2) битрен, resono, murmuro, н. п. кад се из далека чује пуцњава топова. гудњава, f. 1) ber Zon ber (jerbijchen) roßbärenen Geige, sonus fidium. 2) ein dumpfer Schall 3. 23. entfernter Ranonen: стоји гудњава то пова. гудура, f. ein enges unb tiefes Thal, vallis angusta. гуђење, п. баз Beigen, cantus fidium. губерњача, f. Hrt Ropfbebedung ber Srauen, vittae гуђети, гудим, (јуж.) vide гудјети. губити се, бим сe, v. r. impf. 1) fich perlieren, губица, f. ber Zheil без Zhiergeichtes, an бет біе губо, m. vide губавац. гувити се, ви ми се, v. impf. efeln, nauseare: гужва, f. 1) lechte aus jhlanten Reifern, vimen. гужвати, вам, v. impf. Salten bringen in ein leib, гужвача, f. т. ј. пита, ber Štrubel (eine Speife гужење, п. баз Rriechen, 3. B. ber Rinser, jo бар гуз, m. ber interbađen, clunis [cf. месна]: пре- гуза, f. hyp. v. гузица. cf. језа [1]. гузити се, гӳзим се, v. r. impf. fih büden, ba гуви ми се, хоћу да бљујем. [vide] стужи гузица, f. [1)] ber Wfter, podex [vide задњица 1. вати се, cf. грстити се. гувно, m. vide гумно. баз гугут, m. baš Sirren, gemitus (columbarum) [cf. гук, гука 1]: Од гугута твоји голубова гугутка, f. (у Србији) vide кумрија 1. гудач, гудача, m. ber Geiger, citharoedus. [cf. гудети, дим, (ист.) vide гудјети. гудити, (зап.) гудим, v. impf. 1) geigen, fidi- - 2) vide тушика]. f. augm. v. гузица. гузичица, f. dim. v. гузица. гузни, на, но, н. п. кост, waš zu ben Sinterba den gehört, clunium. гузно пријево, n. ber Matbarm, intestinum rec- гузобоља, f. н. п. да ја дангубим (или плаћам) гујана, f. (у Лици) vide гујавица (глиста). гујина, f. augm. v. гуја. гујињи, ња, ње, hlangen, serpentum. гујић, m. eine fleine Ehlange, parvus serpens. гукати, гучём, v. impf. 1) girren, gemo. [cf. гргутати, гугутати]. 2) raunen (einanber in die Ohren), in aurem dico, murmuro: нешто људи гучу. гукати се, кам се, v. r. impf. (у Ц. г.) vide грудати се. гукнути, гукнём, v. pf. 1) girren, ingemo. 2) ins Ohr raunen, murmuro in aurem. гулидба, f. bіе Musjhälung (beš Rufurus), decorticatio. cf. [vide] комидба. гулити, гулим, v. impf. 1) фінбеп, pellem detrahere. [cf. дерати 2]. 2) ausschälen (den Ruturus), decortico [vide комити 1]. 3) abrinben (ben Baum), decortico. - 4) (у Дубр.) н. п. траву, vide чупати: Гуле браде, а о јаду раде, Е не знаду што ће и како ће - 5) jaufen, poto: шта гулиш толику водурину? [- 6) vide глобити; види s. v. смудити 2]. гулити се, гулим се, v. r. impf. plärren, plorare [vide дерати се 1]: шта се гулиш? гулиш? (каже мати дјетету кад много плаче). гўлозан, зна, зно, (у прим.) gefräßig, gulosus [cf. прождрљив]: гулозан као бређа жена. гуљење, п. 1) баз $inben, detractio pellis. 2) Ausschälen, Abrinden, decorticatio. vide чупање. дерање 3]. 3) гунгула [*], f. ber Zumult, баз Betöje, vocife ratio. гундељ, m. (у Херц.) ber Maifäfer, scarabaeus melolonta [melolontha vulgaris L.]