостионица, f. baš Sajthaus, deversorium (по и учитеља (и жене гдјекога дјетића у кући: свекра или дјевера [vide златоје]) зову господином; а у Сријему и у осталијем Њемачкијем државама господин значи оно што је у Србији за времена Карађорђијева значио господар. господини Бог, Derr Sott, deus. cf. Господ Бог. господинов, а, о, без Sperrn, domini. господичић, m. ber junge Sperr, domicellus(?), filius domini (herilis filius). господњача, f. крушка која доспијева о ГоспоБину дне [pirus malus L. var.]. господовање, п. баз Leben wie eines господин, vita splendida. господовати, одујем, v. impf. Leben wie ein Sperr, splendidam vita dego: Све да сједиш и да господујеш намастирима тако се зове она соба гдје гости спавају). cf. [бирт 1, бирцауз, коноба 2, крчма 1, механа (меана), хан (ан),] страња. гостити, тим, v. impf. bewirthen, convivium praebeo. гостити се, тим се, v. r. impf. gaftmalen, convivor. [cf. гозбовати, гостовати, пировати 2, частити се]. гостов, а, о, бет Sajte gehörig, hospitis. гостовање, п. баз Saftmalen, convivatio. за готово. господски, ка, ко, беn Sperrn gehörig, dominorum. готовина, f. bie Baarfhaft, pecunia numerata. adv. господски. господство, f. vide госпоство. госпојина, f. (у војв.) велика и мала, госпојица, f. dim. v. госпоја. [cf. готовост]. готовити, вим, v. impf. н. п. вечеру, ручак, готовити се, вим сe, v. impf. fih bereiten, ра- нога; готово не зна ништа. готовост, f. vide готовина: има ли што готовости? гоч, гоча, m. (по јуж. кр. Србије) vide бубањ [1]. |гочобија, m. vide бубњар: Ако био торбоноша, био мајци жив! Ако био гочобија, не био јој жив! гоџа, f. vide џога. vide гоџура, f. augm. v. гора. Гошна, f. надимак женски. госпоство [господство], п.2 баз perrentbum, do-| Гоштац, Гошца, m. планина између Херцего госпоштина, f. 5 minatus. вине и Црне горе: Оде с њима низ Рудине равне, Док изађе уз Гоштац планину, Баш у Гоштац наврх гомилице госпр, m. [herzweife verfiürzt von господар. гост, госта, m. ber Saft, hospes: отишао у госте; Незвану госту мјесто за вратима; Ако гошћа, f. ber weiblidhe Saft, hospes, hospita. не буду гости бијесни, не ће бити кућа ти- | гошћење, п. баз Saftiren, convivatio. јесна; Гост мрзи на госта, а домаћин на гошћин, а, о, ber гошћа, hospitae. обадва. гостара, f. (у Дубр.) стакло што се у њему држи вино или ракија, што се сад понајвише зове ботуља, біе Glajdje, lagena. cf. [vide 1] боца. гостарица, f. dim. v. гостара. гр, (у Ц. г.) vide [одмах] фрк: Не кте Туре Гостивар, Гостивара, m. варошица у нахији | граба, f. (у Хрв.) vide робија [2]: умро на Тетовској на Вардару. Турци у Гостивару граби. коло. грабанцијашки, ка, ко, berenmeifterij, veneficorum: узео оно своје грабанцијашко ја говоре Турски и Арнаутски, а Хришћани грабанцијаш, грабанцијаша, m. cf. врзино Српски, и то мало боље него у Крчави. гостиница, f. Buffuß von Säjten, hospites frequentes: Седам кућа једну козу музе, Још се вале да се добро ране: Да им није млоге гостинице, Од сира би ћуприје зидали, На суруци б воденице мљеле. пунце. грабар, грабара (грабра), m. (у Славон.) vide граб. грабац, грапца, т. н. п. данас је на дрвима 2. град, т. туча, бer Dagel, grando. [cf. лед 2, грабац (т. ј. грабе се људи око њих), баз