грёш, греша, т. грожђе које уцвати доцније | гризлица, f. (у Дубр.) vide мољац. од осталога грожђа и за то готово нигда не гризница, особита зграда, гдје се дјеца зими грију, и гдје се суше сланине (да их у кући Турци не би видјели) и т. д. може сазрети, а што би тобоже и сазрело, Гријак, m. Mannšname, nomen viri. свагда је ситније од осталога грожђа, бег | гријалица, f. у задружнијех људи поред куће Perling, uva immatura acerba [cf. грешика 1, грешљика 2]: зелено грожђе као греш. грешан, шна, шно, (ист.) vide грјешан. грешење, п. (ист.) vide гријешење. грешика, f. 1) (у Хр.) vide гpem. Лици) vide вињага. 2) (у гриваст, а, о, н. п. пас, weiß um ben Dals, collo albo. [cf. грљат]. гривна, f. 1) гвоздена карика што држи косу за косиште, ber Šenjenring, orbis falcis. [vide] наруквица [1] (сребрна, златна или од пиринча), баз Яrmbanò, armilla. - 3) (у Ц. г.) на пушци, ber Ring ber ben Glintenlauf an ben Shaft feft hält, orbis. [vide] карика, cf. павта. 4) (у Херц.) низ н. п. ораха, љешника, оскоруша и т. д., ber &ranz (3.23. Ruje), corona. [vide] гротуља, cf. гриња. гривњаш, тривњаша, m. т. ј. голуб, біе größere Hrt ber Spolstauben, palumbes. cf. [грљаш,] голуб. гриво, m. ein Sunb mit einem weißen Aranje am Dals, canis collo albo. [cf. гривов]. гривов, гривова, m. (у Грбљу) vide гриво. грижа, f. 1) баз Band grimmen, tormina. - 2) Ни муже, ни гриже, ни добре вечере. сf. [vide] брига. гријање, п. (јуж. и зап.) баз Bärmen, cale factio. гријати, јем, v. impf. (јуж. и зап.) 1) wärmen, calefacio. - 2) супце грије, [eint, sol lucet. гријати се, јем се, v. r. impf. 1) jіф wärmen, corpus calefacere. 2) како се гријеш? т. ј. како се дрвариш? гријачина, f. новци што се плаћају за гријање код ватре (н. п. у Турској по хановима), was man für баз 2Bärmen (3. 3. in Safthöfen) entrichtet, quod pro calefactione datur. грије, грија, m. (jyж.) 1) die Sünde, pecгријех, гријеха, catum. [cf. грјехота]. - 2) (у Боци) кад како чељаде побјесни, каже се: гријех је у њему, т. ј. ђаво, біе Hajerei, furor. гријешан, шна, шно, (јуж.) vide грјешан. гријешење, п. (јуж.) baš unbigen, то рессаге. гријешити, гријешим, v. impf. (јуж.) 1) ün Біден, peccare. [cf. греховати 2]. 2) гријешити душу, bie Seele mit Sünben belaften, рессаге: није тако, брате, не гријеши душе (кад се мисли да ко говори што криво). гријешити се, гријешим се, v. r. impf. (јуж.) 1) sündigen, peccare. 2) о кога, gegen emand sündigen, peccare erga aliquem. гријешка, f. (јуж.) кад се уводећи у брдо прескочи један зубац. гријешком, f. (јуж.) vide нехотице. гријота, f. (јуж.) vide грјехота. гримица, f. (на Корч.) vide [мољац] гриз ница. гринта, f. (у Рисну) vide живина 1. (болест): Тако ме гринта не јела! гринути, нём, v. pf. lošjtürzen, irruere, cf. полетјети: Таде грину чекме Хасан-ага, Милована да уфати жива 1. гриња, f. (у Ц. г.) vide мољац. 2. гриња, f. (у Боци) 1) біе фни (3. 3. Berlen), linea (margaritarum). cf. [vide 1] низ. 2) н. п. смокава, ораха, ein Sranz (3. B. DRüffe), corona (писит). [vide] гротуља, cf. гривна. грињица, f. (у горњ. прим.) dim. v. [2] гриња: Пак ми се хоће дарови: Свакоме свату грињица Сваким добром испуњена, и ружицом од прољећа, И грињицом од би сера гриска, f. (у Славонији) vide [мршталица] рскавица. гризало, п. у пословици: Ако што не би у грискање, п. баз Beizen, mordicatio. кусало, не би у гризало, баз Ragen, morsus. гризење, п. баз Beißen, jjen, morsus. гризина, f. augm. v. гриз. грискати, кам, v. impf. (dim. v. гристи) beizen, mordico. гристи, гризем, v. impf. Біßen, mordeo. 