. cf. [гундо, поп зук,] поп златар, златни поп, кокица [3]. гундо, m. (у Херц.) vide гундељ: Пани, гундо, падоше ти гаће гўндорење, п. баз unbeutliche Daђerjummen, cantillatio. [cf. дундорење]. гундорити, рим, v. impf. unverftänslidh baђerfum= men, cantillo. [cf. дундорити]. гунтураћ, гунтураћа, т. болест у коња кад им иде гној на нос [біе Hoßfranfheit, maleus, maliasmus. cf. сакагија]. гўнути, нём, v. pf. einen Shlud thun, devoro. гўњац, њца, m. vide гуњ. гунђање, п. баз Murren, murmuratio. [vide мрм- гунђати, ам, v. impf. murren, murmuro. cf. [vide] мрмлати. гўњина, f. 1) augm. v. гуњ. 2) (у Бјело- гумање, n. gierige Sreffen, voratio. voro. љина. гуњић, m. dim. v. гуњ. [cf. гуњче]. гумно [гувно], n. bie Dre[tenne, area. У Црној гуњски, ка, ко, н. п. крпа, ein гуњ-zeug, pallio гурабија, * f. мали колачић од меда и брашна, који се обично и на пут носе, Wrt Donigfu= en, placentulae genus: Шећер с мора, смокве из Мостара, Гурабије на сунцу пе чене гурав, а, о, böderig, gefrümmt, gibbosus, incurvus [vide грбав 1]: Гураво прасе све поље опасе (срп). гурање, п. баз Stoßen, trusio. гурати, гўрам, v. impf. ftoßen, trudo. [cf. ривати, тискати 2, турати 2]. гурати се, гўрам се, v. r. impf. ftoßen, trudo: не гурај се. Гурбет, * m. der nomadische Zigen cus. aufhalten, latronum: Да је ово гора гусар љива гусён, сf. пипавица. гусеница, f. (ист.) vide гусјеница. гусеничав, а, о, (ист.) vide гусјеничав. гусиница, f. (зап.) vide гусјеница. гусиничав, а, о, (зап.) vide гусеничав. Гусињанин, m. (pl. Гусињани) човјек из Гу сиња. Гурбеташ, гурбеташа ner, Zingarus nomadi- Гусиње, m. мјесто у јужној [Старој] Србији: гурбетски, ка, ко, потабі, wie bie Bienner, vagus more Zingarorum. Гурбечад, f. (coll.) junge nomabije Sigeuner, juventus zingarica nomas. Гурбече, чета, п. ein junger Romabe, zingarus vagus juvenis. гусјеница, f. (јуж.) біе Каире, eruca. гусјеничав, а, о, п. п. воће, voll Haupen, erucis plenus. гуска, f. (pl. gen. гўсӑка) 1) bіе San3, anser 2) eine große längliche Semmel, pa femina. - nis genus. гуслање, п. баš Seigen, cantus fidium. гурёње, п. баз Bujammenzieђen, 3. 3. vor Rälte, гўслати, лам, v. impf. geigen, fidibus cano. contractio prae frigore. гуриврећа, f. тусле, гусала, f. pl. bіe (jerbifhe) Beige, fides: Гуд'те, гусле, Милошу за душу! - Што су моје гусле одвугнуле гуслице, f. pl. dim. v. гусле: Садељајте гуслице! Од сувога јавора гурикало, m. [онај што гуриче, прасац ?]. гур-|гусомача, f. (у Ц. г.) некака трава, која расте по барама, и једе се уз гладне године, rt Pflanze, herbae genus. гуритати, гўричём [-һем?], v. impf. grungen, grunnio, cf. гурикати: гуричу прасци. гўрити се, рим ce, v. r. impf. fich zujammenziehen (3. 