Haffen, Reißen, rapina. cf. грабило, грабус. грабеж, m. ber Raub, rapina. грабежљив, а, о, Haub-, rapax. [vide грабљив]. грабик, грабика, m. ber Beißbunmals, carpinetum (2) Linn. [cf. грабрик]. туча]. Кад пада град, многи изнесу пред грабикапа, f. (у Ц. г.) игра која се у Лици градац, граца, m. 1) һур. о. град: И ако је грабић, m. eine junge Beibuфе, carpinus betulus Linn. 1. грабље, грабаља, f. pl. ber Rеjen, pecten foe-| narius. Све су грабље, нема вила, з fin lauter Egoiften, nonnisi sibi favent. cf. грабуље, [гребуља, гребуље]. 2. грабље, n. coll. v. граб, bie Beißbuchen, car-| pini betuli: Највиши Ловћен планина; У њој је трње и грабље грабљење, п. 1) баз Raffen, raptus. [cf. граштење]. - 2) baš Redhen, collectio ope pectinis foenarii. 3) das Schöpfen, haustus. грабљив, а, о, reißens, Raub, гарах. [cf. грабежљив]. грабљиште, п. држак у грабаља, бer Recdßenftiel, manubrium pectinis foenarii. грàбoв, a, o, weißbuchen, carpini betuli. [cf. rpaбров]. грабовина, f. Seißbuhenol, lignum carpini be- [Грабовица, f. село у Крајини Неготинској; грабуље, грабуља, f. pl. vide [1]грабље. граваља, f. (у Боци) велика тигла што се меће по шљемену и по осталијем мјестима, гдје су тигле онако састављене, eine Wrt größerer Dachziegel, tegulae majoris genus. 1. град, м. (1ос. граду, pl. гради, градови, градова) 1) біе eftung, arx: У град кад хоћеш, а из града кад пусте. [cf. тврђава, фортеца; мјесто 2]. - 2) (у Ц. г.) играти се града, т. ј. лопте која се умијеси од говеђе длаке. има ливада. Градачац, чца (Градашца), m. град и варош Градашчевић, m. von Градачац, тако се зове капетан Градачки: Од Градашца два ГраДашчевића градина, f. 1) бer Baun, sepes. [vide ограда]. градиница, f. dim. v. градина. цркву, мост, гусле, гадље, седло, и т. д. градити се, градим се, v. r. impf. [cf. праBити сe] 1) sich zn etwas machen, es spielen, simulare: гради се да је учен. 2) није лијепа, него се гради, т. ј. бијели се и румени се, fie fhmintt fich, colorem fuco mentitur. градић, rpàдnh, rpaдúha, m. dim. v. гpâд. Градишка, f. (нова и стара) Stabt in ber fla Градиште, п. ein Stäbtdjen an ber Donau [in Ser- - грађанка, f. Cinwohnerin ber Beftung, feminа eх arce. грађански, ка, ко, Sejtungs, arcis. гранатир, атира, m. (у војводству) ber SrenaSier, miles nomen gerens grenadier: За путника и војника, За пастира, гранатира За орача и копача, За пастира, гранатира гранина, f. augm. v. грана: 2) вунена пређа обојена. као гранином грађеница, Г. (у Херц.) [vide] караула. помлаћено (кад гдје болује много чељади). грађење, п. баš Кафen, confectio. [cf. прав- | граница, f. 1) eine let ihe, quercus genus [qu. љење]. conferta Kit. cf. 2 сладун]. 2) Srenze, finis, limes. [vide међа 1]. cf. крајина. 3) [Граница] брдо у Црној гори код Цетиња. граничар, m. (у Сријему и у Банату) ber Sren3er, miles limitaneus. cf. [vide] крајишник. граничаст, а, о, (у Боци) [може бити да значи црвен]: За појасом од злата куђеља, При куђељи свила граничаста 1. граја, f. у крајини Неготинској и у Црној 2. грајање, п. (у Ц. г.) vide грактање. граничев, а, о, н. п. дрво, жир, рon ber гра- граничевина, f. баз Dolz, von der граница-Сіфе, гракање, п. 1) vide грактање. — 2) (у Ц. г.) баз hreien, clamor. cf. [vide] викање [1]. гравати, грачем, v. impf. 1) vide грактати: Кад то чуле двије тице црне, Једна граче, | граничити, чим, v. impf. grenzen, finitimus sum. у облаке скаче 2) (y I. r.) schreien, clamo, --- cf. [vide] међити. cf. [vide] викати [1]: Грачу момчад како гранути, гранём, v. pf. 1) bervorjtraßlen (von ber грање, п. (coll.) bie Sweige, frondes. грактање, п. баз Rrädzen, crocitatio. [cf. 2 гра- | граовица, f. vide граховица. јање, гракање 1, гроктање 1]. граовиште, п. vide граховиште. грактати, гракем, v. impf. fräden, crocito [cf. граовниња, f. vide граховкиња. 2 грајати, гракати 1, гроктати 1]: Не виј | Граово, п. vide Грахово. вуче, не гракћи гавране: Не плаши ми по | граораст, а, о, н. п. кокош, очи, buntjßedig, гори јунака varius. Грамада, f. некако мјесто у Србији иза Па- граорица, f. vide грахорица. раћина [вис у срезу сврљишком округа ти-| грабровина, f. vide грахоровина. мочкога, преко кога је ишла стара граница | грасуљ, грасуља, m. in ber Wne bote vom Зідец и гдје је била караула]. грамжење, п. baš led zen, sitis cujus rei ardens. грамзити, зим, v. impf. (у Сријему) за чим, lechzen, cupere. грана, f. 1) ber 3weig, frons [cf. хвоја]: метнути дјевојци грану на пут, т. j. смести је чим да се не може удати. 2) у ноге: оздо је табан, а озго грана, obere lähe без Sußes, pars pedis superior: боли га нога баш на грани. [vide сплет 3] с. љесица. - 3) (y Bonn) der Arm eines Flußes, cornu [vide отока 1]: Ту се ладна вода уставила, Пушти гране на четири стране Што су воде распуштиле гране, Моја љубо, на четири стране гранајлија (пушка), f. (у Ц. г.) по којој су гране извезене: Гранајлије пушке дохва тише 1. гранат, граната, m. ber Granat (Stein), lapis granatus. 2. гранат, а, о, äftig, ramosus. ner, ber auf bіе rage, ob er граха обег пасуља efjen wolle, antwortete : грасуља (б. і. beibeš, грах ипб пасуљ). грах, m. ([гра] у Херц. и граг), 1) біе Ýajole, faseolus vulgaris Linn. cf. [голубњак грах,] пасуљ. - 2) (по југоз. кр.) vide грашак. грах лознац, граха лознаца, m. (у Дубр.) vide грашак. грахов [граов], а, о, н. п. лист, чорба, бajo- граховина, f. [vide грахорица] cf. граховица : хорица. граховиште [граовиште], п. Wđer auf bem ба jolen gebaut gewejen, ager olim faseolo consitus. граховкиња [граовкиња], f. (у Далм.) вјетар који се зове и [1] бура. Грахово [Граово], п. 1) комад земље (као кнежина) између Херцеговине и Црне горе на западној страни. У наша су се времена око | грбати се, грбам се, v. r. impf. fih büden, se Грахова били Црногорци са пашом Херце- demittere, cf. клањати се: Капу скида, по говачким, и послије тога је Грахово као и земљи се грба Турско и Црногорско, али је више Црно- грбача, 23 año jero ako ce ponerénna; горско. и у Босни код Лијевна. f. vide леђа. Грбљанин, m. (pl. Грбљани) Çiner von Грбаљ. граховски, ска, ско, von Грахово: Па отоле | Грбљанка, f. Cine von Грбаљ. уз Граховске стране грахор, т. ( (у Ц. г.) [latterbje, lathyrus грахорина, f. L.] vide грахорица. Грбовица, f. Дунавска отока која се одваја према Биограду и утјече у Тамиш, ein Доnan-Arm bei Belgrad. грахорица [граорица], f. bie 2Siđe, vicia [sa- грбоша, f. у загонеци, cf. толаш. tiva L.]