6) грло у пушке, біе Тünbung, ostium [vide грлић 2]: Од два грла, од зрна четири Стрмо грло окренуто 7) (у Ц. г.) око гдје се риба хвата [vide око 4]: А кад био на грлу Пеака грља, f. hyp. v. грлица. [cf. грље]. грљат, а, о, vide гриваст. грјешник, m. (јуж.) ber Günber, peccator. грљаш, грљаша, m. vide гривњаш. грјёшница, f. (јуж.) 1) bie Günberin, peccatrix. | грље, f. (по зап. кр.) vide грља: К њој до2) (у Дубр.) која затрудни без мужа, біе ходи друга грље aufßer ber he dhwanger wirb, quae extra ma- грљење, п. баз Umarmen, amplexus. trimonium ingravidatur. [vide копилача]. Ду- грм, грма, m. (pl. грмови) 1) cine 2Xrt ihe, querбровчанин се у какој великој невољи за- cus genus [qu. pedunculata L.]. 2) (по вјетује да ће највећу грјешницу узети за jyroз. Ep.) das Gebüsch, fruticetum, [vide чежену ако га Бог избави, и то учини по- ста] cf. грмен: У грм главе не верала слије. грмен, грмена, m. (у Ц. г.) баз Sebüf, fruticetum, [vide] честа, cf. грм: Није ту грмена из којега ће вук изићи. |грмети, мӣ, (ист.) vide грмљети. 1.Грк, т. 1) ber Grieche, Graecus. 2) (y Бачкој по селима зове се грк сваки човјек који држи дућан, ber Raufmann, mercator: гле, у овом селу Чивутин грк! 2. грк, грка, грко, (грки, ка, ко, comp. грчи) bitter, amarus. [cf. горак]. Гркиња, f. 1) bіе Srichin, Graeca. - грмик, грмика, m. ber ichenmals, quercetum. [cf. грмљак]. грмина, f. augm. v. грм. 2) у грмити, мй, (зап.) vide грмљети. Бачкој по селима жена која држи дућан: | грмић, m. dim. v. грм. У Врбасу гркиња на гласу: Чам дувана, | грмјелица, f. (у Дубр.) мала Ђинђуха, fleine Glasperle, margarita vitrea minor. Лула окована гркљан, m. bie guftrößre, arteria aspera. [cf. душ- | гријети, ми, (југоз.) vide грмљети. њаци]. грмљава, гркнути, нём, v. impf. etmas bitter fein, suba-| грмљавина, } marus sum: гркне мало. [cf. горакнути]. грлат, а, о, ber Schreibals, clamosus. грлашце, (грлашце), n. vide гроце. грлин, грлина, m. (у Ц. г.) н. п. у тикве, бег Hals der Flasche, collum lagenae. [vide] гpaиh, cf. грло. грлити, лим, v. impf. umarmen, amplector. грлић, грлића, т. н. п. у пушке, или у стакла 3) (у Далм.) грло у чарапе, біе Röbre vom Štrumpf, fistula, canalis tibialis. [cf. грло 5, назубак 2]. грлица, f. біе Zurteltanbe, [columba] turtur [L.]. грличић, т. баз Yunge ber Zurteltanbe, pullus turturis. грличица, f. dim. v. грлица: Грличица гргу тала грличји, чја, чје, ber Zurteltauben, turturum. грло, п. 1) бет Pals, collum [cf. 1 гуша 3]: f. das Donnern, tonitru. грмљак, грмљака, m. Сіфенwals, quercetum. cf. [vide] грмик. грмљети, мй, v. impf. (јуж.) bonnern, tono: Кад грми, свак се себе боји; Кад највише грми, најмање кише пада. У народу се нашему мисли и говори да свети Илија грми (гдјекоји још кажу да трчи по небу на колима, па од оне лупе постаје грмљава); за то се он и зове у народнијем пјесмама громовник Илија. Кад гром удара, онда кажу да свети Илија, по заповијести Божијој, гађа ђавола (, узврдао се као ђаво испред грома“); за то говоре да се не ваља крстити кад гром пуца, да не би ђаво у невољи побјегао под крст, у који гром не ће ударити. Што је у пушке и у топа тане, оно је у грома стрјелица: кад гром гдје удари, она отиде у земљу, а послије неколико година изиђе на земљу, па је онда многи нађу (камен бјеЛутак колико