3. vor Rälte), contrahi. [cf. грчити се 1]. гуритнути, гўритнём, v. pf. grungen, grunnio. гуркање, n. dim. v. гурање. гўркати, кам, dim. v. гурати. гўркати се, кам се, dim. v. гурати се. гурнути, нём, v. pf. anftoßen, offendo. гуро, m. (verätlich) т. ј. који је гурав, ber Höckerige, gibbosus. ryc! ein Laut die Gänse wegzujagen, sonus abigendis anseribus. [cf. важ, 2 кот]. гўст, густа, то, (густі, та, то, comp. гўшѣй) 1) н. п. јело, bid (von ölüffigfeiten), densus. [cf. тврд 4]. 2) н. п. шума, т. ј. честа, t, densus [vide 2 чест]. - 3) (у Далм.) vide [2] чест (н. п. густо платно). 4) кад дође до густа, т. ј. кад дође до невоље, aufs äußerste, ubi res agitur. 2. ryer, m. (y Дyбp.) der Gusto, Geschmack, gustus [vide 2 кус 2]: Когођ има густа има и дизгуста. [густијерна, f. vide студенац; види s. v. почуо]. густина, f. біe Diđe, sie Dichtheit, densitas, soliditas. густица, f. у загонеци. 1.гýса, f. hyp. v. гуска (особито кад вабе | густиш, густиша, m. ein bichte Ding, res (cibus) гуске: гуса, гуса, гуса!). 2.гуса, f. vide [хајдук 1] гусар: Устан' се, Маре душице, Овудар гуса пролази. гусак, ска, т. ber Sanjer, anser mas. [cf. ryсан]. гусан, гусана, m. (у Славонији) vide гусак. гусар [усар, усарин], m. (у Боци) [cf. 2 гуса] 1) ber Häuber, latro, cf. [vide] хајдук [1]: Соколу долазе из горе гусари Коња водим да ти га напојим, А сокола да ме раз говара, Бритку сабљу, бојим се гусара, А гутање, п. баз Єфuđen, devoratio. гусара око воде ладне 2) гусари од гутати, там, v. impf. olingen, devoro. [cf. ждемора, біе Éceräuber, pirata. рати 1]. гусарина, f. (у Боци) біе Geeräuberei, piratica: | гўтљај, m. ber © lud, haustus. отишао у гусарину. гусарљив, а, о, н. п. гора, 100 fih bie Häuber rýro, m. Einer der mit Auswüchsen behaftet ist, excrescentiis affectus. гутољење, п. баз Berbergen unter bem Reibe, ab- гушан, гушана, m. т. ј. голуб, біе &ropftaube, sconsio. [cf. гучење]. ber Rröpfer, columba gutturosa Linn. гутољити, љим, v. impf. савијати што у гуку, | гушење, п. баз Érjtiđen, suffocatio. давити]. или под скут, an feinem Reibe etmas verbergen, гушити, гўшим, v. impf. erftiđen, suffocor. [vide jo daß dadurch eine ryka entsteht, in sinum condo. cf. гучити. гуцање, п. баз Dinunterichlingen, devoratio, deglutitio. гўцати, цам, v. impf. binunterchlingen, devoro: да се овђе гуцало, не би се овђе пуцало, jagte bie Bigeunerin, als man ihr vermies, баß e die Butter, die man ihr, um die gesprungenen Lippen zu heilen, gegeben, hinunter geschlungen. гуцнути, нём, v. pf. binunterjolingen, devoro. Гучево, п. ein Sebirge am rechten Ufer ber Дрина, ober Лозница. гучење, n. vide гутољење. гучити, чим, vide гутољити. гуџа, f. (у Шумад.) vide крмача [2], cf. буџа 2. гупати се, гўџам се, vide буџати се. 2) der Kropf der Menschen, struma. 3) die Kehle, jugulum: ухватио га за гушу. cf. [vide] грло[1]. 2. гуша, f. 1) гушава жена, біе Яropfige, strumosa. 