. cf. граховина, [граховица (грао- | гргање, п. баз tohern, fossio. cf. [vide] чачвица); грахорина,] грахор. грахоровина [граоровина], f. baš Sajolenftroh, stramen faseoli. грах рогачић, m. (у Дубр.) грах (пасуљ) у махунама, Sajolenfchotte, siliqua faseoli. cf. [vide] боранија. кање. гргати, гам, v. impf. (у Будви) зубе, [tochern, гргеч (гргêч), гргеча (гргеча), m. ber &lußbörs, грацнути, нём, v. pf. мало огрепсти; anfraßen, да на зло. гргутати, гргућем, v. impf./ girren, gemo [vide Грачанин, m. Çiner von Грачац: С побратимом | гргутнути, гргутнём, v. pf.) гукати 1]: ГрлиГрачанином Марком Грачани су бољи -- Од Сењана Грачаница, f. 1) варош у Босни: И касабу равну Грачаницу 2) вода која тече кроз жупу Никшићку, од чега се зове и жупа Грачаница: Докле води Грачаници дође 3) вода која тече испод града Сокола и утјече у Дрину. 4) у пјесмама некака црква [на Косову]: Збор зборила господа Ришћанска Код бијеле цркве Грачанице Грачац, чца, m. ein Stüäótchen in roatien: Да идемо под Грачац у гору Вучко сједи Грачцу на капији -- граша, f. һур. о. грах: да ти да мајка граше грашак, шка, m. bie Érbje, pisum [sativum L.]. граштити, тим, v. impf. vide грабити 1. грба, f. ber Spöder, gibbus. [cf. гоба, гура]. грбав, а, о, 1) böđerig, gibbosus. [cf. гурав]. 2) грбаво ће бити за мене, н. п. ако ти | толико платим, т. ј. неправо, unredýt, injuste. Грбаљ, бља, m. комад земље између Котора чица гргутала Према луци на јабуци 1. Грдан, m. Manušname, nomen viri. 2. грдан (грдан), дна, дно, (грдий, на, нӧ, adv. грдно, comp. грып), bäßlid), deformis, foedus, auch beständiges Epitheton der Wunden: Ако пиjе у меани вино, На грдне му ране излазило Тад се Турци грдно препадоше грде, f. (у Ц. г.) Ehimpfwort für &rauenzimmer, convicium in mulierem: грде једна. грдило, п. (у Ц. г.) ber Sräuel, res atrox: Heмам ти шта до грдила казат А тако јој јада и грдила грдиња, f. све што је нагрђено, баз djenjal, abominamentum. Кад се човјек не очешља и не оснажи, рече му се: грдињо једна. cf. грдоба. грдити, грдим, v. impf. 1) што, garftig maфen, грдња, f. ber impf, convicium. и ваља да значи: којему је мајка била грдуља, f. (у Ц. г.) ein ÿäßliches Srauenzimmer, и Будве, ein anbftrich zwijen Cattaro un u erem. грбаљски, ка, ко, von Грбаљ. грбање, п. баз üđen, demissio. грђевић, m. (у Ц. г.) Gohn eines dlehtern, filius pejoris. Hајсиромашнији Црногорац до сад је могао свакоме главару и највећему богатуну казати: Нит сам грђи ни грђевић од тебе. грђење, п. 1) баз äßiman, foedatio. - 2) das Schimpfen, convicium. дугачко дрво као грабље, те се разгрће или рови снијег, да могу овце пасти или ровити. грёбље, п. (coll.) (у примор.) vide гробље. гребодер, т. (у Дубр.) који носи мртве људе грђи, ђа, ђе, comp. v. грдан, chlechter, limmer, у гробље, бer Deidßenträger, vespillo. pejor, adv. грђе: Нит' сам грђи ни грђевић | гребуља, f. од тебе; Ал' ј' Анђелко грђи од Синана гребуље, грёбуља, f. pl. бље. Тад јунаку грђе жао било - Но се ватра сламом грђе пали Но га можеш грђе ражљутити -- грёб, м. (у Дубр. и по приморју) vide гроб: Кад см3 овуда јучер проодили, Овог греба овди није било - Ово је греб побратима Оста Иве на гребу Јелине мога 1 (у ц. г.) vide [1] гра греда, f. (acc. грёду, pl. греде, греда) 1) ber Balfen, trabs. — 