велики орах, глатко затесан са многијех страна, те су на њему постали многи углови), и оставе је или носе уза се, као какву амајлију (ваља да од грома?). На колико недјеља прије Ђурђева дне загрми први пут од године, по онолико гроша, j. крупна, beftig, vehemens: Ведро небо, грозна киша пада кажу гдјекоји (у Србији) да ће оне године | грозд, m. (pl. гроздови) bie Traube, uva. бити сто ока жита (али како су сад грошеви | Грозда, f. hyp. v. Гроздана. спали, ваљало би мјесто недјеља узети дане, гроздак, гроска, m. hyp. v. грозд: Свака ти или мјесто гроша паре, па мјесто сто ока лоза гроздак родила рећи једна ока, или још како друкчије). гроздан, зна, зно, cf. [vide] грозан 1. Многи, особито дјеца, кад чују први пут од Гроздана, f. Уrauenname, nomen feminae. [cf. године да загрми, ваљају се по земљи, да Гроздијанка]. их оне године леђа не боле. Кад грми | Гроздијанка, f. vide Гроздана: Момир љуби на Илијн дан, кажу да ће се онога љета сестру Гроздијанку уцрвљати или онако покварити и опасти | гроздић, m. dim. v. грозд. ораси и лешници. грмов, а, о, ber ime, ihen, quercinus. грмовина, f. баз Eichenholz, lignum quercinum. грмуша, f. (у Ц. г.) нека мала тица, біе і gen пере, motacilla ficedula Linn.: Није то шуша ни грмуша. грозити се, зим се, v. r. impf. 1) faubern, horreo. [vide јежити се]. - 2) (у Хрв.) коме, Sroßen, minari, cf. [vide] пријетити: грозе се људи да туже. грозје, п. (на Корч.) vide грожђе. грнало, п. даска насађена на дрво, као грабље, грнац, грнца, m. 1 (доље преко Мораве) бе нац. гройтати, гройћем, vide грохитати. гроја гроктање, п. 1) vide грактање. 2) bas Tril Lern, vox vibrans. гроктати, грӧкһем, v. impf. 1) vide грактати. 2) trillern, vibrisso. cf. [vide] потресати [2]. гром, грома, m. ber Donner, tonitru. cf. [тријес, тријесак ;] грмљети. грнути, грнём, v. pf. 1) ӡијатmenjarren, cor-|гроја, f. hyp. v. грозница: Љута би те уфатила rado. 2) ftrömen, effundi: грнуше људи; грнуше свиње чопором. Гричара, f. (доња и горња) два села у Јадру. Више тијех села на једном брду (које се зове Гњила „Срео сам га код Гњиле" -) копа се лончарска земља, а лонци се сад граде у другом селу (у Коренити) више Грнчаре. У тој околини сад не зна нико што је грнац, него сви говоре лонац. гроб, гроба, m. [cf. греб] 1) баз Örab, sepulcrum. 2) гроб неопојан (рече се за стара човјека који је већ готово умро), бет Tode nahe, morti proximus. гробак, гропка, m. dim. v. гроб. гробље, п. бег Sottešafer, coemeterium. [cf. гребиште, гребље, гробовље]. гробий, на, но, Örab, sepulcri: Тако ми гробне | земље! гробница, f. біе Srabhöýle, sepulcrum. cf. [по- гробовље, п. (у Црмн.) vide гробље. громила, f. vide гомила. Громовник Илија, m. ber Доnnerer Gliaß, Elias громула, m. громорадан човјек, јеђе großer гроник, гроника, m. (понајвише се говори pl. гроничав, а, о, еßljüchtig, angina laborans. гроза, f. ber фauber, horror. cf. [vide] језа [2]. гроња, f. ein Fruitzweig ber Rirfhe, ramulus cerasi plenus fructu. гротуља [гронтуља], f. као бројенице од ораха, грошићар, т. који ради што на грошић (н. п. купује трговцима жито па му се плаћа од вагана грошић), Unterhänsler ber Raufleute, Тäfler, pararius. грошићарење, п. баз ìäfeln, vita той грошиһар. грошићарити, грошићарим, v. impf. mäfeln, sum pararius. грет, f. (у Боци) біе Ђође Бань (зum Šajjen bin= gehalten), manus concava. [vide шака 2] cf. прегршти. грети, f. pl. (у Ц. г.) vide прегршти. rado. грохот [гроот, грот 1], m. 1) lautes lachen, cachinnus: насмија се грохотом, или: у сав гртање, п. баз 3ujammenjarren, corrasio. грохот; Бевојчица воду гази, Ноге јој се гртати, грћем, v. impf. zujammenfarren, corб'јеле; За њом момче коња јаше, Грохотом се смије Грохотом се Иво насми- | груб, груба, бо, (грӯбӣ, ба, бо) 1) grob, crasjao 2) (у Боци) vide [1] камењак [1], 2) (у Дубр.) vide ружан: стијена: Просуо се бисер по грохоту грохотање, п. 1) baš Raffeln, crepitus. 