2) (ист.) vide гушо. гушав, а, о, fropfig, strumosus. гўшица, f. dim. v. [1] гўша. гушо, m. (јуж.) ber &ropfige, strumosus. [cf. гуштара, (у Сријему) f. vide честа. гўштёр, гўштера, m. (gen. pl. гуштера) 1) біе Gibere, lacerta [L. cf. гуштерица]: Кога су гује клале и гуштера се боји. 2) (у Ц. г.) vide зелембаћ. 3) (y II. r.) die Muskel, 4) (у Ц. г.) musculus [vide рибић 2]. гвожђе у ножа међу камзама. гўштерица, f. (у Ц. г.) біе Gibere, lacerta, cf. [vide] гуштер [1]: Кога је змија клала и од гуштерица га је страх. гушчак, гушчака, m. (у Сријему) ber Sänjetall, cella anserum. [vide кочина 2] cf. кочак. гўшчар, т. 1) ber Sänjehirt, custos anserum. 2) тако се у шали зове (у Сријему) муж док му жени не прође четрдесет дана послије порођаја. гўшче, чета, n. baš Sänßlein, anserculus. гўшчевина, f. Sänjefoth, stercus anserum. Гўшавац, авца, m. извор код Лознице (на ли- | гушчетина, f. augm. v. гуска. [6) vide 2 e 2.] ja, ita, cf. [2] jа [1, 2 еја]: да да; да како; да Богме, allerbings, freilich, omnimo, utique. 9) als ußruf ber Bermunberung: да чудно ти га превари! да лијепа ти је, јади је убили ! не би Лазо на Косову погинуо; Да бих знао дабар, бра, m. ber Biber, castor [fiber L.]. и на кози орати; Да зна мушка глава Што | Дабижив, m. Танnšname, nomen viri. ј одољан трава 3) Дабо, m. 1) Mannšname, nomen viri. wünens, optative: Да си жив и здрав! би хроми дабо, ber binfenbe Zeufel, diabolus claumögest leben und gesund sein! vivas et valeas! dus. [cf. ђаво]. одатле. 2) Дабрина, f. у Хрватској с Турске стране село и у њему зидине. Да Бог наспори! Да Бог не украги! да wenn 5) давалац, ваоца, m. ber Seber, dator, cf. [1 даша, давало;] давач: Бог је стари давалац. давало, m. ber Beber, dator [cf. давалац]. Кад које дијете да што другоме, па опет узме натраг, онда му дјеца говоре или пјевају: Давало узимало, С кокошима спавало, Ко коши га литале doch regnen (man wünscht daß es regne), дa дáвâше, n. das Geben, datio. ако не удари киша, es wirs vielleicht boh nicht | давати, дајем (дајем, по југоз. кр. и давам), regnen (man wünscht daß es nicht regne). 8) v. impf. geben, do, ВУКОВ РЈЕЧНИК 8 давач, давача, m. ber Seber, dator: ја знам дайјнски, ка, ко, vide дахијнски. давија, * f. vide дава (тужба): С том дави- дайре,* f. pl. ( Wrt Zamburins, Cajtagnette, tymјом у цара пођоше Дайрета, * n. pl. pani genus. давијање, п. (у Ц. г.) баз Hechten, contentio. | данџа,* m. vide ујак: Но даџа, Рњетина cf. [vide] правдање [2]. Myjo давијати се, јам се, v. r. impf. (у Ц. г.) red |дајана,* adv. држи се! не дај! balte bi! sis ten, contendere: давијамо се, давијам се с њим. [vide] прети се, cf. судити се, прав дати се. давина, f. vide дафина. forti animo: Дајана, Мујо, дајана! дајка, f. у Сријему гдјекоји зову матер тако. дајко, т. һур. о. даиџа: На дајка се напудајо, / ћио свога Но се мислим оженити, дајо Дака, f. 1) hyp. о. Дамјанка: Онда Јова Даки говорио 2) (ист.) vide Дако. давиново зрно, n. vide дафиново зрно. једе). Даклем, aljo, baber, ergo. [cf. инди]. дављење, п. [cf. душење] 1) баз Bürgen, jugu- |Дако, m. hyp. v. Давид инб Дамјан. [cf. Дака 2]. 