2) (у Сријему) у води или риту дуж сухе земље, біе Sanobant, syrtis. cf. [vide] пруд. - 3) (у Ц. г.) велика стијена, или коса од камена: Скаче б'јесно од греде до греде Неколика живе уфатише, А остало низ греде сломише гребак, грепка, m. hyp. v. греб: Ту му липи | гредељ, m. 1) бег flugbalfen (ber Srenbel), temo. гребак ископаше гребаница, f. (у Ц. г.) vide [остружине] огребине. гребача, f. vide [огребница] огреб. гребен, гребена, m. (Іос. гребену и гребену) 1) die Krämpel, carmen. 2) die Schultern без Berbes, humeri equini: Попео му се на гребен. - [Гребен] 3) ber hervorragenbe Zheil eines fteilen Seljen, promontorium, wie bei Пореч. 4) зидина од старе куле више Спљета са западне стране Клиса. гребенаља, f. bie &rämplerin, carminatrix. гребенање, п. баš Rrämpeln, carminatio. [cf. гребење 2]. гребенар, гребенáра, m. ber ärämpelmacher, con-| fector carminum. гребенати, нам, v. impf. främpeln, carmino. cf. редити [1, грепсти 2, влачити 2]. гребенац, нца, m. (у Сријему) vide [огребница] огреб. Гребеник, Гребеника, m. каменита страна из-| међу Бјелопавлића и Роваца. гребениште, п. (pl. гребеништа) дрво на које је гребен насађен или прикован, бer Aräm= pelftiel, manubrium carminis. Приповиједа се како је некакав цар запријетио својој трудној царици да ће је отјерати или убити ако му не роди сина, па она родивши дјевојку промијени је с Циганком за мушко дијете. Кад ово Циганче у цареву двору одрасте и као царевић стане с господом ићи по лову, често је у шуми говорио: Лијенијех дрва за гребеништа! [cf. задавача]. Херцеговини. 2) [Гредељ] планина у гредица, f. dim. v. греда. гредовит, а, о, uneben, holperig, salebrosus. гредом, im Borbeigehen, in transitu. cf. мимо гред, узгред. гредурина, f. augm. v. греда. грёз, а, о, (у Боци) grob, crassus. cf. [vide] груб [1]. грёзнути, нём, v. pf. (у Бјелопавл.) грезнула вода по пољу, т. ј. поплавила, über demmen, inundo. [cf. нагрезнути 2]. греј, греја, m. vide грех. грејање, п. (ист.) vide гријање. грејати, јем, (ист.) vide гријати. грек, грека, m. (у Сријему) vide грех: Te je цару греке опростио греовање, n. vide греховање. греовати, грèујем, vide греховати. греота, f. vide грехота. грепсти, гребем, v. impf. 1) fraßen, frallen, scabo. - 2) лан, кудјељу, främpelu, carminare, cf. [vide] гребенати: Баба баби гребла лан, Да јој заман прође дан 3) н. п. котао, пошто се у њему млијеко узвари, schaben, radere. Највише жене дају дјеци те гребу котао; гдјекоји кажу да ће ономе који гребе котао или други какав суд у оваком догађају, ићи киша кад се стане женити или (ако је женско) удавати. грепсти се, гребем се, v. impf. 1) fid) fraßen, se scabere: У Гребице да се гребу мајке 2) einanser fragen, scabere invicem. 3) frallen, scabo: гребе се мачка, біе aße frallt. грести, гредем (гдјешто и грём), v. impf. (по југоз. кр.) geben, ire, cf. [vide] ићи: куда греш? нека гре; Често гласи гредијаху [грех (греј, грек), m. (ист.) vide гријех; види s. v. rpej.] греховање [греовање], п. баз ünbigen, рессаtum: Ево ћу се тебе исповиђет' Да ти свако греховање кажем греховати, грехујем, [греовати] v. impf. 1) paдити на празник, einen Geiertag nicht feieru, diem festum non celebrare. 2) sündigen, peccare [vide гријешити 1]. |