2) helles Lachen, cachinnus. грохотати, грохоћем, v. impf. (у Дубр.) грохоћу кости, ораси у врећи, rajjeln, concrepо. [cf. грохитати (гроитати)]. фен, cachinпо: Калуђер се грохоће, убио, што хоће? sus. [cf. грез]. Грубан, m. Mannšname, nomen viri. Грубац, Групца, m. Тапиšname, nomen viri. грохотати се, грохоћем се, ѵ. г. impf. laut la | Грубач, Грубача, m. Жапинате, nomen viri. Јад г| Грубета, m. Жаппšname, nomen viri. Грубеша, т. Mannšname, nomen viri. anberbe, грубијан, грубијана, m. (у војв.) ber Srobian, homo moribus rusticis. грохотљика, f. пјесковита земља, біе terra sabulosa. грохотуша, f. (у Дубр.) некака трава, Pflanze, herbae genus. гроце, п. dim. v. грло. [cf. грлашце]. Wrt | грубијанство, n. bie Grobßeit, rusticitas. Гроцка, f. adj. 1) Štäótdjen an ber Donau, zwi= |грување, n. vide грухање. грувати, грувам, vide грухати. es durchfließt, fluvii nomen. [cf. грочипа]. Грочанин, m. Ciner von Гроцка. грочански, ка, ко, von Гроцка. Грочица, f. рјечица која тече кроз Гроцку и ниже ње утјече у Дунаво. [vide Гроцка 2]. грош, гроша, m. (gen. pl. гроша) ber Biafter (von 40 Фата [0,20 дин.]), monetae turcicae genus. Уз пошљедњи Турски и Њемачки рат | грўдати се, дам се, v. r. impf. fich mit Quee= грош и форинта сребрна били су све једно ballen werfen, ludo pilis niveis. [cf. гукати се], грудање, п. баз 2Berfen mit chneeballen, lusus pilis niveis. [cf. 2 гукање]. (тако је Турска пара била потура или крај- | грўдва, f. vide груда. цара и по); на свршетку ХVIII вијека био | Груде, Грӯда, f. pl. Арнаутско племе близу Црне горе, cin [banefifdher Stamm bei Monte= је грош двије цванцике (дакле пара и крајцара све једно); по том Турски новци стану negro. и плећку и груди, али не даду људи (у приповијеци). све рђавији бивати, и мало по мало тако | груди, грудӣ, f. pl. vide прси: Донио бих ја спадну, да данашњи грош не вриједи више од пет сребрнијех крајцара. - 2) грош! рече се кад коме слаже пушка. грошает, а, о, н. п. коњ, т. j. шарен на грошеве, Wpfeljchimmel, equus scutulatus. cf. пу љат. грошић, m. 1) ber (beutjche) Srojmen, grossus (monetae germanicae genus). — 2) (у Хрв. у Оточк. рег.) pl. грошићи, новци на уплетњаку у дјевојака. грудица, f. dim. v. груда. сир из сурутке вади, те се груда начини, дило. грудски, ка, ко, von Груде: Шабан Бека Грудски војевода | Груж, Гружа, т. мала варошица и пристани груј, m. (у Дубр.) некака морска риба, ber Грујица, m. Mannšname, nomen viri. Грујо, m. (јуж.) һур. v. Грујица. [cf. Груја]. грумен, грумена, m. н. п. соли, земље, der Klumpen, gleba. је држећи један крај у рукама лупати доље о камен или о даску на чему се пере, ß, tundere. грцање, п. баз Baten (3. B. im hoђen nee), incessus ut per altas nives. [cf. гацање 2]. 1. грцати, цам, v. impf. waten (int boђen фнее), incedo ut per altas nives: грца по снијегу. cf. гацати [2]. 