2) das Ersticken, suffocatio. дактање, n. vide дахтање. далак,* далка, m. bіе Milzverhärtung, splenis далеко, weit, longe, comp. даље. latio. давнашњи, ња, ње, von lange her, vetus. давнина, f. (у Дубр.) frühere, ehemalige Beit, antiquitas: од давнина, vor liters, ehemals, von alten Seiten ber, antiquitus. [cf. старина 1]. давно [дамно], lange her, diu. давори! interj. 1) еј! н. п. давори старости, Давори! давори пуста црна горице! доста ти сам по теби војевао! Ој давори, ти Косово равно - Давор лице! Давор бриго моја Давор Шаро, давор добро моје дали? 1) ob, num ? [cf. оли 2]: дали ће доћи? 2) почекај! н. п. давори, Божо, давори! Дали је тако? 2) (по запад. кр.) fonbern, ухватићу ја тебе (мати говори дјетету, кад verum. [vide већ 2] cf. него. што скриви на утече): Ал' давори, Јанково | Далмација, f. Dalmatien, Dalmatia. копиле коју кажу да је ишло много људи али јој до краја нико није долазио: гдјекоји приповиједају да је некад утекло у њу свињче из изишло негдје чак у Херцеговини. Далматинац, нца, m. Dalmatiner, Dalmata. даворије, f. pl. allerlei Mufit zujammen, concen-| Далматинка, f. Dalmatinerin, Dalmata. via, cf. [година 3, 1] киша, дажда: Дажд Далматински, ка, ко, balmatini, dalmaticus. даљ, f. bіе Ferne, longinguitas. [cf. даљина]. даљан, m. (у Ц. г.) преграда какве воде дирецима, између којијех се намјесте мреже те се хвата риба. Такови су даљани код Скадра гдје Бојана истјече из језера. Wrt Zaun zum Fischfange, sepimentum capiendis piscibus. cf. суп, гарда. [даље, comp. v. далеко. cf. диље.] даљина, f. bіе 2Beite, Entfernung, longitudo. [cf. даљ]. дажда, f. (ст.) vide дажд: Три дажде, три | [даљи, а, е, comp. v. далек, weiterer, entfernterer, љетне кише (у приповијеци); Да не падне longior; види s. v. кошић.] Дажда из облака, Плаа дажда нити роса тија даждевица, f. (у Сарајеву) кишна вода, Неgenmaffer, aqua pluvialis. cf. диждевица, киш ница. даљни, на, но, entfernt, remotus. дамбулхана, * f. türfifhe Mufif: Чауш виче, дамбулхана риче даждив, а, о, (у Дубр.) regnerijd, pluviosus. | дамижана, f. (у Дубр.) буча оплетена пру cf. [vide] кишовит. бро, даждиц Косовијем даждиц, даждица, m. dim. v. дажд: Није, по hидем, Art größerer mit Ruthen umgeflochtener Flasche, lagena major virgulis implexa. Дамјан [Дамљан], m. Damian, Damianus. даждјети, ди, ѵ. impf. (у Дубр.) regnen, pluere. | Дамјанка [Дамљанка], f. Sranenname, nomen cf. [кишити, кишјети, шишуљати,] шишити. [дажђење, n. verbal. v. даждјети; види 5. ѵ. шишење. cf. шишуљање]. дажђети, даждӣ, [јуж.] vide даждјети. даија, * m. vide дахија. feminae. Дам.љан, m. vide Дамјан. Дамљанка, f. vide Дамјанка. дамно, adv. vide давно (mit allen bleitungen): Златка би се дамно преудала |