Page images
PDF
[ocr errors]

ко му деда беше? и т. д. — Нијесам му био на бабинама (да знам колико му је година). бабине руби, f. pl. (у Ц. г.) vide тучин дан. бабини днi, m. pl. vide бабини укови. бабини зуби, m. pl. (у Дубр.) некака трава, eine Strt $flauje, herbae genus (tribulus terrestris L.). бабини јарци, бабини козлићи,

[ocr errors]

1) Или како оцу дјетињему буде име. 2) Или како буде име матери.

3) Како му буде име.

nutricationis

[ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors][merged small]
[ocr errors][ocr errors][merged small]
[ocr errors]

l некака болест у очима, која бадљеви, m. pl. ) се у Рисну зове зле длаке бадљи, m. pl. } (cf. длака 3), cilia inversa (distichiasis, tristichiasis и trichiasis). Гдјекojи ваде бадље из очију. бадњак, m. 1) сирова церова главња, што се по обичају уочи Божића ложи на ватру. Бадњака морају бити два или три, и морају се уочи Божића (на бадњи дан) и осјећи. Бадњаке многи сијеку прије сунца посувши их најприје житом и рекавши: „добро јутро и честит ти бадњи дан!“ Обично их сијеку само с једне страше, а с друге се стране удари сјекиром само један пут. По гдјекојијем мјестима овршком од бадњака служи се мјесто ватраља доклегод полажајник у кућу не дође, па онда домаћица свеже нањ шовјесмо и баци га на стреху. Кад се у вече смркне, онда домаћин унесе бадњаке у кућу, и наложи на ватру; кад ступи с бадњаком у кућу, онда рече: „Добар вече и честит вам бадњи дан.“ А из куће га какав мушкарац поспе житом и одговори му: „Дао ти Бог добро, сретњи и честити.“ Кад се бадњак меће на ватру, трипут се шомакне у напредак, а кад прегори, горњи крај ваља дочекати у руке с рукавицама, па га обнијети око кошница и по том угасивши га оставити на какву младу шљиву или на јабуку. У Рисну бадњаке паките лавориком; у Црмници онај који их унесе у кућу наздрави им милојком вина, и пошто се сам нашије, напоји и њих (полије их). По Херцеговини гдје су велике куће довуку бадњаке на шест или на осам волова, па натјерају кроз кућу, те истјерају волове на друга врата, а бадњаке скину у кући. По

[ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors]
[ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors]
[ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors]

баљезгање, n. vide блућење.
баљезгати, гам, v. impf. (у Рисну) vide блутити.
баљемез“), m. bie grofite Strt stanomen, grobeš (Se-
jdiit, tormentum majus (cf. зељош): Све ба-
љемез баљемеза виче, А лубарда лубарду
ДОЗИВа —
баљење, n. baš lioben, muci emissio.
баљешка, f. (у Ц. г.) некака тица као мала
патка, сine Slrt Sogel, avis genus.
баљота, m. (у Грбљу) Odjelimante, momen bovi
indi solitum,
бамбадава!“), 1) gang unentgettlid), plane gratis.
— 2) gan; umjonji, pergeblid), frustra, irrito.
cf. бадава.
бан, бана (бана), m. 1) ber Sau, banus: Ђе му је
бан, ту и стан. — 2) у Дубр. и у Ц. г. реку у
говору свакоме човјеку кад хоће да покажу
да га поштују, бег Šperr, dominus, cf. (vide) го-
сподар: Када књиге бани разумjеше —
банак, нка , m. (у војв.) bie Stenbaut, sedes
formacis: легао покрај пећи на банак.
бáнање, n. 1) vide бенетање. — 2) baš ба-
нати-ce-jрiel, ludi genus.
Банат, Баната, m. baš (Nemešuaret) Sanat, Banatus.
банати, банам, v. impf. vide бенетати: бана
којешта.
банати се, банам се, v. r. impf. Кад хоће дјеца
да се банају, најприје се договоре до ко-
лике ће године женити Трљу; онда узме
свако свој шташ по средини, па ударају око-
мице у земљу и тако редом бацају штапове
с једнога мјеста, које најдаље баци оно је
цар, а које најближе, оно је трља. По том
трља покуши све штапове, па да свакоме
које је чији, а свој метне попријеко пред
цара тако близу, како га цар стојећи управо
може дохватити својим штапом; онда цар
баци жмурећи свој шташ те удари трљин
(ако ли умаши, онда он буде трља, а трља
цар), па онда сједе; гдје се царев штап
устави, ондје мора трља свој штап да за-
мјести (т. ј. да га измакне), па онда сви
редом бацају (не жмурећи) и погађају у
трљин штап : сваки треба дотле да бије у
трљин штап (и трља мора једнако свој штап
да замјешта) докле не умаши; а кад ума-
ши, онда му трља узме штап и баци у суво
грожђе (т. ј. на страну), па онда остали
сви бацају тако редом; а цар на пошљетку,
и он бије док двапут не умаши. Онда трља
покупи све штапове из сувога грожђа, па
он погађа свим штаповима редом у свој
штап, чијим штапом погоди, онај буде трља,
а кад погоди царевим штапом , онда цар
буде трља, а трља цар ; ако ли свима шта-
повима умаши, онда покупи све штапове,
па да свакоме које је чији , а свој метне
пред цара као и најприје, па погађају опет
на ново. Други пут (т. ј. друге године ца-
ровања) цар има три маше (т. ј. погађа у
трљин штап док трипут не умаши), трећи

« PreviousContinue »