2. грцати, цам, т. кад се човјек загрцне: грцаћеш што си поио; грца му се, хоће да бљује. грч, грча, m. (pl. грчеви) ber &rampf, spasmus: ухватио ми грч ногу. Грчад, f. (coll.) junge Griechen, graeca juventus. груменчић, m. dim. v. грумен. [cf. грумичак]. | Грчадија, f. (coll.) bie Srießen, baš Sriedenbolf, грумење, п. (coll.) lumpen, glebae. грумичак, чка, m. vide груменчић. грунути, нём, vide грухнути. грухање [грување], п. 1) баз Rrachen, 3. 3. ber Graeci. Грче, чета, баз Öriedhlein, Graeculus. грчење, п. 1) баз Зијаттеnrunben, contractio. 2) das Vergriechen, mutatio in Graecum. Ranone, sonus tormenti. 2) баз olagen | 1. Грчина, f. augm. v. Грк. mit Krachen, verberatio. 3) Abschlagen der 2. грчùна, f. die Bitterfeit, amaritudo. [cf. rop| Maiskörner, decussio granorum zeae mais. 4) baš uthüljen ber Berjte, zo spoliare siliqua hordeum. чина]. грчити, чим, v. impf. 1) н. п. ноге, einziehen, cum. грухати, грӳхам, [грувати] v. impf. 1) fraфен wie bie Ranone, tono: грухају топови. грчити се, чим се, v. r. impf. 1) zufammen- 2) schlagen mit Krachen, percutio cum so- forumpfen, corrugor. [cf. гурити се]. - 2) nitu: шта грухаш то дијете. 3) грухати sich zum Griechen machen, simulo Graecum. кукурузе, т. ј. у чардаку на љеси тући кли- | грчица, f. (у Дубр.) некака трава, Wrt Fflanze, пове маљем, да зрневље пропада кроз лесу, herbae genus [menyanthus trifoliata L.]. а окомци остају горе, abjd lagen, decutio. cf. | грчки, ка, ко, griedhij, graecus. [vide] обијати [2]. — 4) грухати јечам, кад грша, f. a13 hyp. v. грло обег гркљан: Већ ми хоће да се меље, т. ј. тући га да би се је до грше дошло његово зло; докопао га очистио од осja, enthülfen (bie Serfte vor bem за гршу. Ralen), spoliare siliqua hordeum molendum. | cf. [vide] грушити [2]. грухнути [грунути], нём, v. impf. [pf.] 1) erfrachen, concrepo. 2) mit Krachen schlagen, cum strepitu percutio: грухнуо га у леђа. грушавина, 1) (у Дубр.) vide грушевина. 2) (у Грбљу) јело од јаја и млијека, Wet Eierspeise mit Milch, cibi ex ovis genus. грушалине, f. pl. (у Херц.) вријеме на измаку бабина: дошао на грушалине, рече се као подсмијеха ради. cf. грушевина. грушање, п. baš Räfen ber lil, coagulatio lactis. гршак, шка, т. као решетка у крчага куд вода rpштêне, n. das Ekeln, nausea. губа, f. ber Wušjaß, біе Наибе, lepra: губа га губав, а, о, ausjäsig, leprosus. гўбавац, авца, m. ein Raubiger, Husjäßiger, leprosus. [cf. губо]. грушати се, ша се, v. r. impf. т. ј. млијеко, | гўбавица, f. 1) eine Mušjäßige, leprosa: Ја мљах gerinnen, coagulari. грушевина, f. угрушано слатко млијеко, које sio. 2) das Enthülsen, to spoliare siliqua. грушити, грушим, v. impf. 1) н. п. со, т. ј. утући је, али да не буде врло ситна, [toßen, tundo. 2) јечам, кад хоће да се меље, enthülsen (durch Schlagen), tundendo siliqua spoliare. cf. грухати [4]. грушкање, п. baš Stoßen, tusio. да је губавица - 2) (по југоз. кр.) жаба губавица, біе Rröte, bufo [cinereus Schr. cf. жаба 2, крастава жаба]. - 3) himpfwort für Biege, convicium in capram. - 4) [Губа6uua] Name für drei Wasserfälle in Dalmatien: једна је Губавица у Крци више Книња, а у Цетини су ниже Задварја двије: велика и мала Губавица. губаљ, m. bie Srinómäbre, equus porriginosus. губање, п. 1) baš usäßig werben, lepra, contagium leprae. 2) das Kraßen, frictio. губати, бам, v. impf. н. п. губа га губала! joll über ihn fonumen, corripiat ipsum! грушкати, кам, v. impf. н. п. кошуљу, перући гўбати се, бам сe, v. r. impf. 1) ausfäßig wer |